fbpx

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЕКСТРАВАГАНТНИ ПРОФЕСОР

tesicИзградњом новог дела школе поред већ постојећег старог здања, и добијањем дозволе за још четири нова одељења, у лозничкој гимназији средином 60-их година прошлог века, отпочиње често спомињана златна деценија њеног постојања. Тај период остаће дуго упамћен не само по изванредним ученичким резултатима, већ и по изузетном професорском кадру, чији ће педагошки рад у то време бити препознатљив на свим факултетима бивше Југославије. Један из те незаборавне плејаде је и професор ликовног васпитања Димитар Маркозанов, Македонац из Скопља, који је после завршене Ликовне академије у Београду, у потрази за духовним миром, одлучио да на неко време оде у што забаченији крај у Србији, али га је животни пут после годину дана проведених у Крупњу довео и у Лозницу. Због свог маркантног изгледа и достојанственог држања, Димитар је дуго за многе Лозничане био права непознаница. Међутим, у суштини он је био веома комуникативна особа, али изузетно принципијелна и правдољубива. Једном приликом када сам му као његов најбољи пријатељ, лакомислено пренео неку ургенцију да поправи оцену једном свом ученику, Димитар се истог часа ухвати за косу и рече: - Ух, Зоран, шта ми уради? Па он не само да преко целе године ништа није учио, већ ми је непрестано намерно ометао наставу, мислећи да је мангуп, па ћу му и ове године као и прошле морати поклонити оцену. Када сам му објаснио да ја уопште не знам које тај ученик, ни чији је, Димитар одахну, а мени паде терет са срца. Како се Димитар држао свог принципа, а разне друге ургенције нису престајале, наставничко под тим притисцима доноси одлуку да поменутом ученику без Димитрове сагласности поправи оцену. Осећајући се омаловаженим, Димитар свим ученицима у школи којима је предавао, из свог предмета закључује петице. О том случају се причало не само у Лозници, за шта је Димитар добио апсолутну подршку. Иначе, колико год  да је био добар педагог, а поготово сликар, Димитар је био један од најлошијих возача које сам икада у животу познавао. Тако једног лета чим је купио нови “голф”, о коме је дуго маштао, рекао ми је да је решио да њиме крене у Скопље да види фамилију. Како га нисам никако могао одвратити од те ризичне намере, преостало ми је једино да му пожелим срећан пут. Када се вратио у Лозницу, одмах ми је приповедао: - Дођем ти ја, Зоран, једва некако до Београда, па кренем ауто-путем ка Нишу. Кад замисли, возачи сви полудели. Иду својим аутима право на мене, па ми нон-стоп аблендују и машу нешто рукама. Ни сам не знам како сам стигао до наплатне рампе, кад тамо радници почеше да се крсте и са чуђењем згледају. Тек када ми неко од њих саопшти да сам ја јединствен случај који је преко сто километара возио у контра смеру, схватих какву сам глупост направио. Док смо се слатко смејали, спазио сам му на трен у очима неку искру сете, која га је идуће године заувек одвела у родно Скопље, где и данас са уживањем рестаурира фреске у манастирима, и слика, користећи инспирацију и мотиве и из јадарског краја, за који га вежу најлепше успомене. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ПАЛАМУЂЕЊЕ

SassaСтвар је јасна, ППВ је одлучио да 16. марта осим Београда гласа и Србија. Ето нама ванредних парламентарних избора да поново “одлучујемо”. Наравно, ми смо једна организована, уређена и тотално кул држава способна да истовремено трчи више трка. Тако ћемо, а да то не омете евроинтеграције и разговоре са Косовом, изаћи и на изборе да се покаже, оно што и врапци знају, да је СНС најјачи, али ваљда треба то додатно потврдити и учинити да буде још јачи, како би се реформе брже спроводиле. Хм. 'Ајде што ће се поново гомила пара бацити на изборе, што ће и онако јадан телевизијски програм бити још гори од страначких џинглова, што ће билборде заузети фаце лидера и њихове испразне пароле, него ко ће опет, по зна који пут, слушати она, да извинете и част појединцима, баљезгања илити паламуђења. Опет ће нам растрчани лидери причати о запошљавању, оно, кад ми победимо биће фабрика ко плеве, бољем животу, бољој будућности за нашу децу, о реформама које само “они могу спровести” и слична трабуњања. Док народ са оно мало плате, ако је уопште има, и пензијице, лупа главу како да од динара направи најмање пет да поплаћа дугове, врати кредите и зајмове и буде бар на нули, наши мили лидери јурцаће по држави  и убеђивати нас да ће нам бити боље. Са бине ће нас ликови у оделима, вредним као нечија годишња плата, уверавати како они не троше време и грло због себе, већ због нас. Није њима до фотеље и плате са шест бројки већ до нас и мајчице Србије. Ето, већ неких 20 година исти ликови на свим изборима облећу по Србији, нападају једни друге, вређају, пљују, а после праве коалиције, наравно, све због нас. Неки су променили тоналитет, речник, фризуру, имиџ, други остали исти, само мало старији, али иста екипа плеше по политичкој сцени и сипа празна обећања. Тако ћемо поново на изборе, али, кажу упућени, ако ће то донети брже реформе онда није проблем, али ће бити уколико се, а ми смо ту мајстори, формирање нове Владе Србије одужи до дубоко у лето. Е, сад сетите се да је још увек актуелна Влада, која је кажу добро радила, реконструисана више од пола године и таман када је, као, скоцкана, ето ти избора. Као, морамо да убрзамо реформе, значи неко је у досадашњој екипи био кочничар, или није могао да потрчи довољно брзо. Опет ваљда једино у Србији може да се деси да у истој седмици када су почели преговори са ЕУ, “За Србију је почетак преговора о чланству у Европској унији најважнији догађај после Другог светског рата”, рече Ивица, падне и одлука о ванредним парламентарним изборима, али има ко је плаћен да мисли о томе. Мени се као лаику чини да се све ово ради да би два човека променила места на седницама владе. Оно, могли су само променити фотеље и наставити даље, али је овако интересантније, ваљда. Слутим да ће све на крају свести на рокаду, па ће после избора ППВ бити премијер, а премијер ће постати ППВ. Јесте да онај први сад тврди како није сигурно да ће напредњаци добити изборе (ако их не добију сада, када ће ?!), али то је суштина, бар  ми се чини.  Е сада, ваљда, колико сам чуо,  садашњи ППВ одавно је  могао бити премијер, нудио му садашњи више пута, али неће без избора, односно подршке народа, а “излазак на биралишта је неопходан зато што Србија мора да убрза реформе и побољша стандард”. Значи, чим, далеко било, реформе поново успоре, ето нама гласања које му дође као неко погонско гориво, шта ли?! Једино ме радује што ће ово бити кратка кампања, неких 40 и кусур дана, тако да путујући циркус неће трајати дуго, а самим тим ни испирање мозга. Ваља се наоружати стрпљењем, па по стоти пут слушати исте приче и гледати стара лица. Али издржали смо и горе. Углавном стижу дани обећања, обећања и лагања, али без тих ствари овде нема ни гласања. До тада нам можда буде лепше бар док слушамо како ће нам бити боље после ових избора. Хајде да будемо оптимисти, мада скоро чух да је оптимиста, у ствари, само недовољно обавештена особа. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЗАГОНЕТНИ ПЕЦАРОШ

tesicНе памти се да је у Лозници још од завршетка Првог светског рата па до данас било који пасионирани риболовац побуђивао већу пажњу код мештана, не само када би га у чаршији видели са прибором за пецање, већ и због његовог спољашњег изгледа, као што је то био случај са Лозничанком Миленом Недић Мушом, током 40-их и 50-их година прошлог века. Њена за то време, неуобичајена мушка фризура, мушки стил опхођења а исто тако и одевања, поготово лети, када је поред Штире, са удицом у руци, из практичних риболовачких разлога, шетала у кратким панталонама, што код пролазника не само да је изазивало чуђење, већ и честе подсмехе, на шта се она никада није обазирала. Поред огромне страсти према пецању, Муша је волела да у вечерњим сатима често заседне са мушким друштвом и у кафани, а понекад после фајронта заједно са њима да одигра и коју партију карата, што јој никада није засметало да сутрадан веома одговорно и марљиво обави све задате обавезе, као судски писар. Иначе Муша је по природи била веома весела и духовита особа, региструјући на свој начин све што се у Лозници занимљиво дешавало. Њено живописно препричавање једног догађаја у Лозници, из периода од пре Другог светског рата, у коме је главни актер био ондашњи председник лозничке општине Владимир Филиповић звани Владо Швабо, било је годинама на тапету, кад год би се нашла у неком одабраном и веселом друштву. - Владо је био омањи човек, са сатом о ланцу преко прслука, негованих бркова и са лепим шеширом на глави! - отпочињала је своју причу обично тим речима Муша па настављала: - Једног дана обилазећи неке јавне радове у Лозници, где сам и ја била службено присутна, Владо је као “народски” човек кренуо да се рукује са свим радницима не знајући свима имена, али је знао да су тадашњи надимци Мића и Баја били доста чести, па се досетио да само њих употребљава. Рукује се он тако редом са свима, па се само чује: - Здраво Мића! Здраво Баја! Здраво Мића! Здраво Баја! Нашавши се у једном тренутку преда мном, Владо пружи руку и рече: Здраво Мића! Ја не издржах, па шта буде, узвратих: - Извините, ја сам Баја! Наравно, после те приче Мушини пријатељи би се од срца смејали, али штета за многе друге Лозничане, који тада Мушу нису познавали и разумели, можда би им и та прича донекле одсликала њен слободан и необуздан дух, који је у конзервативној варошици Лозници, није напуштао до краја живота. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЈАНУАР

bobanНајскупљи месец у години још нас све држи у благом нокдауну, што због испражњених новчаника, што због претераног конзумирања јаке хране, али и дневних догађаја који се смењују као на филмској траци. Као да су сви некако руменији, заобљенији и поспанији у овом периоду и поред најава да нас очекују бурне политичке турбуленције, још тежа економска ситуација и ко зна шта још не. Није баш једноставно раздремати се и прихватити чињеницу да живиш у земљи која после деценију и по званично открива да иза убиства новинара Славка Ћурувије  стоји држава у којој си такође живео и којој си и тада плаћао порез, којој си одговарао за непрописно паркирање, у којој су деловали исти или слични политичари који и данас делују, само на другим функцијама, и за коју си добровољно или по обавези одлазио на различита ратишта. Ратиште за истину и правду је најпогубније. Неизвесност у победу једнака је јануарској беспарици. Чудан је тај јануар и тежак. Ето, скоцкало се да у јануару коначно започнемо дуго најављивање преговоре о приступу ЕУ, а ког јануара ћемо тамо и приступити, писаће неко ко доживи. Ипак, док човек трепне, оно већ крај месеца, а онда током фебруара, можда најтежег за пословање, схвати да већ дебело гази нову годину. И тако укруг, година за годином, а нада у боље сутра тиња, повремено плане, а све чешће спласне. Кад помислим да је већ у новогодишњој ноћи избила туча са повређеним младим  људима, да је уочи Бадњег дана убијен старац од 85 година, а да је на Божић у пожару изгорео кров на згради и уништен стан породице са Градилишта, запитам се па шта нас чека у наредних 350 и нешто дана. Најмање ме страх од политике и политичара. Они су сами себи довољни, и за коалицију, и за свађе, и за смицалице и за размирице. Мене брину неконтролисане продаје алкохола малолетницима или тек стасалим пунолетним особама. Брину ме родитељи који немају контролу над својом децом, барем у јануару, кад је распуст, кад су пијанке готово свакодневне, кад на телевизији и новинама стално читају о несрећама насталим због конзумирања алкохола у неограниченим количинама. Слушам и чудим се каква су то дошла времена кад девојке пију алкохол на флаше, а невешти младићи не издрже ни до треће чаше. И конобари тврде да су им девојке боље муштерије и да на ногама остају дуже од мушкараца. Већина њих на крају вечерњег изласка (а чујем да излазе и дању ради алкохолног допинга) није у стању ни да хода, али некако их пренесу до куће и оставе пред вратима. Шта је са родитељима, питам се. Чују ли ту своју чељад кад бауљају мртви пијани до кревета? Обиђу ли их ноћу да виде да ли се нису открили? Улазе ли следећег дана у њихову собу? Осете ли устајалост ваздуха испуњеног алкохолним испарењима из организма њихових мезимаца? Одакле им паре?! Ваљало би се уозбиљити. Јест да је јануар месец светковина и кратког опуштања, али, људи, треба дочекати и мај, август, па и следећи децембар и Нову годину. Колико се потроши на алкохол, петарде и друге динамите за новогодишње и божићне празнике, нахранили бисмо много гладних, обукли много голих и босих. Узмите се упамет, тек је јануар. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

фебруар 15, 2020 372

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 522

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 684

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 659

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1068

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"