fbpx

НАШИ СМО - НАСЛЕЂЕ

Zorica VisnjicСећате ли се како су нас учили у школи - пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и уништили нам све. То је револуционарна власт хтела да каже да смо у време краљевине били тешко заостали и да будућност мора да крене од нуле. Скоро пола века касније та власт је новодолазећим српским политичарима, што националне, што демократске провинијенције, десет година била крива за све. Једнима, за робовање Србије у заједништву којем је жртвовала своје националне и економске интересе, другима за гушење политичких слобода и демократских вредности. Признајте да сте се примали бар првих неколико година нове демократске власти на изговоре да је за наш лош живот крива недемократска Милошевићева власт. Морате се сећати, није тако давно било, да је Коштуничиној влади за све био крив лоповски Ђинђићев режим, а када су се помириле демократе и социјалисти, онда је, наравно, Коштуница био крив за све што је требало. Ево и сада, трећу годину заредом, слушамо напредњаке како су демократе ојадиле земљу и како никако да кренемо напред због наслеђа које су нам оставили. Ја не могу више. Истина је да су сви били у праву и да, осим у ретким тренуцима историје, нисмо имали среће са нашим владарима. Али, можемо ли провести живот кукајући како нам је данас тешко зато што су они пре били лоши? Када ћемо доживети емоционалну зрелост да преузмемо одговорност за оно што јесте и што ће бити? И када ће, коначно, просечан српски политичар схватити да нису никада они побеђивали, него да су њихови противници губили. Хоћу да кажем да ми до сада, нажалост, никада нисмо бирали између два добра, него смо, или некога кажњавали, или смо бирали мање лошег. Зато нема потребе губити енергију на доказивању доказаног. У том маниру пролази и јавна дебата о првих сто дана Вучићеве владе. Таман се сконцентришем на извештаје и податке, или на питања опозиције у парламенту, кад као шамар пукне... “А, за дефицит у буџету је крива претходна власт. А, за задуженост земље је крива претходна власт. А, за ненаплаћене порезе од тајкуна је крива претходна власт. А, за корупцију је крива претходна власт... А, за партократију је крива претходна власт... Знамо. Време је да утврдимо за шта је заслужна нова власт. И то што пре, јер болне реформе, како волимо да тепамо неизбежним променама, ваљда подразумевају и неки етички моменат. Да као народ схватимо да смо само ми криви за лош живот који водимо, да смо живели у комунизму пола века зато што смо имали вајдицу од њега, да су нас Словенци “искоришћавали” зато што смо ми то својим незнањем, кукавичлуком или лењошћу дозвољавали, да нас је свет “мрзео” зато што смо испали глупи у друштву, да је корупција наш ендемски проблем, да смо склони вођама и да децу васпитавамо тако што тучемо столицу на коју неопрезно налете. Биће ипак, да није било све тако лоше у претходном режиму. Ако ништа друго, изнедрио је неколико тајкуна који су, како видимо, стасали у респектабилне бизнисмене, будуће спасиоце посрнулих јавних предузећа. Није фер да се сада позивате на њихова дуговања за порез. Нису дужни овом, него бившем режиму и оном пре њега. Какво наслеђе, какав терет! Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЕКСКУРЗИЈА

bobanОд понедељка ми непрестано у глави одзвања хит из седамдесетих година, песма “Екскурзија” сарајевске групе “Код”. Чак се сећам и омота синглице са насмешеним фацама дечака, обучених у  два броја већа парна одела, у белим кошуљама, са све краватама, као мали политичари. Међу њима и један са симпатичним цвикерима. Каква коинциденција. Знате оно “четврти три, четврти два, путује екскурзија, четврти два, четврти три, ти си ја, а ја сам ти...”. Права тралалајка, обојена прљавим гитарским рифовима, да делује озбиљније, а рефрен као из Бранкове “Коцкице”. Фали још само оно “татататира!”. Сви се сећамо матурских екскурзија, тродневних путовања до Пуле, или неког другог града у бившим, удаљеним републикама. Они мало несташнији отимали су се да седну у шараге, док други, који имају проблем с мучнином од вожње аутобусом, по правилу су се хватали предњих седишта. Неким чудом, увек сам седео у средини, па сам тако имао добар преглед и комуникацију и са једнима и са другима. Возачу сам дотурао унапред снимљене аудио- касете са добром музиком, а у шарагама сам певао са осталима оно што се у том тренутку певало. Балансер. А нисам отишао у политичаре! Касније сам више заволео путовање возом, а аутобус ми је постао мало клаустрофобичан, скучен. Ваљда сам растао, а и на време сам положио возачки испит па је све ређе било прилике да путујем у друштву са онима који већ на Владића брду рашчерече комад српске кобасице, која може да се ждере и непропржена, са векном из Мијине или неке друге пекаре. Нисам био у Нишу!? Сплетом околности, само сам једном прошао поред тог града када сам ишао за Пирот. О игрању шаха током вожње у аутобусу никада ни размишљао нисам. Чуо сам да у новије време на дужим релацијама у модернијим аутобусима служе кафу и освежење. Могу мислити како су наши министри пре пар дана уживали током вожње до Ниша. Још кад се Гашић снашао за гитару, повратак за Београд протекао је уз “Одакле си селе”, преко Ивичине (односно Јоксимовићеве) “Миљацке”, до “Ово је моја кућа”. Гледам их како су весели, а труде се да буду и озбиљни. У складу са тренутком и озбиљношћу ситуације у земљи. Министарска екскурзија је ваљда требало да нам покаже да су и политичари обични људи који не морају да се возе скупоценим, блиндираним аутомобилима, са пуно пратње и гомилом људи из обезбеђења. Да и међу њима има бивших рокера, гитариста, шахиста, певача, кондуктера и другог нормалног света. Да одело и кравата не чине човека, можда тек део политичарског имиџа. Било је и оних који су ово путовање искористили за озбиљније работе, прелиставање папира, читање монографије о Првом светском рату или нешто слично. Могу мислити с каквом одговорношћу је тај дан провео возач аутобуса. Срећа да нико не рече “Вози, Мишко!”, или да се неко не сети повеза око очију и вожње у рикверц. На крај филма “Ко то тамо пева” не смем ни да помислим. Још кад народу обећаше да ТВ претплате од августа неће бити могло је и коло да се заигра, од Лознице до Врања. Како год, леп провод за почетак последње јулске седмице. Лепа слика за новине и ТВ. Како ћемо зиму дочекати, видећемо већ за који месец, али и даље верујем у наш оптимизам и неуништиви смисао за хумор, чак и када је најтеже. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

МОХИКАНЦИ

SassaЗнате за онај “присан” однос лудог и збуњеног? Е, верујем да се многи у земљи Србији осећају збуњено и уопште не уживају у томе, а када се томе дода да места нећемо заменити онда је јасно да ту једна страна опако трпи. И то деценијама. Мислим да је  и лоботомија одрађена темељно, и да је посао у завршној фази. Зашто? Па овај омамљени народ све више се понаша као јелен пред фаровима, апсолутно му је све свеједно и сваку глупост гута лако као бенседин, омиљену таблету за многе. Примери? Па, одакле кренути. Министар који је био једини сигуран члан у најави реконструисања Владе даде оставку јер премијер меког срца не прихвата његове мере, а онда рече да ће лично бити на располагању Влади за савете и консултације на све теме?! Мислио сам  одлази јер Алек неће да прихвати његов савет, када оно, није зато. Плагирани докторат више и није нека вест, а мене само брине, поред оволико откривених, колико ли је оних који то неће бити јер њихови власници нису министри, градоначелници и друге битне фаце. Замислите какав карактер имају ти ликови који су спремни да туђи рад преставе као свој и мирно отрпе кад их ухвате у преписивању. Образи као ђонови, последице никакве, порука - све је дозвољено. Такви нам соле памет и воде у боље сутра, али је питање колико ће нас и у каквом стању дочекати то време. Оно што је сигурно је да се све теже живи и за то сигурно нису криви они који су сада сели у фотеље и покушавају,  тако кажу, да сачувају земљу од банкрота. Прво смо све што шкрипи правдали стабилизацијом, па инфлацијом, санкцијама, ратовима, бомбардовањем па стрепим да сад не буду изговор поплаве. И док од дрвећа не видимо шуму у мору информација, можда вам је промакла она из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да је стопа рађања у Србији 35 одсто испод потребе просте репродукције становништва. Чак и када би одмах били обезбеђени максимални услови за рађање и родитељство, значајнија промена демографске слике могла би да се очекује тек за више деценија. Е, то је ПРОБЛЕМ. Министарство има и објашњење да државна стратегија за подстицање наталитета није била применљива јер је, одмах по њеном доношењу 2008. године, наступила светска криза. Ето ти га, до пре шест година куће су биле пуне деце, а онда удари светска криза и зезну ствар. Ма немој. Број живорођене деце по жени у Србији износи 1,4 и међу најнижима је у Европи, док европски просек износи 1,6. На све то Србија је и емиграциона земља. Миграциони салдо се од 2008. до 2010. године процењује на нивоу од 15.000 годишње, наводи Министарство, а преносе медији. Џаба нам све реформе и остала чуда кад постајемо земља стараца, кад су нам школе и обданишта све празнија. Где је решење? У сигурности. Некада су млади парови чим се запосле били на листама за доделу стана, и за коју годину ето њиховог гнезда. Данас је то утопија, живи се у стану од 60 квадрата са мамом и татом, негде су ту и баба и деда, па кад дође беба, ето гужве. Некада је запослени само требало да поживи до пензије, данас, уколико имаш среће да се запослиш, немаш појма колико ће ти фирма постојати, а о пензији не мислиш пошто се граница свако мало помери тако да ћемо радити и као метузалеми. Родила сам близанце, али све је неизвесно, можда одемо у иностранство, каже на ТВ-у жена која је у 40. постала мајка све до тада чекајући боље дане. Можда сте приметили да код нас на питање “Како је?”, већина одговара “Биће боље”. Мислим да то није утемељен оптимизам, већ мантра која се деценијама изговара без имало вере у тачност изреченог.  Лажемо себе и друге чврсто закуцани на путу нестајања. Исте фаце нам продају маглу деценијама, лажу и мажу, мењају одела и позе, а живот неумитно пролази. Што можемо не радимо, возове пропуштамо, чекамо да други реше проблеме и тражимо изговоре. Можда она шљива буде и превелика за све Србе, а какви смо постали за већу крошњу и нисмо. Саша Трифуновић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - СИР

Zorica VisnjicИма једна сјајна књижица која се зове “Ко је мазнуо мој сир?”. Одлична је за одрастање, а још боља за разумевање наше нарави и прилика. Аутор Спенсер Џонсон послужио се басном да би нам послао снажне поруке и поуке о нужностима промена и последицама њиховог одбијања или неуочавања њиховог доласка. Нећу да давим, препоручујем да је прочитате и поклоните свима које волите. Те књиге сетила сам се ових дана када су се власт и синдикати препуцавали око измена Закона о раду и Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Пошто смо појели сав сир, два закона, која најдиректније утичу на живот сваког грађанина, ушла су у процедуру усвајања по хитном поступку без јавне расправе. Властима је остало да нам објасне како ће Закон о раду омогућити брже запошљавање и бржи прилив инвестиција пошто ће се послодавци растеретити баласта још из доба самоуправљања, а синдикалцима је то била ретка прилика да ламентирају над обесправљеним радницима. Мене су нервирали и једни и други. Прво, неће Закон убрзати отварање радних места него економски интерес послодавца, и неће нам овај Закон одузети радно достојанство пошто смо га изгубили оног момента када је први бизмисмен отворио капију кроз коју су изашли очајници, а кроз коју нису ни покушали да уђу синдикати. И све српске власти и сви српски синдикати криви су за то. И једнима и другима у опису радног места било је да спрече израбљивање људи и поткрадање државе кроз неплаћање рада, пореза, доприноса и свега што спада у цивилизацијски поредак ствари. Уместо тога, саучеснички су окретали главу јер боље је да сви ћутимо кад већ ћуте и они који морају да трпе. И сад, уопште нисам сигурна у озбиљност сукоба у тој породици, једни другима као нешто пребацују. Сад синдикалне вође (кога ли воде) као штите своје привилегије преко леђа радника и државе. Па ко их је убацивао у државне управне одборе, ко их је тетошио тим лимузинама у јавном сектору и са каквим намерама? Часним, вероватно. Уместо те халабуке, било је потребно само да нам објасне да ли ће неолиберални закон пратити и контрола каква се спроводи у свим земљама неолибералног капитализма. Само на такав начин сви су на крају на добитку, а наш нас води до пензија у чију будућност нико више не верује. Ваљда због тога, нико се није претерано ни узбуђивао због измена Закона о ПИО који ће коначно у Србији решити питање равноправности полова пошто ће и жене у пензију са 65. Дај, Боже, да потрају ове од којих се данас прехрањују и школују унуци, и дај, Боже, да премијера послужи меко срце, макар и Вујовић прешао у саветнике.  Само бих волела да ми се објасни разлика између мотива оне владе која је повећала буџетски дефицит да би повећали пензије у моменту када нису биле довољне ни за лекове и ове која неће да их смањи упркос том истом дефициту. Мора бити да или и једни и други или имају меко срце или немају нешто друго да ураде оно што се мора. У књизи коју вам препоручујем један од јунака извукао се из лавиринта и кренуо у потрагу за новим залихама сира тек када је направио списак шта би све урадио када се не би плашио, други је остао да гладује непрестано понављајући питање: “Ко је мазнуо мој сир?” Бојим се да ехо тог повика хорски одзвања и у нашем лавиринту. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

септембар 26, 2020 552

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као…
сеп 19, 2020 821

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Каже народ - “свакоме је његова мука највећа”, а народ не греши. Загледани у своје новчанике и тањире себично мислимо да је нама најгоре, али није. Знате оно “И богати плачу, зар не?”, потврдило се ових дана и “дубоко” ме гануло. Скоро да сам поцрвенео због свог и нашег себичлука, само мислимо на…
сеп 12, 2020 257

НАШИ СМО - Лекција

Седмицу за нама обележила су два догађаја током викенда. Један у Вашингтону, други у Њујорку. Нисмо успели да докучимо шта се заправо догодило у Вашингтону у петак, шта је председник Србије потписао на шта смо се обавезали и колико ће све то да нас кошта, а већ у недељу догодио се пех Новаку…
сеп 05, 2020 307

НАШИ СМО - Свитање

Турбулентне године и деценије у Црној Гори од недеље би требало да буду део прошлости у тој држави - бар тако су се понадали многи у слављеничкој ноћи. У недељу је на изборима изгласано поверење опозицији и, неки би рекли, стекао услов да се први стих незваничне црногорске химне “Још не свиће рујна…
авг 29, 2020 833

НАШИ СМО - Обична прича

Препричаћу вам један догађај чији сам била сведок, готово неми посматрач. Прича почиње у чекаоници у којој сам само пратња. Ништа посебно, ни гужва није велика, људи улазе и излазе, зачудо - сви носе маске. Лево од мене седи човек и чита “Курир”, то сам касније, посредно, открила. Поред њега младић…

Репортажа

сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…

Грми Ло

сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"