fbpx

НАШИ СМО - ДОКЛЕ ВИШЕ?

SassaЛозничани  годинама живе  “на ивици” и то не својом вољом. Руски рулет “играмо” свакодневно са гомилом опасних материја остављених у пропалој “Вискози” навикнути  да сваки час, и то буквално, због некога ко сецка вентиле, резервоаре или цевоводе може избити пожар, експлозија или отровне материје отићи у ваздух, воду или тле. Живимо са  еколошком катастрофом над главом која сваки секунд може да нас звекне и ником ништа.

Данас, осам и по година од престанка прозводње у “Вискози” празно звуче коментари да НИЈЕ СМЕЛО остати у фабрици било какве хемије, а камоли опасних материја. На “лудило мозга” нормалне тера и сасвим озбиљан одговор Агенције за приватизацију на наше питање шта је она предузела да спречи неовлашћене уласке у фабрички круг “Вискозе” и одношење секундарних сировина? До јула месеца 2013. фабрички круг “Вискозе” је обезбеђивало обезбеђење које је стечајни управник заменио професионалним обезбеђењем фирме “Перфецт цомпанy” из Београда. Уз свесрдну помоћ органа МУП-а настојимо да сачувамо преосталу имовину стечајних дужника. Стечајни управник улаже максималне напоре на очувању преостале имовине, али су могућности лимитиране недостатком финансијских средстава. Досадашњи учинак обезбеђења јасан је на први поглед, а и новоангажовано баш је имало шта да чува у фабрици која је готово једну деценију  остављена на милост и немилост лопова. Оно што здрав разум налаже је да се фабрика, посебно онаква какав је била “Вискоза”пре тоталног заустављања, припреми за стајање. Да се сви цевоводи и резервоари и погони испразне од хемикалија, посебно опасних, а онда све конзервира. “Вискоза” је више заустављена хаваријски него плански, као  у некој бежанији и све што се у том моменту затекло у њој, ту је и остало.  Два изгубљена живота, више пожара, цурење амонијака, а сада и истицање црног луга, уз овлашћено и неовлашћено изношење секундарних сировина, биланс су досадашње (не)бриге државе о “Вискози”. Докле више? Последњи је час да престане изазивање судбине и Лозница више не буде талац нечијег нерада, небриге и неспособности, а њени житељи против своје воље играчи својеврсног руског рулета у коме окидач држи неко ко за шаку динара сече вентиле и цеви по фабрици. Град, чули смо то сто пута, није надлежан за “Вискозу”, држава јесте и од ње је помоћ тражена безброј пута. Прави је час да коначно неко каже ко то не хаје за отрове у “Вискози”, Агенција за приватизацију, стечајни управник, неки министар, службеник... Ко не поштује налог Министарства енергетике од септембра да се објекти са опасном материјом обезбеде  и она у датом року измести, а пре свега ко је спречио да се пре осам година “Вискоза” ослободи опасне хемије. Пре прекида рада 2005. фабрика се спремала за наставак производње и набављала је сировине, а када се то није десило, враћали су их, али су неке, као  ЦС2, довољан за месечни процес рада, остале ту до данас. У лето исте године тражила је дозволу за рад од најдуже месец дана како би потрошила ЦС2 и залихе других опасних сировина, али јој то није било омогућено.

Због те одлуке данас су потребне силне паре да се опасне материје уклоне, а Лозница годинама живи на ивици еколошке катастрофе у држави која се “Вискозе” сети само кад се деси неки акцидент, припрети кривичним пријавама и сваког чуда за три дана доста. На жалост и срамоту оних који су од фабрике која је хранила цео лознички крај направили онакво ругло. Докле више?

Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - РАНДЕВУ СА ТОЗОВЦЕМ

tesicПоред многобројних музичких састава, певача и певачица из целе бивше Југославије, у Кур-салону је у првим годинама своје успешне и дуге каријере, наступао и тада већ изузетно популарни певач и хармоникаш Предраг Живковић Тозовац. Његово гостовање побудило је огромно интересовање међу мештанима Лознице и Бање Ковиљаче, поготову код појединих девојака, које су резервисале најбоља места у сали, неби ли му својом лепотом и шармом лакше скренуле пажњу на себе. Пошто је Тозовац, као прави професионалац, током наступа забављао све госте подједнако, не реагујући посебно на ужагреле девојачке погледе, три најупорније међу њима искористиле су музичке паузе, да му преко конобара доставе своје цедуљице у којима изражавају жељу да се упознају са њим. Опуштајући се између наступа, препричавањем разних догодовштина са колегама из оркестра, и неколико својих познаника, међу којима се те вечери за музичким столом нашао и локални музичар Тома, иначе велики шаљивџија, Тозовац није стизао да прочита ниједну од три цедуљице, што је Томи дало идеју да у његово име пошаље одговоре свакој од девојака, чије је склоности према музичарима итекако добро познавао.

Када је конобар једној од девојака достављао Томину цедуљу са “Тозовчевим одговором”, Тома би истог часа замолио Тозовца да јој махне руком, наводно у знак пажње јер га је она раније поздравила, што је деловало као да је сагласан са њеним предлогом.

Чим су прочитале то на цедуљици, пресрећне би девојке истог часа одлазиле својим кућама, не знајући да ће сутрадан поподне, једна од њих узалудно стајати састима испред “Три чесме” у Бањи Ковиљачи, друга испред “Градске кафане” у Лозници, а трећа чак код Санаторијума на Гучеву, док ће њихов обожавани Тозовац, и не знајући за то, у исто време седети у београдском “Шуматовцу”, уговарајући нове наступе, далеко од Бање Ковиљаче.

Зоран Тешић

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЉУДСКОСТ

zorica nasi smoСтварно се осећам поносно ових дана што сам Лозничанка. Иако имам страх да бих могла звучати патетично, храбро ћу рећи да сам очарана брзим одговором целог града на позив у помоћ породици Мирковић чије је дете заробљеник неких шест хиљада евра. Без много вапаја и медијске буке, све су прилике, паре ће бити брзо сакупљне и Младен ће моћи да се врати кући са апаратом без којег су његова плућа немоћна, а да ће Лазар из Бање Ковиљаче отпутовати у Москву. Иако је акција покренута у време општег страховања да ће због неразјашњеног Случаја Огњановић грађани Србије убудуће одбијати да учествују у прикупљању хуманитарних прилога Лозничани су, на врло достојанствен начин, демантовали теорије да људскост може да узмакне пред непочинством. Спадам у оне који су љути на државу што не води већу бригу о својој нејачи. Заступник сам теорије да у Србији, упркос константном паду БДП и расту незапослености, ни данас не би било ни гладних ни немоћних у болести да је само мало више људскости. Прво, да се краде мање и друго да се о државном буџету односи као према народним парама. Одлучно одбијам све примедбе да кривична дела не треба доводити у везу са људскошћу јер сам заступник и теорије да прилика не чини лопова већ његов карактер. Ево на пример, најновији случај новосадског декана који прима седам државних плата које су у збиру веће од износа потребног за апарат без којег Младен не може да дише. Да ли је декан починио кривично дело? Није. Да ли му је држава безочно омогућила да зарађује више од 20 просечних Лозничана заједно? Јесте. Да ли се он утриповао да му то стварно и припада? Очигледно јесте. Е, сад, овде је валидан одговор на само једно питање - какава корист за државу и народ од његовог толиког рада? Али он није усамљен случај. Као што нема тачних података о укупном броју запослених у јавном сектору, тако нема ни тачног податка о броју запослених у јавном сектору који примају плате и месечне надокнаде на више разних адреса. За једну државну службеницу новинари тврде, на четири, али да није рекордерка. Жива била, пошто си већ велика порасла! Замишљам је у разговору са једном нашом суграђанком која ради непријављена за десет хиљада месечно у три рате. Ова наша би била свакако задивљена успехом државне службенице, али како би државна службеница доживела ничим заслужени неуспех своје саговорнице? Бојим се да би јој рекла да мора много више да се труди. Знам девојку и знам колико труда улаже шест дана у недељи да заради својих десет хиљада у три рате. Газдарицу не познајем лично и не желим. Кладим се да она никада никоме није дала добровољни прилог. Она га прима сваког месеца као и речени државни службеници и то од најсиромашнијих грађана Србије који на овај или онај начин раде за њих. Ко их шиша. Хоћу још мало да уживам у овом лепом осећању позитивне енергије и доброте у Лозници којем приприсујем и одлуку Града да помаже свако трећерођено дете до његовог пунолетства. Све ми се чини да смо сведоци неког надреалног тренутка који је дошао заједно са Тијаном Огњановић у којем су се људи у Србији схватајући да су своји узвисили над државом. И Лазаревац тако схватам. Ако грешим, не хајем. Људски је. P. S Ево једне грешке за коју врло хајем. У прошлом броју грешком насталом услед премора нико од троје људи који ради на прелому и контроли сваке стране није приметио да је колумна “Штребер” незаслужно приписана мени уместо правом аутору Саши Трифуновићу. Извињавам се и Саши и свима вама којима се текст допао. Људски је грешити нарочито у тринаестом сату рада. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ВЕГАС У “ЦЕНТРАЛИ”

tesicИзненадно појављивање првих електронских “слот” и “покер” апарата у неколико лозничких угоститељских објеката, крајем 80-их година прошлог века, малом броју гостију је у прво време привлачило посебну пажњу, поготову у амбијенту ресторана “Централ”, где се на столовима прекривеним коцкастим столњацима служила кафа са шљивовицом, вруће печење и чувени шкембићи, а увече у прпуној сали организовала популарна томбола. Међутим, специфични продорни звуци и светлуцање монитора са апарата, који су непрестано симулирали разне врсте игара, неминовно су временом појединцима побуђивали радознатост, међу којима су се посебно за њих загрејали угоститељ Мирко “Шиптар” и комерцијалиста Мишо Симоновић Теча. Пошто се Мирко за разлику од Тече убрзо прочуо као “експерт” за аутомате, јер је једном случајно на ситан улог добио поприлично вредан “џек-пот”, стекао је репутацију међу осталим знатижељницима да и њих увек може да посаветује како да играју. Ту “привилегију” приуштио је и једном непознатом узгајивачу птица певачица, који је на путу од Сарајева до Београда зауставио комби са “робом” пред “Централом”, да као и обично наручи једну порцију јагњетине, која му се ту много свиђала. Пошто је јагње морало да буде на ражњу још око сат времена, решио је да чека, а уједно мало да се одмори и огреје. Видевши Мирка како се са уживањем забавља на једном од аутомата, ђаво му није дао мира, па га замоли да и њему објасни принцип игре, неби ли на тај начин прекратио паузу. Када је Мирко после извесног времена видео колико му се “ђак” запалио за игру, и какве велике улоге је почео да уплаћује, осећајући помало за то и своју одговорност, отишао је право кући, док је распамећени човек наставио да увећава све већи и већи износ за уплату, да би око поноћи остао без пребијене паре. Тек тада је схватио да су му 33 хиљаде марака, које је понео у Београд отишле у ветар, и то због једне порције печења, коју чак није стигао ни да поједе. Знајући да за повратак до куће неће имати довољно бензина, замолио је конобара који му је навијао аутомате, да му до сутра увече позајми двадесет марака, на шта он није пристао, правдајући се да сав новац мора одмах да стави у пазар. Немајући куд, ојађени човек сео је у комби, и кренуо назад кући, па докле стигне, праћен тужним цвркутом промрзлих птичица.

Сличне судбине задесиле су убрзо и многе лаковерне Лозничане, поготову “Течу” који је био толико огрезао, да је једанпут на своју славу, скокнуо на час до “Централе” да “купи цигарете”, и наравно заборављајући на госте, као омађијан сео одмах за аутомат, вративши се кући тек пред зору, са испражњеним новчаником.

Зоран Тешић

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

децембар 07, 2019 228

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 282

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 960

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 733

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 927

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"