fbpx

НАШИ СМО - 2020!

Већ смо лепо загазили у ову годину за коју смо пре само три месеца изражавали наде и жеље да нам буде боља од претходне. У тој новогодишњој ноћи, уз пољупце, шампањац, торте и музику нико није могао ни наслутити шта ће нас снаћи већ почетком марта. Док смо изговарали ону чувену – Срећна ти Нова година, пуно здравља, љубави и пара, као да смо је урекли још на самом почетку. Да смо знали барем да додамо оно – пу-пу, да не чује зло, да куцнем у дрво, можда бисмо сујеверјем одагнали ову пошаст што нас сустигну још на првој кривини дугоочекиваног пролећа. Није нам ово прва невољна година, постале се толико честе у последње три деценије да смо се, чини се, већ и привикли на такве. Тек понека, која се омакла и прошла без ратова, економске кризе, девалвације, несташице горива, шверцовања кобасица, маргарина и кока-коле из Мађарске, приватизације или поплава, искоришћена је да се живот колико-толико доведе у нормалу, али, не лези враже, њих је било тако мало и све су ређе. Ко је крив за све то? Судбина!? Виша сила!? Природа!? Не, криви смо ми! Народ који је ову планету схватио као неисцрпан ћуп дуката, као чашу која се не празни, као веш који се не прља и цветну ливаду на којој можеш истресати све смеће које створиш и сву чемер коју из себе проливаш уместо да цвету воде досипаш. Корона је дошла и показала зубе жешће од сваке немани с којом се човечанство до сада сукобљавало. Нема зубе, а откида и месо и душу. Не можеш јој прићи нити је видети. Стојиш и чекаш да је барем случајно млатнеш копљем спремним за бој, као што си навикао. Али, ништа, она је јача и непредвидива. Истина, Земља нас је доста трпела и, што рече пре пар дана наш академик, сценариста, писац и редитељ Душан Ковачевић – „дуго смо разбољевали планету и сад она разбољева нас. Ово је жути картон који нам је планета дала... Зато сада симболично перемо руке, али их сигурно дуго нећемо опрати... За нашу кривицу оптуживали смо краве, свиње, а сада и слепе мишеве... Живот је најопаснији по здравље...“.

После ових речи требало би да нам свима буде јасније где смо, ко смо и какви смо. Наша поколења ће сигурно читати многе књиге у којима ће писати о овоме што сада свет проживљава, гледаће филмове, драме, трилере и хороре, чак и комедије. Неко ће нам се можда и смејати што смо као суманути слушали сваку реч с телевизије и веровали јој више него икоме, што смо носили маске, иако су наша лица много раније била огољена до коске да ли због, страха, послушности, самодисциплине или политичко-страначке опредељености. Оно што један прилог на дневнику може, то ретко која друга сила и приближно чини. Као у време НАТО агресије, када смо у одређеном дневном термину пратили „брифинге“ о бомбардовању наше земље, готово са стопостотном прецизношћу предвиђали када ће се зачути сирене са сигналом за узбуњивање, тако сада, у време короне, свакодневно, у време ручка, око три поподне, седамо пред мале екране и пратимо извештаје лекара, са зебњом ишчекујући бројке од којих се леди крв у венама, али и нове, ригорозније мере, које су прошлог викенда достигле досадашњи зенит. Четрдесет сати нисмо излазили из куће, а какав смо ефекат постигли у спречавању ширења заразе знаћемо данас или сутра. Ако има смисла, онда нека нам што пре кажу да пет дана не излазимо на улицу, па да коначно задамо конкретан ударац том „ковиду“ и решимо се беде. Какав је проблем седети у својој кући у односу на одлазак у вечну кућу? Многи који живе у згради ионако некада не изађу по пар дана ван стана, а и ови из кућа, можда само ради огрева до шупе. Дајте да седнемо мало у кући и „готова ствар“. Е, сад, ако се нешто друго иза брда ваља, па ова пандемија заклања ко зна какве друге „светске завере“, о чему се такође може доста тога прочитати на интернету, онда треба бити спреман на признање да смо сви, мање или више, прихватили игру и то да будемо жртве, што би рекао Никола Маловић, писац из Херцег Новог „лоших ђака и политичара чије руке, ноге и мимику покрећу концима одозго“. Он је у свом посту објављеном прошле суботе, у време полицијског часа поручио да управо то не жели да прихвати и да ће због тога ујутро прекршити ову меру, а не зато што не може да остане у свом дому. Написао је још – „Ред испред банкомата може, а слобода кретања не? То не може. Није куга ванка. Орвел је“.

Без обзира на то да ли верујемо или не у светске завере, у тврдње да је корона измишљена, иако медицинска струка говори другачије, сви заједно морамо учинити да ово што пре прође и са што мање последица и жртава. Оно што свакако можемо - то је да останемо у кући.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Маскирање

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Маскирање

Док кућа гори, ватру треба гасити, а не утврђивати ко је креснуо шибицу. Кад прође ово зло, биће времена да се утврђује и ко се пре времена смејао, ко паничио, ко је добро радио, на време или не реаговао и све остало. Сада је време да свако учини оно што може и тако помогне онима који по болницама чине све да на крају ове приче рубрика у којој се евидентирају мртви буде што празнија. Вирус не видимо, али он види нас.

Довољно је да не урадите ништа што би вас одвело у болницу и повеало број оболелих, ако до сада није било разлога за то. До краја ове борбе има још доста времена, ко зна колико је још дана пред нама у којима треба ОСТАТИ КОД КУЋЕ, колико ноћи под полицијским часом, каквих све искушења. Ко је могао претпоставити да ће почетком пролећа неизоставни део нашег живота постати хируршке и остале заштитне маске, рукавице, дезинфекциона средства, да ћемо у редовима испред апотека, пошта или банака стајати на растојању од два метра, не дисати једни другима за врат, како углавном то бива у таквим ситуацијама. Да ћемо, бар до сада, од 17, а викедном од 15 сати бити у својим кућама, да нећемо моћи у вечерње шетње, изласке, да омладина неће у град излазити пред поноћ, а враћати се у цик зоре, да ће парковске клупе опустети без пензионера. Да ћемо децу терати за рачунаре због школе, а дете које седи у кући питати да ли су ти почели часови, да ћемо имати атмосферу у пустим градовима као из неког филма катастрофе.

Међутим, из ове лоше ситуације треба извући најбоље, ма колико то изгледало немогуће. Да вам је неко рекао да ћете моћи да лежите данима, гледате филмове, слушате музику, коначно имате времена за омиљену књигу, не бисте му веровали. У својим сте кућама, има воде, струје, хране за извоз, после 17 сати незвани гости неће банути, куд ћеш боље. Мада, ето доживех и то да неко рече како нам је боље било за време бомбардовања. Јесте било гадно, али могло се ићи напоље кад хоћеш, ко шиша шизелу, дружити по кућама и склоништима, певати по трговима. Где ми проводимо земаљске дане када можемо да рангирамо шта нам је боље, епидемија или бомбардовање?!

Свако зло носи у себи неко добро. Ако вам изолација са онима којима делите кућу или стан тешко пада, сами сте криви јер то сте ви изабрали. Таквима је најтеже да чују - останите код куће. Затворени у својим домовима са ближњима неки ће тек сада упознати своју одраслу децу. Неко ће схватити да му је дете много зрелије и паметније него што је мислио, неко ће видети да су све оне приче које је упорно понављао и “смарао” ипак дале резултате. Други ће схватити да њихов анђео то уопше није и да се негде у одгајању гадно зезнуо и створио егоисту и нарциса на кубик. Неко ће увидети да му је животни партнер камен око врата кога у досадашњој трци са животом није, у ствари, ни упознао. Други да су били срећнији него што су тежи и да небесима треба свакога дана да се захваљују што је особа са којом троше дане изабрала баш њих. Конкретно, то сам одувек знао, корона је само дала додатну потврду.

Иначе, некима ношење маски смета, нису се никада ни пред ким и ни пред чим крили. Другима је ово само још једна од маски у животу, крију се стално иза маски интелектуалаца, поштењачина, добрих душа и слично па им ова хируршка дође као једна у низу. Свака криза оголи са ким смо окружени, ко је пријатељ, ко саможиви створ, забринут само за своје ду*е. Ко вам јави да су стигле маске, рукавице, а ко има више залиха него у ратним резервама и ћути. Одавно је речено: Не пада снег да покрије брег… Корона је зло, али је паметнима и нова прилика да у својој близини одвоје жито од кукоља, схвате шта је вредно и за шта се живи, а шта пролазно и небитно. Зараза прође, горак укус у устима не. Тако да немојте само бесомучно прати руке. Трудите се да из овога изађете и чиста образа. Ту сапун и вода не помажу.

На крају порука онима што не носе маске и рукавице и подсмешљиво гледају оне који то чине. Биће добро ако се покаже да су били у праву и нека тада с нама збијају шале. Далеко било да на тежи начин увиде да су погрешили. О том сценарију нећу да мислим. Верујте, на крају ће све бити добро. Сада још није јер још није ни крај. Али ће доћи. Једноставно, МОРА.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Страх и стрепња

НАШИ СМО - Изолација

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пре два дана кренем на посао, падао је снег, на улици једва покоји пролазник, а моја глава пуна брига које се сударају. Изненада се закашљах, то код мене тако бива због проблема са синусима, бронхитисом, алергијом и никотином. И ту лека нема. Одједном, млађи човек који је ишао испред мене, најмање три метра, нагло се окрену, као опарен, и прострели ме погледом, а затим убрза корак. Ја нисам имала маску, јер их нема на тржишту, а он јесте. Окренем се да видим да ли сам уплашила и неког иза себе, али, срећом, никог није било. У сусрет ми је наишао старији човек са спуштеном маском и цигаретом у устима. Осмехнух се тој људској слабости, коју може да разуме само страствени пушач. Не кажем да је то у реду, али мени је то деловало као победа живота над страхом за живот. Знам да непушачи ово неће разумети, ја разумем њихово неразумевање. Затим сам скренула у оближњи бутик да купим рођендански поклон некоме ко се поново родио. Излазим што брже могу да ми не крене поново кашаљ и одједном постајем свесна да се сваки дан негде извињавам речима: “Ово је од бронхитиса”.

Дан раније разговарала сам са једном особом која је остарила у иностранству. Овде је на одмору, дугом, пензионерском. Не морам да наглашавам да је реч о особи са стеченом здравственом и грађанском  културом која нама, нажалост, није својствена.  Та, дакле, здравствено културна особа коју спомињем рече ми да је звала банку и неке државне институције да регулише битна питања свог непланирано дугог боравка овде и онако успут ми каже како сваки пут напомиње да је дошла пре короне.

Једна пријатељица на самом почетку епидемије пожалила ми се на своју тетку коју неизмерно воли. Свако ко има тетку-мајку, зна о чему говорим. Елем, позове она тетку која је већ стара и живи сама са мужем да се најави и да пита, уобичајено, да ли јој је нешто потребно. Тетка јој је рекла прилично невољно: “Дођи, ако баш желиш, али нама ништа није потребно. Напунили смо замрзивач, имамо и лекове, а ако и искочи нешто, комшиница нам остави на капији. Али, нама н и к о не долази”. Сирота сестричина није одмах укапирала да тетку покреће страх, а не прекор због занемаривања, те почне да се извињава: “Теткице моја, сад у доћи да те изљубим, ти знаш колико те волим”. “Нема потребе за тим, све је у реду”, наставља тетка, сестричина и даље мисли да је тетка увређена и најављује долазак “из ових стопа”. И онда тетка укапира да мора бити одређенија како би се тај разговор једном и завршио. Сестричина, моја пријатељица, остане у шоку и због себе и због тетке.

Усред највеће панике која је грувала са свих страна да је корона стигла и да јој се крај не види, поверио ми се један мали привредник, а велики човек. Каже: “Не спавам. Посао је стао, већ имам неких дугова, нису велики, али висе ми над главом. Ако ово потраје пар месеци, ја ћу потпуно банкротирати. Нити имам пара за плате, нити могу да кажем људима да их неће бити, нити они могу преживети без плате, нити ја знам шта ћу.” 

И ево још једне, која ме је признајем, и насмејала, а није смешна. У недељу око  пет, изашла сам на балкон просто да видим како се понашају људи у цајтноту пред полицијски час. Нигде никог. Таман када сам кренула натраг у собу, угледах млађу жену како убрзава корак, а негде код “појила” почиње да трчи  као да је јуре здружене снаге короне и полиције. Пратила сам је погледом све док је било могуће и не знам шта је са њом било. Надам се да није пала и да је полиција није пресрела. Није одавала утисак да има пара за казну нити да је ишла из провода.

Има тога још, малих сличица и причица о страху, обичном, људском, реалном, о суочавању са опасношћу, о осећају кривице ни кривих ни дужних, о одговорности и немоћи. И, шта је епилог, свака прича треба да га има? У нашем случају, епилог би могао бити да свако има право на страх, да свако треба да уважава право других на страх, да не сме да нас повређује туђи страх, да треба да страхујемо за друге и да је добар сваки страх који нас тера на опрез и одговорност. Али, страх не сме да прелази у панику, нарочито се не сме манипулисати туђим страхом и никако се не сме упирати прстом у људе. Није сваки човек који је допутовао у Србију пета колона, није сваки предузетник којем пропада посао због више силе израбљивач у којег треба пљунути и није полицијски час окупаторски час. Дакле, у времену борбе за људске животе све се сме, осим заборавити на људскост.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Изолација

НАШИ СМО - Корона

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Изолација

Колико год да су се многи опирали праћењу ријалити програма, да нису гледали ни један од понуђених на националним фрекфенцијама или читали са насловних страна таблоида, чак и дневних новина, дочекали су да од недеље, који минут после осам сати увече сви постану део нечега што личи на ту врсту изолације од остатка света. Нажалост, личи само у смислу изолације, док је све друго неупоредиво драматичније и опасније. Планета је постала глобални ријалити у којем Земљани губе главе. Разлика је и у томе што се у овој изолацији нико не бори за новац, већ за здравље и голи живот. Вирус корона је грдан непријатељ против којег наука још није смислила адекватну одбрану или оружје којим би га сабила у мртав угао. Од децембра траје борба, од Кине преко Италије, Шпаније, а онда је стигла у Србију. У складу с проблемом, “Велики брат” је саопштио правила понашања током ове неравноправне борбе, прогласио ванредно стање које подразумева низ озбиљних мера, пре свега усмерених на слободно кретање, а сваког наредног дана саопштаване су нове мере, теже, ригорозније и многим “играчима” у почетку несхватљиве. Пре свега, старијима од 65 година предложена је кућна изолиција коју нису прихватили као озбиљно упозорење, многи су наставили да се понашају као и пре “уласка” у овај опасни ријалити, па је већ у уторак “препорука” подигнута на виши ниво. Уследило је увођење забране кретања свима од осам увече до пет ујутро, што су сад они млађи прихватили с неверицом. Како да све стане - питање је које је већина поставила, свако из своје перспективе и вођен својим проблемом. Пензионери су забринути како да подигну пензије, како да време проводе затворени у четири зида, без виђања најмилијих, док су школарци у први мах били срећни због затварања школе, али су већ следећег дана преко телевизије могли да прате наставни програм. Оно што им је сада онемогућено, а што им недостаје као и свим младима су изласци и забава, седење у кафићима и дружење... Радници и послодавци имају свој проблем - како да преживе, ако не раде, јер ко ће у овој ситуацији куповати панталоне, аутомобиле, микроталасне пећи или неке друге, у овом тренутку мање битне артикле... Чини се да су једино они у јавном сектору безбрижни јер им плата “иде”, неће се ни смањивати, чак и када не раде, нити ће ико добити отказ. Проблема је на све стране, ванредно стање се тако и зове јер ништа не иде како ред налаже, а питања без одговора је милион. Многи нису могли да купе килограм брашна или литар уља више него обично, као ни тоалет папир, сапун, алкохол и средства за дезинфекцију. Какве црне залихе. Ако им је рачун у банци празан, такав им је и фрижидер, самим тим и стомак. Слаба им је корист од волонтера који разносе намирнице, ако немају новаца. И тако, брига бригу сустиже, шири се листа навика на које морамо заборавити и ситуација на које се морамо привићи, али, оно због чега се све ово дешава је скоро сасвим потиснуто из приоритетног размишљања. А приоритет је сачувати здравље и живот. Зато после првих сати шока од свега што нас је снашло, ваљало би стати са обе ноге на чврсто тле и ствари прилагодити новонасталим околностима. Тачно, од пет сати морамо седети у својим кућама, са својом породицом и то треба схватити као привилегију, као могућност да се испричамо, да одиграмо коју партију јамба, на шта смо потпуно заборавили још од студентских дана, али и да одвојимо мало времена за себе. Сигурно свако на полици има књигу на коју је заборавио или није стигао због обавеза да је прочита, па ето му прилике. Кад само помислите колико грамофонских плоча или компакт дискова вам је прекрила прашина и паучина обрадоваћете се што можете коначно на миру преслушати омиљене песме. Само да не буде рестрикције струје, што смо такође преживљавали као и многе недаће у претеклим деценијама. Свако ко је старији од двадесет, већ је имао гомилу ситуација, од ратовања, преко бомбардовања и временских неприлика, поплава и клизишта, које смо заједно пребродили. Само треба задржати ведар дух, смисао за шалу, за шта смо стручњаци у најтежим ситуацијама, и придржавати се мера које су наложене. За месец или два о овоме ћемо причати као о још једном ружном сећању, о невољи из које смо и под изолацијом изашли као победници.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Корона

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

Колумна

октобар 24, 2020 255

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 348

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 562

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 379

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 871

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"