fbpx

НАШИ СМО - НОВА СТАРА ЗАЈЕБАНЦИЈА

SassaПросечан Србин и Српкиња морају бити стварно много ментално јаки, са деееебееелим живцима  па да новогодишњу ноћ дочекају у одличном расположењу. Тешко да ће у таквом стању бити по “дифолту” па многи пробају неке трикове да не мраче и те ноћи. Неко јаче пиће може помоћи да се све заборави, живот обоји у ружичасто, све постане равно па уз добро друштво и песму “удри до зоре”. Ко не воли пиће и друга средства за “дизање”, може да уради лоботомију и биће супер расположен. Овде стварно добро расположени, оно баш из душе,  могу бити једино они који не схватају где се налазе, или им ИЉ није јача страна, или нешто дебело муте и знају реално стање боље од већине, па имају разлог за добро расположење. Како човек да се радује Новој години која као за инат стиже као претходница Божићу, а за обоје, ако хоћете да их прославите како доликује, треба искеширати доста лове. Колико год се стискали, мора се нешто наћи на столу у најлуђој ноћи,  нешто пића, мало “косине” и ето опет трошка. И када све то некако скрпите, што кажу људи, да извинете на изразу, “на гузове”, као сада сте у поноћ пуни елана да славите. Шта славите? Што сте годину дана старији, што ћете сутра опет устати у земљи где су вас већ упозорили да ће наредна година бити још тежа од одлазеће? Сваке године наши политичари пред крај године дају тако оптимистичне изјаве да оставе само избор да л' канапче или ексер у штекер. Нико, бре, да улије мало оптимизма, мало наде да да овом народу, додуше сада је прича само да прегурамо ову 15. а кад сване 16, има да процветамо. Новој се једино радују деца. Међутим, сумњам да је њима баш до Нове године, најважнији им је тренутак кад им Деда Мраз донесе, или нађу поклон испод јелке. Е, а ни ту није као некад. Сећате се, пакет са слаткишима, нека играчка и сви задовољни. Сада јок. Ко шиша играчке, дај таблет, телефон, лаптоп, само технологија, ко да су роботи, а не деца. Кад неку од тих ствари дохвате, почну да чвакају по њима и забораве и вас и Нову годину. Још неки почну да закерају како није то лош телефон, или ЛАП, али би било боље да има овакву камеру, оволику резолуцију, већи екран, бољу графичку. Пола не разумете шта вам то чедо прича и како није добар поклон кад сте улетели у минус због тог комада пластике вредног ко добра плата у Србији. Заслужило дете. У поноћ се изљубите са укућанима, већина је, наравно, у том часу у кругу породице испред ТВ, пожелите среће и здравља и наравно пара. Док изговарате те фразе, сетите се да то понављате деценијама. Здравље вам је све лошије, срећа је релативна, а ваљда је нормално да будемо живи и здрави, а пара никад довољно. Кажете и да нова буде боља од старе, али већ дуго оне, као у инат, све контра. Има бар четврт века како је наредна гора, или бар иста као претходна, али боља као да стално измиче. Када сте честитали ову, да ли сте уз толико лепих жеља могли замислити да ће нас снаћи онолике поплаве? Да ли сте могли замислити да ће вам неко смањити пензију или плату, да ће адвокати штрајковати три месеца, а школски час у Србији од јесени трајати 30 уместо 45 минута? Да ће саобраћајке однети толико живота, да ћемо остати без Јужног тока, да ће јаловина пола године сејати тешке метале по нашим рекама и њивама? Гарант нисте. Ви како хоћете, али ја ћу у поноћ, мало морам упасти у клише за оно здравље, срећу и лову, пожелети и да нам се година као ова никад не понови, да не дође ни гора од ње и да, ако већ не може другачије, ова 15. буде последња од оних “биће гора од претходне” и да та 2016. стварно буде почетак краја нашим невољама. Кад кажем нашим, мислим на широке народне масе поштеног, вредног и часног света који годинама саставља крај са крајем. Оној групици богатих свеједно је шта пише на календару све док је пара, рупа у закону, јефтиних политичара и јајара. Тек кад им шкљоцну лисице, они почну да бројне године. Углавном, време је да нам живот буде нешто више од плате до плате, од бриге до бриге, од једног  31. 12. до другог и да живимо нормално. Хоћу да верујем (омиљена фраза политичара) да ће наредних 365 дана бити одбројавање до те фамозне 2016. и почетка бољих дана. Дакле, срећна нам 2015, последња од лоших година у  низу. Осим ако се другачије не нареди. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЗАУСТАВНА ТРАКА

Sassa“На младима свет остаје” и “Деца су наше највеће благо” чули смо толико пута да је то потпуно излизано и  отрцано. Ипак, какви су ти млади на “којима свет остаје” и да ли се понашамо према деци као да су наше “највеће благо”.

 У свакодневној трци ауто-путем живота немамо, изгледа, времена да скинемо ногу са гаса па поред нас ствари пролазе таквом брзином да их и не примећујемо. Одавно је час за зауставну траку, да станемо и осврнемо се око себе. Новинске хронике препуне су текстова о погибији младих, у саобраћајкама се гине толико да једна смрт малтене и не оставља неки утисак. Све се заврши на коментарима “страшно” и иде се даље до нове погибије. Млади већ годинама “излазе” око поноћи, у време када се некада враћало кући, а алкохол и енергетска пића пију као воду. Девојке, са деколтеима до пупка и микро минићима, не заостају, напротив, чак можда и предњаче, у пражњењу чашица у односу на вршњаке. Ко не верује, нека оде на фејс и види  слике из ноћног живота. Младост је једна и треба да се проживи, али не као да је сутра смак света. Они који неће да се “убију од пића”, неће да се враћају кући пред свитање, хоће да буду добри ђаци и студенти, данас су у проблему. Нико неће да буде “штребер” и “мамина маза”, срамота је бити нормалан и тај тренд траје ли траје, а нико да повуче ручну иако хрлимо у провалију. После сваке трагедије надлежни се по медијима мувају неколико дана, пооштравају законе, измишљају небулозе и то увек тако да не сагледају комплетан проблем. Све по принципу свако чудо три дана, па онда ново лудило. А ствар је, можда не лака, али проста. Родитељ сам па могу да кажем - за скоро све су криви родитељи. Не могу васпитање да преузму школа ни улица, већ морају мама и тата, а не да им је неко други крив за све глупости њихових “анђела”, али у томе мора помоћи држава. Нека надлежни, инспекције, полиција и остали примене одредбу о прописаном радном времену кафића, дискотека, ресторана и сличних места. Три ноћи нека све позатварају у поноћ, односно у један  викендом, и нека ребну газде које то не поштују и готово. Онда  млади неће излазити у поноћ кад немају где да оду. Нека се примени забрана продаје  алкохола и цигарета млађима од 18 година. Онда неће моћи да купују пиво, вино и слично као лизалице. Међутим, у пракси родитељи, као и наставници па и учитељи, шаљу децу да  им купују цигарете. Девојчице и девојке у школу или град одлазе обучене као кафанске певаљке, више голе него обучене  јер школе не поштују пропис о томе како ђаци треба да изгледају на настави. Када би се примери добрих младих људи, вредних, радних и васпитаних истицали и подстрекивали, када би та деца видела да се то цени, да ће када заврше школовање добити посао онда би се ствари вратиле у колосек. Овако, они који реше да се образују и схвате да вреде, чим добију диплому, одлазе преко да живе као нормалан свет. Неће да остану тамо где ће радити за бедну плату и стрепети за сутра, где њихов незапослени вршњак вози “бесна кола” иако цео дан статира по кафићима. Нико не хаје за ове ствари и на крају ће све што вреди отићи преко, а у овој држави остати они који су у годинама када је касно да оду и ловци у мутном “алергични” на рад, ред и законе. Одавно је прошло пет до 12 и треба одмах кренути у акцију да нормалне ствари постану већина, а оно што је сада “ин” буде постављено на право место. Предуго овде трају времена када паметни заћуте, а исплива шљам, и крајње време је да се позиције замене. Време је да се прича о младим и успешним људима, а не о натрћеним старлетама (шта је то уопште?)  и где је која певаљка гурнула силиконе и ко је кога, кад, где и како.

Можда изгледа да је битка изгубљена, али рат још није. Мора се младости дати нада и отворити хоризонти да није све у бахатости, изласцима у ситне сате, опијању и лудовању без мере. Морају знати да живот није фер и да се грешке из младости плаћају са каматама. У томе им морају помоћи родитељи, а  држава их подржати у томе да би они сутра њој помогли, а не бежали из ње док нас не остане за под једну шљиву. Мислите о томе.

Т.М.С

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЈАСЛИЦЕ

bobanДа је будућност у приватном, а не у јавном сектору, слушамо већ годинама, а тај рефрен се све чешће понавља и ових дана. На скупу са представницима Америчке привредне коморе, ову реченицу је  поновио у уторак и премијер Александар Вучић, наглашавајући строфу да је сада “најважније убедити грађане да је будућност у приватном сектору и у томе колико ћемо компанија основати, а не у ухлебљењу у јавном сектору”. Било је то народу, чини ми се, јасно и пре деценију, и пре две деценије, и када је почело расуло фирми у којима је радило по десет и више хиљада радника, али неко се на време “снашао”, а неко није. Неко је успешно запловио таласима приватлука, а неко се утопио у барицама преосталог друштвеног сектора, од којег је већи део однео стечајни цунами. Не би мени сметало понављање познатог рефрена, волим ја и да запевам, мада за то имам све мање разлога, али ме нервира што то чине увек слични, или исти интерпретатори. Управо они који се хране са државних јасала и зарађују редовне зараде у том јавном сектору. Они, који скоро са сузама у очима упиру идеју да траба пратити којекакве конкурсе, семинаре, преквалификације, и који препоручују незапосленом свету бављење малом привредом, ручним радом, таписеријама, везом, хеклањем или прављењем пекмеза од шљива по бакиној рецептури. Исти они који те производе купују по хипермаркетима, а до Београда одлазе службеним аутомобилима, са плаћеним ручком и дневницама. Неко има јасле, а неко ни за јаслице. Баш бих волео да видим на који начин ће продавац старе гардеробе поред Штире да послуша ове савете и рефрене и постане успешни приватник. Па људу гину зарад кило секундарних сировина из “Вискозе”. Да је неко могао да наслути да ће овај хемијски гигант и деценију после престанка производње “ухлебљавати” народ који растурајући погоне, и продајући на отпаду све што се може продати, преживљава дан по дан, никада га не би ни затворио, распућкао и довео до сабласног стања. Како да постане приватник неко ко је у пола каријере остао без посла, или неко ко га ни после свршене велике школе никада није нашао. Неко ко нема одрађен ни приправнички јер се није “снашао” преко какве партије да му то и омогући. Неко ко чека десети или, не знам већ који, у месецу да од бабе, деде, оца или мајке добије кинту за мало дувана и плитке патике. Можда ови са државних јасала то могу, али, не знам зашто онда неће. Ваљда топлије греје радијатор државне канцеларије него нафтарица у чађавој радњи у коју улазе само познаници и ужа родбина, и то ради подневне кафе јер нема паметнија посла. Па за отварање киоска брзе хране, треба ти џак пара (страновалутних), гомила папира и дозвола, а о уплатницама за бројне таксе да и не говоримо. Данас човек ни телефон не може да плати без поприличне поштарине, а комо ли да отвори пиљару. Него, баш ме занима, ако се и догоди та најављивана реорганизација јавног сектора, колико ће од тих “реорганизованих” отићи у приватлук, свесни глобе које морају држави давати кроз најразличитије намете. Намете од којих су до скора и сами преживљавали на “оним” јаслама. Ако све то поотвара какве радње, можда нам и сване. Ко зна?! Можда у том грму лежи зец. Можда више неће бити крилатице “што јужније то тужније”. А и тај југ нам стално долази главе. Од Југославије до Јужног тока. Те јужни ветар, јужна пруга, Југо, јужњачка утеха... Где је ту запад!?

Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ШВРЋАН

Zorica VisnjicМинистар Александар Вулин одлучио је да скоро два милиона евра намењених за рад невладиних организација из области социјалне политике преусмери у Фонд за лечење ретких болести код деце. Тај потез је повукао пошто су поједине невладине организације обелоданиле списак удружења којима је комисија доделила новац доказујући да некима ту није било место. Уместо да објасни српској јавности зашто се то десило у јеку највеће кампање против корупције, или да омогући независну истрагу случаја па да после тога распише нови конкурс, он је пресекао - паре ће, каже, усмерити на боље место “биће више могућности да неком шврћану дамо шансу за бољи живот”. И сад, ако сте на нивоу шврћана овде можете да ставите тачку. До јуче цела јавност се упињала да убеди државу да преузме одговорност за скупо лечење деце оболеле од ретких болести, а ево за само неколико дана од оснивања, захваљујући емотивном министру, фонд је утростручио буџет. Али пошто због будућности шврћана ова земља не сме да функционише мозгом шврћана, морамо застати да бисмо боље видели шта се заправо догодило. Прво, неприхватљиво је да деца послуже као поткусур, било да су здрава или болесна, друго министар не сме да се поиграва ничијим осећањима, поготову не осећањима најнемоћнијих, треће он одлуке не сме да доноси као човек, како је рекао, већ као високи службеник којем је држава поверила одговоран посао, четврто, паре нису министрове него свих грађана Србије и унапред је планирано где ће бити утрошене, пето, непромишљено је увалио врућ кромпир Влади, шесто, увредио је цео невладин сектор, седмо скочио је сам себи у уста. Оптужујући неке неименоване невладине организације да су се годинама богатиле на рачун државе и ЕУ рекао је да су оне криве што је суспендовао конкурс преко којег је “требало да се у наредна четири месеца запосли 150 људи и четири и по хиљаде волонтера, обезбеди услуга за инвалиде и старије који су требали да добију помоћ преко зиме, а 20 одсто тих средстава је требало да оде у хуманитарне сврхе”. Овом треба додати да су из невладиног сектора упозорили да ће најмање десет дневних боравака за децу са сметњама у развоју престати да раде пошто остају без средстава. Дакле, овде је реч о спровођењу стратегије и Закона о социјалној заштити, па се, сходно томе, да закључити да је конкурс расписан због људи којима је потребна помоћ, а не због невладиних организација. Не сумњам да је министар у праву када тврди да на десетине НВО врте исте пројекте годинама и да за њих узимају паре где стигну, а да од њих заједница има мало, или никакве користи.  Оно што је запањујуће у целом случају је да министар са таквим сазнањима није учинио ништа да то спречи него је скоро два милиона евра оставио њима и неименованим члановима комисије на савест. Неименовани су зато што је министар хтео да их у заштити у њиховој невиности и да на себе “преузме гнев и хајку”. Прво, како зна да су невини када истрага још није ни почела, друго ако већ мора да се дури, онда би било једино логично да се дури на њих што су узели у разматрање пријаве које је у старту требало одбацити, а највише на себе јер дурењем оставља утисак да је недорастао задатку који му је дат. Шта ако му премијер поручи да су му за реформе потребни озбиљни људи, а не шврћани који би волели да личе на њега када порасту.

Бојим се да се наш млађани министар заиграо па више не зна где удара - где је играчка, ту је и плачка, рекли би одрасли.

Зорица Вишњић

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 24, 2020 185

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 339

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 546

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 369

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 856

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"