fbpx

НАШИ СМО - ШТРЕБЕР

SassaИма неколико дефиница шта је, или ко је, то штребер. Некада је то била особа која учи напамет, а не размишља својом главом, касније онај ко има све петице и увек жели први да да оловку наставнику и не излази из куће. Данас је то онај који има све петице, увек зна све што треба на контролном или усменом одговарању, редовно учи лекције и увек је спреман. Углавном, данас клинци израз штребер користе када некога желе да представе у негативном светлу, односно  да му се наругају. Тако живимо у време када су знање, рад и учење нешто лоше, а онај ко зна особа којој се треба наругати. Замисли срамоте, учиш и  знаш?! Не тако давно децу је било срамота да не знају када их учитељ или наставник пита, да дођу неспремна у школу, добију лошу оцену или једноставно испадну глупа. Дошла су времена када не вреди Сократова изрека  Знам да ништа не знам,  као ни она народна Благо оном ко зна да не зна, а хоће да зна. Данас је боље бити табула раза, а нарочито женског пола уз појачање у виду добрих ногу и бујних, углавном силиконских, груди. Може неко у Србији бити супер студент, са индексом пуним десетки, али кога то занима, већину више интересује старлета (шта год то значило) којој је највећа птица на свету оро и нема појма када је почео Први светски рат. Данима се писало о њеном незнању, односно глупости, и сви су знали за њу.  Чак је и студент неког факултета. А колико ли је само оних који имају дипломе, стечене на разне начине, али папир, нажалост,  не прати одговарајуће знање. У Србији није важан рад, вештина, таленат, квалитет ако човек нема папир који потврђује његово образовање јер уз одговарајуће ћаге ништа од тога не мора да поседује. Све то није више чудно у земљи која од 365 дана неких 230 може да “ужива”  у “мудростима” и “људским и свим другим квалитетима” учесника фарме.  Шта рећи, а не заплакати?! Како ли смо само прешли пут од тога да је добро бити поштен, вредан и паметан, да је добро читати, размишљати и стицати знање, до тога да се о онима који уче и добри су ученици говори подругљиво, да се називају штребери? Није ми познато да неко нешто, било шта, чини да се то промени. Да они који знају, уче и показују знање буду награђени, а да су они којима је глупост врлина, а лењост главни квалитет постављени тамо где им је место. Није ми познато ни да је неки родитељ изгрдио своје чедо што је друга назвало штребером, а није што оно на контролном преписује или пита истог тог штребера за одговор на контролном. Занимљиво је и што већина оних, поносних што нису штребери, баш оне којима подругљиво прилепљују тај епитет зову да питају шта је за домаћи или шта треба научити за сутра. (Мајка једне девојчице, одличне ученице која има само петице и шести је разред, каже да јој дете називају штребером, а сваки дан њих 20 из разреда зове да је пита шта има за домаћи).  Дешава се да под сталним притиском ругања и омаловажавања нека деца намерно не одговоре тачно или “киксну” на контролном, само да се уз њих више не веже то штребер, али и оних која не хају. Ова друга су можда чула још једну дефиницију штребера. Она каже да је штребер онај кога зезамо цео живот у основној или средњој школи, а онда сутра дођемо код њега да тражимо посао. Мислите о томе сада, после можда буде касно. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ПРЕЉУБА

tesicКрајем 70-их година прошлог века, једна интригантна прељуба узнемирила је многе провинцијске духове у Лозници, али не само као и обично због њених занимљивих учесника, већ и због невероватне случајности на какав начин је била разоткривена. Наиме, када је један Лозничанин решио да крене кући са службеног пута из Македоније, аутобусом у петак, а не у суботу како је раније планирао, јер је хтео успут и у Београду да обави неки посао, није ни слутио какво га изненађење у повратку очекује. Чим је крочио ногом на београдски асфалт налетео је право на свој нови “голф”, паркиран испред Економског факултета, који је пре поласка на службени пут оставио у Лозници, испред зграде у којој је становао. Мислећи да то сања, остао је укопан поред аута, одлучивши убрзо да не мрда од њега, све док не сазна ко га је ту довезао. После два до три сата, пред смирај дана, до аута дође један младић који га ноншалантно откључа, али пре но што седе за волан, власник аута “прогута кнедлу” па му се љубазно обрати:

- Земљак, извини видим шабачку регистрацију, па ако идеш можда према Шапцу или Лозници, да ли би могао са тобом, побегао ми је последњи аутобус, платићу ти колико год тражиш?

Младић га погледа, па пошто процени да је озбиљан човек, мангупским тоном му одговори:

- Ма какво плаћање матори, седај, идем право за Лозницу, ионако ми је досадно да путујем сам ноћу!

Чим су изашли на ауто-пут, младић у стилу Фанђе стисну гас до даске, па на питање сапутника, којим послом је био у Београду, одмах поче да се исповеда:

- Долетео сам на блиц до моје девојке, која студира економију, јер морам вечерас да вратим кључеве од аута једној “маторки”, с којом сам у шеми, пошто се њен муж сутра враћа са службеног пута. Затим је као навијен наставио са хвалисањем, како га “маторка” често финансира, јер је опасно “загризла”, описујући сликовито у детаље њихову везу од првог дана, што је преварени муж све стоички саслушао, да би га младић по доласку у Лозницу замолио да сврате код његове “златне коке” на кафу, па да се и сам увери у оно што му је успут причао.

Када је после “три кратка звона” весела прељубница отворила врата од стана, и кренула у загрљај младом љубавнику, а затим иза њега угледала свог мужа, доживела је истог трена тежак шок, због чега је хитно завршила у болници.

Ова скандалозна прељуба је убрзо постала предмет огромног интересовања, не само у Лозници, већ и у Шапцу, пошто се нагађало да су се њени мало познати актери одмах ту и преселили, тако да је у многобројним препричавњима остало доста простора, за “нове и нове” информације чиме се чаршијска знатижеља данима потхрањивала. До следеће љубавне афере.

Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ШТРЕБЕР

SassaИма неколико дефиница шта је, или ко је, то штребер. Некада је то била особа која учи напамет, а не размишља својом главом, касније онај ко има све петице и увек жели први да да оловку наставнику и не излази из куће. Данас је то онај који има све петице, увек зна све што треба на контролном или усменом одговарању, редовно учи лекције и увек је спреман. Углавном, данас клинци израз штребер користе када некога желе да представе у негативном светлу, односно  да му се наругају. Тако живимо у време када су знање, рад и учење нешто лоше, а онај ко зна особа којој се треба наругати. Замисли срамоте, учиш и  знаш?! Не тако давно децу је било срамота да не знају када их учитељ или наставник пита, да дођу неспремна у школу, добију лошу оцену или једноставно испадну глупа. Дошла су времена када не вреди Сократова изрека  Знам да ништа не знам,  као ни она народна Благо оном ко зна да не зна, а хоће да зна. Данас је боље бити табула раза, а нарочито женског пола уз појачање у виду добрих ногу и бујних, углавном силиконских, груди. Може неко у Србији бити супер студент, са индексом пуним десетки, али кога то занима, већину више интересује старлета (шта год то значило) којој је највећа птица на свету оро и нема појма када је почео Први светски рат. Данима се писало о њеном незнању, односно глупости, и сви су знали за њу.  Чак је и студент неког факултета. А колико ли је само оних који имају дипломе, стечене на разне начине, али папир, нажалост,  не прати одговарајуће знање. У Србији није важан рад, вештина, таленат, квалитет ако човек нема папир који потврђује његово образовање јер уз одговарајуће ћаге ништа од тога не мора да поседује. Све то није више чудно у земљи која од 365 дана неких 230 може да “ужива”  у “мудростима” и “људским и свим другим квалитетима” учесника фарме.  Шта рећи, а не заплакати?! Како ли смо само прешли пут од тога да је добро бити поштен, вредан и паметан, да је добро читати, размишљати и стицати знање, до тога да се о онима који уче и добри су ученици говори подругљиво, да се називају штребери? Није ми познато да неко нешто, било шта, чини да се то промени. Да они који знају, уче и показују знање буду награђени, а да су они којима је глупост врлина, а лењост главни квалитет постављени тамо где им је место. Није ми познато ни да је неки родитељ изгрдио своје чедо што је друга назвало штребером, а није што оно на контролном преписује или пита истог тог штребера за одговор на контролном. Занимљиво је и што већина оних, поносних што нису штребери, баш оне којима подругљиво прилепљују тај епитет зову да питају шта је за домаћи или шта треба научити за сутра. (Мајка једне девојчице, одличне ученице која има само петице и шести је разред, каже да јој дете називају штребером, а сваки дан њих 20 из разреда зове да је пита шта има за домаћи).  Дешава се да под сталним притиском ругања и омаловажавања нека деца намерно не одговоре тачно или “киксну” на контролном, само да се уз њих више не веже то штребер, али и оних која не хају. Ова друга су можда чула још једну дефиницију штребера. Она каже да је штребер онај кога зезамо цео живот у основној или средњој школи, а онда сутра дођемо код њега да тражимо посао. Мислите о томе сада, после можда буде касно. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ДИПЛОМЦИ

tesicНе памти се да је икада у бившој Југославији Лозница била у већој жижи интересовања, него током 80-их година прошлог века. Главни разлози због којих су стотине и стотине грађана из свих тадашњих република често долазили у Лозницу нису биле природне лепоте Дрине, Бање Ковиљаче, Гучева или Тршића, већ ванредно полагање испита у Економској школи и Школском центру. Пошто је у то време био на снази закон по којем нико на целој територији СФРЈ, није могао да отвори своју приватну радњу уколико не поседије одговарајућу стручну диплому средње школе, многи грађани су у жељи да што пре уђу у приватни бизнис, који је тада био у процвату, уписивали су се листом, ванредно, у поменуте лозничке школе, где су на најбржи могући начин стицали потребне дипломе. Посебно расположење у данима њиховог полагања испита владало је у већини лозничких кафана, где се од раног јутра па до касно у ноћ јело, пило и чашћавало, уз обавезно препричавање разних догодовштина са испита. Тако је један кандидат из Словеније једва остао жив од задиркивања што је на испиту у Економској школи, на питање наставника: - Како се дели сточарство? - хладно одговорио: - Сточарство се дели на биљни и животињски свет. Ништа мање смеха у друштву није изазвао ни одговор једног музичара из Босне, који је професорки српског језика на питање: - Каква је песма “Емина” Алексе Шантића? - одговорио као из топа: - Лепа! Међутим, највише материјала за збијање шала, давали су појединци који су долазили на испите не знајући често ни које предмете имају да полажу. Знајући све то, популарани лознички конобар Мујо, иначе познати шаљивџија, није могао да пропусти погодну прилику, а да у свом духу не импровизује једну сцену на ту тему, која се у то време често препричавала. Наиме, када је на вратима Градске кафане, у којој је радио, угледао са осмесима на лицу, неколико професора из Економске школе, тек што им је пришао, професор Машо му радосно саопшти: - Мујо, дошли смо код тебе да частиш, уписали смо ти данас сина у нашу школу. Мујо на то само мало мрдну брчићима па узварати контра питањем: - А, у који сте га разред уписали? - Па ваљда у први, зар није тек завршио основну школу? - Па зашто би вас онда чашћавао, зашто га нисте уписали одмах у трећи разред, ако сте хтели да ме обрадујете? - “одбруси” Мујо, и крену према шанку, остављајући изненађене професоре, којима је убрзо, чим су сели за сто, пришао са својим широким осмехом, питајући их љубазно, шта желе да наруче, наравно, на његов рачун. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 12, 2019 436

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 331

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 615

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 737

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 915

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"