fbpx

НАШИ СМО - ТРИСТА

zorica nasi smoДанас редакција ЛН има 300 разлога за славље, али да куцнемо у дрво јер није време за звона и прапорце. И као што је све у Србији подељено, тако и осећања која би природно требало да буду слављеничка, помућена су и бригом, и извесном горчином. Да ли вас треба да буде брига за то? Да одмеримо тасове. На једној страни, како то рече бард лозничког новинарства Мирослав Југовић у поруци коју нам је оставио на фејсу (види Југа, ко би рекао) ЛН су подвиг, а тристоти број је истрчани маратон. Јесте подвиг покренути новине капиталом довољним само за куповину елементарне опреме, уз ризично штампање прва три броја на вересију, без икакве рекламе и залеђине. Верујте ми на реч, такву лудост могу да направе само новинари у самоодбрани. Даље, ЛН су први лист у историји града који је изашао на тржиште као недељник. Лозничани никада раније нису ишли на киоск по своје новине, добијали су их бесплатно и никада нису имали прилику да развију традицију штампаних медија. И док свака већа варош у Србији има забележених између 55 и 120 година сопствене историје на страницама локалних новина, само у Лозници никако да се прими тај пелцер. А сваки покушај је био добар - и “Јадар” (1955-1957) и “Лозничке новине” (1981-1992) као и “Вискоза” и “Наше време” које су превазишле оквир фабричке штампе. За оне који су одлучивали о томе у Лозници важност новина мерила се само као трошак, зато и нису много марили за тежину њихове оставштине. “Лозничке новости” су данас обориле рекорд “Лозничких новина” по броју издатих бројева, не и њихове дуговечности. Од тог рекорда нас дели скоро још оволико.  Ко још у Лозници и остатку Србије сме да планира за четири и по године унапред, а да није ушушкан у јавном сектору? Свакако не чувари ватре у локалним медијима који су преживели катастрофу приватизације и сада пливају између оних који новинарство схватају као прилику да се сликају пред камерама и оних који новинарство схватају као добру прилику да заврше послове на брзака. Као и потрошни политичари, њихове главне муштерије. Тврдим да су мање зла српском новинарству нанеле новопечене незналице у локалним медијима (брзо видите са ким имате посла) од жуте штампе која образује нови тип читалаца. Да ли је будућност којој стремимо испод наслова “Скандал”, “Срамота”, “Украо...”, “Преварио...”, “Убио...”, “Силовао...”, “На реду за хапшење...”, “Обнажила се...” Једна продавачица са киоска још пре коју годину добронамерно је саветовала да и ми отворимо трач рубрику о локалним јавним личностима, пошто се најбоље продају такве новине, а један политичар је отворено нашој редакцији нудио скандалозни материјал о свим лозичким политичарима и тајкунима. Објавиш, па наплатиш да не пишеш даље. А, ако си вешт можеш да наплатиш и од оних којима је у интересу да то изађе. А шта ако не пристајеш да будеш ишта од тога? Онда се спремаш на маратон у поцепаним ципелама у којем мораш да победиш незналице, улизице, сујетне и безобзирне, моћне и бесне, да преживиш оглашиваче који никада  и нису намеравали да плате рачун, да прежалиш ПДВ који си унапред платио за тај и све друге рачуне које не можеш да наплатиш, да платиш на време све своје рачуне и да се 20. у месецу радујеш плати која је мањаааа од просечне. И шта вам се чини, на коју страну је тас превагнуо? Не, не и опет, не. Није ово малодушност, ово је само покушај да наметнемо тему, уместо да се хвалимо (имали бисмо чиме) или да се жалимо (имали бисмо на шта). Ништа од тога. Ту смо - 300, мало ли је, а колико још, било би лепо да зависи од вас који још увек у новинама тражите новине. До следећег петка, срдачан поздрав из редакције ЛН. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ТВРДИЦА СА ДВА ЛИЦА

tesicНекадашњи угледни београдски адвокат Сибин Стојановић, иначе познат и као дугогодишњи правни заступник ФК “Црвена звезда” и један од оснивача Демократске странке, важио је дуго за веома утицајну и занимљиву особу, о којој су се испредале многе приче, не само у Београду, већ и у родној Бањи Ковиљачи и Лозници где је почетком 50-их година завршио гимназију. Иако је врло рано стекао солидан материјални статус, Сибин је у најужем кругу својих пријатеља био етикетиран као изузетно шкрта особа, нарочито за давање позајмица, и при плаћању кафанских цехова, мада је највећи део слободног времена проводио у чувеној “Мадери”, преко пута које се налазио његов стан и адвокатска канцеларија. Знајући све то, један од његових најбољих другова из младости професионални коцкар Милан Тошин, долазећи из Париза на одмор у Бању Ковиљачу, крајем 70-их година, пожелео је да види Сибина, па је успут свратио право у “Мадеру”. Пошто се у сали није налазио Сибин, Тошин је за свој сто позвао младог Роскета, студента из Бање Ковиљаче, који се ту случајно задесио, па му дао следеће инструкције: - Отиђи код Сибина у канцеларију и реци му да га у “Мадери” чека његов друг Милан Тошин! - затим је извадио из џепа новчаник препун француских франака, и једну фотографију, на којој се види он испред свог аута, па је наставио: - Још му кажи, да му по теби шаљем своју фотографију и новчаник, да зна да сам дошао са аутом, који може да види испред “Мадере”, ако погледа кроз прозор, и да имам много новаца, тако да се не плаши да ћу му тражити позајмицу. После Роскетовог излагања Сибин се наводно “опасно увредио”, али је ипак одмах дошао у “Мадеру”, тако да је Тошин на лукав начин испунио себи жељу да види и почасти свог доброг старог друга. Мађутим, колико год да је Сибин био шкрт у односу на мушки род, неупоредио више је био галантан према лепим девојкама. Тако једног лета док се сунчао на дринској плажи са својим другом и вршњаком, педесетогодишњим Момом Станићем, поред њих прође изузетно згодна и висока девојка која се јави Моми, пошто су се познавали као комшије у Београду. Региструјући то Сибин истог часа поче да моли Мому да га упозна са њом, обећавајући му куле и градове. Не могавши да га одврати од тога, Мому издаде стрпљење, па је позва и представи јој Сибина као најбољег адвоката у Београду. Сибин одмах поче да се удвара, говорећи јој да има озбиљне намере, и да ће је водити на Хаваје, Флориду, Аустралију и ко зна где још. Девојка у почетку би збуњена, а затим му упути бујицу погрда: “да је мали као кепец”, “да му је лице изборано као у њене бабе”, “да је једини на свету ни по коју цену не би пристала да буде са њим” и све у том тону. На то Сибин уопште није обраћао пажњу, већ је наставио и даље да јој скида “звезде са неба”, после чега Моми “пуче филм” па упали ауто и оде са плаже. После неколико месеци, Момо пожели да се види са Сибином, па заборавивши на ту непријатну епизоду, дође пред његов стан и позвони на врата. Када је испред врата која су се отворила, Момо угледао ону исту девојку са дринске плаже, не проговоривши ни речи, као опијен изашао је из зграде, и кренуо булеваром према Лиону, уместо према Теразијама и Новом Београду, где је становао. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - БРУКА

bobanМогу да схватим да неко из преке нужде понекад ћапи понешто како би преживео, да на пијаци узме јабуку или јаје, док продавац услужује другог купца. Симпатично ми је и кад  с јесени кроз прозор гледам како клинци, али и старији, беру јабуке или гроздове преко ограде мог дворишта. Знам људе који су прегрмели крађу аутомобила, проваљене подруме и покраден алат, па чак и напад провалника у рођеној кући. Истина, сви они имали су последице, најчешће здравствене, које су неке коштале и живота. Преживели су неки и када им украду марву из штала, када их џепароши оплеве у аутобусу или им неко украде панталоне на плажи па после до куће иду у купаћим гаћама. Сав тај јад некако профилтрирам и помислим, свакога ће стићи казна за недело које чини. Међутим, када неко зарад ситне препродаје развали вентиле на резервоарима са опасним материјама у “Вискози”, не хајући за последице, то не могу да прихватим ни под анестезијом. Да неко без трунке гриже савести зађе по гробљима и одваљује слова или попрсја са споменика, да краде вазе за свеће, ни то разум не признаје. Поклопце са шахти и сливника односе без помисли да ће ту неко одвалити точак или, не дај боже, упасти и поломити кичму. То нису крадљивци, већ бездушници. Како другачије назвати лопове, јер реч људи не иде уз ову категорију ходајућих бића, који уђу у двориште несрећног Андрије Милошевића у Шуловачи, притом знајући каква се туга надвила над фамилијом прослављеног фудбалера Саве, и поскидају бакарне олуке. Ни то им не буде доста већ провале и у кућу, претресу је и ко зна шта из ње однесу. Ма, чак и да ништа украли нису, зар се ниједног тренутка не запиташе где ће им душа. Брука! Можда су они неверници, пробисвети, антихристи, али, бојим се, да и они имају крсну славу, да се лажно богу моле, или је то нека потпуно друга димензија коју нормална људска бића још докучила нису. Срамота ме кад видим име свог града у новинама, а, нажалост, често је тамо, углавном у негативном контексту. Уз све напоре не могу да дођем ни близу тог осећаја кад ти је нечија трагедија прилика да нешто ушићариш. Да ли је најављени смак света, за који помислисмо да је шарена лажа, заправо већ почео само што га ми не видимо правим очима? Не уливају ми наду ни приче да ће “починиоци бити адекватно кажњени” јер још нико званично не рече зна ли се неки од њих. Не разумем зашто су некада “сумњиви ликови” често заштићенији од обичног поштеног човека. Зашто се такви не ставе на тапет и да народ види како изгледају они који су спремни да потрују пола града да би продали кило гвожђа. Да се назову именом и презименом, а не иницијалима, па да пред народом кажу што то чине, имају ли кога свог, оца, мајку, сестру, брата, дете... Некад помислим да се све изокренуло и да ћу пре награбати зато што случајно нисам укључио светла на аутомобилу у по бела дана (без обзира што на то подржавам закон) него да сам, рецимо, пустио амонијак да цури, црни луг да загађује околину или нешто слично. Ајде да се сетимо Доситејевих речи да је само добар човек срећан или Сократових да човека могу усрећити само добра дела, а никако земаљско благо. Не иде да кажем да сам песимиста, али, признајем, све мање верујем да ће доћи онај дан који чекам већ неколико деценија. Да ћемо живети као нормалан свет, да ће бити довољно хлеба за све, да ће закон бити ту само да нас подсећа да понекад не претерамо, да децу професори неће опомињати да не долазе на часове дрогирани... Плашим се да је то превише... Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

tesicМногима је познато да је наш чувени математичар и професор на Универзитету у Београду, академик Михаило Петровић - Мика Алас (1868-1943), поред дугогодишњег активног бављења педагошким радом, увек налазио слободног времена и за своју виолину, на којој је изузетно лепо свирао. Међутим, само мали број Лозничана и Шапчана се данас сећа да је и Аласов следбеник, такође истакнути математичар и професор на Природно-математичком факултету у Београду, др Милорад Бертолино (1929-1981), иначе матурант Лозничке гимназије, као срењошколац исказивао изузетно занимање за уметност, поготово за позориште, чији је био велики заљубљеник. Ипак тај Бертолинов младалачки ентузијазам за игром  на “даскама које живот значе”, потиснуо је у други план његов огроман таленат за егзактне науке, а донекле и опште стање духа у земљи првих послератних година, што је утицало да већина позоришних комада у мањим местима, због слабог одазива публике, поприми најчешће неозбиљан тон. У једној таквој представи наступао је и млади Бертолино, после које вероватно није имао никакву дилему, за своје будуће животно опредељење. Наиме, када се после положене аудиције у Шабачком народном позоришту код чувеног Ракитина, пред полагање матуре пријавио и у драмску секцију лозничког КУД “Караџић” коју је водио учитељ Воја Глигорић, Бертолино се одмах наметнуо, и већ након месец дана добио улогу Јеврема Прокића у Нушићевом “Народном посланику”. После слабо посећених представа у Крупњу и Љубовији, дошао је на ред наступ у Бањи Ковиљачи, где је најављивано да ће се по завршетку представе одржати игранка, што је била само смишњена лаж, да би се привукло што више гледалаца. На велико разочарење глумаца, на представи се појавило само троје гледалаца: један непознати војник, девојка сумњивог статуса и партијски активиста из Ковиљаче Ратко Милићевић. Први чин “Народног посланика” одвијао се ужасно тромо. Глумци су изговарали текст тако безвољно да никоме ништа није било занимљиво, а поготово смешно. Одједном, Милош Петровић - Ћајић који је играо Спиру, потапша Бертолина по рамену и рече: - Причекај ти, Јевреме, одо’ ја да купим цигара! - и оде. Пошто тим неочекиваним гестом поквари заплет, остали глумци немајући куд спустише завесу. Када су је после Милошевог повратка поново подигли, сала је била сасвим празна, јер је некуд нестало и оно троје промрзлих гледалаца. Пошто у близини није било нигде ни воде, потиштени глумци, онако нашминкани, потегнуше назад у Лозницу, пешице, неизустивши успут ниједну једину реч. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

децембар 07, 2019 228

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 282

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 960

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 733

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 927

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"