fbpx

НАШИ СМО - СИРОМАШТВО

Zorica VisnjicПре неки дан силом прилика слушала сам разговор двоје пензионера. Он живи од инвалидске, она од породичне пензије. Обе заједно за једва пристојан живот. Јеси ли слушала вести данас? Шта се дешава са Украјином? Много ме то секира - каже он. И ја се секирам, каже она. Стварно вас то секира?, нисам могла да одолим. Наравно да се секирам, ко зна како ће се то одразити на нас, каже она. Добро је да се секирају због Украјине, мање боли него да се секирају због својих живота, помислила сам. Овај случај навео ме је на размишљање о нашој националној склоности да стално некога жалимо и да се поредимо са онима који су гори од нас. Тако су нам, у далеко бољим временима, сваки пут када бисмо отворили питање повишице плата, затварали уста речима: Ћути ту, шта да кажу радници “Зајаче”, после, како је време одмицало, таквих примера бивало је све више и више. Узалуд би било потезати аргументе да су њихове фирме у великим проблемима, а наша није, важно је било увек наћи негог коме је теже. Таква нам је и власт, увек је она претходна била одговорна за све проблеме које није могла да реши актуелна. Они су били гори, само да се не врате. А сви су се враћали на овај или онај начин. Само су се мењали наши страхови од могућег горег, не дај Боже. Рат, плаћено, па неплаћено одсуство, приватизација, губитак посла, губитак достојанства, губитак здравља, губитак свега што личи на стварни живот. Зато смо пригрлили ријалити програме, где су сви гори од нас, Екрема од којег смо паметнији, политичаре од којих смо поштенији, таблоиде и ружичасту телевизију који обезбеђују сваковрсну храну за нашу насушну потребу за горим. И ево где смо, на првом месту међу сиромашним земљама Европе са стопом сиромаштва од скоро 25 одсто! Где сада да идемо по утеху када смо ми најгори? На друге континенте? У земљи где је 40 одсто неписмених и полуписмених може се стићи само до сопственог зида иза чије капије се деца амнестирају од свих несташлука и неподопштина речима: Као да су друга деца боља! Зато у животу просечног Србина данас велику улогу игра Украјина, јуче Израел, пре тога Сирија и Либан. Не знамо где су, али знамо да је њима теже и знамо ко је за то одговоран. Исти непријатељ који је и нас упропастио. И зато ми страствено мрзимо све што долази са те стране јер њихови животи нису гори. Немам никакав одговор на питање зашто је тако, осим претпоставке да нојевски начин живота водимо само зато да се не бисмо суочили са својим ликом у огледалу. Када бисмо се поредили са бољим од себе, онда бисмо морали више да учимо, радимо, ризикујемо и постављамо питања. Овде више нико не поставља питања и нико се не секира због будућности. Овде се живи за данас, главе окренуте у прошлост, али не да би се видело где смо грешили, него да се нађу аргументи за жалопојку како нам је некад било боље. Или да нађемо кривца зато што нам је данас горе. Прошло је скоро месец дана како су медији подсетили на поразне статистичке податке о писмености и већ неколико дана о стопи сиромаштва. И ништа. Мук. Игноришемо. У истом дану када су осванули наслови о нашем сиромаштву, повела се владина прича о смањењу плата и пензија, најава ревизије инвалидских пензија (то је у реду), али и дечјих додатака. Испада да је државу ојадила сиротиња која сваког месеца стави у џеп по две-три хиљаде намењених за издржавање деце. Није јасно зашто то раде, када се стално пооштравају услови за добијање дечјих додатака, а смањује број рођене деце. Пензионери са почетка текста када стигне пензија прво одвоје за лекове и унучад, плате рачуне и онда до следеће пиље у ТВ и секирају се због Украјине. Кад им смање пензије, нема везе, правдаће то тешким стањем у земљи које може бити још горе. А да размислимо о идеји да би могло да нам буде боље? Да, напокон, изађемо из драме Душана Ковачевића “Лари Томсон - трагедија једне младости” било би пожељно уврстити је у обавезну лектиру у средњим школама. Некако ми се чини - када би наша деца савладала то штиво, њиховој деци би било боље. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - НАБОДИ ГА

Sassa“Када се потучеш, најбоље је да га песницом удариш у врх браде јер ће одмах пасти. Треба гађати у чело, међу очи, у груди, под ребра и међу ноге”. Овај кратак курс нисам чуо од неког прекаљеног уличног табаџије, нити познаваоца борилачких вештина, већ  од једног десетогодишњака. На питање одакле од то зна, одговорио је: “Гледао сам у филмовима, а нешто ме је научио тата”. У време беспарице, несигурности и свих чуда којима смо одавно окружени, изгледа да смо изгубили из вида како нам, са ким и у каквој атмосфери одрастају деца. Може ли се оправдати, или бар објаснити како је и зашто могуће да када се неко потуче, остали навијају, а ретко ко покуша да раздвоји борце? Шта рећи о томе да у тучи два клинца млађи основци око њих направе круг и навијају. “Набоди га, не расправљај се са њим”,  “Убиј га”, “Крши га”, “Ј... му матер”,  “Удри у груди”, “Поломи му кичму”, неки су од поклича и савета које сукобљени добијају од осталих маминих и татиних “анђела”. Зар не изазива језу слика где неколико момчића петог и шестог разреда насрће на вршњака, а када га оборе, навале да га шутирају? Што је још горе, то није насумично ударање, већ се циљају груди, глава и бубрези. Претерујем? Сви који тако мисле, нека најпре размисле о томе колико познају своје чедо и знају ли баш све што се крије иза тих “невиних” окица. Да ли већина родитеља данас стварно не зна, или неће да зна, где и како им одрастају деца јер је тако лакше. Сигурно је да на децу имају утицаја насилничке компјутерске игрице и филмови, данас доступни на сваком ћошку и на хиљаду начина (интернет, компјутери, мобилни...), али где су ту, пре свега, родитељи па онда школа у којој деца проводе времена колико неки на радним местима? Немогуће је да се данас деца рађају агресивна, склона варању и лагању, без осећаја за част и поштење и да не умеју да разликују добро и зло. Пре ће бити да их нисмо научили, и да их томе не учимо, или бар не довољно. Каква су то времена када деца која су одрасла заједно и школски су другови крију једно од другог да иду код истог наставника на приватне часове (е, то је тек тема), а само зато да онај други не оде на контролни или писмени спреман и добије добру оцену? Да ли су они сами то смислили или их је неко томе научио? Нажалост, част изузецима, расту генерације егоиста, саможивих, а родитељи то оправдавају суровом реалношћу где је, да би преживео, потребно газити све око себе.  Једно се заборавља, тај мали егоиста једном ће порасти, али тада неће бити саможив само према околини, већ и према мами и тати који су га тако усмерили. Е, када завршите у неком старачком дому, заборављени од вашег чеда, биће касно да се кајете. “Анђео” неће имати времена да вас позове, а камоли посети, јер мора да заради за своје прохтеве, а научили сте га да су он, или она, најважнији на свету и да прво морају мислити на себе. Они који неће да им деца буду таква, који их не уче где ударити вршњака да се највише повреди, већ да другима помогну и заштите их, такви који кажу детету - не лажи, не кради, учи јер ти знање нико не може одузети, немој мислити само на себе јер човек није острво, изабрали су много тежак пут. Треба бранити и образложити такве ставове детету које око себе види све супротно, треба истрајати, иако нема гаранције да ће вам дете сутра због таквог васпитања бити срећно, већ пре оно друго, али избор је ваш. Све се окреће па можда за коју годину опет дођу времена када ће се ценити рад, знање, поштење и моралне вредности којима су учене неке старије генерације. Утопија? Можда, али да одгајите кретена не морате се трудити, само га пустите да ради шта хоће, све му аминујте и више од пола посла је готово. После, док се будете чудили шта би од онаквог детета, немојте заборавити да сте га, поред осталог,  баш ви саветовали “Набоди га”. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО – ЛЕД

Zorica VisnjicШта год да прочитам или чујем ових дана, стављам у контекст чињенице да је у Србији 17 одсто грађана неписмено, а 23 одсто има само основну школу. Верујем да је та чињеница од пресудне важности за креирање многих стратешких планова. Страначких, како просути што више јефтине демагогије и убрати што више скупих гласова, пословних, како оборити цену рада до бесмисла, естрадних како издићи глупост на још виши ниво до  ивице апсурдности и таблоидних како све то заједно искористити за повећање тиража, а истовремено подстаћи глад нације за још више крви, баналности и очаја. Тако долазимо до сазнања да је неписменост најисплативији производ у Србији са неограниченим роком трајања на прилично стабилном тржишту. Истовремено, факултетском дипломом може да се похвали само 6,5 одсто грађана, ђутуре са државних и приватних универзитета. Зашто их раздвајам, ваљда је јасно. На једном уче како да мисле, а на другим како да смисле. Судећи по биографијама, овим другим иде боље, воде државу, економију, просвету, инфилтрирају се у културу, дрмају спортом и чим још стигну. Али не интересују се много за егзактну науку, књижевност, филозофију и наравно, социологију. Психологију да, али ону у џепном издању за снаћи се у свакој прилици. Све што њих не интересује, у овој земљи још вреди, али нема цену. Ако будућност нације почива на том бесцењу, чему да се надамо кад  од нас и званично необразованијих нема не само у региону, него и у целој Европи која је себи ставила у задатак да до 2020. мора имати 40 одсто високообразованих грађана. Замислите само када буде почело да се отвара то поглавље у преговорима, па кад навалимо да штанцујемо студенте, како бисмо се умилили ЕУ као лош ђак када одговара за двојку. Да ли ће се тада обарати критеријуми или отварати нови универзитети попут оног у Новом Саду где политичари најлакше долазе до диплома. Платиш две, а трећу добијеш гратис! За плаћање унапред, мастер бесплатно. За плаћање унапред са мастером, докторска дисертација на поклон, одбрана гарантована. Уместо силикона, поклоните за рођендан диплому! Наша диплома сјајно иде уз ваш нови ауди! Ваша диплома наш пут у Европу! И све тако, лепо и пријемчиво уху сваког просечног потрошача. Осим тога, што понуда буде већа, и цене ће бити ниже. Родитељима ће се омогућити задуживање по најповољнијим условима, студентима шестица, само ако изађу на испит. За то време на државним факултетима и даље ће се опирати бесмислу, али неће учинити ништа посебно да осавремене наставни програм, претресу градиво и уједначе критеријуме. Истина је да факултети живе од лоших, а не од добрих студената. А од чега ћемо сви ми живети у будућности? Како ћемо знати шта је добро, а шта лоше за нас, ако не научимо децу да критички мисле, ако у образовању не видимо егзистенцијалну потребу него друштвено пожељну форму? Можда у обиљу других проблема не видимо довољно јасно да је необразовање на свим нивоима наш највећи проблем, можда и већи него с краја 18. века када је Доситеј вапио: “Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорци”! Могло би се о овом писати охохо, али ко ће то да чита? Кога интересују овако буђаве теме. Боље је усредсредити се на то како искористити тај потенцијал као ретки ресурс данас у Европи, а сутра у свету. Не верујете ми? Мислите да само зато што знате ко је Нушић имате право да се посипате пепелом, уместо леденом водом? Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЦЕР

Zorica VisnjicМени је данас уторак, а вама је данас  петак. Ја данас, у уторак, пишем овај текст, док ми је још врућа тема, а ви ћете га читати, данас, у петак, када изађу новине. Објашњење потпуно непотребно, али купујем мало времена како бих средила мисли, узбуркане најважнијим догађајем дана. Да није наслова, још бисте могли и помислити да говорим о избору новог министра привреде. Кладим се, а волела бих да изгубим, да је то била главна тема у друштву у среду и четвртак. Брига ме данас за то. Овај или онај, сасвим свеједно, после њега ће доћи други. Овај дан је важан само по Церу и ако сам изгубила опкладу, онда је Србија проговорила о себи. Ако Србија ћути, онда ОК, ја грешим када тврдим да нисмо достојанствено обележили стогодишњицу велике победе и великог страдања. Бар, ни близу прошлогодишње прославе Миланског едикта чему је била посвећена и цела година. Тако смо ми у име целог хришћанског света славили тај, збиља значајан датум, којим је установљена верска равноправност и престао тристагодишњи прогон хришћана. На челу организационог одбора за прославу 1.700 година Миланског едикта  били су председник државе и патријарх. Није се штедело - 19 милиона динара за позоришну представу, више од сто милиона за цео програм. Плус новоподигнута црква светих Константина и царице Јелене у Нишу, па споменик, па оперска представа којој је присуствовао председник, па пет хиљада Нишлија у живом крсту са упаљеним свећама. Све супер. Нека свет види да смо за верску толеранцију, да смо верујући народ и да ценимо цара Константина Великог иако он нама није ништа. Само је рођен у граду који данас припада нама и то је све што нас повезује. Он је био Римљанин, а церски јунаци су наши. Ваљда и они мало припадају свету, бар оној половини са којом смо били на истој страни у Великом рату и којој смо донели прву победу, која се и данас изучава у свим војним академијама. Зашто их нисмо позвали да заједно прославимо, како доликује, зашто нисмо организовали научне форуме и пружили прилику еминентним историчарима и војницима да лепо говоре о нама, зашто је у целој српској кинематографији снимљен само један филм о Церској бици...? Да ли смо се уплашили да нас не надјачају они који су нас окривили за рат или смо ми данас, збиља, добра вест за цео свет јер смо окренути будућности и економском просперитету и више не изазивамо невоље, како рече премијер Вучић CNN? Углавном, драги моји, смандрљасмо ми ову прославу, која како је првобитно планирано није ни требало да буде на Церу, него у Народном позоришту. Гледам пренос и не верујем, председник државе послао венац по изасланицима, председница Народне скупштине, такође, нигде престолонаследника, унука славног краља који је у воловској запрези прешао Албанију, нигде његовог венца, нигде нашег градоначелника да, како доликује и, како је до сада било, поздрави скуп. После чујем да ни престолонаследник ни градоначелник нису били предвиђени протоколом. Наши били упорнији па им ипак дозволили да положе венац у званичном делу програма, а престолонаследника било срамота (претпостављам) да само стоји у публици и да после званичне церемоније полаже венац. Венац је у његово име положио Крунски савет, али далеко од ока камере. Ако због тога није дошао на Цер данас, свака му част, а ако је имао преча посла, на част му било. Али где је био председник? Које је то важније место било од Цера данас и зашто они који су плаћени да га саветују и праве му распоред обавеза нису рекли да је Текериш пречи од Наиса, а Карађорђевићи од римског императора! Не знам да ли смо се огрешили о претке, али јесмо о хришћанске вредности чије смо установљење гламурозно прославили. Заборавили смо у том дану да се званично захвалимо добротвору Нићифору Аничићу родом из околине Пријепоља, а на привременом раду у Јуханесбургу који је финансирао све радове у компексу. Кажу да му није било право што су новинари објавили да је издвојио 60.000 евра јер “паре се не броје када се за претке даје”. Нису ни преци мерили ни величину своје жртве ни величину своје победе. Оставили су то нама. Али, ми смо такав народ, радије спомињемо своје поразе него победе и своје “издајнике” него родољубе. И да нам је да нас, некако, свет заволи, као што ми волимо њега. Уби нас неузвраћена љубав. А, да пробамо са самопоштовањем? Можда то упали. Тамо далеко, далеко од мора. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

фебруар 27, 2021 196

НАШИ СМО - Реквијем

Не, нисам био од оних обожавалаца који су ишли на сваки његов концерт, нити сам знао напамет баш сваки његов стих, поготово не оне исписане и отпеване током двехиљадитих, ваљда с годинама успорава моћ памћења. Никада нисам скупљао његове постере, плакате или…
феб 20, 2021 132

НАШИ СМО - Симболика

Мислим да Србија није могла изабрати бољи датум из своје историје за Дан државности од 15. фебруара - дана у којем се преплићу устанак за слободу и тријумф слободе над тиранијом. И када бих морала да бирам да ли ми је срцу ближи 15. фебруар, дан у којем је 1804. почео Први српски устанак против…
феб 13, 2021 293

НАШИ СМО - Јасеновац

Да смо поштовали себе, поштовали своје претке који су само зато што су били Срби смрт упознали на најстравичнији начин, данас би се за Јасеновац знало бар колико и за нацистичке концлогоре, Аушвиц, Дахау или Матхаузен и не би било могуће да се поводом премијере филма “Дара из Јасеновца” пишу…
феб 06, 2021 300

НАШИ СМО - Споменик

Као што се прича није смиривала када је најављено постављање споменика Стефану Немањи у Београду, као ни када је почело његово “подизање” испред некадашње железничке станице, тако се већ данима препричава церемонија његовог свечаног откривања на Светог Саву. Док се државни врх с поносом диви…
јан 30, 2021 486

НАШИ СМО - Милена

Сведочење глумице Милене Радуловић, која је пријавила Мирослава Мику Алексића за силовање и сексуално злостављање када је имала 17 година, отворило је Пандорину кутију и покренуло лавину исповести девојака и жена са сличним или истим искуством у целом региону. Мало ко не зна о чему се ради јер је…

Репортажа

феб 16, 2021

ВУК КАРАКЛИЋ - ИГРАЧ, КОРЕОГРАФ И КРОЈАЧ - Пола века у свом “Караџићу”

Караклић је активно играо дуже од две деценије, двадесет и нешто година је кореограф, а и…
феб 07, 2021

ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ ТАПЕТАРА - Полован кревет као стара шкриња

Преправке старог намештаја за већину представљају само начин да од половног добију нови…
феб 07, 2021

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Овца ојагњила шесторке

У домаћинству Милутина Бабаља из Бање Ковиљаче једна овца ојагњила је шесторо јагњади што…
феб 04, 2021

ЛОЗНИЧАНИН У ЛОНДОНУ - Марко Тешић докторирао психологију

Лозничанин Марко Тешић однедавно је доктор психологије чиме се успешно завршио његов…
јан 27, 2021

ОД ЗНАТИЖЕЉЕ ДО ДОБРОГ ДЕЛА - Спасао на хиљаде фото-снимака из “Вискозе”

Док су други черупали и најмањи метал из бивше “Вискозе”, Александар Костић (23), спасао…
јан 08, 2021

ИЗ ПРОШЛОСТИ ЛОЗНИЦЕ - Човек који је одевао “људе из излога”

Сећања на стару Лозницу, осим у музеју и неким књигама, у времену које све већим…
јан 07, 2021

ДРАГОСЛАВ ВУЈИЋ И ЊЕГОВИ ПРОНАЛАСЦИ - Идеје долазе саме

Драгославу Вујићу није проблем да добије идеју како да осмисли нешто ново или да унапреди…
јан 03, 2021

ПРВИ ПУТ У ЧЕТВРТ ВЕКА - Деда Мраз се одмарао

Откако је 1995. године први пут обукао дедамразовско одело, Зоран Томић Тома протеклог…
јан 01, 2021

ПРИЂИ СРЦЕМ 11. ПУТ – За дечји осмех нема препрека

Тај досадни вирус покварио је много тога у прошлој години, одложио, померио, отказао…
дец 27, 2020

ГДЕ СУ, ШТА РАДЕ - ДИМИТРИЈЕ ПАВЛОВ - Харвард превазишао сва очекивања

Некадашњи лознички гимназијалац, ђак генерације и освајач бројних награда на међународним…

Грми Ло

феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"