fbpx

НАШИ СМО - Нерешено

Утакмица која траје још од марта по свему судећи имаће више од два полувремена, а крајњи резултат тешко да могу прогнозирати и најискуснији посетиоци спортских кладионица. Ковид-19 се показао као непопустљив супарник медицинској струци, удара испод појаса, потура колено, беспризорно упада у клизећи старт, удара банане, а у пеналима увек има слободни ударац више. Напетост је константна, али за сада је нерешено. Док здравство упорно истрајава у потрази за правим контраударцем, безбедном вакцином, непријатељ успешно мутира и наставља по новој стратегији а и судија само одмахује рукама, не налази начин да одсвира крај мечу за који је, рекли би неки, дебело потплаћен да нагиње противничком тиму. Ово надметање не мери се штоперицом, већ некаквим пиковима, кривим линијама које се пењу, а свет се упире да их барем врати у хоризонталу, кад већ није у стању да их стрмоглави испод црте бојишта.

У целој овој причи и тај свет је подељен на две стране. Једна је става да је утакмица очигледно намештена, да су у завери и они који су се из струке, за коју су положили заклетву, пребацили у коло поткупљивих и играча који гледају само лични интерес и иду тамо ко понуди бољи трансфер, док други, рекло би се реалнији и свеснији ситуације, покушавају да објасне да непријатељ није невидљив иако је до сада био непознат, да га је лако видети под микроскопом, да се заиста брзо шири и да не бира на ком ће месту засести као цар у свој трон и кажњавати непослушне и оне који му на било који начин пруже отпор.

Клацкалица различитих коментара на тему коронавируса посебно је живахна на друштвеним мрежама. Ту се једни из петних жила труде да поставе видео-клип или неки текст из ког се “јасно види” да је пандемија дело злоделника, оних који желе да просеју свет кроз ситно решето и да је све око короне плод “монструма” који се у намери да покори планету поприлично занео, а они други, од којих су многи и преживели заразу, пластичним описима одбијају било какву “теорију завере” и јасно и гласно вапе - људи, чувајте се. И о овом клацкању ситуација је нерешена. Мало превагну једни, али их брзо надјачају други. Рекло би се да живимо у времену у којем је глас аматера постао јак колико и глас струке, а таква дисхармонија тешко може произвести пријатну композицију коју би хорски запевали и једни и други.

Тако је у области актуелне пандемије, али и у другим сегментима друштвеног живота. Све је теже наћи баланс између стручности и аматеризма, знања и незнања, а лоших примера је безброј и могу се лако пронаћи на сваком месту, улици, на страницама штампе, телевизијским емисијама или на интернету. Ако се изузме ковид-19 и опречна мишљења о њему и евентуалном вакцинисању, о томе како мегамаркети могу да раде а ресторани не, зашто на бензинској пумпи после девет увече можеш да купиш гориво, али не и флашицу воде за пиће или паклицу цигарета, несугласице су честе и око тога да ли у неком граду треба сачувати барем делић прошлости и аутентичности, део традиције и трагове сећања или не, да ли је после рушења старог трга или лепог објекта могуће направити још старији и лепши, да ли сваку породичну кућу треба заменити зградом са десетином стамбених јединица, да ли је бетон бољи од траве и асфалтиран паркинг потребнији од зеленог природног тепиха у парку. Једни кажу треба сачувати дух града, а други сматрају да тог духа ваља вратити у неку стару лампу, а новог пустити да се модернизује и оспособи за ново доба и нове људе.

Како је у нашем граду, тако је и у другим широм Србије, а престоницу не треба ни помињати. И тамо је примера напретек а неуједначених мишљења милион. Почев од Београда на води, преко фонтане на Славији до споменика Стефану Немањи на Савском тргу, испред старе елезничке станице. У прилог томе, присећам се једног текста од пре неког времена у којем Милан Влајчић, новинар, књижевник и филмски критичар, каже да “ако се сви ти грађевински подухвати не зауставе, Београд ће за пет година личити на Бангладеш”, указујући на реконструкцију централних тачака у главном граду за коју сматра да је “насртај на све грађанске вредности и насиље над цивилизацијским тековинама”. За постављање новогодишњих украса каже да нису главни проблем, јер их је могуће уклонити, али упозорава да остали подухвати остављају трајни ожиљак јер, како наводи “више се не зна где завршава њихов аматеризам, а где почиње лудило новокомпонованог урбанизма”. Рекох, слично је и у Лозници.

Када све ово премеримо, онда више нико није у стању да са сигурношћу оцени да ли је онај лелек човека из племена Куча, на сахрани патријарха Иринеја, вапај беспомоћног верника или некога ко својим чињењем омаловажава реалност и напор струке да исплива на површину и удахне свеж ваздух пред завршни победнички ударац ка непријатељском голу. Јасно је само то да је и даље нерешено.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Штекер

НАШИ СМО - Погнуте главе

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Штекер

Месецима Кризни штаб и држава апелују на грађане да се придржавају мера, мало моле, мало припрете, толико пута да се све то разводнило, изгубило на озбиљности. Неко их слуша, неко не, мада нормалним људима нису потребни никакви апели, забране,  ништа слично. Може неко да верује да вируса нема, тај неверни Тома нека поприча са лекарима, медицинским сестрама, онима којима је од последица заражавања ковидом, не од короне, неко преминуо, да је то завера и слично, али паметан човек требало би  да се чува и  грипа, а камоли ове пропасти.

Нажалост, многи се понашају као дете које жели да стави прсте у штекер. Зар неко треба да нас пљусне по прстима, односно џепу, да бисмо схватили да гурање прстију у штекер није здраво? Треба ли неко посебно да нам нацрта да није пожељно бити у гужви, лудовати у ноћном клубу до првих петлова јер постоји велика вероватноћа да покупимо корону, или неки други вирус сада, у време респираторних инфекција? У време када су бројке о броју заражених и преминулих баш гадне, треба ли нам посебно упутство да избегавамо окупљања, рођендане, славе, а сезона је кренула, да се можемо заразити или некога заразити, а да појма немамо да сејемо вирус. Паметном је и комарац музика, осталима не помаже ни филхармонија.

 А држава, као родитељ који неће да казни дете у страху да ће га оно после мање волети, па му дозвољава да поједе сладолед, иако, вероватно, следи упала грла па ињекције. Наша држава прети, упозорава, одлаже одлуку, губи време, а онда тврди како све ради баш кад треба и како смо најбољи у свему. Оно, врх смо и мало више. Неки јој слепо верују или не верују, али за своје неозбиљно понашање и олако схватање ситуације оправдање налазе у томе што није проглашено ванредно стање или ситуација, што није забрањено ово или оно. Зар нисмо довољно зрели да сами себе ограничимо у својим поступцима, водећи рачуна ако не о себи, а оно како ће наши поступци утицати на оне око нас. Понашање нема везе са тим да ли смо за или против власти, тај став нити ће бити важан, нити ће помоћи када заглавите у болнички кревет, неће вам помоћи ни власт, ни опозиција, само лекар и ваш имунолошки систем. Просто, треба схватити да смо ми таквог менталног склопа да на забране реагујемо у стилу “Баш ме брига”, другим речима ми не фермамо, да не кажем нешто друго, живу силу. Такви смо, апсолутно неплодно тло и за наредбе, а камоли апеле. Нисмо ми из неких култура где се само једном каже шта треба, односно не треба радити, и готова прича. Људи скапирају и неће да се зезају. Ми, углавном, волимо да терамо контру док не лупимо главом о зид. Свако о свему има мишљење, паметан је за десеторо и оран за убеђивање. Држава, штабови и остали (не)позвани да се баве ковидом и “брину” о нама нека раде своје, а ми треба да користимо своју сиву масу и деламо најбоље за нас. Кад све ово једном прође, може се распредати  ко је и да ли је исправно поступио, правовремено или не, да ли је све морало овако или је могло и онако и слично. Сада треба сачувати главу, тачније плућа, и не помагати вирусу да дивља, веровали у њега или не.

Склони смо, иначе, да не верујемо, а тако нас, на пример,  упорно убеђују да смо баш добро. Први смо у овоме, први у ономе, феноменални. Мож' бити. Прочитах да је Институт за економију и мир анализирао 163 државе света и територије у којима живи 99,7 одсто популације како би одабрали најмирнија места за живот. Листа најмирнијих места за живот Global Peace Indexa 2020 направљена је на темељу три критеријума: друштвене сигурности, количине унутрашњих и међународних сукоба и степена милитаризације. Показало се да су најмирољубивије нације оне које имају снажну валуту, велика страна улагања, ниже каматне стопе, политичку стабилност, али и лични осећај среће. Десету годину заредом титулу најмирније земље света носи Исланд. Има ниску стопу злочина у земљи, високу стопу запослености, импресиван образовни и систем социјалне помоћи. Чак 97 одсто грађана описују се као припадници средње или високе радничке класе. Србија је на 51. месту, а од бивших нам република Словенија је 11, Хрватска 26, Црна Гора 69, а БиХ 79. Нисмо ни златна средина, ако је то све тачно. Да су од наших стручњака тражили податке, сигурно бисмо били, ако не први, а оно међу првих десет.

Ваљда ми боље знамо како је нама, као што знамо све остало. Треба то занемарити и никога не слушати. Волимо упорно да гурамо прсте у штекер (“уз инат”). Кад нас шибне струја, биће нам све равно, бар до Косова и Метохије, а можда и даље.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Погнуте главе

НАШИ СМО - Катаклизма

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Погнуте главе

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је у понедељак у јутарњем програму Хепи телевизије да је “Србија  све осим подељеног друштва, што се јасно види на сваким изборима” истичући да је огромна већина грађана “тиха, ради и труди се да нешто створи” али и да постоји “огромна, изузетно гласна, моћна и богата мањина са великим бројем медија, која диже толику буку да делује да је земља подељена”. Остатак дана демантовао је премијерку.

У остатку дана Србија се поделила на оне који су сматрали да је њихова морална, професионална или људска обавеза да стану у одбрану достојанства претходне вечери вулгарно и брутално извређане новинарке и на оне који су игнорисали цео случај. Знате већ, реч је о емисији “Хит твит” ТВ Пинк  у којој је банку држао Александар Вуксановић, познатији као Аца Лукас. Нећу упасти у замку да понављам гадости које је изговорио на рачун новинарке Н1 Жаклине Таталовић, рећи ћу да би се и за кафанским столом, у пијаном друштву, нашао неко да каже: “Немој тако” или бар “Иди, бре”, али не и у тој емисији. Почев од водитељке која је пуштала немуштог госта да изговори  то што је наумио па га онда као опомињала да то није у реду, до остала два учесника емисије који су све то слушала погнуте главе. Не знам шта је мислио Зоран Ћирјаковић, с обзиром на историју његовог односа према новинаркама, и није ме брига, али Александар Шапић је морао да подигне главу. И да боље види у какво је друштво допао и да ли му је ту место, а свима нама да објасни, пошто је сада у власти, да ли је то та политичка толеранција на коју се често позивао. Могао је и целог наредног дана да исправи то што је пропустио да уради, да се као пристојан човек извини и Таталовићки и свим грађанима Србије што није реаговао.  Али он је наставио да ћути као и они који су морали по службеној дужности да реагују - РЕМ, Маја Гојковић, министарка културе, Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог... И председник државе је морао  да нађе времена за Жаклину Таталовић баш као што је нашао времена да својевремено посети у болници Гордану Узелац, новинарку Пинка. Али он је ћутао па су ћутали и сви око њега мислећи, ваљда, да тако треба. У уторак се на инстаграму огласила потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић неформалном поруком  “Никада нећу разумети порив да се вређају жене. Верујем да нико нормалан то не може да подржи. Иако понекад помислим да је најбоље игнорисати примитивце, важно је и да им с времена на време кажемо - доста је”. Па сад, можете то тумачити као реакцију на Лукасов простаклук или као на сасвим приватну ствар. Што се мене тиче, било би часније да се министарка која је и председница Координационог тела за родну равноправност правила да ни она није ту. Овако, оставља утисак - нешто сам хтела, али нисам смела.

У сваком случају, требало би да се договоримо да ли остајемо при министаркином - доста је, с времена на време или је коначно време да кажемо - доста је било. Можда је политички профитабилно себе истицати као жртву, а све друге игнорисати, или им се ругати, можда то може и да прође “с времена на време”,  али не може све време. Опасно је,  постаје друштвено прихватљиво. Нарочито је опасно уверавати грађане како постоје само патриотски, прорежимски медији и тајкунски медији.  Ако осамдесет одсто грађана каже како не верује медијима, онда нису само медији криви, него пре свих они којима је дужност да бране медијске слободе поштујући право грађана на објективно информисање. Када се ругате новинарима, када хушкате на њих, када учините све да грађани изгубе поверење у истинитост извештавања, онда их окрећете ка друштвеним мрежама где је све дозвољено - пласирати лажне информације, вређати без икаквог зазора свакога ко другачије мисли, оптуживати, подметати, претити. Тамо се не штеди нико и ничија деца, ни председникова, ни новинарска. А, боли исто, само што нисмо једнаки у заштити. Можда се то не види сасвим јасно из дедињских вила и џипова или у друштву користољубивих истомишљеника, али на сваком другом кораку боде очи.

Када буде подигла главу наша премијерка, видеће и она да Србија јесте дубоко подељено друштво. Али не делимо се на начин како је то она сугерисала да видимо, већ на пристојан и непристојан свет. На људе који не прелазе границе свог доброг васпитања ни у једној ситуацији и то нема никакве везе са политичким уверењима нити партијским књижицама.

Просто, то је тако. Или јеси или ниси, или ћеш гледати у под због своје или туђе срамоте.

Данас или сутра, свеједно је. Кајање нам не гине.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Катаклизма

НАШИ СМО - Систем

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Катаклизма

По ко зна који пут се и прошлог понедељка обистинила стара латинска изрека “Човек је човеку вук - Homo homini lupus est”, али и речи наших старих да на планети нема чуднијег створа од човека. Као да у лудилу епидемије изазване вирусом ковид-19 није довољно смрти па додатно морају да је проузрокују и људи у суманутим терористичким нападима какав се догодио почетком ове седмице у главном граду Аустрије. Четири прекинута живота и десетине рањених људи, од којих су неки у тежим стањима, резиме је вишеструких оружаних напада на неколико различитих места у понедељак вече у Бечу. Аустријске власти су овај немио догађај окарактерисале као терористички, а томе у прилог иде и податак да је један од убијених нападача у сукобу с полицијом означен као “симпатизер Исламске државе, у чијем је стану током претреса заплењен и видео-материјал који на то указује”.

Сви светски медији су пренели вест да је пуцњава почела око осам увече у близини главне синагоге, свега неколико сати пре него што су на снагу ступиле нове мере у борби против ширења коронавируса. И према речима аустријског канцелара Себастијана Курца, били су ово “тешки сати за државу”, која је најавила енергичну акцију полиције. Чини се да више у овом свету и нема “лаких сати” за било коју државу, па ни за Србију. Вирус корона је тема која се наметнула испред вести о економији, о спорту или култури, о обичном животу, постала је део бриге и оних који су за ношење маски и оних који се томе противе. На ову здравствену тему надовежу се само оне у којима се говори о бројкама преминулих због те болести или оне о терористима, на чијем нишану је пре само неколико дана била и Француска.

Европа и свет су у хаосу. Као да је дуго најављивана катаклизма Земље почела и као да су се, делимично барем, обистиниле прогнозе неких видовњака или оне записане у предвиђањима Маја. Њихови прорачуни су се показали тачним у многим математичким рачуницама, а баш тог 21. децембра 2012. године требало је да се догоди доста астролошких занимљивости. Једна од њих,  кључна за веровање у смак света, јесте та да се наша планета “поравнава са центром наше галаксије” (Млечни пут), односно да се по неким тумачењима “суочавамо са огромном Црном рупом која је средиште наше галакасије, а у којој обитава само зло”. Тај сусрет требало је да уништи свет и наступи апокалипса, али, пошто управо читате овај текст, извесно је да су Маје, можда, ипак мало промашиле. Мећутим, извесно је то да је човек човеку постао највећи непријатељ, борећи се један против другога или против природе, која му често жестоко узвраћа елементарним непогодама. Још је Ниче поручивао да “ако човек сваког дана стоји на ивици и гледа у провалију, једног дана ће и провалија погледати у њега”, и тај сусрет, чини се, траје ли траје. Ударио тук на лук.  Што је некад рекао и Бранислав Црнчевић - “Људи су прво били браћа, касније су постали једнаки… Слутим да једног дана човек човеку неће бити ништа”.

Све ове речи потврђују став који и сам заступам да је “тај” смак света из децембра 2012. тада и почео, али да то није рингла на шпорету па да је неко окрене и за трен искључи довод струје па да све стане. Није Земља кокошије јаје па да је бациш и разбијеш, а она се за час посла распе, осуши и скори. Тај “наш смак света” траје ли траје и ко зна када ће се завршити. У ствари, ко зна када је и почео, ако се држимо ове изнете тезе, јер само у протеклих пола века најављиван је више пута.  Неке од тих година памтимо као катаклизмичне, али некако се још копрцамо и трајемо, а Земља се и даље врти у круг. Када ће наша планета престати да се окреће око своје осе и даље је неизвесно, али да је човек својим поступцима непрекидно успорава и спотиче чињеница је коју проживљавамо и пред којом се треба замислити. До сада се у предвиђању краја света нико није баш прославио, али би се, можда, свакако требало замислити над реченицом Агате Кристи - “Зло није нешто надљудско, то је нешто мање од човека”.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Систем

НАШИ СМО - Мандатарење

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

новембар 28, 2020 270

НАШИ СМО - Нерешено

Утакмица која траје још од марта по свему судећи имаће више од два полувремена, а крајњи резултат тешко да могу прогнозирати и најискуснији посетиоци спортских кладионица. Ковид-19 се показао као непопустљив супарник медицинској струци, удара испод појаса,…
нов 21, 2020 589

НАШИ СМО - Штекер

Месецима Кризни штаб и држава апелују на грађане да се придржавају мера, мало моле, мало припрете, толико пута да се све то разводнило, изгубило на озбиљности. Неко их слуша, неко не, мада нормалним људима нису потребни никакви апели, забране, ништа слично. Може неко да верује да вируса нема, тај…
нов 14, 2020 496

НАШИ СМО - Погнуте главе

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је у понедељак у јутарњем програму Хепи телевизије да је “Србија све осим подељеног друштва, што се јасно види на сваким изборима” истичући да је огромна већина грађана “тиха, ради и труди се да нешто створи” али и да постоји “огромна, изузетно гласна, моћна и…
нов 07, 2020 466

НАШИ СМО - Катаклизма

По ко зна који пут се и прошлог понедељка обистинила стара латинска изрека “Човек је човеку вук - Homo homini lupus est”, али и речи наших старих да на планети нема чуднијег створа од човека. Као да у лудилу епидемије изазване вирусом ковид-19 није довољно смрти па додатно морају да је проузрокују…
окт 31, 2020 389

НАШИ СМО - Систем

Од тога какав резултат жели да постигне, тренер постави систем игре. Чули сте за онај фудбалски 4-3-3, или 4-4-2, некада то да жељени исход, некада не, али ако се систем распадне, пораз је неминован. Тако би требало да буде у свим другим областима у нормалном свету, да постоји систем. Такав да ради…

Репортажа

нов 15, 2020

УСПЕХ ОД ПРЕ 35 ГОДИНА - Саставили укрштеницу од скоро седам метара

Када су се пре три и по деценије чланови тадашње енигматске секције…
нов 08, 2020

НОВЕМБАР НА ЈАГОДЊИ - Терапија с видиковца Перуника

Милорад Мићић из Селенца код Љубовије, познатији по надимку Маракана, на планини Јагодњи,…
сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…

Грми Ло

нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"