fbpx

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се то често каже, у периоду настанка најбољих рокенрол дела, не само у бившој СФРЈ, већ и у свету. То су Душан Весић (“Бунт деце социјализма”), Богомир Богица Мијатовић (“Илустрована енциклопедија рокенрола у Војводини 1963-2013” и “Слушај мене, а ради по свом - Душко Трифуновић”) и Иван Ст. Ризингер (“Југословен К. - Хроника одустајања 1990-1992.”).

Читајући их, у више наврата покушавао сам да одгонетнем себи самом зашто су, и три деценије после гашења те државе, и даље међу читанијим штивима  управо књиге које су проткане музиком и песмама “од Вардара па до Триглава”, мелодијама које нису знале за границе и које су биле у рангу, а често и испред неких светских музичких трендова. Зашто је ова тема и даље инспиративна за ауторе и због чега неко има потребу да исприча неку своју причу о ономе што је “у то време” доживео, волео и чега се и данас помало носталгично сећа? У свакој од тих књига сам пронашао понеки део одговора, а посебно ме дотакла ова последња, аутобиографски роман крушевачког рок новинара и песника Ивана Ст. Ризингера.

У први мах ме привукао вишезначан назив, који се може читати као “Југословен К.”, с алузијама на Кафкиног “Јозефа К.” или као “Југословен-Ка”, с акцентом на држављанке једне угашене земље, а потом и прве реченице у којима сам препознавао моменте сличне онима које сам и сам проживео. Колеги Ивану сам после читања књиге управо то и написао у поруци - да сам имао утисак као да читам своје реченице и своје доживљаје из прохујалих времена. Рекао сам му да је његова предност, ипак, била у томе што је две године старији од мене и што је могао више од тог времена да  “украде” и сачува у успоменама. Његова прича  нас води кроз заврзламе с краја 80-их и надолазеће недаће 90-их, изнете кроз интервјуе које је урадио у том периоду са неким од највећих имена YУ рок сцене. Подударност његових аутобиографских момената са животима многих који ће читати ову књигу неизбежна је, печат јој даје и чињеница да је аутор рођен из мешовитог брака, да је по мајци Мађар, а по оцу Србин из Баната, да је са непуних 14 био бригадир у Београду, војник ЈНА у Пазину и да је као радијски новинар правио маратонске емисије, а у неколико познатих часописа исписао на стотине стубаца посвећених рокенролу. Кроз разговоре са Бруном Лангером, Бором Ђорђевићем, Дином Дворником, Рамбом Амадеусом, Маргитом Стефановић и другима, провукао је сопствену причу о држави у коју је веровао. Сложио бих се са једном прочитаном констатацијом, да је ова књига лака за читање и претешка за “брзопотезне анализе”. Много је у њој питања и одговора како су генерације, рођене пре аутора, дозволиле да се држава коју су стварале покида и  тако лако одустале од ње.

- То је заправо ламент који се свима нама из генерација са краја 60-их и почетка 70-их година још увек дешава - никако да одустанемо од те неке наше пасије за Југославијом. То пространство и целу ситуацију у вези са том причом људи погрешно третирају, а све то захваљујући медијским спиновањима. У сваком случају, трагедија је у томе што смо изгубили једну заједничку брану која нас је чувала од ствари које су нам се касније обиле о главу. Нас није бранио комунизам или једнопартијски систем. Бранили смо се сами између себе у односу на неке стране утицаје који су, првобитно, представљени као добронамерни, касније приказани као системи потпуног исцеђивања једног народа и његових ресурса. Написао сам да је тај период од 1990. до 1992. кључан и да је он “хроника одустајања” јер је то био моменат када је 90 одсто становника Југославије престало то да буде, једногласно издавши своју домовину - рекао је Иван Ст. Ризингер у једном од недавно датих интервјуа.

Како год да неко доживљава Југославију, као уништен рај или наметнут казамат, о њој ће се још дуго причати и писати, а музика из тог доба већ је одавно евергрин.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Фитиљ

НАШИ СМО - ДС

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они који ће те отерати у “три лепе” за секунд, без увода и упозорења.

Неки дан испред улаза у један лознички солитер дечко заустави скејтборд, сиђе са њега, дохвати га и почне да лупа дисплеј изнад улазних врата. Звекнуо  га је више пута док овај није престао да ради како треба. Очевици веле да је узгред некога или нешто и сочно псовао. Све се десило, кажу,  ујутру, око девет. Зашто је то учинио, зна скејтер. Правила нема, кратки фитиљи су код многих, разлози су разни. Ко ће га знати кад и зашто коме цврцне лицна и настане прекид у самоконтроли, кад престане да се понаша цивилизацијски и у њему се пробуди Атила “Бич божји”, или Хулк, за млађе генерације. Прочитах објашњење једног психолога и психотерапеута, др Данијеле Будиша Убовић, која каже  - “Када нам је посебно кратак фитиљ у односу са неким, ту се обично уплиће  “историја” трпљења у односу са том особом, или нас та особа по нечему подсећа на некога ко нас је често фрустрирао. Наше бурно реаговање указује да се дешава нешто важно по нас, а што доживљавамо као угрожавајуће. Уместо да себе доживљавамо као “надрндане” или “живчане”, добро је да видимо чиме смо угрожени и да се побринемо за себе”. Може бити да је тако, али каква је то “историја” и на кога некога може подсећати клупа, канта за смеће, или саобраћајни знак када их поломи, извали, или обори?! Коме смета тек посађено дрво па га поломи, тек урађен уметнички графит да га ишара, љуљашка да је покида? То углавном раде млади, да не кажем деца, а шта је то њих толико изиритирало у животу да “побесне”, да им “пукне филм” и да им је “кратак фитиљ”? Све то траје, као и епидемија некултурног понашања на улици где ће поред одраслог човека проћи тинејџери, па и млађи, који галаме, урлају, а псују као батаљон кочијаша. И мушко и женско. Што би рекли, то ни за пет пара не ферма никога и ништа. Када неко из те класе каже “Добар дан” човек се штрецне, буде му топло око срца и понада се да ипак неко од њих има родитеље који га васпитавају.

Оно што је некада било правило, сада је изузетак. Старији су бесни због плате, посла, политичара, жене, мужа, таште, свекрве, сви имају свог дежурног кривца, а млади само гледају и упијају. Држава, односно друштво, има пречих ствари од васпитавања младих у које се, по потреби, куне. Да жели да поправи ствари прво би са две телевизије са националном фреквенцијом уклонило ону пошаст звану ријалити, или укинуло, али пошто то, јелте, није “демократски” оно да их бар смести у глуво доба ноћи па ко воли да гледа, нека гледа и гаји подочњаке. Овако су на извол'те ликови и ликуше, полусвет, познат по скандалима, преварама, распалим породицама и слично. Све несрећни случајеви, а онда се такви побију пред камерама. То диже рејтинг, па су наредног дана ти  снимци на свим порталима који ће мајку продати за што више прегледа и ето ти. Што ће неки клињо учити када треба само да буде будала, упадне у неки ријалити и узима седмично више лове него његов тата за три месеца рада. То се сервира. Насиље, физичко или реторичко, стиже са свих страна. Богами и из скупштине  па и од неких државних првака који се осионо опходе према онима који им нису по вољи. Рецепт деле, а народ упија. Свако има право да за било шта бар другога опсује, ако не и удари, па су нам црне хронике пуне, а народ то више чита него било шта друго, да не кажем књиге. У атмосфери где се насиље не санкционише већ негује, није необично да скејтер изудара дисплеј.

Није лако данас бити смирен, али кратак фитиљ је некима донео дуго кајање, а у драстичним случајевима и дугачку робију. Можда нервозне смири откриће студије да агресија и бес умногоме повећавају ризик од преурањене смрти. Додуше, кажу, уколико сте мушкарац. Ваљда жене нису учествовале. Ко зна?

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - ДС

НАШИ СМО - Година

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога.

Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у свом оснивању по идеји и људима које је окупљала. Верујем да би свако, ко се још увек сећа тог периода, или је макар преко Википедије изучавао новију историју српског парламентаризма, нашао довољно аргумената да побије моју тврдњу, можда чак и да је назове сентименталном. Не, бежим од тога, мој кључни аргумент је да је иза  обнове странке, како су тада говорили многи, или нановог оснивања, 1990. била чиста идеја о нужности демократизације земље, увођењу вишестраначја које би омогућило политичке слободе, владавину права и сучељавање погледа у најбољем интересу народа и државе. Око такве идеје окупили су се многи водећи интелектуалци  који су проговорили језиком какав до тада нисмо могли чути на нашој политичкој сцени. Нећу претерати ни ако кажем да су водећи људи те странке имали и просветитељску улогу у земљи још увек јаке комунистичке идеологије. Сећам се да сам  тада била потпуно сигурна да толико мислећих људи на једном месту  не може опстати заједно јер идеја је једно, а избор пута до њеног остварења је сасвим нешто друго. И нисмо дуго чекали - после непуних годину дана  група истомишљеника окупљених око професора Косте Чавошког, Николе Милошевића и  редитеља  Александра Саше Петровића, у априлу наредне године оснива Српску либералну странку. У јулу 1992. године Војисалв Коштуница оснива Демократску странку Србије и историја деоба добија на убрзању.

Ако су ове две странке настале због неслагања у политичким и идеолошким погледима, семе скоро свих осталих које су никле из ДС проклијало је из муља лидерских амбиција неуспелих председничких кандидата на унутарстраначким изборима. И када се чинило да више и нема шта да се дели, да је ДС маргинализована до непрепознатљивости, ево  доказа да није тако. У недељу је део искључених из странке предвођених Браниславом Лечићем извео “унутарстраначки удар” организовањем избора. Да ли ти избори имају легитимитет или не, да ли је странка и даље тамо где је и печат, одлучиваће Министарство за државну управу и локалну самоуправу или Управни суд. И ту почиње занимљивији део у овој отужној причи. Ко ће признати Лечића, а ко Лутовца биће важан индикатор наредних дешавања, али и препознавања разних трагова и намера. За сада само знамо да су Лутовца признали Драган Ђилас, Небојша Зеленовић и Јанко Веселиновић, а по свему судећи не треба се изненадити ако Борис Тадић пружи руку Лечићу.  И тако ће се опозициона енергија у наредним месецима трошити на себе саму са већим изгледима за нова разједињавања уместо на усмеравање ка политици која би дала оправдање за бојкот избора. Уместо оправданог одсуства опозиције из српског парламента грађани би могли добити ново ништа од њиховог пренемагања, непринципијелних савеза и одсуства идеје како се супротставити политичком гиганту који је нарастао на 750.000 чланова. Тај податак је објављен дан уочи Лечићевих избора, “фестивала демократије”, како их је назвао и дан после саопштавања резултата истраживања В-Дем института при универзитету у Гетеборгу по којима је  Србија сврстана међу државе које су се у протеклих десет година највише “аутократизовале”. У том периоду родиле су се још четири нове  странке у Србији чији су оснивачи пореклом из ДС. Да ли уочавате да су скоро све опозиционе странке, које су данас на сцени, заправо њена деца?

Једини период у којем се ДС није цепала био је само док је била на власти. У том периоду могло би јој се много штошта замерити, али једно сигурно не - да је прогањала своје политичке неистомишљенике и да је сејала страх када је била најјача.

То је есенција демократије и то јој се не може заборавити. Све остале цехове је већ платила и зато је можда  прерано за реквијем. Можда је прерано и за васкрсење, али идеја о демократији увек нађе свој пут, као вода.

А, што се садашње ДС тиче, ево једне поучне: “Мржња између пса и пастира напуни уста вуку.” Погодите ко је то рекао.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Година

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква каква се осећа после ненадокнадивог губитка. Кажу да се жив човек на све навикне па и на тако тешке одласке оних који су ти до тог тренутка испуњавали живот. Можда је то тачно, али само на махове, трајно никако не.

Можда у тренутку када те окупирају неке друге недаће, али, рекао бих, оне на које смо после тог 25. септембра наилазили, пословно и приватно, сигурно бисмо лакше пребродили да је у посади током те претешке пловидбе са нама био и наш Дуле. Лакше бисмо пливали тим таласима који су нас шибали, одузимали и дах и наду да се може даље грабити. Онако тих, какав је најчешће био, својом смиреношћу, какву је, углавном, одавао, понео би на својим плећима барем део онога што нам је ових дванаест месеци савијало кичму. Том својом тишином би нас усправљао, а повременим коментарима и досеткама охрабривао за нове кораке. Тек сада нам та тишина одзвања јаче од било које грмљавине. А наш Дуле био је много јачи и од грома, и од таласа. Имао је он и своје личне буре, борио се против препрека и крчио пут својој породици за сигурнију будућност, за извесније дане који тек долазе.

Ретко се жалио, али планове није скривао. Делио их је кроз разговоре у којима није бежао од прихватања добронамерних савета или предлога, али је такође знао и да одговори добрим идејама, подршком или тако недостајућим решењем. Имао је кључ за многе браве. Програмске заврзламе на рачунару решавао је смирено и упорно, док их не размрси, за квар на аутомобилу могао је барем да предложи доброг мајстора, ако сам није био у стању то да среди, за неку битну информацију увек је имао “свог човека”, а за одлуку шта ће бити на столу као новогодишња гозба или закуска поводом дана фирме лако је “преламао”, на задовољство већине. Његови вицеви су нас доводили до суза, а у тешким ситуацијама сузу сваког од нас доживљавао је и као своју. И сузу и здравствену тегобу и проблем у кући и кризу на послу. Био је добар човек, пре и изнад свега. Тихо је покушавао да дође до неког циља, да отклони било какву грешку, без галаме и без узбурканих емоција. Као какав мудрац и добри дух који хода кроз нашу свакодневицу.

И тог јутра је отишао тихо, али је његов одлазак гласно одјекнуо у срцу свакога који га је познавао. У први мах неверица и неприхватање тако тешке реалности опирали су се истини и одбацивали тужну вест као грешку, као погрешну чињеницу. Низали су се дани, месеци, ето, и година прође, али тишина без Дула није она тишина на коју смо навикли с њим, радни сто за којим је седео постао је место којем прилазимо тешким кораком. Слика на њему нас подсећа да је на неком другом месту, али се сваког дана осврнемо ка вратима, када се отворе, и очекујемо да се на њима појави наш Дуле са својим препознатљиво спорим уласком и благим погледом из којег се и без речи чује питање - Шта се ради?

- Ради се, драги наш, али то није више оно што је било с тобом. Ни после годину дана ништа се није променило, очекивање је исто и тако ће бити заувек. Сврати понекад, макар у сну. Ни тамо те нема већ годину, не буди шкрт, не иде то уз твој карактер. Тако бих радо да се испричамо. Да ти кажем да рачунар за којим си радио једанаест година и сада је “Дулов рачунар”, фотографије и текстови које архивирамо су у “Дуловом рачунару”, прелом новина радимо такође у “Дуловом рачунару”. Када тражимо неку стару насловну страну, сачувану у фолдеру који си ти отворио, тражимо је “код Дула”, читач меморијских картица је на “Дуловом столу”, нека алатка је “код Дула у фиоци”, ето, и ваза са цвећем стоји поред “Дулове слике”. То је тако и тако ће бити, верујем, док је и наше редакције. Оставио си трајан печат у њој и твој дух је око нас, увек си ту негде, ненаметљив, какав си и био. Године теку, као твоја Дрина, а јава нас шамара. Наврати понекад, барем у сну, наши смо.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - 'Леба и масти

НАШИ СМО - Лекција

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

април 10, 2021 192

НАШИ СМО - Студенти

Вест да се обележавање Дана студената у новобеоградском Студентском граду претворило у вечерњу “корона журку”, која се измакла контроли јер се “више хиљада окупљених људи веселило уз алкохол и народну музику”, пласирана је у недељу вече као “ударна” и истог…
апр 03, 2021 414

НАШИ СМО - Породица

У понедељак је на РТС-у и Суперстар ТВ приказана прва од пет епизода серије “Породица” Бориса Вулетића коју је пратило близу два милиона гледалаца. Верујем да је гледаност расла из вечери у вече, али ја то не могу поуздано да знам пошто ово пишем дан после прве да ми не побегне главни утисак - да…
мар 27, 2021 525

НАШИ СМО - Финска

Шта има на том северу када је Финска четврту годину узастопно заузела прво место као најсрећнија земља на планети Земљи? Иза ње су Данска, Швајцарска (квари страну приче) и Исланд, а ми смо од 150 држава на 48. месту, показује ових дана објављен индекс среће према класификацији коју подржавају…
мар 20, 2021 375

НАШИ СМО - Катанац

Намеру да “тешке” и “песимистичке” теме избегавам у писању ове колумне не успевам да остварим иако се током две недеље упирем да избунарим нешто што би евентуалном читаоцу барем на тренутак измамило смешак на лицу. Реално, све се теже сетити и тренутка који је обележио смех и добро расположење јер…
мар 13, 2021 370

НАШИ СМО - Јагње

Да није било медија, ко би се још сетио да се у уторак, 9. марта навршило 30 година од првих великих демонстрација у Србији. Вршњаци овог догађаја вероватно мало знају о томе, можда о томе суде кроз огорченост својих родитеља који данас махом мисле да су и тог и неких других важних датума џаба…

Репортажа

мар 25, 2021

ЗАГОРКА РАДНИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ – Прославила стоти рођендан

Када је човек види онако витку како носи нарамак дрва уз степенице, па хитро, ко зна…
мар 24, 2021

ЛН У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ – Од доброг до страшног зачас

У црвеној зони слободно дишу само они пацијенти који имају нешто лакшу клиничку слику,…
мар 10, 2021

НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ПРОТИВ КОВИДА - Кад Драга вакцинише

Појавом вакцине многе болести су искорењене и ако већ постоји вакцина, треба је примити,…
феб 16, 2021

ВУК КАРАКЛИЋ - ИГРАЧ, КОРЕОГРАФ И КРОЈАЧ - Пола века у свом “Караџићу”

Караклић је активно играо дуже од две деценије, двадесет и нешто година је кореограф, а и…
феб 07, 2021

ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ ТАПЕТАРА - Полован кревет као стара шкриња

Преправке старог намештаја за већину представљају само начин да од половног добију нови…
феб 07, 2021

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Овца ојагњила шесторке

У домаћинству Милутина Бабаља из Бање Ковиљаче једна овца ојагњила је шесторо јагњади што…
феб 04, 2021

ЛОЗНИЧАНИН У ЛОНДОНУ - Марко Тешић докторирао психологију

Лозничанин Марко Тешић однедавно је доктор психологије чиме се успешно завршио његов…
јан 27, 2021

ОД ЗНАТИЖЕЉЕ ДО ДОБРОГ ДЕЛА - Спасао на хиљаде фото-снимака из “Вискозе”

Док су други черупали и најмањи метал из бивше “Вискозе”, Александар Костић (23), спасао…
јан 08, 2021

ИЗ ПРОШЛОСТИ ЛОЗНИЦЕ - Човек који је одевао “људе из излога”

Сећања на стару Лозницу, осим у музеју и неким књигама, у времену које све већим…
јан 07, 2021

ДРАГОСЛАВ ВУЈИЋ И ЊЕГОВИ ПРОНАЛАСЦИ - Идеје долазе саме

Драгославу Вујићу није проблем да добије идеју како да осмисли нешто ново или да унапреди…

Грми Ло

мар 24, 2021

БЕЗБЕДНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ - Друштвене мреже нису стваран живот

Интернет је постао место на којем нас могу вребати опасности и злонамерни људи чија су…
мар 13, 2021

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА МЛАДИХ – Ауто-пут образовања

Неформална група “Покрени се!” из Србије и веб платформа “Eureka Zone” из БиХ покренули…
мар 08, 2021

УЗ ДАН ЖЕНА – Дуг пут до равноправности

Дан жена, Women’s day, El dia de la Mujer… Много језика, а једно значење. Дан када су…
феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"