fbpx

НАШИ СМО - ЖУРКА

Zorica VisnjicЧим се појавио у јавности Беба Поповић, било је јасно да журка почиње. И таман док смо одгонетали одакле и зашто Милу Ђукановићу пада на памет да пореди 2014. са 2003. годином у Србији и како он дође до сличности између Ђинђића и Вучића, из бекстејџа излети Беба. И би ми јасно да је Мило наступио тек као предгрупа. Он, вели, потврђује да је исто тако све било око Ђинђића. Помислих, наивно, ово се Вучићу никако неће свидети, где да га пореди са оним против којег се борио од свог пунолетства и чију је таблу са именом скидао са зида, али није то тако важно. Ватра је наложена ко зна кад, а ми смо стигли пред крај журке. Дакле, ако Беба не лаже, он од пре две године  сарађује са српским премијером, некада се чују по два, три пута дневно, некада се не виде и по петнаестак дана. Није му, каже званично саветник, али му савете не ускраћује. Могу да замислим како изгледа када човек, који ниједном  медију у Србији није остао у пријатној успомени, ложи човека који је убеђен да му медији раде о глави. Ту сајтови сами падају. Својевремено сам једног лозничког политичара који је био у сличном трипу питала да ли му његови сарадници некада донесу неку лепу вест, у смислу да је неко било шта лепо рекао о њему. Не. Ни о Вашој политици, ни о Вама као о човеку? Не. И ту вам ништа није чудно? Не. Да ли Вам је пало на памет да лепе вести немају цену, да се само лоше добро продају? Ако Ваши сарадници сваког дана саопште по једну нову лошу вест и прокажу новог непријатеља, онда расте њихова цена јер добро је имати одане људе међу толиким непријатељима. Знам да није ни покушао да разуме о чему говорим. Тако то бива у почетку, а после када и сами схвате, већ је касно, пријатељи су већ одрадили своје. У Вучићевом случају, сигурно није много другачије. Срећом, Беба је био прегласан па је свашта напричао у “Утиску недеље” - има Институт за јавну политику (ето одговора) и помаже Влади Србије нешто у вези са ЕУ, а предложио је, каже, да Влада оснује етички комитет. А, само десетак минута раније признао је да са задовољством шерује свим редакцијама и свим знаним и незнаним  болесни порно снимак на којем је наводно првакиња утицајне црногорске НВО. Наравно, реч је о особи која оштро критикује Мила Ђукановића. Каква препорука за етички комитет и за све добре услуге везане за медије. Нарочито за оне које није апострофирао као “владине медије”. Ценим да ће се Беба после овог излета вратити у илегалу јер је лоше обавио посао, али журка још није готова, само се преселила у таблоиде. Какав је то окршај, какво разоткривање све наказности противприродног блуда између политике, полиције, служби и високотиражних мајстора спина.  Читајте ових дана “Курир” и “Информер”, ако хоћете, баш, да знате. И ја потроших све редове, а не стигох ништа да кажем ни о Шешељу ни о Закону о раду, а хтела сам и на те журке да вас поведем. Другом приликом, неће се то још завршити. Осим, ако се договоримо да останемо код куће са кокицама. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЛАЖЊАК

VericaНекада је све имало свој ред, добри ђаци уписивали су се на добре факултете и  углавном су их завршавали у року. Наравно, увек су постојали вечити студенти, неки од њих су продужавали студије јер су се у међувремену запослили или су се бавили уноснијим послом као што је, рецимо, политика која им је касније и омогућила да коначно добију диплому. Додуше, увек је било и оних који су испите завршавали у кабинетима, у четири ока са професором, али је ипак све некако било наивније и стидљивије него данас, или се мени бар тако чини. У овим смутним временима свако може постати академски грађанин. Најважније од свега потребно је имати довољно новца за упис на неки новоникли факултет, често и са климавом акредитацијом, може се  полагати уз унапред добијена питања, или и то прескочити, а добити диплому. Диплома као и факултета, које неки зову „испоставе на ливади“, има разноликих. То су факултети за менаџмент, за услужни бизнис и све и свашта који су изникли као печурке после кише од којих, осим што поносни власник може да их окачи на зид, нема ама баш никакве користи. Посла  нема, осима ако га странка не обезбеди, а звање које се стекне врло често не препознаје ни биро рада нити надлежна институција на којој би ти свршени студенти требало да одраде приправнички. Већина се ту не зауставља, већ „пише“ магистарске, па онда  докторске радове. О стеченим дипломама преко ноћи говорило се и раније као и у време последњих избора када је обелодањено да је наш актуелни председник Томислав Николић, времешни политичар, дипломирао на Факултету за менаџмент и то пре истека студијског програма, за три и по године. Да невоља буде већа факултет у то време није ни имао акредитацију, али ником ништа, све се заташкало. Јавност је ових дана узнемирио и тзв. плагирани докторат млађаног Небојше Стефановића, садашњег министра унутрашњих послова, а некада председника Скупштине Србије, који је бранио на приватном факултету Мегатренд познатом по бројним професорима из света политике, естрадним студентима као и по бесплатној првој години за новопечене студенте. Стефановић се бранио тако што је изјављивао да су у питању политичке игре и да је његов докторат поштено урађен. Бранио га је и премијер Вучић и његов ментор свемоћни Мића Јовановић, власник и сада већ бивши ректор Мегатренда док и њему не покуцаше на врата пошто открише да у Лондону не постоји његов докторат. Онда је испливао сасвим други докторат из 1991. одбрањен у Крању, у време распада ондашње Југославије. Весели Мића сада се не скида са екрана, више ни диплома није тако актуелна, говори о  свом богатству стеченом у тужним деведесетим годинама које су за њега, и њему сличним, биле веселе и берићетне. Лажним докторима наука ових дана придружио се и лажни доктор Клиничког центра у Нишу Милан Јовановић за којег се сумња да је фалсификатом дошао до звања васкуларног хирурга на основу чега је постао и редовни професор. Са лажном дипломом оперише људе, одлична прича за хорор филм. Лажни факултети, лажни студенти, лажне дипломе, лажни ментори, лажни магистрати, лажни докторати, лажни .... па у ком времну ми то живимо, у каквом друштву где је све под знаком питања, али и узвика. Да ли свему овоме има краја, да ли ће се преиспитивати све дипломе стечене не само на Мегатренду већ и на разноразним микротрендовима, да ли ће се преиспитивати акредитације и како се до њих дошло? Тешко. И ништа, фураш и даље, заузмеш важну позицију и нико ти ништа не може. Заправо, може. Како Мића  рече у једној  емисији на телевизији са националном фреквенцијом: „Ма, рекао бих ја шта могу да ми ураде али нећу да будем прост“. Како да буде прост доктор наука и витез британског „Реда љиљана“? То не бива. Ваљда смо прости ми који још држимо до оригинала, а лажњаци су одавно у тренду.   Верица Мићић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ТРОВАЊЕ

NebojssaНе требају нама непријатељи, одавно је јасно, довољни смо сами себи. Ако се не делимо по томе ко коју династију подржава, ако се не раздвајамо на партизане и четнике, родољубе и издајнике, делићемо се по боји дреса клуба за који навијамо. То нам, међутим, неће бити довољно него ћемо у братској мржњи, док су нам уста пуна српства и свакоразног родољубља, свим срцем тежити да разбијемо главу онима који подржавају другу страну и пролијемо српску крв. Немогуће је чути говоранцију о спорту у којој се не спомиње да он младе склања са улице, али се истовремено дозволило да улица буде уведена у спорт. Не спорећи да проблема има одавно, у последње време два, па хајде, човека свој мали, међусобни приватни рат, узгред очигледно обилато коришћен за лични маркетинг, успешно су увела у дворане, али и проширила кроз народ, или бар навијаче. Имена им не спомињем јер у новинама није пожељно псовање, али сигурно добро знате те бахате главе. Протеклог викенда отров који су раширили деловао је у београдској дворани “Пионир” претворивши нешто што је требало да буде празник кошарке и спорта у, речју, срамоту. Уместо да на почетак завршнице Суперлиге они који имају среће да је могу гледати са трибина дођу породично и уживају, а они други исто тако седну испред телевизора, присуство оваквим догађајима постало је ризично за здравље, али не због спортских узбуђења. Телевизијски пренос би требало изместити иза поноћи уз ознаку “забрањено за млађе од 18” и напомену “садржи сцене насиља” јер су неки израз спортско борилиште схватили исувише доследно узгред изгубивши реч спортско. Од суботе увече друштвене мреже преплавили су коментари од којих су многи, можда и већина, клупски обојени, а истина, да је спорт који нам је у прошлости доносио много радости постао ругло, као да их не узнемирава. Када се сагледају штета и срамота нанети спорту па и самој земљи, крајње је небитно ко је победио и коме ће на послетку припасти титула. И докле ћемо тако? Док некоме глава не остане на паркету, трибинама, трави? Хоћемо ли и тада зажалити само ако то није глава некога из супротног табора? Питање је колико је отров дубоко доспео и има ли држава, а ствар одавно више није могуће препустити само спортским савезима, снаге да се избори са њим? У овој земљи постоји Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, постоји, али се, као и многи други, баш нешто и не спроводи. Како би било када би после суботње демонстрације борилачких вештина на паркету “Пионира” не против навијача, већ против учесника у дресовима био покренут кривични поступак и када би им уместо утакмице, две неиграња казна била годину, две затвора? Да ли би то био јасан знак осталима, на терену и изван њега, да је паметније руковати се после прекршаја него се потући? Док се то не деси, док из спорта не буду уклоњени они који га трују, стрепећемо да ће црвено и црно-бело уместо боја дреса постати боје проливене крви и жалости у коју ће Србија неминовно на крају бити увијена, настави ли се овим путем. А у том смеру се све извесније и све брже креће. Небојша Трифуновић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ШАНСЕ

SassaСећате ли се дана великих поплава када су хиљаде волонтера, углавном младих, јурнуле да подижу насипе, помажу у прихватилиштима и поплављенима? Сећате ли те енергије? Сакупљања хуманитарне помоћи, уплаћивања новца за поплављене? Организованих телетонова на телевизијама, где су се, додуше, јављали углавном пензионери, али је новац сакупљан. Сећате ли се прича да се земља може обновити организовањем радних акција као некада? Тих дана су се стварно под налетом недаћа однекуд извукли наша солидарност, саосећање, жеља да се несебично помогне другима. Одједном је тих дана омладина, о којој се говорило као о генерацији од које “неће бити ништа”, која само “глувари”, блене у мобилне телефоне и рачунаре, и не скида се са фејсбука, показала осећај када и треба реаговати и помоћи другоме. Невиђена невоља открила је да још у људима, а посебно младима, упркос деценијама живота у неизвесноти, одрастања под ратовима и у сталној беспарици, има снаге да се учини више, да се пружи рука другоме. Да словенска душа  није затрта, упркос сталним лекцијама и гурању у укалупљени живот те извикане Европе у којој комшија не познаје комшију и где свако гледа себе. Појавио се трачак светла на крају предугачког тунела по коме бауљамо већ предуго, а излаза нема. Нажалост, све се то распало после неколико дана. Почетни елан негде се, опет, изгубио, вратио у заклон из којег су га истерале поплаве. Показало се да у људима, народу, постоји још доброте, солидарности, још снаге која се појави  само у најтежем часу. Тај тренутак оптимизма да за нас још има наде кратко је трајао. Сетите се Крупња. Првих дана после поплава грунули су волонтери да откопавају градић из  блата. Стизали су аутобуси волонтера носиле се заставе као у време некадашњих ОРА (омладинских радних акција) када су радне бригаде из некадашњих република градили тадашњу Југу. И сада су кренуле приче како је то рецепт да се порушено обнови, али је то било кратког даха. Они који то треба да учине нису искористили тренутак да пробуђену снагу усмере на прави начин, да пламичак претворе у ватру. Уместо тога, кренуло је препуцавање ко је требало да чисти канале, ко је војну опрему продавао па војска нема довољно чамаца, ко је колико насипа направио, а ко није... Наша посла. Нестадоше силни волонтери, нестаде елана, оде у неповрат још једна шанса. Изгледа да последњих, па већ три деценије, нема никога ко уме, жели и хоће да усмери позитивну енергију на праву страну. Или можда неће? Можда је све лакше када само мислимо шта ћемо сутра и живимо у стилу “оно што ме лично не дотиче, то ме се и не тиче”. Лакше је управљати људима без воље, незаинтересованим за све око себе осим њиховог малог света у коме им није добро већ одавно, али у коме још постоје. Изгледа да још увек имамо оно мало душе, али се буди само када на нас падају бомбе, или када природа показује да нам може узети све у трену. Да ли нам је то на дну душе остало још мало кремена, мало ватре коју чувамо само за најтеже дане, или смо под налетом силних недаћа, изневерених обећања и нада посустали? Још један блесак снаге, воље и жеље је заискрио да подсети ко смо и шта смо некада били, или шта поново можемо бити само ако неко уме, зна и хоће то да усмери  на прави начин.

У фудбалу, онај ко пропушта шансе, на крају обично изгуби. Изгледа, да смо на том путу на који нас систематски гурају деценијама. Ето, на пример, Србија би ове године требало да обележи стогодишњицу почетка Великог рата и славних битака на Церу, Колубари, Мачковом камену и Гучеву? Мада смо у том рату били на страни победника, немам такав утисак? Зашто? Па није ваљда због поплава?! Бојим се да ће за много што шта оне наредних месеци бити изговор. Ко разуме, схватиће. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

септембар 19, 2020 773

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Каже народ - “свакоме је његова мука највећа”, а народ не греши. Загледани у своје новчанике и тањире себично мислимо да је нама најгоре, али није. Знате оно “И богати плачу, зар не?”, потврдило се ових дана и “дубоко” ме гануло. Скоро да сам поцрвенео због…
сеп 12, 2020 249

НАШИ СМО - Лекција

Седмицу за нама обележила су два догађаја током викенда. Један у Вашингтону, други у Њујорку. Нисмо успели да докучимо шта се заправо догодило у Вашингтону у петак, шта је председник Србије потписао на шта смо се обавезали и колико ће све то да нас кошта, а већ у недељу догодио се пех Новаку…
сеп 05, 2020 296

НАШИ СМО - Свитање

Турбулентне године и деценије у Црној Гори од недеље би требало да буду део прошлости у тој држави - бар тако су се понадали многи у слављеничкој ноћи. У недељу је на изборима изгласано поверење опозицији и, неки би рекли, стекао услов да се први стих незваничне црногорске химне “Још не свиће рујна…
авг 29, 2020 825

НАШИ СМО - Обична прича

Препричаћу вам један догађај чији сам била сведок, готово неми посматрач. Прича почиње у чекаоници у којој сам само пратња. Ништа посебно, ни гужва није велика, људи улазе и излазе, зачудо - сви носе маске. Лево од мене седи човек и чита “Курир”, то сам касније, посредно, открила. Поред њега младић…
авг 22, 2020 448

НАШИ СМО - Онако

На питање “Како си?” углавном се одговарало “Добро”, али све чешће се чује и “Онако”. То “Онако” је нешто између, отприлике - како је некима, мени је још и добро, али како ми је некада било, сада баш и није најбоље. “Онако” крије, али и открива много тога јер ако се уместо лаконског “Добро је”,…

Репортажа

сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…

Грми Ло

сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"