fbpx

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се ових дана пеку на тихој ватри. Да разјасним одмах ову терминолошку грешку коју сам срећом уочила како сам је направила, дакле, исправна би била свака етичка или принципијелна одлука било да је реч о одрицању или узимању сто евра, а допадљива, е, то је већ виша математика - да ли је исплативије узети ли не узети. И како смо дошли до тога да нам сто евра буде мера за било шта од овог, личног осећаја части, ината, равнодушне прагматичности или прорачунатости, или, ако хоћете, послушности?

Када је првобитно најављено да ће сви пунолетни грађани добити по сто евра како би се мало попунили породични буџети и подстакла потрошња као још један вид помоћи домаћој привреди, прво сам, као и већина других, помислила како није добро што је ова одлука неселективна. Нема сто евра за сваког исту вредност - толика је нечија пензија или плата, веровали или не, толико је и оно “нешто” у месечним зарадама срећника који ће, такође, за седам дана почети да пријављују доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде у Србији у претходној години. Прошле године поднето је рекордних 25.612 пријава у распону од 52 милиона до 350 милиона динара. И нису сви они тајкуни, највише је менаџера, директора и инжењера. Сад, верујем да би многи од њих својих сто евра уплатили у добротворне сврхе, али зашто бисмо то радили када је постојала могућност да се одреде лимити који би гарантовали некакву правичност. Та најављена мера је критикована са више страна, највише од Фискалног савета. Онда се председник наљутио или се прерачунао па је рекао да је новац загарантован само пензионерима (опет без лимита) и социјално угроженим грађанима, а сви остали који хоће помоћ, мораће да је траже и држава ће дати. Ето вам сад па критикујте, а можете и јавно да будете обрукани ако вас дохвате таблоиди - “Срамота, узео од државе сто евра”, “Бедник, узео од сиротиње сто евра”, “Мрзи Вучића, а воли његових сто евра”, “\иласовци покупили паре од државе”. Може то и маштовитије, нарочито уз предизборно надахнуће искусних медијских профитера. Са друге стране, све гласније се чују позиви “Узмите паре”. Неки се и јавно изјашњавају да ће узети паре од државе и уплатити у хуманитарне сврхе, неки тврде да ће то учинити из чистог ината, неки кажу “Нису то Вучићеве него наше паре”. Има и оних  којии тврде да им је већ сугерисано да из патриотских разлога не узимају новац који је потребнији држави.

Баш бих волела да знам да ли ће се за помоћ од сто евра пријавити и чланови Фискалног савета. Знам да то није пристојна жеља, али будите сигурни није ни злурада, просто ме интересује као феномен, као лични, интересни, однос према ствари коју професионално критикујете. А, критика је била врло озбиљна - да је та мера вишеструко штетна, економски неефикасна, социјално нефокусирана и фискално неодговорна јер држава нема 70 милијарди динара у буџету за ту намену, да ће морати да се задужи да би поделила грађанима по сто евра и да ће сви порески обвезници наредних година овај дуг враћати са каматом.

О ових сто евра, које боље звуче него што вреде, ја размишљам од како се појавила та идеја. Просто, у реду је да држава помогне својим грађанима у овако тешкој ситуацији, то чине и друге, али могли смо да поведемо јавну дебату на ту тему, као солидарно друштво, као породица. На пример, држава је могла да каже - одвојићемо из буџета толико и то нас неће увести ни у какву дубиозу, хајте добри људи да направимо заједнички фонд и да се договоримо шта је најпрече, коме је најтеже.

Доброчинство потиче од добре душе, донација од моћи, а сто евра од брзоплетог обећања. Не сумњам да ће те паре добро доћи огромној већини грађана. Сви смо их заслужили и сви ћемо их враћати. 

Ако одлучите да их узмете, учините то без стида, ако одлучите да их се одрекнете, учините то без кајања, а ако одлучите да их некоме уступите, нека то буде ваша тајна. Крај приче.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Уранак

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати” све до понедељка. Срећнијих година многи Лозничани би још данас поподне разапели шаторе у Тршићу, на Гучеву или неком другом излетишту, тражећи дебелу хладовину и близину потока, док би други редили прасенце за сутрашњи пикник у Троноши или на Видојевици. Памтим ту шумску стазу од Доњег Добрића, преко Парлога, до видојевичког друма, колону фамилије која уз шалу и песму корача планином, бришући укаљане ципеле о свежу маховину. Крај друма се постављао ражањ, камперске столице и сточи од гајбица пива, а са радија на батерије орила се музика. Са ове дистанце, као да је било у неком другом свету, међу другим људима и времену ни близу данашњем. Овог четвртка уместо уранка и Првог маја дочекујемо седми корона-викенд-карантин, па како нам буде. Кажу да их више неће бити, а ми се надамо и чекамо да поново почнемо да живимо нормално.

Не кажем да су ни протекли првомајски празници били за медаљу, али могао се пронаћи понеки у “старом фазону”, с пријатељима, породицом, на излету, на путовању или само у одмарању од радних обавеза, чему и служи тај празник, један од омиљених на нашим просторима. Оне друге не треба ни помињати, али ни заборавити, барем због поређења са неким попут овог маја или неког који нам следи у годинама које су испред нас. Ето, ако се окренемо две деценије уназад, у ове дане преживљавали смо бомбардовање. Тај 1. мај 1999. године прекорачио је тек два и по сата од поноћи а онда је у Београду бомбама засута зграда Генералштаба Војске Југославије и зграда савезне полиције, док су пројектили НАТО алијансе падали и на Врачар. Стари мост у Трстенику је срушен и погинула је једна особа. У близини Призрена погинуло је девет људи а тешке телесне повреде задобило њих тридесет. На мосту код Лужана на путу Приштина-Подујево погођен је аутобус и погинуло 47, а рањено 16 особа, гађани су предајници код Шапца... и тако даље, и тако даље. У хроникама НАТО бомбардовања пише да су првог маја ослобођена тројица заробљених америчких војника и предата америчком свештенику Џесију Џексону. Милошевић је Џексону предао и писмо за Клинтона са позивом да се састану и окончају кризу, али САД су поздравиле ослобађање и саопштиле да ће бомбардовање бити настављено. Наравно, Клинтон је одбио понуду Милошевића да се састану.

Овог пролећа смо имали глобалног непријатеља, имала га је планета и знала му је само име. Ковид-19 је све што смо знали о ономе од кога смо се скривали сваког дана од пет поподне до пет ујутру, а викендима знатно дуже. Тај нам је свима задао огромне жртве, прекинуто је на хиљаде живота, а ми, скоро немоћни, кидисали смо против њега маскицама и гуменим рукавицама. Жртве су жртве, али, како се често могло чути ових дана на улици, до сада смо барем знали против кога ратујемо, због кога гинемо, док смо данас препуштени извештајима медицинских стручњака и мерама власти које се неким другачијим “оружјем” боре против неумољиве короне. Ментални склоп је већ пренапрегнут, рече један наш суграђанин и ускликну ПОПУШТАЈТЕ! Очекујем да ће после теретана, фризерских и козметичких салона, ускоро и све друго профункционисати и да ћемо наставити тамо где смо се саплели, сада већ тако далеког 14. марта. Попуштања ће бити, али до опуштања, потпуне релаксације од свега што нам је грчило стомак ових дана, проћи ће још пуно.

Свашта се дешавало код нас на 1. мај, само су раднички протести ретки. Ваљда је у тој области све ОК. 

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Украдено пролеће

НАШИ СМО - Вера

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (3 Коментари)

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Теку ови корона дани, мало можемо напоље, мало не, прегурали смо и најдужи полицијски час од 84 сата, прославили Васкрс у кругу породице, некоме баш пријало, некоме “прогорело место”, то нам је што нам је. Жив се човек на све навикне.

Све би било можда лакше да није дошло пролеће, као за инат дани као створени за шетњу, чини се никад лепши, а ми у солитерима спаковани једни другима изнад главе, можемо да “хватамо” ваздуха и сунца само на тераси. Ономе ко има пред собом безброј пролећа лако је, ономе ко их има још само неколико ово је украдено. Заувек. Тако се наместило.

Мом уху навикнутом да булеваром тутње возила и ноћу и дању посебно слух “пара” заглушујућа тишина. Пробудиш се ујутру, а тихо толико да се забринеш да ниси ноћас оглувео, мајку му, а онда пуцнеш прстима и видиш да ниси глув него је глуво све око тебе. Како одмиче дан, то се мења. Одеш да “прошеташ“ терасом и конташ да су и комшије окупирале своје терасе. ^ујеш како мали комшија испод тебе малтертира оца да сабирају од један до десет. Навалио клинац, мада до школе има још две, три године, али кефало је, хоће да учи, а не мора. Врда тата, после ћемо, тамо-овамо, мали навалио. Комшиница два спрата више у самоизолацији 28 дана. ^им је температура одскочила, она се из собе изоловала на балкон. Не само њен, него и суседни солитер повасцели дан слуша њено акулање “преко жице”. Сви знају да је Драган оздравио и сада је добро, да Милена неће ове године доћи из Швице, а да је Миленко нашао добар посао. Знају и да она по цео дан чита, гледа телевизију и да јој уопште није досадно. Весела нека госпођа па осим што воли да телефонира, често и пева. Репертоар није баш познат, ваљда евергринови из њене младости. Они испод, на десној вертикали наглуви па кад изађу на терасу само грми. Муж прича као на разгласу, а жена нешто тиша. Делује да имају у гостима комшије са спрата и да колективно крше не само забрану окупљања више од две особе, има их бар четворо, него и излазе из стана иако сви броје по више од 65. Сад, оно под истим су кровом па нисам сигуран како се то гледа. Технички нису изашли из куће, а опет и јесу. Има у згради деце, али много су гласнији ови старији. Ваљда их ове само и остале изолације, па полицијски сати већ излуђују.

Сад још ова струка и “струка” почела да најављује попуштање мера, те сат дуже за шетњу, те старији после више од месец дана кућног притвора могу три пута, еј, ТРИ пута, седмично у шетњу по пола сата, 600 метара од стана. Како ће надлежни утврдити ко је отишао даље од 600 метара контам, али не како ће знати да ли је пензионер из куће истрчао у 18 х, или стварно “мало пре”. Можда могу свакога поименце да прате преко оних сателита што у колони прелећу ових ноћи преко нас. Техника је то. Видећемо већ. Каже струка треба издржати још неколико дана па ће бити боље, почеће да раде занатлије па и ресторани, мада не кужим ово друго, како ће људи седети, два метра између гостију и столова, конобар им добацује тацне, шољице, чаше и флаше, а срчу кафу и пиће кроз маску?! Сви чекају попуштање, а неки упозоравају да не смемо дозволити опуштање па немам појма како то двоје иде заједно, да попустиш, а да не се опустиш. Једино ђаци могу да се опусте, рекао министар - нема повратка у школу. Распуст одсвиран у марту, лоше стране показаће у септембру, али о том-потом. Како смо се показали, црту ћемо тек подвући. Неки су се одморили како нису одавно, неки су радили као да пандемије нема, можда и више, неки схватили да није лоше седети код куће а “радити”, оне на државним јаслама глава није заболела, плата цела, а не раде, док ће приватни сектор тек видети колике је ожиљке оставила корона.

Посебна тема остаје (не)логичност неких уведених мера, супермаркети у затвореном раде, пуни купаца, пијаце на отвореном затворене већ првих дана, пензионери у куповину у цик зоре, а нису могли од 18 до 21 х, на пример, ваљда корона дуже спава, шта ли већ. Било је тога, али је најважније да се пошто мере мало попустимо, сувише не опустимо па онда Јово наново. Ко ће опет оволико прати руке…

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈ И...

НАШИ СМО - Вера

НАШИ СМО - 2020!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Вера

Ками је писао да куга брише јединственост било чијег личног живота и да је отуда бесмислено истицати своју  муку. Ваљда и корона тако. Нећу ни ја о својој  муци, тим пре што она произилази из сведочења о мучењу неког ко то подноси достојанствено, па би истицање моје муке у односу на ту муку било сасвим непристојно. Осим тога, мој бунтовни дух никада није достигао ону мудрост из молитве Св. Августина “Боже, дај ми снаге да прихватим оно што не могу да променим, храбрости да променим оно што могу и мудрости да разликујем једно од другога”.

Признајем, ко успе да савлада ту вештину лакше се пробија кроз живот. То вам је као она - можеш да бираш да будеш срећан или да будеш у праву. Не морам да будем у праву, али не бих могла ни да нађем мир у трпљењу без вере да то тако треба. Зато, Богу хвала што још немам 65. Да имам, не знам шта бих. Можда бих писала отворено писмо, као и многи други ових дана, указујући да и изолација убија као и вирус, али не одмах, него одложено и да за нека стања не постоје респиратори. Можда је моја грађанска дужност била да укажем да постоје људи који немају времена да сачекају да прође корона и да њихове године не смеју бити њихов усуд. Да посегнем за аргументом да није исто бити затворен у стану и у кући са двориштем. Да похвалим дозволу за шетњу кућних љубимаца, иако немам свог, али да кажем да и болесни људи као и болесна деца имају исте потребе. Можда вам ово звучи неумесно, али ви сте срећник који није на тежи начин схватио шта значи немоћ пред апсурдом. А, апсурд је да штитите нечије здравље нарушавајући га непоправљиво, а не мора тако.  Ево, сад се појавила воља, па се нашао и начин. Ако се не изјалови, родитељи ће са децом која имају сметње у развоју моћи да изађу напоље у било које доба дана, а и пензионери ће добити помиловање - три шетње недељно по пола сата, до 300 метара од своје куће. Зашто не цео сат, зашто опет мрцварење? Ако је идеја да људи напуне батерије да оснаже имунитет, чему онда ново ускраћивање? И ко је мерио колико шетња треба да траје?

Ова питања темељим на вери да корисно и безбедно могу заједно, да је могуће заштитити здравље, а да се не сроза дигнитет ни грађана ни државе. То, међутим, није исти случај као и отварање цркве за вернике на Васкрс. Не морамо у  храм да бисмо се помолили, ако смо верујући људи онда је наш храм у нама и наша молитва ће наћи  пут у својој искрености. Као и у осталом делу света који је пратио или ће литургију на  најрадоснији хришћански празник пратити из својих домова. Без инаћења и гордости. Ако мене питате, ја бих била срећна да се из наших храмова зачује божански глас неког уметника, имамо их толико. Као Бочелија из празне Миланске катедрале. Знам какве реакције могу уследити, али то ме не брине - “Они су створења која не могу чути музику сфера”. Тако је говорио Ајнштајн о нетолеранцији фанатичних атеиста и религиозних фанатика. 

А, ево сасвим на крају прелепе молитве Иве Андрића коју можемо изговорити данас на Велики петак, или у недељу на Васкрс или било ког загорченог или сасвим обичног дана:

“Боже, не допусти да срце наше остане празно, него дај - пошто од Твоје воље све зависи - да увек желимо и да се надамо, и да то што желимо буде добро и стварно и да наша нада не буде испразна. Дај да предмет наших жеља буде виши и лепши од живота и да се доброј нади никад не изневеримо због кратких и варљивих остварења која заклањају видик и лажно обећавају одмор. Дај нам прави пут, с пролазним посртањима а са миром и славом на крају. И дај нам мудрости и храбрости, када нам дајеш искушења. И ма куда ишли и лутали, не дај да на крају останемо изван свеобимне хармоније, јер то сваке секунде, на сваком месту, сваким делићем бића желимо”.

Амин.

Зорица Вишњић

НОВИ БРОЈ ЛОЗНИЧКИХ НОВОСТИ ПРОЧИТАЈТЕ НА Лозничке новости, број 631

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - 2020!

НАШИ СМО - Маскирање

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 24, 2020 255

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 348

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 562

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 379

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 871

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"