fbpx

НАШИ СМО - ПОНОС

Zorica VisnjicКао што пре неки дан рече Матија Бећковић -  Понос се у Србији већ дуже време спомиње само кад је реч о геј паради. Али да не буде забуне, ово није текст усмерен против сексуалних мањина, нити геј параде, нити било чега другог у вези са тим. Просто, реч је само о констатацији или тачније о шлагворту. Када смо већ начели ту тему, а коју би другу, нисам баш сигурна да смо из прошлонедељне шетње  сви заједно изашли са бар једним разлогом више да се осећамо поносним. Најпре, није било никакве сумње да ће ове године бити парадирања иако је власт до последњег часа држала извесну ноту неизвесности, чисто због драматизације целог случаја. И није то било нимало лоше осмишљено. Брисел је добио поруку какву је и очекивао - да ће Србија поштовати све услове на путу ка ЕУ, а домаћа јавност да што се мора, јесте тешко. Можда и емотивно болно али издржати се мора у име вишег циља. Значи, отворено се фолирамо и то нам не служи на понос. Даље, изостанак хулигана са овог скупа не значи никако да су се они уплашили барикада и седам хиљада полицајајца под пуном опремом, него упућује на закључак да је ту било “џентлменског” споразума са њиховим вођама који су, као што се зна, увек на линији. Зато они, када случај  захтева, остају недоступни органима гоњења па остају некажњени  за паљење џамија,  за паљење амбасада, пљачкање града и пребијање новинара, а опет, када се отму контроли, очас посла буду идентификовани и приведени пред лице правде. Шта после бива - што се на суду деси, на суду и остаје. Значи, не можемо бити поносни што су хулигани матирани, јер нису, само можемо још једном потврдити уверење да што држава хоће, она то и може. И на крају, да ли припадници хомосексуалне заједнице могу бити поносни на своју победу? Могли би када би то, уистину, била победа. Али, није. Како се зове слобода коју у првом реду колоне брани сам врх дипломатског кора, да занемаримо домаће званичнике, а са свих страна по седам полицајаца на једног шетача? Пада ми на памет много речи, али ниједна права. Значи, ништа. Нула у рубрици евалуација. То вам је оно у обрасцу за пројекте кад треба да уверите финансијера да није бацио паре. Нико у Србији у понедељак није променио ни за нијансу став о сексулним слободама као о универзалним људским слободама. Они који су били против, још више су, а они који верују да не можете бирати кога ћете волети, остали су резигнирани над целом овом представом, лицемерном у сваком случају. Тако питање поноса остаје на личном нивоу. На њу имају право само они који су се у недељу нашли у колони побеђујући лични страх или срам или они  који још увек верују да треба бити тамо где се осваја или брани слобода. На пример у подне у веселој колони дугиних боја, а увече пред зградом Б92. Да, да не заборавим, а важно је. Поносни могу бити и сви они који су тог дана у пребијеном Вучићу видели само Андреја. Показао, или не показао, личну карту, или шта је већ тражено, грађанин Андреј, а ни остали из друштва, нису смели бити брутално претучени. Десет пендрека на једна леђа је оживљена слика из деведесетих која се повампирује кад јој се најмање надате, као казна за заборав. И сасвим на крају да вас питам за мишљење ко ли је поноснији на себе ових дана, млађани напредњак који је оптужио лидере СПС за окорели криминал или они који тако стоички подносе тешку оптужбу? Ћераће они њих још, до границе издржљивости поноса. Свог или њиховог, на исто изађе. С ким си онакав си. У сваком случају, не би било лоше размислити о Бећковићевим речима. Ех, ти Бећковићи, увек вас терају на размишљање и свођење неких утисака. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - МИНИМАЛНИ ЖИВОТ

SassaОва година решила је да нас дотуче. Лето је затурила, али је кише донела од раног пролећа и славину не заврће. Потопљени као никад пре дочекали смо први дан јесени и снег. Да ли је то најава да ћемо цвокотати већ од октобра и пре грејне сезоне не знам, али знам да је потпредседница владе Зорана Михајловић изјавила да ће Србији током зиме недостајати струје, гаса, угља и мазута. Додаде и да  је требало да ЕПС и “Србијагас” раније реагују да се на време обезбеде ти енергенти. Зашто нису не рече, као ни то што она прича о томе када то није више њен ресор, али објасни да смо свакако у енергетској кризи, не зато што ми нисмо нешто добро урадили, већ зато што имамо поплаве које нас не остављају на миру, а на нас утичу и односи између Русије и Украјине. Значи нема панике, и ако се буде цвокотало - није до нас. Ових дана чусмо и колика су примања минимум за преживљавање. Сви који месечно приме пензију или плату мању од 25.000 динара, а још увек су међу нама, су или феномени или нешто муте. Министар финансија Душан Вујовић рече да пензије до тог износа неће бити погођене смањењем, јер је то минимум за преживљавање. Пензионер са 12 или 13.000 динара, радник код приватника за 20.000, живе дебело испод минимума, али зато буџовани са 100 и више хиљадарки месечно, а има их и са преко пола милиона, од једне плате могу да издрже од неколико месеци до готово две године минималног живота. Премијер је објаснио да су одлучили да плате до 25.000 не дирају,  јер такви чине најсиромашнији део јавног сектора. “Тешко да би нормално живели, а ако бисте им узели то мало што имају, од чега би плаћали рачуне”. То је тај минимум, довољан да платиш рачуне, и животариш таман толико да и наредног месеца учиниш исто. Тај пензионер са 25.000 одавно не зна за биоскоп, позориште, концерт, летовање, зимовање, бању, тако да њега неће мере штедње нешто погодити. Он дневно има на располагању 833 динара, али ће најпре од првог дела пензије, много је да толику своту прими одједном, платити све дажбине, купити лекове,  а остатак крцкати до наредне пензије. Шта има он с тим што је нова просечна потрошачка корпа за јул износила је 66.000, а нова минимална потрошачка корпа 34.267 динара. Морају сви да поднесу терет штедње, наравно. Међутим, не чух хоће ли и како терет поднети  тајкуни, муватори и ваћароши који су током катализмичних деведесетих година прошлога века напунили џепове за неколико наредних генерација својих потомака. Они што су у транзиционом периоду учествовали у испумпавању новца из јавних ресурса,  не они за које се зна, већ остали који су узели лову, али се нису експонирали и сада мирно живе као да се ништа није догодило. Како је после петооктобарских промена  рекао један локални политичар, “не коље се бик за једну шницлу”. Али, зна Влада шта ради. Радује ме и што је “Србија хиљадама миља далеко од банкрота, и то захваљујући мерама штедње”. О појединачним случајевима није било речи. На све то опет  је одржавање Прајда кључна ствар.  То мора да је веома важно, зајеби поплаве и остали јад, јер је, читам, министар културе Иван Тасовац најавио да ће присуствовати Паради. Контам, није имао времена, нити ико из његовог министарства,  да дође на отварање 81. Вуковог сабора, ко ће да се ака због неког хромог брке, а за ово има. Значи, Прајд је  важан.  У то ме уверавају и господа из Европе, јер ће се, објави штампа, Београд наћи на удару жестоких критика Брисела и држава чланица ЕУ уколико  не буде одржана Парада поноса што ће се одразити и на предстојећи извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка ЕУ. Кажу да Параде ће бити, па Европо, ето нас.

Тако ће у Србији туђе брљотине, задуживања, бахатост и слично, за које нико још не одговара, сада да исправљају пензионери, а ваљда су, без обзира колико год биле, заслужили да троше пензије у миру, тајкуни ће нетакнути чекати нов лов у мутном, а пут ка ЕУ  зависи нам од оних што воле свој  пол. Битно је да смо далеко од банкрота, а то што је  ове године у Србији било 18 напада на новинаре, од чега девет физичких, нема везе. Минимални живот.

Т.М.С

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ТРИЦА

bobanДа се те 1989. године Александар Саша Ђорђевић нашао на списку 16 кошаркаша, које је изабрао тадашњи селектор Југославије Дуда Ивковић да иду на припреме за Европско првенство у Загребу, данас не бих могао да се похвалим како сам са Салетом у истој касарни служио ЈНА! Истина, тек неколико дана, колико је провео у новосадској касарни “Слободан Бајић Паја” на Детелинари, док није премештен у другу, где су му обезбеђени редовни тренинзи. Имао је тада много више косе од нас, на кеца подшишаних војника. Ипак, ми џомбе септембарци, помало пркосно гледали смо га као гуштера који ће још дуго морати да гули макароне и месни нарезак, носи војничке чизме и дрнчом чисти цев полуаутоматске пушке, али смо га ценили (и више од тога) као једног од најуспешнијих спортиста. Причало се да је из револта отишао у војску јер, и поред успешне сезоне и Дудиних изјава да је један од најбољих југословенских плејмејкера, није добио место у репрезентацији. Познаваоци спортских прилика су за такав поступак селектора кривили покојног Дражена Петровића, с којим се Ђорђевић жестоко посвађао. Наиме, после једне изгубљене утакмице у Загребу, Дражен му је запретио да никад више неће играти за репрезентацију Југославије, на шта му Сале није остао дужан па га је домаћински извређао. То је био разлог да оде у војску. Мада личи на ловачку причу, али тако је било, у мајској класи у исту касарну потом је дошао и Салетов најбољи друг, касније и кум Небојша Илић. Као старији војник, добио сам задатак да га сместим у спаваону, два кревета од мог, и да му покажем како гомила војничке униформе и опреме, натрпане у шарено шаторско крило, може да стане у малу металну касету (без кључа и катанца). У знак захвалности на срдачном дочеку и помоћи, Илић ме частио једним новим СМБ чарапама. Имао их је гомилу!!! Дружили смо се док и он није премештен у неку другу касарну, опет ради могућности тренирања јер је и он био перспективан кошаркаш. Е, сад, ко зна да ли би ово сећање и имало толики значај да тачно четврт века после тога Сале и Илић нису учествовали у остваривању неостваривог, у подизању српске кошарке на јаке ноге, у жестокој и јуначкој борби, прса у прса, са светским кошаркашким чудом - Америком! Овако имам јако оправдање. Чак су и неверне Томе признале да су пријатно изнанађене, честитке и похвале стигле су са свих страна. Знате ли некога коме у недељу срце није тукло баш као бубањ у “Чорбиној” песми “Ко те љуби, док сам ја на стражи”, коју смо, као тек објављену, с кнедлом у грлу слушали оне 1989. у Новом Саду. Показали су момци да кош служи да би се пунио, да се за Србију игра срцем и знањем, да недостижних циљева нема. Показали су да и сребро некад има вредност злата. Још да је Сале Ђорђевић могао да скине тренерку и обуче дрес, ко зна колико би његове чувене тројке у последњим секундама утицале на исход борбе. Не би Амери онако ноншалантно жвакали оне силиконске вилице (штитнике за зубе). Част њима, то нису кошаркаши већ громаде које спортски терен претварају у полигон за багере. Стати им на црту, само по себи је чин, а бити иза њих на целој планети, успех вредан онаквог дочека у Београду. Ипак, још да је била која Салетова трица.... Где би нам био крај.

Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - СИРОМАШТВО

Zorica VisnjicПре неки дан силом прилика слушала сам разговор двоје пензионера. Он живи од инвалидске, она од породичне пензије. Обе заједно за једва пристојан живот. Јеси ли слушала вести данас? Шта се дешава са Украјином? Много ме то секира - каже он. И ја се секирам, каже она. Стварно вас то секира?, нисам могла да одолим. Наравно да се секирам, ко зна како ће се то одразити на нас, каже она. Добро је да се секирају због Украјине, мање боли него да се секирају због својих живота, помислила сам. Овај случај навео ме је на размишљање о нашој националној склоности да стално некога жалимо и да се поредимо са онима који су гори од нас. Тако су нам, у далеко бољим временима, сваки пут када бисмо отворили питање повишице плата, затварали уста речима: Ћути ту, шта да кажу радници “Зајаче”, после, како је време одмицало, таквих примера бивало је све више и више. Узалуд би било потезати аргументе да су њихове фирме у великим проблемима, а наша није, важно је било увек наћи негог коме је теже. Таква нам је и власт, увек је она претходна била одговорна за све проблеме које није могла да реши актуелна. Они су били гори, само да се не врате. А сви су се враћали на овај или онај начин. Само су се мењали наши страхови од могућег горег, не дај Боже. Рат, плаћено, па неплаћено одсуство, приватизација, губитак посла, губитак достојанства, губитак здравља, губитак свега што личи на стварни живот. Зато смо пригрлили ријалити програме, где су сви гори од нас, Екрема од којег смо паметнији, политичаре од којих смо поштенији, таблоиде и ружичасту телевизију који обезбеђују сваковрсну храну за нашу насушну потребу за горим. И ево где смо, на првом месту међу сиромашним земљама Европе са стопом сиромаштва од скоро 25 одсто! Где сада да идемо по утеху када смо ми најгори? На друге континенте? У земљи где је 40 одсто неписмених и полуписмених може се стићи само до сопственог зида иза чије капије се деца амнестирају од свих несташлука и неподопштина речима: Као да су друга деца боља! Зато у животу просечног Србина данас велику улогу игра Украјина, јуче Израел, пре тога Сирија и Либан. Не знамо где су, али знамо да је њима теже и знамо ко је за то одговоран. Исти непријатељ који је и нас упропастио. И зато ми страствено мрзимо све што долази са те стране јер њихови животи нису гори. Немам никакав одговор на питање зашто је тако, осим претпоставке да нојевски начин живота водимо само зато да се не бисмо суочили са својим ликом у огледалу. Када бисмо се поредили са бољим од себе, онда бисмо морали више да учимо, радимо, ризикујемо и постављамо питања. Овде више нико не поставља питања и нико се не секира због будућности. Овде се живи за данас, главе окренуте у прошлост, али не да би се видело где смо грешили, него да се нађу аргументи за жалопојку како нам је некад било боље. Или да нађемо кривца зато што нам је данас горе. Прошло је скоро месец дана како су медији подсетили на поразне статистичке податке о писмености и већ неколико дана о стопи сиромаштва. И ништа. Мук. Игноришемо. У истом дану када су осванули наслови о нашем сиромаштву, повела се владина прича о смањењу плата и пензија, најава ревизије инвалидских пензија (то је у реду), али и дечјих додатака. Испада да је државу ојадила сиротиња која сваког месеца стави у џеп по две-три хиљаде намењених за издржавање деце. Није јасно зашто то раде, када се стално пооштравају услови за добијање дечјих додатака, а смањује број рођене деце. Пензионери са почетка текста када стигне пензија прво одвоје за лекове и унучад, плате рачуне и онда до следеће пиље у ТВ и секирају се због Украјине. Кад им смање пензије, нема везе, правдаће то тешким стањем у земљи које може бити још горе. А да размислимо о идеји да би могло да нам буде боље? Да, напокон, изађемо из драме Душана Ковачевића “Лари Томсон - трагедија једне младости” било би пожељно уврстити је у обавезну лектиру у средњим школама. Некако ми се чини - када би наша деца савладала то штиво, њиховој деци би било боље. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 24, 2020 182

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 339

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 546

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 369

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 856

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"