fbpx

НАШИ СМО - СИРИЗА

Zorica VisnjicШта ће најновији избори у Грчкој донети њеним грађанима у овом тренутку ни аналитичари, најлакши на перу не усуђују се да прогнозирају, али чини се да тај догађај никога није оставио равнодушним. Склони претеривању тврде да “баук Сиризе кружи Европом”, да је на реду Шпанија и да ће се моћни олигарси, заступници неолибералног капитализма, тек суочити са нечим што би требало да личи на светску револуцију понижених и увређених. Други, ништа мање склони претеривању, цинично прогнозирају  да ће тај мехур од сапунице пући већ 28. фебруара када истиче програм финансијске помоћи грчком буџету, али сви се слажу у једном, да на примеру Грчке ваља учити. То се нарочито односи на земље попут наше, два пута мање од Грчке и по бруто друштвеном производу шест пута сиромашније, чији се јавни дуг увећава 92 евра сваке секунде, око 330.000 евра на сат или око 7.965.000 евра дневно. Ту рачуницу  саопштио је пре три дана Институт за индустријске односе, на основу података с краја новембра прошле године. Министарство финансија је пре неколико дана објавило податак да је јавни дуг Србије на крају 2014. године износио је 22,76 милијарди евра, што је 70,9 одсто бруто домаћег производа (БДП). Иначе, Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто!  Овоме треба додати и прогнозу Фискалног савета да јавни дуг није могуће стабилизовати пре 2018. и то на нивоу већем од 88 одсто БДП-а. Шта све то заједно значи - да држава мора направити економско чудо или да мора наћи додатне мере уштеде. Ово друго је, наравно, лакше, али на примеру Грчке која је пет година исцрпљивала своје грађане разним мерама штедње које нису давале очекиване резултате, требало би добро размислити до које границе издржљивости се може ићи у томе. Ако је по оној Милошевој, када се народ  буни, стежи, када ћути, попуштај, код нас још има простора за притезање. Да ли је трпљење постао наш начин живота, да ли нас је захватио вирус резигнираности или је овај млаки отпор смањењу плата и пензија само последица страха да може бити и горе, можда је и преурањено анализирати. Једно је сигурно, ако нећемо да се лажемо, то није израз наде да ће ако се данас помучимо, сутра бити боље. Ту серију смо већ одгледали. Чини се да смо сви у некаквој дубокој хибернацији и да сваког тренутка треба да се деси неки бум да нас тргне. То, сигурно, није Сириза, ма какву метафору јој приписивали. Грађани Србије су већ три пута за 12 година доносили радикалне одлуке на изборима као одмазду за изневерене наде и осионост власти које су доводили да поправе оно што је претходна забрљала. Сигурна сам да је и ова власт сваког тренутка свесна да јој следи иста казна ако грађани не осете бољитак. Али то се неће десити на следећим изборима, ма како нам било. Рачун ће доћи на наплату тек после њих. Толики је у просеку кредит који ми после Броза дајемо свакој власти. За то време ништа неће бити као што је сада. Може, наравно, бити и горе и боље, зависи од спремности да учимо из сопствених и грешака земаља у окружењу које су за корак испред нас тамо где желимо да стигнемо. Дакле, бајка о ЕУ као чаробној шуми била је лепа док смо били мали. Ако већ нису позобане све мрвице, време је да се тим трагом вратимо који корак уназад да се приберемо. Можда свима нама у томе помогне и Сириза која ће успети само онолико колико су господари шуме спремни да попусте како не би растерали осталу ситну дивљач. То је образац крупног капитала и мамац за лакомост. Све остало је питање памети па и када је у питању “Сириза” која нас чека после СНС. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ПАРТИБРЕЈКЕРСИ

bobanСваки пут кад чујем риф Антонове (Небојша Антонијевић) гитаре и Цанетов (Зоран Костић)  словмошн глас којим убитачно слаже животне поруке обичном човеку, не могу а да не помислим - па зашто те “Партибрејкерсе” људи нису озбиљније слушали током осамдесетих, деведесетих, и зашто их барем данас не слушају озбиљније. Исто сам питање поставио себи и пре неко вече гледајући снимак концерта “Брејкерса” са 48. “Зајечарске гитаријаде”. Почели су 1984. године стиховима “Не желим да живим хиљаду година, хоћу сад и хоћу све”, да би четири године касније певали “Ми смо једна хипностисана гомила”. Лудило донето почетком деведесетих покушавали су да савладају антиратном кампањом заједно са пријатељима из “Електричног оргазма” и ЕКВ, свирајући на приколици камиона који се кретао Београдом. Слали су поруку “Мир, брате, мир!” кроз песму “Слушај 'вамо”, али, као што рекох, слабо смо их слушали. А да јесмо, не бисмо наредне три деценије протраћили на ратове, свргавање Милошевићеве власти, на бомбардовање, на долазак демократије, на транзицију, на скидање демократа и постављање напредњака и све остало. Не бисмо слушали препуцавања између заштитника грађана и министра одбране и не бисмо, што ми рече један пријатељ, боље знали шта је нека старлета синоћ радила у купатилу него ко је добитник Светосавске награде. Ко је рођен те '84, када су “Брејкерси” почињали, данас је зрео човек, без сигурне визије будућности. Ко је тада био око пунолетства, данас се бори за голи живот, за посао без којег је остао, уколико га је уопште и имао, за здравствено осигурање, како би могао код лекара да скида притисак, лечи срце или поправља преостале зубе у глави. Они који су дигли кредит у “швајцарцима” ради куповине стана или школовања детета од 15. јануара рађају мечку, а држава их саветује да се сами снађу и договоре са банкама. Додуше, неки аналитичари кажу да су грађани који су последњих година узели кредит у еврима, дали више динара за рате него они који су дужници у францима, али зар је то битно. Проблем је у нама јер све више трошимо оно што немамо, а хоћемо све да имамо. Не иде то. Све је више оних са мобилним телефонима који коштају знатно више од месечне зараде и вазда су у неком послу. Трљају прстима по оним дисплејима као да им од тога живот зависи. Али и то је забава за беспослене. Зато, ваљда, и толико обавештених. Ретко ћеш срести некога ко ће признати да је после тебе сазнао за неку информацију. Сви су први, сви већ видели, чули, доживели, “рекао” им “Твитер” или “Фејсбук”, или имају свог човека “на правом месту”. Док се ружне вести насађују једна другој за врат, понека лепа тек промакне на маргинама. Више и не памтимо године за које су нам говорили да ће бити “године процвата” за Србију, тај циљ нам вазда измиче, као мрква на штапу испред бандоглавог магарца. А зашто бисмо било шта и памтили кад то тек треба да се деси?  Ко зна кад, и ко зна где. Нада последња умире, али, ајд' сад буди сигуран да ћеш прегурати до те неке 2018. или деветнаесте или ко зна које. А и ако претекнеш, шта после? Зато ваљда и реже оно Цанетово - “Хоћу сад и хоћу све!” и “Свуда закони, нигде правде, човек мора да бежи одавде”. Оптимизам уливају још само клинци који се озбиљно баве животом, који доносе дипломе и признања о знању из целог света, који кроз школу пролазе да би у њој нешто научили, да би постали бољи, вреднији и цењенији. Још само када би се оствариле приче политичара да ће и овде у Србији синути сунце, у догледно време, па да и ти клинци остану у њој - ето и спаса за све нас! Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ПРЕЖИВЕТИ ЈАНУАР

SassaНе знам  како вама, али мени се овај јануар одужио и никако да прође. Нешто треба урадити и овај месец другачије уредити  јер га је из године уз годину све теже преживети. Колико год се припремао, начисто ме уништи, прегази ме као брзи воз па се састављам наредних неколико месеци. Прво човек мора да преживи невероватне количине хране. Гозба за дочек нове године, ваља се, трпеза треба да буде пуна, па онда  Божић, где ћеш без печенице, а уз њу иде још толико тога, па онда ето и Српске нове године па и тада треба нешто замезити. Све у ритму од по седам дана, а у њега се уклапа и Јовањдан, без обзира на то да ли славите или идете на славу. Килограми се лепе, холестерол закрчује крвне судове, самоубиство на дуже стазе кашиком, а највише виљушком. Друга ствар је финансијске природе. Јануар већини у новчаницима направи такву промају да многи тај пропух не могу да зауставе месецима. Купуј иће и пиће, новогодишње, божићне и славске поклоне, ако улети и неки рођендан, тотална пропаст, па колико год да сте уштекали, ако то још неко поштен уопште може, оде све па се неки мост и кутија испред вас све чешће појављују као последњи излаз из новчане дубиозе. Ако сте били такве “среће” да овог јануара имате и кредит у “швајцарцима”, онда сте га баш надрљали. Видим ђаци на распусту ставили на фејс фору “зауставите јануар”, па се мислим, луда децо, не заустављај га него нека иде с милим Богом. Од децембарске до јануарске плате нема месец, него мееееесееееец дана. Никад дочекати. Додуше, кад стигне, оде одмах јер ваља покрити јануарске рупе настале у “кућном буџету”, ако то уопште још ко има. Јануар има и тај трећи понедељак, то је био овај сад, који је најдепресивнији дан у години. Такав је да га зову “тужни понедељак”. Читам да га је пре десет година установио неки академик Клиф Арнел. Приликом одређивања овог дана узео је у обзир мноштво фактора који би могли да нас депримирају попут стања на банковном рачуну, времена, стопе развода и слично. Истраживачи су минулих година пратили милионе твитова на твитеру и открили да се на овај дан број негативних постова повећава за пет пута.  Трећег понедељка у години, наводно, осећамо општи пад у мотивацији, празнична еуфорија је прошла и враћамо се на посао и свакодневну рутину тако да већина тог дана не жели да устане из кревета. Можда то важи за западњаке, али познајем многе који се понашају као да им је сваки други дан “тужни понедељак” и ретко кад чило ђипе из постеље. Када се окренете око себе,  можете их разумети, јер у земљи Србији није тешко наћи разлоге за то. Када човек прочита да је просечна потрошачка корпа за новембар прошле године износила  66.119 динара, не теши га много податак да је јефтинија за 187,8 динара у односу на октобар, како објави Министарство трговине. За покриће те просечне потрошачке корпе било је потребно 1,50 просечних зарада, а за покриће минималне корпе од 34.348 динара, 0,78 просечне зараде. Бато, просечна корпа 66 'иљадарки, минимална 34, па многима је плата мања од износа минималне корпе, али су живи, иду у трговину, а како то, никоме није јасно. Када би просечан, поштен Србин ставио на папир колико је потрошио у јануару, изненадио би се и ни под мукама не би умео да објасни откуд њему толике паре. До краја месеца остало је осам дана, а онда долази најкраћи месец, мислим баш је кратак за та два-три дана, када ћемо покушати да извидамо ране финансијске и “здравијом” исхраном намучени организам очистимо од онолико меса и колача које потаманисмо. Заокупљени како да преживе јануар многи се уопште нису забринули што над Томином Баточином “лету авиони”, што она “новина” порно глумицу представи као председницу “лијепе њихове”, што се води бој за “Трепчу”. Има народ својих брига, а да нам се јануар огади, довољни су били рачуни за грејање  од којих неки добише мигрену  и схватише да им је репертоар псовки баш широк. Јануар сигурно пролази. Остаје нам да се као боксер после нокаута приберемо и што пре колико-толико станемо на ноге. Онда  да прегурамо још 11 месеци до те 2016, а тада ће све бити боље. Још само 342 дана, или можда ипак нешто више. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - НИВО

Zorica VisnjicУправо ме је насмејао пост са ФБ једног лозничког политичара који је донео са пијаце  разложни став неименованог суграђанина о питању дипломе актуелног председника државе: “Па шта и ако је купио диплому, боље него да ју је украо”. Звучи шаљиво, али ко зна шта је стварно мислио тај наш суграђанин. Не бих се изненадила и да је то био вапај из очаја пред неким пораженим жутаћем, не Кинезом, наравно, него демократом. Могуће да га је овај провоцирао у смислу: Какав ти је председник, купио је диплому, срамота, а он му је узвратио како другачије него: А ви сте лопови. То значи: па и ако је купио диплому, опет сте ви гори. Можда би то неком са стране изгледало све заједно сумануто, али то смо  ми. Код нас аргументи имају само употребну вредност, није нужна и материјална валидност. Ако је од користи, и највећа глупост биће проглашена за истину. Али, оставимо дипломе по страни, толико је купљених диплома и доктората, једна више, па шта, као да то грађани нису знали у време избора, па им није сметало. Међутим, шта ако смо стварно постали равнодушни на сваку ниподопштину, ако нас више не вређа јавна лаж, увреда, дволичност, омаловажавање и релативизација свега до чега држи поштен свет? О томе с разлогом размишљам ових дана. Наиме, председник Николић рекао је у једном новогодишњем интервјуу да треба размишљати о промени Устава како би убудуће председника државе бирао парламент, а не грађани на непосредним изборима. Хтео је да каже да су садашња овлашћења председника државе недовољна за председнички систем какав имају Американци, Руси и Французи и да, када већ није тако, онда је боље да се угледамо на Немце и да имамо канцеларски систем - јаког премијера и протоколарног председника. У првом моменту није ми се допала таква идеја. Заговорник сам предлога да се врате избори по већинском систему. Сад неко би с разлогом могао да каже, имали смо такав систем па само га на захтев тадашње опозиције мењали у пропорционални како би се сваки глас рачунао. У мом размишљању већински систем имао би улогу само да проветри устајали ваздух у Србији, да направи промају, макар нас и глава заболела. Рачунам да је то једини начин да се из јавног живота уклоне недостојни и да би то натерало све странке да на листе кандидата стављају само оне који могу да победе својим именом и биографијом. На тај начин елиминисала би се и пошаст предизборних коалиција са минорним странкама које све заједно колико их има, на свим листама у збиру, не би могле освојити ни два одсто гласова бирачког тела. Иако по утицају на нивоу статистичке грешке, лидери таквих странака добијају министарска места, посланичке мандате и шансу да касније могу да уцењују свог домаћина или да му покорно служе. У оба случаја, на штету свих грађана. Дакле, логика намеће закључак да бисмо одговорно бирали најбоље. Нисмо луди да гласамо за сумлате, прелетаче из странке у странку, корумпиране, неспособне, алаве и горе од нас самих. Нисмо ваљда луди да избор председника препустимо парламентарној већини и њеним компромисима. Али, господин са пијаце озбиљно је уздрмао моје уверење да је проветравање могуће. Сетила сам се деведесетих и слика одборничких кандидата уз Милошевића, водоинсталатера који су побеђивали докторе, застрашивања кандидата и пристојног света који је желео да остане по страни свих сплетки и каљуга које су ишле уз кампању. Сетила сам се и како су и поједини кандидати ДОС-а побеђивали само да социјалисти не би опет победили. И шта нам је чинити? Да одрастемо или да се сви упишемо у најјачу странку. Да сви будемо на истом нивоу са председником. Онда бисмо могли и да критикујемо. Упс, грешка, није то тај ниво. Па шта, и ако сам погрешила, бар нисам украла текст. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

фебруар 27, 2021 193

НАШИ СМО - Реквијем

Не, нисам био од оних обожавалаца који су ишли на сваки његов концерт, нити сам знао напамет баш сваки његов стих, поготово не оне исписане и отпеване током двехиљадитих, ваљда с годинама успорава моћ памћења. Никада нисам скупљао његове постере, плакате или…
феб 20, 2021 132

НАШИ СМО - Симболика

Мислим да Србија није могла изабрати бољи датум из своје историје за Дан државности од 15. фебруара - дана у којем се преплићу устанак за слободу и тријумф слободе над тиранијом. И када бих морала да бирам да ли ми је срцу ближи 15. фебруар, дан у којем је 1804. почео Први српски устанак против…
феб 13, 2021 293

НАШИ СМО - Јасеновац

Да смо поштовали себе, поштовали своје претке који су само зато што су били Срби смрт упознали на најстравичнији начин, данас би се за Јасеновац знало бар колико и за нацистичке концлогоре, Аушвиц, Дахау или Матхаузен и не би било могуће да се поводом премијере филма “Дара из Јасеновца” пишу…
феб 06, 2021 300

НАШИ СМО - Споменик

Као што се прича није смиривала када је најављено постављање споменика Стефану Немањи у Београду, као ни када је почело његово “подизање” испред некадашње железничке станице, тако се већ данима препричава церемонија његовог свечаног откривања на Светог Саву. Док се државни врх с поносом диви…
јан 30, 2021 486

НАШИ СМО - Милена

Сведочење глумице Милене Радуловић, која је пријавила Мирослава Мику Алексића за силовање и сексуално злостављање када је имала 17 година, отворило је Пандорину кутију и покренуло лавину исповести девојака и жена са сличним или истим искуством у целом региону. Мало ко не зна о чему се ради јер је…

Репортажа

феб 16, 2021

ВУК КАРАКЛИЋ - ИГРАЧ, КОРЕОГРАФ И КРОЈАЧ - Пола века у свом “Караџићу”

Караклић је активно играо дуже од две деценије, двадесет и нешто година је кореограф, а и…
феб 07, 2021

ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ ТАПЕТАРА - Полован кревет као стара шкриња

Преправке старог намештаја за већину представљају само начин да од половног добију нови…
феб 07, 2021

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Овца ојагњила шесторке

У домаћинству Милутина Бабаља из Бање Ковиљаче једна овца ојагњила је шесторо јагњади што…
феб 04, 2021

ЛОЗНИЧАНИН У ЛОНДОНУ - Марко Тешић докторирао психологију

Лозничанин Марко Тешић однедавно је доктор психологије чиме се успешно завршио његов…
јан 27, 2021

ОД ЗНАТИЖЕЉЕ ДО ДОБРОГ ДЕЛА - Спасао на хиљаде фото-снимака из “Вискозе”

Док су други черупали и најмањи метал из бивше “Вискозе”, Александар Костић (23), спасао…
јан 08, 2021

ИЗ ПРОШЛОСТИ ЛОЗНИЦЕ - Човек који је одевао “људе из излога”

Сећања на стару Лозницу, осим у музеју и неким књигама, у времену које све већим…
јан 07, 2021

ДРАГОСЛАВ ВУЈИЋ И ЊЕГОВИ ПРОНАЛАСЦИ - Идеје долазе саме

Драгославу Вујићу није проблем да добије идеју како да осмисли нешто ново или да унапреди…
јан 03, 2021

ПРВИ ПУТ У ЧЕТВРТ ВЕКА - Деда Мраз се одмарао

Откако је 1995. године први пут обукао дедамразовско одело, Зоран Томић Тома протеклог…
јан 01, 2021

ПРИЂИ СРЦЕМ 11. ПУТ – За дечји осмех нема препрека

Тај досадни вирус покварио је много тога у прошлој години, одложио, померио, отказао…
дец 27, 2020

ГДЕ СУ, ШТА РАДЕ - ДИМИТРИЈЕ ПАВЛОВ - Харвард превазишао сва очекивања

Некадашњи лознички гимназијалац, ђак генерације и освајач бројних награда на међународним…

Грми Ло

феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"