fbpx

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности, транспарентности и користи за све.

Овим, наравно, не претендујем да дајем академску дефиницију, само излажем своје виђење на прву лопту. Када бих пажљивије размишљала, можда бих дописала још нешто, али, сасвим сам сигурна да ћете ви то учинити читајући ове редове. Заправо, волела бих да буде тако. У сваком случају, где год да вас одведу мисли, наћи ћемо се код слагања да јавни интерес почиње тамо где престаје приватни и обрнуто - да чим надвлада корист мањине над већином, престаје јавни интерес. Чим се то догоди, цело друштво се претвара у корумпирану заједницу у којој није добро никоме. Чак ни онима који су произвели такво стање, јер је конкуренција у њиховом друштву увек бруталнија него у уређеном по правилима општег добра.

Управо то се догодило у медијској сфери само четири године пошто је донет Закон о јавном информисању који је дефинисао јавни интерес у области јавног информисања као “Истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана Републике Србије” и увео конкурсно суфинансирање медијских пројеката из буџета  “подстичући разноврсност медијских садржаја, слободу изражавања идеја и мишљења, слободан развој независних и професионалних медија, што доприноси задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације”.

И - шта се догодило, озбиљни медијски радници су пожурили да науче како се пишу пројекти и како се они вреднују, неки други, навикли на договоре у четири ока, били су врло бучни противници нових правила, али онда су се пресабрали, организовали и почели да царују на тим истим конкурсима, урушавајући и обесмишљавајући све. Ове године водили су главну реч у Министарству културе, а главни су и на већини локалних конкурса. Тако је не само угрожен јавни интерес  у информисању, него су злоупотребљене и огромне јавне паре без икаквих санкција пошто се на одлуку комисије може жалити само Управном суду, ако је повређен поступак, али не и на непоштену и неваљану оцену којом су оштећени и медиј и грађани.  До сада нико није добио сатисфакцију, нико није кажњен због корупције на медијским конкурсима и нико није вратио паре у буџет, ако није ваљано реализовао пројекат. Проказани чланови комисија који иду од конкурса до конкурса као представници различитих медијских удружења или као независни медијски стручњаци, без икаквих доказа да то уистину и јесу, раде то несметано и даље. Може им се, тражени су. Што би рекла браћа Црногорци: “Образ под гузицу, па у свијет”.

Пошто су ствари отишле предалеко и пошто су држави почеле да стижу озбиљне замерке за укупно стање у медијима, Влада Србије ушла је у дијалог са релевантним медијским удружењима о доношењу нове медијске стратегије (суспендујући  нацрт претходне која је донета без њих) као и о решавању свих отворених питања - од безбедности новинара, политичким притисцима, па све до системских питања којима би требало попунити празнине у прописима на којима и почива највећи број злоупотреба. Од медијских удружења је затражен и предлог новог Правилника о суфинансирању медијских пројеката и он је већ упућен Влади. Све то се одвија у присуству посматрача ОЕБС-а, али и неких других међународних организација и експерата на позив Владе Србије.

Као ваш инсајдер могу вам пренети да се све врти око политичке воље - сумње медијских представника да она истински постоји и уверавања друге стране да је има. Можда је и има, али не воли да се експонира. Видећемо шта ће бити.

Међутим, тамо где нема свести целог друштва о јавном интересу зарад општег добра као хришћанске и цивилизацијске вредности, бојим се да политичка воља не помаже много. Воља је променљива категорија, а уверење ствар васпитања.

Просто је све у вези са јавним интересом, осим његове одбране.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

НАШИ СМО - Дување

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам две-три солидно снабдевене продавнице мешовите робе. Од три, две су домаће, мислим локалне, а једна је из ланца који је раширен у овом региону, нећу му помињати име јер то и није важно. Мени су, као и многима, важне цене, избор и квалитет понуђене робе, тако да једва чекам да стигне и нови трговачки маг који је пре пар дана отворио радње у другим градовима широм Србије. Признајем да ми је жао свега што се руши и што одлази у заборав све оно што ме подсећа на стару Лозницу, па тако и огромних силоса преко пута “Тржњака”, али, ако ће то донети бољитак, онда нека. Та гвоздена и лимена скаламерија ће завршити међу секундарним сировинама на неком отпаду, а ми ћемо, надам се, добити нешто ново и корисније. Само нека понуда буде обилата, мада сумњам да може бити и равноправне борбе међу конкурентима. Мислим пре свега на наше људе који се копрцају у својим продавницама покушавајући да “прате тренд” ниских цена и “акција” које нуде гостујуће трговачке куће. То ми више личи на безнадежно пресипање из шупљег у празно у маниру - ко преживи - причаће, и то ми је сасвим јасно.

Биће борба непрестана за сваког потрошача, међутим, неке друге ствари у свему овоме нису ми јасне. Нису ми јасни наши људи. Када смо пре пар дана на ТВ гледали колоне пред улазом новог трговачког мага пристиглог у Србију, чинило ми се као да гледам оне мучене мигранте пред мађарском границом како се провлаче корак по корак између металних заштитних ограда, усмеравајући поглед ка Европској унији и бољој будућности. Формирао наш човек колону пре свитања па чека да међу првима улети и покупује јефтину робу. Као да ће тако напречац и по повољној цени улетети и у ЕУ. Отимачина за пилетину, мандарину, банану или клозет-папир, налик ми је била на сцене из неких ријалити програма у којима се учесници на све могуће начине боре за главну награду. Шта је овде била награда, не знам, ваљда пражњење новчаника у што краћем року, али је јасно да је атак на ниске цене био раван освајању косовског поља. Ко је и како стигао до циља, могло се видети на фотографијама и видео-снимцима по друштвеним мрежама. Чисто понижење.

Међутим, мене је матирало то да и поред свих мука наш народ и даље има пара. Да ли их је чувао у сламарици после последњих повишица плата и пензија, не знам, или негде лову зарађује преко сиве економије, небитно је, али је јасно да се за акцијске цене има, па макар роба и небила неопходна. Реално, може ли се купити пилећих батака за цео живот - не може, као ни свега другог. Зато и збуњује толика навала за коју неки аналитиччри сматрају да је културолошки феномен. Они су такође мишљења да је супер то што је запослено толико радника, али они постављају питање колико ће њих остати без посла у малим продавницама. Баш оно што рекох на почетку. Лако је мега-ланцима да шире пипке као хоботница, али шта да ради онај који се бори да преживи тргујући и којем више нико сем оних који купују на црту и уписују своје дугове у свеску неће ући у радњу. У те огромне хангаре, мега-маркете, људи хрле као да се дели џабе. А сведоци смо да није баш све џабака. Помислих ових дана, када би се тако тискали у гужви испред галерије или библиотеке због неке изложбе или промоције књиге, било би онда више пара и у култури. Толико народа може да привуче још само Лепа Брена на концертима за које се тражи карта више. Све ме ово подсећа на стихове старе песме “Диду лиду даду”, легендарног Ђорђа Марјановића у којој “милорд” препоручује баш ове чаробне речи у тренутку када нисте добре воље и када сте мрзовољни (препорука да је послушате). Подељено је мишљење народа око оправданости доласка странаца и отварања њихових радњи код нас, али, рекао бих да је ипак најтужније то што уместо да нам се изравњавају плате са Европљанима, овде се равнају цене између нас и комшија са Запада, између Београда и Минхена. Иако је иста чоколада у та два града, рекао бих да је овде код нас она знатно горча.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Дување

НА МЕСТУ НЕКАДАШЊЕГ ''КЛАСОВОГ'' МЛИНА – Падају силоси (ВИДЕО)

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Дување

Деца до 16 година не могу без пратње одраслих да се крећу напољу од 22 часа у зимском, односно након поноћи у летњем периоду. Координационо тело за борбу против насиља у основним и средњим школама предложило је нове мере за сузбијање вршњачког насиља, а издваја се ова која је својеврсни полицијски час за децу до 16 лета у Новом Саду. Вест је изазвала доста коментара на друштвеним мрежама при чему многи, највероватније родитељи, подржавају предлог.

Шта стоји иза оваквог предлога који није уобичајен за нас? Владимир Јелић, члан Градског већа за образовање, који се налази на челу Координационог тела, објашњава да је повод за такву меру пре свега наркоманија међу младима, због чега је град Нови Сад увео низ мера, тестове на наркотике, бесплатне спортове и школске полицајце. Он је рекао да су проучили један исландски модел који се показао као најуспешнији у сузбијању наркоманије јер је Исланд био прва држава у Европи по броју младих који користе наркотике и алкохол. То је чинило 44 одсто младих и они су својим мерама за две деценије број свели на пет процената и сада су последња држава у Европи по броју наркомана.

Овај предлог треба да прође јавну расправу, али зар је дотле дошло? А, изгледа, да нажалост јесте. Деца, а шта су друго они који су седми, осми разред, или прва година средње, прерано су кренула у свет дуванског дима, већ превише пута видела дно пивске флаше, а имају и искуства у “дувању”. Данас то што клињо од 13 не испушта цигарету није толика фрка као  некада, више се на то гледа у фазону “боље да пуши, него да се дрогира” мада је то самоубиство на одложено. “Убијање” од алкохола, изласци до зоре и фоткање за столом пуним празних флаша је многима сасвим у реду. Што оде јетра, нема везе. “Најбоље” је што родитељи  “не осете” да им чедо базди као бачва, а ко им укаже да њихов син, или ћерка, а цуре уопште не заостају, пије, постане непријатељ. Нажалост, данас је и дрога надохват руке, није “привилегија” само богатих, свуда, па и у нашем граду.

Пред одборницима се ове седмице нашао Акциони план спречавања злоупотребе дроге у Лозници 2018-2022. године у коме се наводи да је, према подацима лозничке полиције, од 2013. до ове године на територији Лознице заплењено 95,4 килограма различитих врста психоактивних супстанци, од чега  марихуана чини 99,5 одсто, а остало су хероин, кокаин, спид и хашиш. У истом периоду откривене су три лабораторије за производњу “сканка”, а извршиоци кривичних дела у вези са опојним дрогама имају од 16 до 52 године. Пише и да се “најчешће родитељи не оглашавају на позиве школе када се примете знаци и понашања која упућују на злоупотребу дроге или негирају проблем” и указује и на то да је највећи проценат ученика са 14 или 15 година пробао алкохол. Истраживање проведено 2013. међу 384 средњошколца показало је да је сваки четврти пушач, три четвртине пије алкохол, више од половине се напије, сваки девети анкетирани је користио марихуану, а сваки 17. више пута. Може се додати још података, али паметном је и комарац музика. Хоће ли стање бити боље ако бисмо у Лозници увели “полицијски час”? Тешко. Клинци се могу опити, или удувати и пре 22 сата по систему где има воље, има и начина, па би делотворније било проблем сасецати у корену, најпре у породици, па онда школи. Како када нам је постало нормално да клињо од 16 лета из куће излази пред поноћ, а враћа се пред зору, да мама и тата немају појма ни где иде, ни с ким се дружи, не примете ни када је пијан ни надуван? Заборавимо приче како је било “у наше време” јер је сада њихово време са милион замки из којих неки кад упадну, никада не изађу. Или да се правдамо да смо силно заузети тиме  да деци обезбедимо добар живот док не примећујемо да га она увелико руше у дувану, алкохолу и дрогама, а када заглибе, кривимо друштво и  “грозна времена”. Неће нам младе сачувати никакви акциони и други планови, полицијски часови и остала чуда, ако се максимално не потрудимо да то најпре учинимо сами. Можда неће сви у томе успети, али ће знати да су дали све од себе, колико год то било тешко, а данас, богами, баш јесте. Или смо, можда, само још то не знамо, способни као Исланд, да ограничимо кретање и решимо ствар?!

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Правда за 5. октобар

НАШИ СМО - Благо нама

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (3 Коментари)

НАШИ СМО - Правда за 5. октобар

Да нисам имала упалу синуса и свој стандардни јесењи бронхитис,  данас бих писала о утисцима из Београда од пре 18 година када се цела Србија дигла на ноге да одбрани своју политичку вољу.  Добро је да сам послушала савете да у таквом стању нећу преживети сузавац јер сигурно и не бих. Међутим, добро је испало што нисам отишла и зато што се тамо уопште не бих снашла са својим уверењима да нам је за историјски искорак потребнија еволуција него револуција. Да сам била тамо, не бих учествовала у паљењу Скупштине, проваљивању у РТС и сто посто бих стала у одбрану несрећних  Милановића и Комракова верујући да ћемо се већ наредног дана погледати у очи и да ће свако убудуће знати да га чека дан наплате, како и доликује цивилизованим друштвима.

Али данас, када се симболика 5. октобра покушава свести на хулигански испад чији је резултат крађа пар фотеља и уметнина из Савезне скупштине, свесно се криминализују и  сви грађани који су тог дана били у Београду верујући да бранећи своју изборну вољу, бране и своје право на бољи живот. Треба ли после 18 година да подсећамо шта је довело до 5. октобра и како се огромна подршка коју је имао Милошевић до тада претворила у општенародни бунт, у устанак. Истина је и да  слобода није умела да пева, као што су сужњи певали о њој, али један резултат је ипак остао. Власт у Србији је постала смењива. Када је Тадић, као наследник ДОС-ове власти, губио изборе, није му пало на памет да краде гласове или да оспорава победу СНС. Рекао је “Видимо се у неком новом филму”. У тој кампањи која је претходила губитку избора није био тетошен од српске јавности за сваку грубу реч упућену опозицији. Напротив. Сећате ли се телевизијских дуела, дебата, истакнутих интелектуалаца који су јавно критиковали тадашњу власт. У свим медијима. Довољно је да се сетите покојног “Утиска недеље” из тог периода, или сте већ заборавили да је икада постојао.

А где смо сада - у усаглашеним амандманима на нацрт Мекалистеровог годишњег извештаја ЕП о Србији, како преноси лист “Данас”,   истиче се и важност “рада опозиције у демократији” и подвлачи да “опозициони политичари не треба да буду предмет клевета”, уз забринутост што се “јавни дискурси појединих политичара злоупотребљавају да се подстакне раст радикализма”, позива се на примену “додатних мера да би се омогућæио међустраначки дијалог и делотворна укљученост цивилног друштва”. А пре тога, наравно, поновљена су много пута изречена упозорења о гушењу слободе медија.

Тако нас данас види ЕУ, зато што смо ми заборавили,  због лоше претходне власти, зашто смо сменили оне пре, такође лоше, зашто је Милошевић изгубио изборе од оних које је називао лудацима и хијенама, страним плаћеницима, петој колони, усташким потомцима и тако редом. Зато што смо заборавили због чега смо престали да се плашимо СПС-ових јуришника.

После 18 година нема се шта замерити 5. октобру. Споран је 6. октобар, дан у којем су настајале нагодбе, а изостали лустрација и судски поступци за сва непочинства тадашње власти. На темељу тог дана изграђена је нова политичка култура, опасна по живот грађана Србије, по којој  нова власт не процесуира виновнике претходне и која радо пригрли сваког бившег  само ако је довољно јако пљунуо по својима.  Тако да бивши немају крај, они су увек на новом почетку још спремнији него што су били. То је наслеђе ДОС-а  у којем ужива и садашња власт. А шта је ДОС до нежељено чедо СПС-а? Рођено из нужде. Тоталитарна власт увек води ка револуцији не ка еволуцији у којој сазревамо и бивамо бољи.

То је петооктобарска лекција коју нисмо научили. Нисмо научили ни да бранимо грађанску част и право да другачије мислимо, зато ће данас многи пљувати по 5. октобру и бранити се да нису ишли у пљачку тог дана, да их је понело или да појма немају како су се нашли тамо. Други ће једва чекати да се овај дан заврши што пре јер тамо где су сад, то им не иде у прилог.

Драги петооктобараши, били сте тамо где сте мислили да треба да будете и где вас је одвео 24. септембар.

Све што је после дошло, дошло и прошло. То смо ми. Пунолетни малолетници. Зато је овде увек могућ 5. октобар.

 

Зорица Вишњић

 

ПРОЧИТАЈТЕ И...

СТИЖЕ ИНВЕСТИТОР – Кинеска компанија Минт долази у Лозницу

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ''БАЊА КОВИЉАЧА'' - Наставак успешне сарадње

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

Колумна

јун 22, 2019 194

НАШИ СМО - Рмбачење

Још само двадесет година да одрадим па могу у пензију. Шљакам до 70. и онда одем у заслужену пензију, потрошим неколико пензијица и ајд здраво. Истекло време. Осим уколико се од толико дугог рада не ужилавим па зезнем државу и крцкам пензијицу још једно…
јун 15, 2019 293

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је НЕ, заправо сигнал да треба још да се…
јун 08, 2019 516

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 574

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 1088

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…

Репортажа

јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"