fbpx

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног Агента 007, а публика би имала шта да гледа из дан у дан! Била би то права “шпијуноманија”!. Мало је Срба који нису по неколико пута гледали Ковачевићеву причу о политичкој параноји Илије Чворовића, бившег стаљинисте, и уживало у репликама легендарног Бате Стојковића. Некима су оне смешне до суза, али многи у свакој од тих реченица виде много шири приказ параноичног човека који после две године одлежане у затвору почиње да прогања свог подстанара, повратника из Француске, у ком види “агента мрачних империјалистичких сила, државног непријатеља и шпијуна”. У томе га подржава и брат Ђура, којег и помиње у једној од упечатљивијих реплика - “Ајде, лепо признај, а Ђура ће ти опростити што те је тукао!”. Незаборавне су и “Није лепо, Јаковљевићу, да будем луд, а да то не знам” или “Они све раде јавно, да не би изгледало тајно!”, као и “Слушај ти, Стаљин вас је убијао, али вас није убијао довољно” и свака би могла бити прича за себе али и тачка препознавања сличних фрагмената времена у којем данас живимо.

Шпијунирало се у Србији и у време Карађорђа, у оба рата, за време Титове владавине, па нема разлога да тако не буде и данас. Воле људи да знају шта се кува у туђој кући, које састојке комшиница вешто скрива када позајмљује рецепт за омиљену торту, као и то колико нека држава производи муниције, коме продаје гранате, ко је докторирао а ко преписивао. Крај прошле седмице протекао је управо у обелодањивању једне шпијунске акције а медији су засули читаоце и гледаоце насловима којима указују на то да је на територији наше земље започет жестоки рат обавештајних служби највећих светских сила. Да је видео-снимак, на којем се види руски обавештајац како подмићује српског официра, највероватније пустила америчка служба, а могло се прочитати и да је било више од 50 покушаја да тај снимак изађе у јавност, али да је руска служба то успешно осујетила. Чак су неки извори тврдили да је сваки од сајтова који је објавио снимак био оборен у рекордном року. Онда је уследило обраћање председника Александра Вучића после седнице Савета за националну безбедност у којем је поручио да смо “ми као земља суочени са изузетно офанзивним деловањем страних служби у Србији” и да “бројне агенције других земаља овде спроводе обавештајна деловања”. Он је потврдио да се на видео-снимку који је постављен на Јутјубу види сусрет двојице мушкараца на паркингу у Земуну, да је један српски званичник, “агент, официр”, а други који му даје новац већ поменути Рус Георгиј Клебан, потпуковник руске војске који је био помоћник изасланика одбране при Амбасади Русије у Београду, али је са те позиције одјављен у јуну ове године. Председник Вучић је објаснио да је видео-снимак стар око годину дана, да су официра Војске Србије домаће службе пратиле још од 2012. године, када је био у контакту са обавештајним структурама Хрватске, али је и до детаља образложио зашто се до сада ништа о овом случају није причало. Неки су одмах све ово повезали са намером да се направи афера и да се поремете односи Србије и Русије, а у свом обраћању Вучић је нагласио да “Србија ничим није угрозила пријатељство са Русијом”, као и то да се “Србије неће окретати ка НАТО”. Ова ситуација пробудила је и друге приче о шпијунирању у различитим областима, па се могло слушати у чаршијским расправама о шпијунирању у спорту, трговини, предузећима...

Стиче се утисак да су шпијуни свуда око нас и да никада нисмо сигурни да ли је голман примио гол случајно или уз додатни “хонорар”, да ли у трговини купац бележи цене да би знао колики ће му бити рачун или да би кориговао цене у својој радњи или да ли нас је неко зауставио због срдачног ћаскања или незваничног испитивања. Неки у страху застану с неким на улици јер знају (или параноично умишљају) да их неко с прозора канцеларије “снима” и о сваком кораку подноси извештај “ономе горе”. Набрајати се може до сутра, али боље је стати и не упуштати се у даљу  “шпијуноманију”...

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Наши и ваши

НАШИ СМО - Ципеле

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као и подела. Омиљене дисциплине у нас Срба. Ништа није важније него се поделити на “наше” и “ваше”. На свим пољима.

Седам и по деценија прошло је од завршетка Другог светског рата, а неки дан на телевизији два лика, у пристојним годинама, расправљају треба ли улице да носе име Драже Михајловића или Тита. На тврдњу једног да има фотографију злочина које су чинили партизани, други озбиљно рече да ће на једну такву донети сто фотки четничких злочина. Време садашње, 21. век, еј. Није много прошло када су се синови и очеви малтене хватали за гушу, комшије и кумови озбиљно завађали јер су једни били за Слобу, а други за Вука. Ко није са мном, он је против мене. Нема, бато, разлике шта је политика, а шта крвно сродство, рођачке и остале везе. Ко је подржавао Слобу или Вука, за сва времена је завршио са његовим симпатизером.

 Није тако само у политици. Јок. Код нас има ликова, “навијача” Партизана и Звезде који када један од ова два клуба игра међународне утакмице,  навија за странце. Дражи му Бајерн, Реал, Јуве него наш, београдски, српски клуб. Зрело?! Колико смо застранили можда лепо илуструје последњи пример када је председник Вучић због здравствених проблема примљен на ВМА. На друштвеним мрежама настаде рат, са једне стране они са жељама за брзо оздрављење, често непотребно патетичним и пренаглашеним порукама подршке, са друге злуради, непримерени коментари и недуховите фото-монтаже. Можеш да га волиш, или не, али председник је председник, ма ко то био, а човек је човек и просто није људски желети некоме зло. По систему “Не можеш зло чинити, а добру се надати” не треба зло ни желети другоме. Та ситуација доведе до још једног нашег “генијалног” изума, атентат новинарским питањем?!. Просто смо незрели. Не можемо да дозволимо другоме другачије политичке, или било које, ставове, мишљење, већ ко није са нама, он је против нас и прелазимо све границе. Шта рећи на податак изнет после најновијег истраживања Центра за професионализацију медија и медијску писменост да осам дневних листова и 20 најчитанијих портала у земљи само у току једног дана објаве у просеку 644 текста који садрже неке од елемената агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма, што значи да сваки медиј просечно објави 23 таква текста само у једном дану. Истраживање “Комуникативна агресија у Србији 2019” спроведено је од 15. септембра до 15. октобра ове године, а резултати показују да је у том периоду у најчитанијим штампаним и онлајн медијима у земљи објављено скоро 20.000 текстова са елементима агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма, тачније 19.964 таква текста. Истраживање је открило и да су текстови са елементима агресивности, сензационализма и говора мржње доминантно присутни у онлајн медијима у којима је објављено чак 86 одсто таквих текстова у анализираном периоду (17.169 текстова), док је у дневној штампи објављено 14 одсто (2.795 текстова). Зато већ данас, наводи се,  за просечног читаоца у Србији “скандалозно” или “брутално” више није довољно ефектно да привуче пажњу, “хорор” или “језиво” је недовољно драматично, а ”узнемирујуће” је постала својеврсна “препорука” за читање јер сва истраживања показују да тај термин у наслову текста  подиже читаност за више десетина процената. Данас када у руци непрекидно “прелиставамо” телефон нема шансе да све ово не утиче на нас, а у комбинацији са личним породичним, финансијским, пословним и здравственим проблема, свако је помало темпирана ходајућа бомба. Уз нашу нарав то је одличан окидач да будемо још нетрпељивији, саможиви и уверени да су сви против нас.  

У много смо дубоком блату. На сваку бахатост, увреду, охолост, стигну две, и тако се само та гомила увећава док нас потпуно не затрпа. Тада неће бити важно ко су “наши”, а ко “ваши”. Нећемо моћи да се извучемо и требало би што пре да одрастемо  док се начисто не упропастимо. Или смо већ закаснили?

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Ципеле

НАШИ СМО - Дипломе

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1  да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику да се упознају с њима.

Идеја суочавања човека са предметом своје мржње чини ми се сасвим прихватљивом. То се у психологији зове нешто као “Обуј моје ципеле”, живи мало мојим животом да би ме боље разумео. Ненасилан одговор на насиље. Нешто слично и мени је пало на памет када сам недавно слушала безобразно Шешељево шегачење о тестостерону Милутина Јеличића Јутке, против којег се води судски поступак због оптужнице за сексуално узнемиравање. Просто се човеку се наметне питање да ли би тако говорио да је жртва нека жена њему важна или да ли би се ругао жртви да је упознао патњу и страхове кроз које је пролазила заједно са својом породицом. Или још боље, да ли би жену до које му је стало оставио насамо са Јутком? Питала сам се како би се осећао Драгољуб Симоновић да га је у ноћи када је планула кућа новинара Милана Јовановића неко натерао да сам гаси пожар и проживљава страх шта све у тој ватри може да изгуби. Како би се осећао писац измишљеног твита после разговора са Биљаном Лукић, не пред  сведоцима, него онако у четири ока, људски. Да ли би опет под њеним лажним профилом написао исто “Не видим у чему је проблем што су Албанци дигли у ваздух аутобус “Ниш експреса”, па борили су се против српске хегемоније”. Или, да се оде и корак даље, па да замисли да је у том аутобусу био неко његов. Да ли би после тога могао да напише такву гнусобу - да искористи реалне жртве за виртуелни рат са неистомишљеницом потпуно свестан последица које ће та лаж да произведе. Или да замислимо студента, који је лажно оптужио своју професорку Даницу Поповић, како се каје пошто га је она или неко други, на пример, упозорио “И теби ће то исто урадити твој студент”.

 Ајмо даље, замислите политичара на власти у разговору са противником којег черечи, не бирајући средства, док га овај братски упозорава и теби ће то исто радити кад истекне твоје време, али моћ коју сада имаш није ништа наспрам немоћи коју ћеш тада осетити. Када се разбеже сви паразити које носиш на леђима уверен како ти користиш њих, а у ствари они теби крв пију, само што те последице имају одложено дејство. Када у медијима које сада мислиш да имаш под контролом и који су спремни на свакакве гадости да би ти угодили, будеш о себи читао, слушао или гледао све што те сада радује. Још ће и да пресоле, а ти нећеш моћи да кажеш “Није баш тако било”. Нови господари, слуге вазда исте.

 Да не замишљамо сада те медије у ципелама оних који се боре за достојанство професије из поштовања према ципелама, али било би интересантно када би их неко могао ставити у кожу њихових главних јунака. Као када се ставе наочари које вас лако преведу у симулирану стварност па се тако одједном нађете у породици опањканог човека, није битно ко је он и на каквом је положају, ваљда исто боли када вам неко удари на част или  дете. Стварно немам одговор да ли би се радовали постигнутом успеху (јер то значи да ће и зарада бити већа) или би се постидели онако људски или би се уплашили да ће можда доћи дан јавног срмаоћења, лустрације, не дај Боже. И тако редом преносити исте те наочаре на лица судија, тужилаца, полицајаца, несавесних лекара, професора који покривају лажне дипломе, разних аналитичара.

А на ваше лице да их ставимо? Шта би онда било? Да ли би боље сагледали стварност растерећени лажних утисака, лажних уверења и стварног конформизма.  Да ли бисте се уплашили од оног што сада не видите сасвим јасно. Или да, повремено, пробате туђе ципеле? Можда бисте боље разумели И. В. који је и званично и јавно опростио својим нападачима што су га брутално претукли јер су помислили да је геј зато што је носио лила торбицу за свог пса. Нисмо, међутим, обавештени да ли су и они опростили њему што су морали да га претуку.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Дипломе

НАШИ СМО - Онај горе

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци,  стасали за бруцошке дане и академско образовање, међутим у овом случају, власници будућих индекса су, махом, средовечни људи. Они који су већ поодавно требало да накупе довољно радног стажа за било какву пензију и који су средњу школу “откачили” пре две и више деценија. Гле чуда, баш такви, у годинама које трошимо, користе моменат за дошколовавање, за додатно усавршавање, за стицање дипломе која им је, изгледа, једна од улазница у свет “преко реда” запослених или пак руководећих органа.

Неки би рекли - никад није касно, боље икад него никад или човек се учи док је жив, и то је ОК. Човек треба да проширује видике, да упознаје нове технологије, законе, процесе, да стиче знање, али, чини се да ове ставке нису примарна мотивација за “брзопотезна” дипломирања поменутих ликова с почетка текста. Нико никоме не може забранити да студира и да учи само зато што је прешао неку старосну границу, али питање је да ли се неки од тих “сумљивих ликова” отимају за диплому због нових сазнања или због нових поена који ће их “преко странке” кандидовати за сигурније, плаћеније, цењеније, лагодније и радно место које обезбеђује многе друге користи. Сведоци смо различитих препуцавања опозиције и власти око тога који високи државни функционер има регуларну, а који преписану, фалсификовану, невалидну ћагу о стручној спреми, о докторату или магистарском раду. Ко је завршио “прави”, државни факултет, а ко приватни на којима, како се прича, владају неке друге праксе, испитни рокови и неки други ценовници. То је још једна тачка око је се гложе они на власти и они који би да буду власт, пре свега због политике, али то је нешто што тешко могу да прихвате вредни, марљиви и прави студенти. Они који заиста честито пролазе кроз школу и у којима школа оставља дубок траг. У политици је, рекло би се, дозвољено све, па и сналажење за диплому и факултеско образовање, али у обичном свакодневном животу такве ствари могу да буду веома опасне. У политици се лактају за боље место, а у реалном животу људи се боре за голи живот па онда и не чуди што многи из ове друге категорије зазиру од оних из прве, међу којима је много фалсификованих стручњака, без обзира на област и струку. Кажу многи да ново време доноси нове потребе, нова занимања, и то је тачно. Међутим, збуњујући су ти нови стручњаци из чијег назива тешко можеш докучити чиме се они заиста баве. Изрази и језик који се користе у том новом свету скоро да су неразумљиви обичном човеку па је и простора за манипулисање све више. Зато и не чуди када неко каже како није баш сигуран чиме му се син, брат, ујак или неко други из фамилије бави. Не чуди ни то што у огласима за посао све чешће траже кадар за који они који трагају за запослењем нису ни чули или нису сто посто сигурни одговара ли њихова диплома том новопеченом занимању и тој “шифри”. То је као када ђака учитељица пита шта му је тата по занимању или чиме се бави, а он одговори  - бизнисом. Има оних који кажу да му је тата политичар али и оних који знају само да тата често није код куће али где му је “посао”, то не знају.

У полемику око тога ко има какву диплому лако је пасти и зато не треба падати у ватру тек расправе ради, али оно на чему треба истрајавати то је да свако своју стручност доказује резултатима. Често виђамо људе који одавно имају диплому, али су без посла јер се нису на време “снашли”. Нису се приволели ни једном јату, нису погнули главу и прихватили позицију миша у игри с мачком. Да, има међу њима и оних који шетају градом и хране животиње, псе луталице, мачке и птице. За то им диплома није потребна јер се хуманост не показује папиром већ конкретним кораком. Сећате се реплике из легендарног филма “Црни бомбардер” у којој Психо каже Црном - Ако је ведро небо, ти запалиш велику ватру и падне киша, ти онда можеш да кажеш да си ватром призвао кишу ако си је само зато запалио”.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Онај горе

НАШИ СМО - Воденица

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

Колумна

мај 23, 2020 190

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан…
мај 16, 2020 379

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 476

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 620

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…
апр 25, 2020 875

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Теку ови корона дани, мало можемо напоље, мало не, прегурали смо и најдужи полицијски час од 84 сата, прославили Васкрс у кругу породице, некоме баш пријало, некоме “прогорело место”, то нам је што нам је. Жив се човек на све навикне. Све би било можда лакше да није дошло пролеће, као за инат дани…

Репортажа

апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"