fbpx

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини  се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима за озбиљно. Све по принципу “после мене потоп”, само шта ћемо ако потоп почне раније?

Живимо у време када најбоље успевају афере, један другу сустижу, газе се као људи на распродаји  кад крену у стампедо. Сетите се у последњих месец дана, ма и краће, колико чуда сте чули. “Крушик”, “органска” Јовањица, шпијуни, “Мегатренд”, докторат-плагијат, отераше у запећак тетку из Канаде, станове и сличне трице и кучине. Фабрика афера ради у три смене и док се јавност бави њима и њиховим актерима, који и оно добро што ураде покваре таквим стварима. Посебна прича су “објашњења” и “одбране” од којих је сваку потребно најмање два пута пажљиво прочитати, или преслушати да би се схватило “шта је песник хтео да каже” и закључило да већина тих изјава заслужује место у рубрици “веровали или не”.

Е, док траје тај циркус са свих страна и нивоа, мисли ли неко о овој омладини што стасава у таквој атмосфери? Да ли, колико и како све то утиче на њих? На оне који сутра треба, ако одоле одласку у бели свет,  да овде граде мостове, путеве, школују неке нове клинце, лече овај народ. А какви су они што ће заменити нас? У Србији је у другом полугодишту школске 2017/2018. године спроведено истраживање у 101 основној и средњој школи чији је  носилац био Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Анкетирано је укупно 4.028  ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средњошколаца. Бар једном је пушило 14,5 одсто њих с тим да је   у првом разреду средњих школа цигарете пробао скоро сваки трећи ученик. Скоро сваки десети петак и седмак као и првак средњошколац пуши, а наргиле је икада пушила скоро једна трећина ученика прве године средње. У Србији је скоро сваки други ученик петог, седмог разреда основних  и првог разреда средњих школа пробао алкохол, а скоро четвртина ученика опила се бар једном у животу. Резултати истраживања показују и да се било када коцкало скоро 35 одсто ученика првог разреда средње школе.

Да ли ово некога  брине, хоће ли држава да реагује и спасава док се има шта спасавати? Какве везе имају афере и омладина?  Имају. Док се родитељи углавном боре да зараде за преживљавање, неки раде и више послова, исцрпљени од свакодневне трке, борбе са шефовима, слуђени “умотворинама” политичара који, наравно, све чине “за њихово добро”, губе снагу и тамо где им је најпотребнија, на терену родитељства стижу уморни, а деца ко деца, чим осете мањак контроле, хватају кривине. Цигарета, алкохол, “органска” производња, клађење и ето белаја.

Било би корисно за све када би се друштво коначно унормалило, пре свега политичари, да свако радио свој посао како треба и када би питања коначно почела да добијају смислене одговоре. Без онога клиначког - па шта, јер  овако стварно никада није било.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Бурлеска

НАШИ СМО - Шпијуноманија

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам  Мића, бар на моменте,  делује као простодушан и добар човечуљак који и није баш потпуно свестан шта ради и да ли то што ради, осим користи њему и његовима, наноси штету свима другима. Не бих да улећем у  замку да се одређујем према његовом лику, када му је дело много занимљивије. Дакле, узлет овог пионира образовне приватне праксе кренуо је 1989. године, а 2003. добио је и пуну сатисфакцију пријемом у Заједницу универзитета Србије. Мића, добар другар, хвалио се јавно како је на свом универзитету збринуо све бивше незбринуте функционере СПС, манекенкице, старлетице, ортаке разних фела, сваког ко је волео да има факултетску диплому, а није стизао од других послова, али умео је, наравно,  да прећути оно што је требало и што би било опасно изланути. Није се излануо ни када су докторати у питању, па ни његов лично. Ухваћен  са прстима у пекмезу урадио је нешто слично као сада када је требало да објасни све у вези са дипломом министра Стефановића са непостојећег огранка универзитета у Лондону - променио име и постао Универзитет “Џон Незбит”, поднео оставку и сачекао да се прашина слегне. Док је чекао, није куњао у свом другом дому у Кану, него је основао Форум за борбу против просветне мафије и према тадашњем писању “Времена”, својски се трудио у обрачуну са свима који су дирнули у његову тајну о докторату. У то време, мало-мало, обаран је портал “Пешчаника”, а на сајту “Времена” и још неких дневних листова волшебно су нестајали постављени текстови, а уместо њих појавили су се нови на лошем енглеском са потписима новинара тих редакција у којима се цитира Мића као научни радник, чак и текстови о доказаној аутентичности његовог доктората из Велике Британије.  Није, наравно, доказано да он стоји иза тога, нити је “Време” то тврдило, али редакција тог листа закључила је да он од тога има користи јер “теоријски, негде тамо у свету могао би да се похвали како “угледан београдски недељник извештава о његовим научно-менаџерско-публичистичким подухватима”.

И шта се сад догодило, два дана након емитовања документарног филма “Мега дипломац” на Н1 када је наведено да је министар Стефановић студирао на некаквој мегатрендовој школи која је регистрована као обична фирма, а да је диплома касније нострификована у Београду, Мића је најпре невешто признао да је то тако-некако, али све по закону, а онда је обавестио јавност да је продао свој  универзитет немачком конзорцијуму за 56 милиона евра. Након првих оптужби пре пет година да је министар плагирао докторат, пословање универзитета опало је, каже, за 400 одсто, а сада је дотучен документарцем. Онда се испоставило да јавности приказани  ликови из конзорцијума нису стварни него су некакви манекени чије су фотографије скинуте са интернета, да паре још нису ни легле на рачун и да Мића ништа од тога не негира, али тврди да је све било по закону, оверено код нотара. Изгледа да је у целом том трилеру стваран само председник конзорцијума  и нови ректор са три дипломе др Дејан Ђорђевић,  председник Конзервативне реформистичке странке. Да је реч о правом човеку на правом месту сведочи неколико његових изјава које су пренели сви медији иако је он то што је рекао за “Данас” у СМС одговорима и порекао. Дакле, имамо посла са човеком иза којег, по сопственом признању, стоји држава, прагматичаром који проблеме решава декретом - смени га скупштина странке, он искључи из странке чланове скупштине и надасве финансијским магом који држи до идеала. Тако је  секретарицима  из странке наложио да не траже заостале плате јер “треба да раде за идеале, а не за паре”, а по истом принципу решиће и проблеме “Мегатренда”  - “финансијску конструкцију затворио сам тако што ће професори код мене радити без новца јер ће им бити главни мотив да уче студенте, а не да примају плату”.  У случају да зафали нешто, Мића је обећао да ће одмах долетети из Кана сопственим авионом који има већ 18 година.  Свака част. Пошто се у међувремену испоставило да “Мегатренд” има пробелема са својим Правним факултетом и да већ пет година школује кадрове на Факутету за цивилно ваздухопловство који нема дозволу, очекујте да господин Ђорђевић реши и овај проблем урођеном елеганцијом тако што ће на пример укинути комисију за акредитацију. Тврди да свих око 10.000 студента, колико их тренутно има, очекују сигурне дипломе, као и да ће 460 запослених задржати радна места. Ето, дакле, једна брига мање. Не, сасвим сигурно разлога за бригу не би требало да има ни тридесетак хиљада оних који су већ стекли дипломе јер, ствар је проста - то су дипломе или за државни посао или за породичну успомену. Први су од њих направили политичку каријеру достојну министарских положаја, други су или прежалили или запалили преко гране у складу са слоганом овог универзитета - “Заврши “Мегатренд” и пали”.

Немате разлога ни ви да бринете - “Мегатренд” остаје у кругу породице. Мића пали у Кан, али Мића ће долетети из Кана чим се мало слегне прашина. Зато ја на све ово што нам се догађа гледам као на  ниску бурлеску која нема крај. Та лакоћа извођења, ти јунаци у главним и споредним улогама, пре или касније и вас ће насмејати до суза. Смејте се слободно, то је здраво. То је једини могући одговор на глупост и безобразлук који озбиљно води у апсурд. Тамо где људи почињу да се смеју, престаје страх. Смех још нико није победио, али од смеха су многи изгубили. 

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Шпијуноманија

НАШИ СМО - Наши и ваши

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног Агента 007, а публика би имала шта да гледа из дан у дан! Била би то права “шпијуноманија”!. Мало је Срба који нису по неколико пута гледали Ковачевићеву причу о политичкој параноји Илије Чворовића, бившег стаљинисте, и уживало у репликама легендарног Бате Стојковића. Некима су оне смешне до суза, али многи у свакој од тих реченица виде много шири приказ параноичног човека који после две године одлежане у затвору почиње да прогања свог подстанара, повратника из Француске, у ком види “агента мрачних империјалистичких сила, државног непријатеља и шпијуна”. У томе га подржава и брат Ђура, којег и помиње у једној од упечатљивијих реплика - “Ајде, лепо признај, а Ђура ће ти опростити што те је тукао!”. Незаборавне су и “Није лепо, Јаковљевићу, да будем луд, а да то не знам” или “Они све раде јавно, да не би изгледало тајно!”, као и “Слушај ти, Стаљин вас је убијао, али вас није убијао довољно” и свака би могла бити прича за себе али и тачка препознавања сличних фрагмената времена у којем данас живимо.

Шпијунирало се у Србији и у време Карађорђа, у оба рата, за време Титове владавине, па нема разлога да тако не буде и данас. Воле људи да знају шта се кува у туђој кући, које састојке комшиница вешто скрива када позајмљује рецепт за омиљену торту, као и то колико нека држава производи муниције, коме продаје гранате, ко је докторирао а ко преписивао. Крај прошле седмице протекао је управо у обелодањивању једне шпијунске акције а медији су засули читаоце и гледаоце насловима којима указују на то да је на територији наше земље започет жестоки рат обавештајних служби највећих светских сила. Да је видео-снимак, на којем се види руски обавештајац како подмићује српског официра, највероватније пустила америчка служба, а могло се прочитати и да је било више од 50 покушаја да тај снимак изађе у јавност, али да је руска служба то успешно осујетила. Чак су неки извори тврдили да је сваки од сајтова који је објавио снимак био оборен у рекордном року. Онда је уследило обраћање председника Александра Вучића после седнице Савета за националну безбедност у којем је поручио да смо “ми као земља суочени са изузетно офанзивним деловањем страних служби у Србији” и да “бројне агенције других земаља овде спроводе обавештајна деловања”. Он је потврдио да се на видео-снимку који је постављен на Јутјубу види сусрет двојице мушкараца на паркингу у Земуну, да је један српски званичник, “агент, официр”, а други који му даје новац већ поменути Рус Георгиј Клебан, потпуковник руске војске који је био помоћник изасланика одбране при Амбасади Русије у Београду, али је са те позиције одјављен у јуну ове године. Председник Вучић је објаснио да је видео-снимак стар око годину дана, да су официра Војске Србије домаће службе пратиле још од 2012. године, када је био у контакту са обавештајним структурама Хрватске, али је и до детаља образложио зашто се до сада ништа о овом случају није причало. Неки су одмах све ово повезали са намером да се направи афера и да се поремете односи Србије и Русије, а у свом обраћању Вучић је нагласио да “Србија ничим није угрозила пријатељство са Русијом”, као и то да се “Србије неће окретати ка НАТО”. Ова ситуација пробудила је и друге приче о шпијунирању у различитим областима, па се могло слушати у чаршијским расправама о шпијунирању у спорту, трговини, предузећима...

Стиче се утисак да су шпијуни свуда око нас и да никада нисмо сигурни да ли је голман примио гол случајно или уз додатни “хонорар”, да ли у трговини купац бележи цене да би знао колики ће му бити рачун или да би кориговао цене у својој радњи или да ли нас је неко зауставио због срдачног ћаскања или незваничног испитивања. Неки у страху застану с неким на улици јер знају (или параноично умишљају) да их неко с прозора канцеларије “снима” и о сваком кораку подноси извештај “ономе горе”. Набрајати се може до сутра, али боље је стати и не упуштати се у даљу  “шпијуноманију”...

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Наши и ваши

НАШИ СМО - Ципеле

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као и подела. Омиљене дисциплине у нас Срба. Ништа није важније него се поделити на “наше” и “ваше”. На свим пољима.

Седам и по деценија прошло је од завршетка Другог светског рата, а неки дан на телевизији два лика, у пристојним годинама, расправљају треба ли улице да носе име Драже Михајловића или Тита. На тврдњу једног да има фотографију злочина које су чинили партизани, други озбиљно рече да ће на једну такву донети сто фотки четничких злочина. Време садашње, 21. век, еј. Није много прошло када су се синови и очеви малтене хватали за гушу, комшије и кумови озбиљно завађали јер су једни били за Слобу, а други за Вука. Ко није са мном, он је против мене. Нема, бато, разлике шта је политика, а шта крвно сродство, рођачке и остале везе. Ко је подржавао Слобу или Вука, за сва времена је завршио са његовим симпатизером.

 Није тако само у политици. Јок. Код нас има ликова, “навијача” Партизана и Звезде који када један од ова два клуба игра међународне утакмице,  навија за странце. Дражи му Бајерн, Реал, Јуве него наш, београдски, српски клуб. Зрело?! Колико смо застранили можда лепо илуструје последњи пример када је председник Вучић због здравствених проблема примљен на ВМА. На друштвеним мрежама настаде рат, са једне стране они са жељама за брзо оздрављење, често непотребно патетичним и пренаглашеним порукама подршке, са друге злуради, непримерени коментари и недуховите фото-монтаже. Можеш да га волиш, или не, али председник је председник, ма ко то био, а човек је човек и просто није људски желети некоме зло. По систему “Не можеш зло чинити, а добру се надати” не треба зло ни желети другоме. Та ситуација доведе до још једног нашег “генијалног” изума, атентат новинарским питањем?!. Просто смо незрели. Не можемо да дозволимо другоме другачије политичке, или било које, ставове, мишљење, већ ко није са нама, он је против нас и прелазимо све границе. Шта рећи на податак изнет после најновијег истраживања Центра за професионализацију медија и медијску писменост да осам дневних листова и 20 најчитанијих портала у земљи само у току једног дана објаве у просеку 644 текста који садрже неке од елемената агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма, што значи да сваки медиј просечно објави 23 таква текста само у једном дану. Истраживање “Комуникативна агресија у Србији 2019” спроведено је од 15. септембра до 15. октобра ове године, а резултати показују да је у том периоду у најчитанијим штампаним и онлајн медијима у земљи објављено скоро 20.000 текстова са елементима агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма, тачније 19.964 таква текста. Истраживање је открило и да су текстови са елементима агресивности, сензационализма и говора мржње доминантно присутни у онлајн медијима у којима је објављено чак 86 одсто таквих текстова у анализираном периоду (17.169 текстова), док је у дневној штампи објављено 14 одсто (2.795 текстова). Зато већ данас, наводи се,  за просечног читаоца у Србији “скандалозно” или “брутално” више није довољно ефектно да привуче пажњу, “хорор” или “језиво” је недовољно драматично, а ”узнемирујуће” је постала својеврсна “препорука” за читање јер сва истраживања показују да тај термин у наслову текста  подиже читаност за више десетина процената. Данас када у руци непрекидно “прелиставамо” телефон нема шансе да све ово не утиче на нас, а у комбинацији са личним породичним, финансијским, пословним и здравственим проблема, свако је помало темпирана ходајућа бомба. Уз нашу нарав то је одличан окидач да будемо још нетрпељивији, саможиви и уверени да су сви против нас.  

У много смо дубоком блату. На сваку бахатост, увреду, охолост, стигну две, и тако се само та гомила увећава док нас потпуно не затрпа. Тада неће бити важно ко су “наши”, а ко “ваши”. Нећемо моћи да се извучемо и требало би што пре да одрастемо  док се начисто не упропастимо. Или смо већ закаснили?

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Ципеле

НАШИ СМО - Дипломе

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

децембар 14, 2019 193

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да…
дец 07, 2019 302

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам Мића, бар на моменте, делује као…
нов 30, 2019 354

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 1023

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 790

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"