fbpx

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду чекајући милост господара Вучића, да их угњезди на својој листи или да их бар не мрцвари у изборној кампањи.

Дачић је дао понуду у истом дану када је потпредседница СНС Марија Обрадовић изјавила да не осећају подршку коалиционих партнера када је тешко и додала да ће коначну реч о таквима дати народ на изборима. Дан касније, Зорана Михајловић, такође потпредседница СНС и министарка у Влади Србије, наругала се председнику социјалиста и министру иностраних послова речима: “Много је лакше и јефтиније Дачићу да на тај начин очува своје позиције и позиције другова из СПС-а него да сами изађу пред грађане”. А шта је заправо рекао Дачић, да предлаже заједничку листу како би се видело да га безразложно сумњиче за шуровање са опозицијом. “Нисам ја толики коцкар да се удружим са онима који немају никакве шансе да дођу на власт, са онима који су богатији од мене милион пута, у које не верује ни сам народ. Па ја бих био глуп, немојте да ме потцењујете”.

Стварно, Дачића никако не треба потцењивати као ни његов  коалициони потенцијал. Он може са свима, али не крије ни да се увек руководи интересом своје странке. Када је одлучио да напусти Тадићев брод пре него што је и званично потонуо, рекао је да не може да одбије место премијера. “Да будем искрен, можда се у Србији не зна ко ће бити председник, али мислим да се добро зна ко ће бити премијер”.

И тог момента кладила бих се да му је морало бити потпуно јасно како ће морати да глуми малог од палубе, да погне главу, да оћути, да окрене и други образ и све што треба само да  остане ту где јесте. Тако, изгледа, размишљају и остали челници странке, пошто се у протеклих седам година само спорадично из њихових редова могло чути као трпе велику политичку штету због односа напредњака према њима. Али све је боље него испасти из гнезда,  јер оно што је данас питање достојанства, сутра већ може бити питање опстанка. Зато није лако закључити да ли је Дачић збиља мислио то што је рекао или је само покушао да одигра симултанку са много вештијим од себе. Ако би ушао на листу СНС, СПС би била мало видљивија од Драшковићевог СПО, Љајићеве СДПС и ПУПС-а, свакако, али не и од Вулина из разумљивих разлога. Да ли је то исплативо за странку која је сабрала на власти 25 од својих 29 година? Можда није за странку баш, али јесте за Дачића и његове другове и другарице, како рече Михајловићева. Јер, увек може да дође дан када ће се указати прилика да опет некоме буде  преко потребан језичак на ваги. Зна то одлично и Вучић и зато воли да их кињи, да их стално држи у стању приправности за доказивање правоверности, па ћемо и наредних месеци, све до расписивања избора слушати и гледати ову мелодраму јер колико је Дачићу потребан Вучић, толико је и Вучићу потребан Дачић. И због Косова, уставних промена, али и какве-такве политичке стабилности и привида вишестраначја, ако опозиција остане доследна одлуци о бојкоту.

А када дође дан за неки нови савез, СПС ће бити спреман и све ово ће бити заборављено. Социјалисти ће се радовати новом животу, а напредњаци ће схватити оно што су и њихови коалициони партнери пре двадесет година - да апсолутна власт носи и апсолутни пораз, само што они у својим редовима немају свог Дачића.

И то вам је то. 

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Икебана

НАШИ СМО - Стварно никадa

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида “одбране” и подрже свог предводника. То су, углавном, људи из странке, чланови или симпатизери, најчешће директори јавних фирми и установа, подмладак партије или, уколико је предводник председник државе, министри и чланови владе. У зависности од тога шта предводник треба да каже, ти људи, стојећи као икебана, заузимају сопствене позе, уобличавају израз лица и премештају се с ноге на ногу како би што лакше издржали до краја излагања. Да, баш тако, они су као икебана која често изгледа комично. Међу тим позадинцима буде оних у сакоима, парним оделима, али и спортски одевених, као и оних који не знају ни зашто су ту стали. Знају да им је речено да тако треба, па гледају у земљу, негде у страну, или у даљину, замишљено, чешће одсутно, спремни да на крају саге распале дланом о длан како би утисак наступа предводника био убедљивији, интензивнији и потпунији. Шта год предводник рекао и колико год то дуго саопштавао, улога “икебанаца”, људи из сенке, бића с друге линије је да аплаузом ставе тачку на И (или испод ускличника), научени да тиме остављају снажан утисак на све оне који прате њихове политичке мини-представе. Некада окупљање и постављање “икебане” траје дуже од саме представе а оваква обраћања, најчешће медијима, завршавају се брзим разлазима. Оде свако на своју страну, па не остане времена да човек некад пита нешто и некога од тих икебана-ликова. Да их пита како се осећају као декор, као сценографски реквизит, као неко ко се ништа не пита, ко нема ниједну реплику и коме подизање сценског платна не представља изазов и част што стаје пред његово величанство - публику (у овом случају народ). Да их пита по ком основу су напустили своје плаћено радно место да би ту стајали као хор бечких дечака (уз поштовање родне равноправности - увек са једним делом и девојчица), а да не отпевају ни ноту или се барем мало гласније накашљу, чисто да скрену пажњу да су живи, већ да би само тапшали или слушали нешто што их се, можда, апсолутно и не тиче. Вероватно није лако бити у улози икебане, али ни предводницима ништа мање није лако када знају да иза себе имају позадину од које барем половина није активно укључила мозак током излагања (илити представе). Реално, питање је коме је у овој представи теже и чија је улога мизернија. Тешко је замислити и ту пробу током које их у пар потеза “режисер” поставља, одређује им место и нивелише чија ће се глава више видети. У сваком случају, овакви наступи су потреба оних који су на власти, поготово апсолутистичких власти, како би показали степен своје привидне демократичности и спремности да свакоме (из својих редова) дају шансу да га народ види. Да види ко чини ту власт и да у њој нису само тамо неки ликови већ и њихови пријатељи, колеге, комшије, чланови фамилије, обични људи, али погодни за представу. Тахвом хармонијом доказују колико су сложни, јаки и моћни у спровођењу сопствене политике без обзира на то што у публици има и оних који су свесни њихове обмане и провидних рола којима остварују само своје личне и партијске интересе.

На жалост, у овако осмишљеним комадима често и опозиција добије улогу покретне икебане која се поставља искључиво на она места где сама себи може засметати и где сама себе може заклонити од оних који покушавају да је пронађу макар и у траговима како би цео политички игроказ имао барем бољу динамику, ноту узбуђења или, у крајњем случају - наде!

Наде да постоји хепиенд и спас.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Стварно никадa

НАШИ СМО - Бурлеска

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини  се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима за озбиљно. Све по принципу “после мене потоп”, само шта ћемо ако потоп почне раније?

Живимо у време када најбоље успевају афере, један другу сустижу, газе се као људи на распродаји  кад крену у стампедо. Сетите се у последњих месец дана, ма и краће, колико чуда сте чули. “Крушик”, “органска” Јовањица, шпијуни, “Мегатренд”, докторат-плагијат, отераше у запећак тетку из Канаде, станове и сличне трице и кучине. Фабрика афера ради у три смене и док се јавност бави њима и њиховим актерима, који и оно добро што ураде покваре таквим стварима. Посебна прича су “објашњења” и “одбране” од којих је сваку потребно најмање два пута пажљиво прочитати, или преслушати да би се схватило “шта је песник хтео да каже” и закључило да већина тих изјава заслужује место у рубрици “веровали или не”.

Е, док траје тај циркус са свих страна и нивоа, мисли ли неко о овој омладини што стасава у таквој атмосфери? Да ли, колико и како све то утиче на њих? На оне који сутра треба, ако одоле одласку у бели свет,  да овде граде мостове, путеве, школују неке нове клинце, лече овај народ. А какви су они што ће заменити нас? У Србији је у другом полугодишту школске 2017/2018. године спроведено истраживање у 101 основној и средњој школи чији је  носилац био Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Анкетирано је укупно 4.028  ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средњошколаца. Бар једном је пушило 14,5 одсто њих с тим да је   у првом разреду средњих школа цигарете пробао скоро сваки трећи ученик. Скоро сваки десети петак и седмак као и првак средњошколац пуши, а наргиле је икада пушила скоро једна трећина ученика прве године средње. У Србији је скоро сваки други ученик петог, седмог разреда основних  и првог разреда средњих школа пробао алкохол, а скоро четвртина ученика опила се бар једном у животу. Резултати истраживања показују и да се било када коцкало скоро 35 одсто ученика првог разреда средње школе.

Да ли ово некога  брине, хоће ли држава да реагује и спасава док се има шта спасавати? Какве везе имају афере и омладина?  Имају. Док се родитељи углавном боре да зараде за преживљавање, неки раде и више послова, исцрпљени од свакодневне трке, борбе са шефовима, слуђени “умотворинама” политичара који, наравно, све чине “за њихово добро”, губе снагу и тамо где им је најпотребнија, на терену родитељства стижу уморни, а деца ко деца, чим осете мањак контроле, хватају кривине. Цигарета, алкохол, “органска” производња, клађење и ето белаја.

Било би корисно за све када би се друштво коначно унормалило, пре свега политичари, да свако радио свој посао како треба и када би питања коначно почела да добијају смислене одговоре. Без онога клиначког - па шта, јер  овако стварно никада није било.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Бурлеска

НАШИ СМО - Шпијуноманија

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам  Мића, бар на моменте,  делује као простодушан и добар човечуљак који и није баш потпуно свестан шта ради и да ли то што ради, осим користи њему и његовима, наноси штету свима другима. Не бих да улећем у  замку да се одређујем према његовом лику, када му је дело много занимљивије. Дакле, узлет овог пионира образовне приватне праксе кренуо је 1989. године, а 2003. добио је и пуну сатисфакцију пријемом у Заједницу универзитета Србије. Мића, добар другар, хвалио се јавно како је на свом универзитету збринуо све бивше незбринуте функционере СПС, манекенкице, старлетице, ортаке разних фела, сваког ко је волео да има факултетску диплому, а није стизао од других послова, али умео је, наравно,  да прећути оно што је требало и што би било опасно изланути. Није се излануо ни када су докторати у питању, па ни његов лично. Ухваћен  са прстима у пекмезу урадио је нешто слично као сада када је требало да објасни све у вези са дипломом министра Стефановића са непостојећег огранка универзитета у Лондону - променио име и постао Универзитет “Џон Незбит”, поднео оставку и сачекао да се прашина слегне. Док је чекао, није куњао у свом другом дому у Кану, него је основао Форум за борбу против просветне мафије и према тадашњем писању “Времена”, својски се трудио у обрачуну са свима који су дирнули у његову тајну о докторату. У то време, мало-мало, обаран је портал “Пешчаника”, а на сајту “Времена” и још неких дневних листова волшебно су нестајали постављени текстови, а уместо њих појавили су се нови на лошем енглеском са потписима новинара тих редакција у којима се цитира Мића као научни радник, чак и текстови о доказаној аутентичности његовог доктората из Велике Британије.  Није, наравно, доказано да он стоји иза тога, нити је “Време” то тврдило, али редакција тог листа закључила је да он од тога има користи јер “теоријски, негде тамо у свету могао би да се похвали како “угледан београдски недељник извештава о његовим научно-менаџерско-публичистичким подухватима”.

И шта се сад догодило, два дана након емитовања документарног филма “Мега дипломац” на Н1 када је наведено да је министар Стефановић студирао на некаквој мегатрендовој школи која је регистрована као обична фирма, а да је диплома касније нострификована у Београду, Мића је најпре невешто признао да је то тако-некако, али све по закону, а онда је обавестио јавност да је продао свој  универзитет немачком конзорцијуму за 56 милиона евра. Након првих оптужби пре пет година да је министар плагирао докторат, пословање универзитета опало је, каже, за 400 одсто, а сада је дотучен документарцем. Онда се испоставило да јавности приказани  ликови из конзорцијума нису стварни него су некакви манекени чије су фотографије скинуте са интернета, да паре још нису ни легле на рачун и да Мића ништа од тога не негира, али тврди да је све било по закону, оверено код нотара. Изгледа да је у целом том трилеру стваран само председник конзорцијума  и нови ректор са три дипломе др Дејан Ђорђевић,  председник Конзервативне реформистичке странке. Да је реч о правом човеку на правом месту сведочи неколико његових изјава које су пренели сви медији иако је он то што је рекао за “Данас” у СМС одговорима и порекао. Дакле, имамо посла са човеком иза којег, по сопственом признању, стоји држава, прагматичаром који проблеме решава декретом - смени га скупштина странке, он искључи из странке чланове скупштине и надасве финансијским магом који држи до идеала. Тако је  секретарицима  из странке наложио да не траже заостале плате јер “треба да раде за идеале, а не за паре”, а по истом принципу решиће и проблеме “Мегатренда”  - “финансијску конструкцију затворио сам тако што ће професори код мене радити без новца јер ће им бити главни мотив да уче студенте, а не да примају плату”.  У случају да зафали нешто, Мића је обећао да ће одмах долетети из Кана сопственим авионом који има већ 18 година.  Свака част. Пошто се у међувремену испоставило да “Мегатренд” има пробелема са својим Правним факултетом и да већ пет година школује кадрове на Факутету за цивилно ваздухопловство који нема дозволу, очекујте да господин Ђорђевић реши и овај проблем урођеном елеганцијом тако што ће на пример укинути комисију за акредитацију. Тврди да свих око 10.000 студента, колико их тренутно има, очекују сигурне дипломе, као и да ће 460 запослених задржати радна места. Ето, дакле, једна брига мање. Не, сасвим сигурно разлога за бригу не би требало да има ни тридесетак хиљада оних који су већ стекли дипломе јер, ствар је проста - то су дипломе или за државни посао или за породичну успомену. Први су од њих направили политичку каријеру достојну министарских положаја, други су или прежалили или запалили преко гране у складу са слоганом овог универзитета - “Заврши “Мегатренд” и пали”.

Немате разлога ни ви да бринете - “Мегатренд” остаје у кругу породице. Мића пали у Кан, али Мића ће долетети из Кана чим се мало слегне прашина. Зато ја на све ово што нам се догађа гледам као на  ниску бурлеску која нема крај. Та лакоћа извођења, ти јунаци у главним и споредним улогама, пре или касније и вас ће насмејати до суза. Смејте се слободно, то је здраво. То је једини могући одговор на глупост и безобразлук који озбиљно води у апсурд. Тамо где људи почињу да се смеју, престаје страх. Смех још нико није победио, али од смеха су многи изгубили. 

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Шпијуноманија

НАШИ СМО - Наши и ваши

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

Колумна

мај 23, 2020 135

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан…
мај 16, 2020 358

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 446

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 599

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…
апр 25, 2020 861

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Теку ови корона дани, мало можемо напоље, мало не, прегурали смо и најдужи полицијски час од 84 сата, прославили Васкрс у кругу породице, некоме баш пријало, некоме “прогорело место”, то нам је што нам је. Жив се човек на све навикне. Све би било можда лакше да није дошло пролеће, као за инат дани…

Репортажа

апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"