fbpx

НАШИ СМО - ДВОРСКА ЛУДА

SassaПремијер Александар Вучић изјави ових дана да је поносан што нико не може да докаже да је у Србији током ванредне ситуације изазване поплавама било медијске цензуре. Остаде  ми нејасно да ли је није уопште ни било па зато не може да се докаже, или је било, али је тако изведено да не може да се докаже?! Кажу мудри људи да где има дима има и ватре, а код нас се ових дана баш пуши. Прво је оборен сајт “Пешчаника”, па шефице Мисије ОЕБС Дуња Мијатовић “изрази забринутост због цензуре медијских садржаја на интернету”, онда министар културе и информисања Тасовац изјави је да у Србији не постоји угрожавање медијских слобода без обзира на извештај ОЕБС-а који се, како рече, пре саопштења да у Србији постоји цензура медијских садржаја, није обратио ниједној државној институцији. Ово је баш слатко. Као оно, ОЕБС пита неку државну институцију  има ли ли код вас цензуре у медијима, а ми кажемо има?! Замислите то. То је као да питате “хеј, докторе, министре, инспекторе ...(попунити по жељи) да ли сте корумпирани? Јесам. Баш генијално образложење. Можда има цензуре, али је сигурно више аутоцензуре и оних који у жељи да се додворе премијеру постају већи католици од папе, па заводе ред и склањају  текстове, фотке и видео-снимке за које мисле да ће угрозити његов лик и дело. Будимо озбиљни, мислите ли да Алек, чим устане, прочита све новине, целога дана слуша радио и гледа ТВ не би ли уловио некога ко жели да га нападне, аргументовано или не, и нанесе му штету. Па све и да хоће, не би могао, морао би да оде бар на неки састанак, или скокне до места где и цар иде пешке. Држава се очигледно још не сналази најбоље у области медија и друштвених мрежа, па прави грешке у корацима. Тако три особе стрпа иза решетака јер су наводно преко Фејсбука ширили панику,  наводили различите бројке мртвих, веће од оних којима је тада баратала власт,  чиме је почињено кривично дело ширења панике и нереда. Када се јавност усталаса држава их пусти да  се бране са слободе. Повереник Родољуб Шабић каже да оцене о постојању сумње, а поготово о постојању дела, морају да се заснивају на стварним, а не на претпостављеним последицама. “Није реч о могућем изазивању панике односно ометању активности државних органа, већ је потребно да те последице стварно наступе”, поручи он. Када смо код паничарења, ко је пратио медије, видео је и чуо ко пред камерама говори  да нам је “ситуација катастрофална и биће још теже”, да је '”у питању шта ће нам остати од земље” и слично. Мислим да би данашњи и будући владари када покушају, или помисле да контролишу медије који их критикују, требало да знају следеће. Ко ради, тај и греши, посебно ако ради 25 сати дневно. Друго-ко вам је већи пријатељ, онај који вам каже да имате на носу јутрошњег јогурта, или онај ко то види, а ћути? Некада су на дворовима крунисане главе имале дворске луде. Књиге кажу да су биле две врсте дворских луда,  једне “природно” луде, а друге луде “с дозволом”. У прве су спадали они који су знали из свега направити шалу док су други за лудирање с краљем и дворанима, због каквог би други изгубили главу, имали дозволу.  На дворцима где је владало бескрајно улагивање, владару је било тешко при одлучивању јер није знао шта ко око  њега стварно мисли. Е, ту је била  луда која му је отворено говорила како стоје ствари и била прави  саветник. Кажу да је Елизабета прва својој луди  дала отказ јер није била довољна критична. Данас улогу “дворске луда” треба да имају медији, а владар не треба да гуши критичку мисао, нити слуша оне који ће због своје фотеље прећутати да су у цара Тројана козије уши. Мудром владару треба “дворска луда”, у супротном неће бити добро ни њему, а нарочито не поданицима. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО – КАП

bobanУместо мајских звезда, са неба су нас у последњих 15 дана обасуле капи кише. Вековне капи, капи које су прелиле чашу балканског неба и забраздиле рану коју ће целити наша покољења. Када сам гледао људе у баракама на Градилишту како преко прага примају незваног госта, надошлог из кипуће Штире, која је решила баш сада да пообара све своје дотадашње рекорде, помислих, још која кап и оде цело насеље дуж бањског пута. На срећу, народ је био бржи и џакови песка ублажише ко зна колико веће последице. Кап се онда заинати, па скокну према Дрини и Јадру, да и тамо мало прелива чашу стрепње. То више није била кап већ трагедија. Опет џакови крај потока у Трбушници, на заобилазном, људска слога и на Брањеву, али Јелав је пао. Брадић није ни овај пут поштеђен, мост у Драгинцу издахну пред куршумима капи подивљале реке. Јад. Ар. Хектар. Све под водом од Цикота, преко Добрића, Козјака, Страже, до Лешнице и даље. Кап по кап, душа згрчена пред оним што јој очи доносе. Кнедла у грлу. Старац спас нашао на штали, али чамаца нема да га неко извуче на сигурно. Јагодњак од којег је планирао да преживи годину, вредни Клупчанин више нема. Вода му поплавила свих 80 ари црвеног блага. Кап се прелила и преко шабачког пута. Блокада ка Шапцу и Београду. Ништа боље ни према Ваљеву, а онда и до Бање Ковиљаче само амфибије имају пролаз. Јелавчанин трећи пут избацује из свог дома све оно што је обновио у току деценије. Само зидови остали, а у оку кап тежа од олова. Преврнути аутомобили, одваљени друмови, порушени мостови. Ноћ. Клизишта. Нови бескућници. Помоћ. Фали још која кап хуманости. Онда Крупањ. Завичај по мајци. Е, ту кап из ока ни срце од камена не би могло задржати. Куће као папирни бродићи однети набујалим потоцима. Како ово човек да гледа, а да не завришти ка небу? Па колика је та бездушна кап која људе сакати, узима им све, па и живот? Тек што једну кап са лица избришеш, друга навире сама пред сликама у Доњој Трешњици. Буква превалила километре од шуме до насеља и право кроз зид. Кућа као тунел. Хиљаде кубика огуљених стабала, наноси муља метар дебели. Људи чисте и надају се бољем. Ни до овог села се није могло док се одрон крај старог моста није уклонио. Мали Зворник постао још мањи и немоћнији пред неумољивом природом. Капи блатне каљуге као кипућа закувана кафа на рингли. Ако на време не склониш, она се пролије. Да није било оне кутије преко које смо гледали недаће и у другим деловима напаћене Србије, можда би се и прегурало лакше, али како суздржати кап из ока пред сликама Обреновца, посавских села и мачванске равнице претворене у каљаво море. Можда суза и не би било више, али дамари не могу мирни кад видиш јунаке који бране туђе животе. Кап ми је прелила, али се уздржах да не ланем, када видех како неке даме у штиклама крећу у обилазак опустошеног терена. Помислих, ма, нека их, саме су себи довољна критика и казна. Кап оптимизма, признајем, осетих када Вучић у срцу Рађевине обећа да ће држава помоћи и да ће народ до краја септембра добити нов кров над главом. Да ли му верујем? Морам. Желим. Шта ми преостаје? Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - НАРАВ

Zorica VisnjicСтварно смо наши. Бар понекад, када нисмо зловољни, депресивни, убијени у појам, острашћени, уплашени и глупи. Размишљам да ли је ових пет дана пакла променило Србију набоље? Наравно да није, такви смо били и раније - сажаљиви над сваким за кога мислимо да му је горе него нама, неповерљиви према сваком ко се издигао. Срби су делили храну аустроугарским и немачким заробљеницима, јер су јадни и далеко од својих, сахрањивали их после битака у заједничким гробницама са својима, јер је греота да се човеку гроб не зна и да оде неопојан, а заборављали су своје живе хероје.  Умели су да буду и господа у опанцима као у мојој омиљеној из Балканског рата када су Бугарима уочи Васкрса на поклон-пакет  пун фекалија, узвратили пакетом пуним хране уз поруку - ми вама шаљемо оно што ми волимо да једемо! Историја нам је пуна невероватних победа, али ми се радије сећамо великих пораза. Иза свих сјајних тренутака наше прошлости стајао је неки тренутак синергије, коју је, нажалост, покретала нека неправда или страдање. И сада се питам да ли ће ова експлозија добре енергије испарити са последњом барицом у кући унесрећених од поплаве. Знам да се ових дана осећамо исто. Ноћи сам проводила на нашем ФБ профилу иако сам пре тога имала лоше мишљење о тој новотарији сада кажем - хвала што постоји. Могу да сведочим како се будила солидарност међу нама. Преко ноћи стварале су се групе заинтересованих за дешавања у Лозници, Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику, а постови су пребацивани са профила на профил у секунди. Лозница је себе одбранила без хистерије и панике и са мало помоћи са стране. Ако сам добро запамтила, зачас је напуњено десет хиљада џакова песком на Брањеву! А из Крупња мрежом су се ширили вапаји, док су трајале батерије и сигнал у мобилној телефонији. Када су утихнули, проговорила је грађанска савест. Под великим притиском гледалаца и велики медији су почели да емитују вести о заборављеном граду. Сведочим и о храбрости шесторице припадника Сектора за ванредне ситуације из Лознице који су први ушли у разорени Крупањ у петак, од Столица преко Брштице пешке и вратили се истим путем дубоко у ноћ. У пола два ујутру слали су извештај команди о страхотама које су видели и тражили помоћ. Те ноћи још једна група  Лозничана безуспешно је покушавала да се пробије до Крупња, а ми смо кроз мрежу пустили вест да ујутру почиње прикупљање помоћи. Остало знате. Знате, наравно, и да није све било тако идилично добро, али то је сада небитно. Ванредне ситуације нас не чине ни бољим ни горим него што јесмо, само нас разоткривају. И сад, питам и себе и вас, шта треба да се догоди да и у редовној ситуацији пристојан свет буде гласнији од хејтера? Од оних што пре подне мрзе себе, а поподне цео свет. А, у подне, на пример, новинара који је дотрчао да сними поплаву у његовој улици извређа и ишутира целу бару на њега. Сведочим, такође да је наш новинар Саша остао прибран у складу са кућним васпитањем. Отишао кући, пресвукао се, дојурио у редакцију  и одјурио са осталим колегама из наше екипе у Мали Зворник. Ове драгоцене тренутке доживљене доброте не треба кварити, треба их памтити и на њих рачунати. За чишћење муља треба пуно памети и стрпљења. И мудрости, нарочито. Наши смо, и можемо признати да то немамо. Да имамо не би једне године трпели штету од по-плаве, а следеће од суше. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ПОЗОРИШТЕ

bobanКад се светла упале, завеса подигне, а на сцену изађу глумци, човек уђе у неки други свет, нереалан или сурово реалан. Комедија или трагедија, небитно, док траје представа гледалац доживљава нешто из чега после последњег чина излази и враћа се у живот. Шта је данас живот, а шта представа, тешко је нормалном да разлучи. Глумци се ухватили дасака које живот значе и не попуштају. Мало промешају роле, али ни маске их не могу потпуно сакрити и променити. Ваљда под утиском Фестивала, који је недавно окупио бројне љубитеље позоришта у нашем граду, и добрих представа које сам одгледао, покушавам да све што нам се стварно дешава подведем под невероватан позоришни комад. Нема дана без наслова у новинама који нас обавештава да се неко убио, да је пре тога некога другог убио, оца, мајку, супругу или пријатеља. Да је неко дигао руку на себе због немоћи да живи у време које не отвара нове могућности, нова радна места, готово да више никога и не чуди. Навикли смо на све. Човек убије лекара јер сумња у његову дијагнозу, војник пресуди себи јер га је жена напустила. Само црна хроника. Скоро да лепе ствари више и не налазе простора у медијима, добри ђаци су скрајнути, али се зато стално прича о онима који се спрдају са наставницима, малтретирају другове и другарице, прете постављањем грдних снимака на друштвене мреже и томе слично. Зидови, лајкови и остали сегменти “фејса” залудели свет па се више народ и не дружи онако како се то некада чинило на корзоу или кафани. А и кад се сретну, разговарају без речи, једни другима шаљу преписке и поруке мобилним скаламеријама. Кад поједеш сармицу од листине, то већ следећег минута зна цео свет. Са или без киселог млека. Битна ствар. Да је неко у неком тренутку у неком шопинг центру, да једе у “Мекдоналдсу”, да база по “Калишу”, да му се мачка омацила, да је одборник поднео оставку на све функције у странци, да је нека старлета у Дубаију, све то сазнаш а да не мрднеш и не проговориш са било ким. Гледам за Први мај деца у Тршић понела шаторе, пиво и мобилне. Да се сити испричају, да мало попију јер, чујем да више нико не излази ни у град ако неће тамо негде бити алкохолисан до те мере да га на носилима врате кући. Знам да сам ово већ коментарисао пре пар месеци, али, ваљда, и даље не схватам потребу да будеш пијан тамо где излазиш да уживаш. Нисам ја за то да се никад не попије покоја или да се баш све врати у време када смо одлазили у Макарску на летовање, што због мора, што због концерата који су се одржавали на сцени Феријалног савеза. Ту сам уживо слушао Дејана Цукића и његову групу “Булевар”, “Генерацију 5”, а током лета свирали су ту и “Азра”, “Филм” и други култни рок састави. Довољно је да се врате праве вредности, култура понашања и говора, дружења уз смех, добру музику, да свако може у школу и на факултет, да вредни буду награђени а поштени цењени. Можда то ови данашњи политичари и чине, почели су од радног времена, а памтим да је мој отац радио од шест до два поподне и да је увек имао времена и да се одмори и да ме одведе до села да се поиграм са рођацима. Имало се и за летовање, шатор, па чак и за шиваћу машину коју никад нико није користио и која и данас стоји у ходнику као какав споменик прошлих времена када се имало за све. Ваљда је све то било лоше па се морало нешто мењати. Почели су од државе, а наставило са политиком и странкама. У каквом смо данас позоришту видећемо за који месец или годину, али плаши ме да завеса не падне пре времена. Да нам неко опет не каже да смо одабрали погрешан жанр. Да је све ово била драма а да је народ жељан хлеба и игара, смеха и мало мира. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 17, 2020 331

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се…
окт 10, 2020 535

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 359

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 843

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…
сеп 19, 2020 996

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Каже народ - “свакоме је његова мука највећа”, а народ не греши. Загледани у своје новчанике и тањире себично мислимо да је нама најгоре, али није. Знате оно “И богати плачу, зар не?”, потврдило се ових дана и “дубоко” ме гануло. Скоро да сам поцрвенео због свог и нашег себичлука, само мислимо на…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"