fbpx

НАШИ СМО - ПАРТИБРЕЈКЕРСИ

bobanСваки пут кад чујем риф Антонове (Небојша Антонијевић) гитаре и Цанетов (Зоран Костић)  словмошн глас којим убитачно слаже животне поруке обичном човеку, не могу а да не помислим - па зашто те “Партибрејкерсе” људи нису озбиљније слушали током осамдесетих, деведесетих, и зашто их барем данас не слушају озбиљније. Исто сам питање поставио себи и пре неко вече гледајући снимак концерта “Брејкерса” са 48. “Зајечарске гитаријаде”. Почели су 1984. године стиховима “Не желим да живим хиљаду година, хоћу сад и хоћу све”, да би четири године касније певали “Ми смо једна хипностисана гомила”. Лудило донето почетком деведесетих покушавали су да савладају антиратном кампањом заједно са пријатељима из “Електричног оргазма” и ЕКВ, свирајући на приколици камиона који се кретао Београдом. Слали су поруку “Мир, брате, мир!” кроз песму “Слушај 'вамо”, али, као што рекох, слабо смо их слушали. А да јесмо, не бисмо наредне три деценије протраћили на ратове, свргавање Милошевићеве власти, на бомбардовање, на долазак демократије, на транзицију, на скидање демократа и постављање напредњака и све остало. Не бисмо слушали препуцавања између заштитника грађана и министра одбране и не бисмо, што ми рече један пријатељ, боље знали шта је нека старлета синоћ радила у купатилу него ко је добитник Светосавске награде. Ко је рођен те '84, када су “Брејкерси” почињали, данас је зрео човек, без сигурне визије будућности. Ко је тада био око пунолетства, данас се бори за голи живот, за посао без којег је остао, уколико га је уопште и имао, за здравствено осигурање, како би могао код лекара да скида притисак, лечи срце или поправља преостале зубе у глави. Они који су дигли кредит у “швајцарцима” ради куповине стана или школовања детета од 15. јануара рађају мечку, а држава их саветује да се сами снађу и договоре са банкама. Додуше, неки аналитичари кажу да су грађани који су последњих година узели кредит у еврима, дали више динара за рате него они који су дужници у францима, али зар је то битно. Проблем је у нама јер све више трошимо оно што немамо, а хоћемо све да имамо. Не иде то. Све је више оних са мобилним телефонима који коштају знатно више од месечне зараде и вазда су у неком послу. Трљају прстима по оним дисплејима као да им од тога живот зависи. Али и то је забава за беспослене. Зато, ваљда, и толико обавештених. Ретко ћеш срести некога ко ће признати да је после тебе сазнао за неку информацију. Сви су први, сви већ видели, чули, доживели, “рекао” им “Твитер” или “Фејсбук”, или имају свог човека “на правом месту”. Док се ружне вести насађују једна другој за врат, понека лепа тек промакне на маргинама. Више и не памтимо године за које су нам говорили да ће бити “године процвата” за Србију, тај циљ нам вазда измиче, као мрква на штапу испред бандоглавог магарца. А зашто бисмо било шта и памтили кад то тек треба да се деси?  Ко зна кад, и ко зна где. Нада последња умире, али, ајд' сад буди сигуран да ћеш прегурати до те неке 2018. или деветнаесте или ко зна које. А и ако претекнеш, шта после? Зато ваљда и реже оно Цанетово - “Хоћу сад и хоћу све!” и “Свуда закони, нигде правде, човек мора да бежи одавде”. Оптимизам уливају још само клинци који се озбиљно баве животом, који доносе дипломе и признања о знању из целог света, који кроз школу пролазе да би у њој нешто научили, да би постали бољи, вреднији и цењенији. Још само када би се оствариле приче политичара да ће и овде у Србији синути сунце, у догледно време, па да и ти клинци остану у њој - ето и спаса за све нас! Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ПРЕЖИВЕТИ ЈАНУАР

SassaНе знам  како вама, али мени се овај јануар одужио и никако да прође. Нешто треба урадити и овај месец другачије уредити  јер га је из године уз годину све теже преживети. Колико год се припремао, начисто ме уништи, прегази ме као брзи воз па се састављам наредних неколико месеци. Прво човек мора да преживи невероватне количине хране. Гозба за дочек нове године, ваља се, трпеза треба да буде пуна, па онда  Божић, где ћеш без печенице, а уз њу иде још толико тога, па онда ето и Српске нове године па и тада треба нешто замезити. Све у ритму од по седам дана, а у њега се уклапа и Јовањдан, без обзира на то да ли славите или идете на славу. Килограми се лепе, холестерол закрчује крвне судове, самоубиство на дуже стазе кашиком, а највише виљушком. Друга ствар је финансијске природе. Јануар већини у новчаницима направи такву промају да многи тај пропух не могу да зауставе месецима. Купуј иће и пиће, новогодишње, божићне и славске поклоне, ако улети и неки рођендан, тотална пропаст, па колико год да сте уштекали, ако то још неко поштен уопште може, оде све па се неки мост и кутија испред вас све чешће појављују као последњи излаз из новчане дубиозе. Ако сте били такве “среће” да овог јануара имате и кредит у “швајцарцима”, онда сте га баш надрљали. Видим ђаци на распусту ставили на фејс фору “зауставите јануар”, па се мислим, луда децо, не заустављај га него нека иде с милим Богом. Од децембарске до јануарске плате нема месец, него мееееесееееец дана. Никад дочекати. Додуше, кад стигне, оде одмах јер ваља покрити јануарске рупе настале у “кућном буџету”, ако то уопште још ко има. Јануар има и тај трећи понедељак, то је био овај сад, који је најдепресивнији дан у години. Такав је да га зову “тужни понедељак”. Читам да га је пре десет година установио неки академик Клиф Арнел. Приликом одређивања овог дана узео је у обзир мноштво фактора који би могли да нас депримирају попут стања на банковном рачуну, времена, стопе развода и слично. Истраживачи су минулих година пратили милионе твитова на твитеру и открили да се на овај дан број негативних постова повећава за пет пута.  Трећег понедељка у години, наводно, осећамо општи пад у мотивацији, празнична еуфорија је прошла и враћамо се на посао и свакодневну рутину тако да већина тог дана не жели да устане из кревета. Можда то важи за западњаке, али познајем многе који се понашају као да им је сваки други дан “тужни понедељак” и ретко кад чило ђипе из постеље. Када се окренете око себе,  можете их разумети, јер у земљи Србији није тешко наћи разлоге за то. Када човек прочита да је просечна потрошачка корпа за новембар прошле године износила  66.119 динара, не теши га много податак да је јефтинија за 187,8 динара у односу на октобар, како објави Министарство трговине. За покриће те просечне потрошачке корпе било је потребно 1,50 просечних зарада, а за покриће минималне корпе од 34.348 динара, 0,78 просечне зараде. Бато, просечна корпа 66 'иљадарки, минимална 34, па многима је плата мања од износа минималне корпе, али су живи, иду у трговину, а како то, никоме није јасно. Када би просечан, поштен Србин ставио на папир колико је потрошио у јануару, изненадио би се и ни под мукама не би умео да објасни откуд њему толике паре. До краја месеца остало је осам дана, а онда долази најкраћи месец, мислим баш је кратак за та два-три дана, када ћемо покушати да извидамо ране финансијске и “здравијом” исхраном намучени организам очистимо од онолико меса и колача које потаманисмо. Заокупљени како да преживе јануар многи се уопште нису забринули што над Томином Баточином “лету авиони”, што она “новина” порно глумицу представи као председницу “лијепе њихове”, што се води бој за “Трепчу”. Има народ својих брига, а да нам се јануар огади, довољни су били рачуни за грејање  од којих неки добише мигрену  и схватише да им је репертоар псовки баш широк. Јануар сигурно пролази. Остаје нам да се као боксер после нокаута приберемо и што пре колико-толико станемо на ноге. Онда  да прегурамо још 11 месеци до те 2016, а тада ће све бити боље. Још само 342 дана, или можда ипак нешто више. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - НИВО

Zorica VisnjicУправо ме је насмејао пост са ФБ једног лозничког политичара који је донео са пијаце  разложни став неименованог суграђанина о питању дипломе актуелног председника државе: “Па шта и ако је купио диплому, боље него да ју је украо”. Звучи шаљиво, али ко зна шта је стварно мислио тај наш суграђанин. Не бих се изненадила и да је то био вапај из очаја пред неким пораженим жутаћем, не Кинезом, наравно, него демократом. Могуће да га је овај провоцирао у смислу: Какав ти је председник, купио је диплому, срамота, а он му је узвратио како другачије него: А ви сте лопови. То значи: па и ако је купио диплому, опет сте ви гори. Можда би то неком са стране изгледало све заједно сумануто, али то смо  ми. Код нас аргументи имају само употребну вредност, није нужна и материјална валидност. Ако је од користи, и највећа глупост биће проглашена за истину. Али, оставимо дипломе по страни, толико је купљених диплома и доктората, једна више, па шта, као да то грађани нису знали у време избора, па им није сметало. Међутим, шта ако смо стварно постали равнодушни на сваку ниподопштину, ако нас више не вређа јавна лаж, увреда, дволичност, омаловажавање и релативизација свега до чега држи поштен свет? О томе с разлогом размишљам ових дана. Наиме, председник Николић рекао је у једном новогодишњем интервјуу да треба размишљати о промени Устава како би убудуће председника државе бирао парламент, а не грађани на непосредним изборима. Хтео је да каже да су садашња овлашћења председника државе недовољна за председнички систем какав имају Американци, Руси и Французи и да, када већ није тако, онда је боље да се угледамо на Немце и да имамо канцеларски систем - јаког премијера и протоколарног председника. У првом моменту није ми се допала таква идеја. Заговорник сам предлога да се врате избори по већинском систему. Сад неко би с разлогом могао да каже, имали смо такав систем па само га на захтев тадашње опозиције мењали у пропорционални како би се сваки глас рачунао. У мом размишљању већински систем имао би улогу само да проветри устајали ваздух у Србији, да направи промају, макар нас и глава заболела. Рачунам да је то једини начин да се из јавног живота уклоне недостојни и да би то натерало све странке да на листе кандидата стављају само оне који могу да победе својим именом и биографијом. На тај начин елиминисала би се и пошаст предизборних коалиција са минорним странкама које све заједно колико их има, на свим листама у збиру, не би могле освојити ни два одсто гласова бирачког тела. Иако по утицају на нивоу статистичке грешке, лидери таквих странака добијају министарска места, посланичке мандате и шансу да касније могу да уцењују свог домаћина или да му покорно служе. У оба случаја, на штету свих грађана. Дакле, логика намеће закључак да бисмо одговорно бирали најбоље. Нисмо луди да гласамо за сумлате, прелетаче из странке у странку, корумпиране, неспособне, алаве и горе од нас самих. Нисмо ваљда луди да избор председника препустимо парламентарној већини и њеним компромисима. Али, господин са пијаце озбиљно је уздрмао моје уверење да је проветравање могуће. Сетила сам се деведесетих и слика одборничких кандидата уз Милошевића, водоинсталатера који су побеђивали докторе, застрашивања кандидата и пристојног света који је желео да остане по страни свих сплетки и каљуга које су ишле уз кампању. Сетила сам се и како су и поједини кандидати ДОС-а побеђивали само да социјалисти не би опет победили. И шта нам је чинити? Да одрастемо или да се сви упишемо у најјачу странку. Да сви будемо на истом нивоу са председником. Онда бисмо могли и да критикујемо. Упс, грешка, није то тај ниво. Па шта, и ако сам погрешила, бар нисам украла текст. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - РЕПРИЗИРАЊЕ

bobanСрећна вам нова година! Желим вам добро здавље, да вам новчаник не зна за оскудацију, да вам јутро почиње уз осмех и вољено биће, да уживате у сваком дану и да 2016. никако не дочекујете уз телевизијски програм, па макар он до тада био дигитализован и, преко оних четвртастих кутија од 2.999 динара, нашао се у вашим домовима поред старих телевизора. Десетак година сам Нову годину дочекивао по ресторанима и кафанама, радећи и музиком забављајући друге госте. Било је то све ОК, али, признајем, често сам прижељкивао да останем у својој кући, са породицом, уз мезе, чајну, кулен, сир, мало саламе и ТВ програм. Што желео, то ме стигло, па ево већ пет-шест година последње вече децембра проводим управо тако. Некад кумови код нас, а некад ми код њих. Нема ту оскудације. Пиће, иће, весело, с осмехом, и уз утишан телевизор. Мало бацимо поглед на неки од оних 156 назови канала, слично свугде, али најлепше долази тек после поноћи. Раније смо се радовали некој премијери, новом филму, скијашким скоковима или концерту из Беча, чисто да смиримо нерве после свега, али онда и то изгуби меру. Ко током овогодишњег новогодишњег ТВ програма није барем једном видео филмове “Луде године”, “Жикина династија”, “Хајде да се волимо 1, 2 3..”, (немам појма колико тога има), или “Гранд шоу журку”, тај није ни био поред свог ТВ пријемника. Запитах се, како ли би изгледао новогодишњи ТВ програм да све ово није снимљено пре икс-ипсилон година!? Шта бисмо гледали, сунце ти пољубим. Толико то све траје и толико се све репризира да сам ја већ почео да поистовећујем дочек Нове године са овим шареним програмом и ликовима у њима. Некада немам осећај да су прошле три деценије откада сам први пут гледао неке од ових остварења (изузимајући коју деценију млађи “Гранд шоу”). Ако мислите да претерујем, ево доказа! Намерно ћу прескочити ударне термине 1. и 2. јануара, када би, по традицији, требало да буде најквалитетнији прогам на нашим малим екранима. Ко је гледао, зна да на лажем! Тих дана по вазда су емитовани филмови са Лепом Бреном и водоинсталатером Жиком и његовим приканом Миланом. Клинци који данас по цео дан пиље у мобилне аждаје од телефона то гледају са гнушањем и подсмехом на “луде осамдесете”, у које се и даље многи од нас куну. Никоме то више није смешно, чак ни генерацији која је стасавала уз хумор Гидре, Бате, Николе Симића, Ланета Гутовића и других. Толико је све потрошено да више нема шта ни да се излиже. Ако је програм такав само зато што је укинута ТВ претплата, онда је то стварно брука! Шаблонизоване забавно-музичке емисије с почетка деведесетих више немају смисла у овим временима. Треба нешто мењати, барем због оне раје која воли или мора да проведе најлуђу ноћ уз телевизију и мезе. Но, да се вратим на 3. јануар. Само на једној телевизији са националном фрекфенцијом у 8.25 поново је пуштена “Жикина династија”, а онда у 13.50, ваљда филм, “Тајна породичног блага”, настао по еху истоимене серије, коју смо такође протеклих године гледали у безброј репризних термина и на јавном сервису. Потом у 15.35 поново (јер била је и претходног дана) комедија “Црна мачка бели мачор”, нешто свежије остварење, а онда у 19.15 легендарни “Лаф у срцу”. Ако се десило да сте га којим случајем тада промашили, исти филм емитован је у репризном термину тачно у поноћ. Сећам се да су негде емитоване и “Камионџије”, а туга ме је обузела када сам схватио да у прва три дана 2015. године нигде нисам могао да видим омиљене ми “Отписане” са Кригером, Прлетом и Тихим, као ни “Грлом у јагоде”, за које, признајем, никада не знам када ми је доста. Неко је на друштвеним мрежама написао у шали да нас у 2015. сигурно чека “бољи живот”, а да ће потом сигуно бити и “срећни људи”. Колико год двосмислено, ово има упориште у нашем смислу за хумор чак и када се сами себи смејемо. Међутим, ово репризирање имало је и једну добру страну - накратко смањење доминирања политике. На пар дана заборавио сам и на политичаре, и на евро који плаћамо скоро 125 динара, и на бензин који је скупљи овде него преко Дрине, и на поплаве и клизишта, и на јаловину, и на снег и минус 20. Док човек прелиста све програме, ето ти и поноћи, честитања, петарди, шампањца! А онда опет реприза. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 24, 2020 182

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 339

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 546

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 369

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 856

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"