fbpx

НАШИ СМО - ТИШИНА

bobanТаман човек помисли мало је времена за бурну предизборну кампању, за скупе рекламе на ТВ и огромне главе на билбордима, кад не лези враже. Мало помало, захуктава се како време измиче. Чујем како комшију дете пита зашто је на билборду поред месаре исписано презиме Дачић, са тачком на крају речи. Објашњава дете да то не би тако требало, осим ако није у питању реченица. Чуди се дете како то може без глагола или каквог придева, а невољни отац подиже и спушта рамена, невешт да правилно одговори. Мисли човек, само ће ти се касти кад стасаш да и сам бираш своје председнике, потпредседнике и све друге. На истом билборду, са друге стране, плакат супарничке странке која обећава будућност са борбом “за радна места”. Испод билборда нека жена мотком преврће по контејнерима, који, узгред речено, постављени на углу раскрснице прилично ометају нормалан саобраћај. Додатну сметњу прави и младић са колицима привезаним за бицикл, који скупља бачене картонске кутије. Као секундарна сировина оне су му једина могућност да нешто поштено заради и обезбеди векну хлеба (као сав нормалан свет) и нешто саламе. Ако промашите билборд или редовне телевизијске “предизборне програме” у “плаћеним терминима”, без панике. На улици се надајте пресретачима који вам нуде летке, траже потписе или вас директно питају - Да ли сте за Вучића? Гора варијанта је када вам слични, са роковником у руци, покуцају на врата тражећи исто. Чисто легитимисање. Следећи кажу “време је”, а поштен човек се пита - за шта? Иста лица, слични сценарији, а народ ћути и гледа. Тачно је, што неко рече, кад тишина проговори, далеко се чује, али да ли је то та тишина? Неко записа и да кад тишина проговори, урлају заборави. Да ли је то - то? Постоји и једна сјајна композиција из 1966. године, такође се зове “Тишина”, а изводи је трубач Маријан Домић. Али та мелодија је често означавала повечерје у логорима извиђача. Било како било, тек ујдурма се захуктава, све су чешћа препуцавања међу страначким функционерима, а, рекао бих, није ретко и непоштовање одређених прописа током политичких надметања. У изборној кампањи, како су указала три независна контролна органа, Заштитник грађана Србије, Повереник за информације од јавног значаја и Агенција за борбу против корупције, не смеју се “употребљавати јавне службе и ресурси, нити задовољавати здравствене и социјалне потребе грађана”. У њиховом апелу се наводи и то да су недопустиве предизборне активности “од врата до врата”, по школама или обдаништима. А шта се дешава? Уколико вас мрзи да скокнете до болнице и измерите притисак или ниво шећера у крви (умало не рекох олова), то ће вам већ омогућити нека од странака на штандовима поред пијаце, на шеталишту или у сеоским задругама и домовима културе. Ако убодете термин, ето ту и упаљача, хемијске оловке, неког летка са политичким порукама, беџева са сликама “вођа”, капица и шалова са логоима партија. Пуне руке. Шта ћеш више. После свега препоручујем да ову недељу искористите како год желите, опуштено, у друштву фамилије, са пријатељима, а за ону наредну, 16. марта одлучите сами. Сами премерите шта вам је чинити. Неки ће отићи, неки ће доћи, а неки ће само измењати столице. Ми смо поново на истом. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЊИХАЛО СТРАВЕ

tesicПоред великих историјских спектакла и класичних вестерна, најгледанији филмови у лозничким биоскопима у Вуковом дому и на Градилишту, током 50-их и 60-их година били су филмови страве и ужаса. Посебно интересовање у малој варошици Лозници владало је за филмове великог мајстора тог жанра Алфреда Хичкока, поготово за његова ремек-дела из тог периода “Вртоглавицу”, “Север-северозапад”, “Психо” и “Птице”, мада су тапкароши задовољно трљали руке, када су се на репертоару налазили и поједини филмови такве врсте и из “Б” продукције, као незаборавни “Крик страха”, “Њихало страве” и “Дракула”. Пошто је малолетницима без присуства њихових родитеља гледање таквих филмова било забрањивано, поједина несташна деца, у коју сам се тада убрајао и ја, довијали су се на разноразне начине да на улазним вратима биоскопске сале избегну непријатан сусрет са строгим разводником Бошком, и задовоље своју знатижељу. Тако једне вечери уочи приказивања поменутог хорора “Њихало страве”, шћућурен у ћошку биоскопске сале Вуковог дома поред ужарене пећи, заједно са још једним десетогодишњим вршњаком из Мале, и пресрећан што сам се на волшебан начин провукао незапажено поред разводника Бошка, једва сам дочекао тренутак да се погасе светла и почне пројекција. Иако је током првог дела филма било неколико напетих и језивих сцена, у препуној сали владала је донекле опуштена атмосфера. Али када се на платну појавио стари напуштени замак, између чијих је високих мрачних зидина испреплетаних густом паучином  на прашњавом столу лежала разапета и завезана главна јунакиња, изнад које се уз језиву шкрипу клатило огромно сечиво, у сали Вуковог дома је истог часа завладала гробна тишина. Међутим, када је напетост у публици достигла кулминацију, пошто се сечиво после сваког замаха спуштало све ниже и ниже, наговештавајући да ће убрзо немоћну девојку пресећи преко стомака напола, мог вршњака из Мале ухвати паника, па кроз плач пискавим али продорним гласом узвикну: - Ајоој, Ајко, мајко, гушава! Који ме к . . . тера да дођем овди, да гледам шејтане! Док се у публици полако стишавао жагор и смех, пошто се сцена у замку још није била завршила, поред пећи се као дух однекуд створи чика Бошко, који мене и дечака из Мале ухвати за уши и истера из сале. Зајапуреног лица и ушију кренух ка својој кући, сав престрашен, не знајући да ли више од застрашујућих сцена из филма, или када ми се пред очима из мрака у сали Вуковог дома, указала силуета љутитог разводника Бошка. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - НЕДОСТОЈНИ

SassaЗамислите да се данас сретнете са неким од српских војника чија је крв пре сто година натопила сваку стопу Цера или Гучева, да ли бисте имали петље да их погледате у очи, или бисте оборили поглед. Надам се да у нама  има још толико људскости да би нам поглед пао, а душа, ваљда је још има, пожелела да у земљу пропаднемо од срамоте.  Колективне и појединачне. У години када треба достојанствено обележити стогодишњицу почетка Великог рата, али и прве српске, уједно и савезничке, победе на Церу  или чувене битке на Гучеву, наша држава Србија понаша се ноншалантно и у тако познатом стилу “лако ћемо”. Србија је у том рату била на страни победника и поднела је огромне губитке. Процењује се да је изгубила између 1.100.000 и 1.300.000 људи, односно готово трећину укупног становништва или чак око 60 одсто мушке популације. Зар то, као ни  прелазак Албаније пешке, пробој Солунског фронта, Кајмакчалан и други бојеви нису довољни да велики јубилеј дочекамо спремно и на начин достојан наших предака. Не. Наша држава понаша се као да се није и пре десет, пет, прошле године знало за стогодишњицу.  Да ли је нормално да се, како је недавно писала “Политика”, академска јавност упозорава да је крајње време да се озбиљно уђе у процес организовања обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, а да председник Николић од октобра чека одговор на питања о плановима и фази припреме програма за обележавање стогодишњице. Влада јесте  формирала Организациони одбор, али јавност, колико ми је познато, није упућена шта се ради. Иначе, и да није стогодишњица, зар је нормално да до Текериша и Гучева воде лоши путеви све ове године, да на Гучеву код споменика не раде рефлектори, да су из ограде око њега почупане цеви, да је прилаз вечној кући војника чешће пун смећа и трагова роштиљања него што је чист, да је тек прошле године неко добио на управљање овај простор који је до тада био свачији и ничији?! Како бисмо се понашали да смо били на страни поражених, када смо овакви као победници? Стално очекујемо да нас други уважавају, а сами себе не поштујемо, а нарочито не наше претке. Једна далеко млађа држава, са и те како сиромашнијом историјом као што су САД од свог “Дивљег запада” створила је чудо. Снимљено је милион вестерна, од тога направљено нешто чиме се Амери поносе, а у ствари су величани револвераши и демонстрација силе белаца над Индијанцима. Отимачина територије, уништавање једне богате културе, данас се то зове геноцид, величан је и направљен да цео свет зна за Вајата Ерпа или Дока Холидеја. А ми? Имамо о Првом светском рату “Марш на Дрину” снимљен 1964, пре ПОЛА ВЕКА, и свежији “Свети Георгије убива аждаху”,  уз још нека не баш позната остварења. Неко мудрији, одавно би на филм “ставио” судбину Момчила Гаврића, Милунке Савић, војводе Живојина Мишића, бранилаца Београда и мајора Гавриловића, прелазак преко Албаније, бој на Кајмакчалну, пробој Солунског фронта... Гледало би се и запамтило, какви смо и ко смо били, како су нас вишеструко јачи газили, али нису прегазили, били бисмо поносни на претке који су у опанцима срушили једно царство. Нажалост, све то нисмо урадили ни сто година после  и онда се чудимо свему што нам се догађа, што нисмо успели да сачувамо оно што су наши преци стекли губећи животе. Прошао је век, а ми још не знамо где смо, куда идемо ни шта хоћемо. Док су земље победнице још прошле године знале како ће, где и када обележити јубилеј, ми кулирамо. Ето још једне прилике да се избламирамо, покажемо незрелост и неозбиљност, а најгоре је што само показујемо колико смо недостоји предака. Заборављамо важне ствари и живимо у, наводно, декинтираној држави која ће из изгребане касе извући непланирано нешто више од милијарду динара за ванредне изборе, али која нема и не зна где да нађе новац за лечење деце. Срамота треба да нас буде, не само изгинулих предака него и нас самих кад станемо пред огледало, ако уопште то још радимо, како се понашамо и  како живимо. Недостојни. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЉУБАВНА СТРАНКА

tesicШирок осмех, златан зуб, брчићи и фризура а ла Клерк Гејбл, били су заштитни знак Драгана Гарабиљевића Каре, популарног конобара из лозничке “Градске кафане”, који је због свог шаљивог наступа на државној телевизији, у децембру 1990. године, током представљања програма његове новоосноване Љубавне странке, на првим послератним вишестраначким изборима у Србији, постао познат чак и ван граница наше земље. Захваљујући тадашњем изборном закону, по коме је за учешће на изборима било довољно да се прикупи свега сто потписа грађана, вицкасти Каро, непоправљиви освајач женских срца, искористио је јединствену прилику да пред милионским аудиторијумом преприча и неку од својих многобројних љубавних догодовштина. Тиме је он, због свог веселог духа, не схватајући тад довољно значај тих историјских избора, заједно са “чувеним” председничким кандидатом Николом Шећероским, и још некима сличним, увесељавајући народ омаловажавао и многе друге озбиљне председничке и посланичке кандидате, што је вероватно био и циљ аутора изборног закона. Каро је уочи избора промовисао програм Љубавне странке и на неколико трибина у Јадру и Мачви, где је присутне саветовао да, уколико желе да дају глас његовој странци, не оклевају ни случајно, наводећи као пример једно своје путовање возом од Загреба до Руме, које је због прелепе девојке из Ниша, коју је упознао у купеу, уместо неколико сати, трајало цела два дана. Наиме, пошто му се тек пред Румом развезао језик, Каро тад није ни размишљао да изађе из воза. Међутим, како је разговор до Београда текао у сасвим другом правцу него што је планирао, а девојка му се све више и више допадала, он као омађијан, стиже с њом чак и до Ниша. Ту му се она љубазно захвали на друштву, и за  помоћ око пртљага, и нестаде у маси, а Каро остаде сам на станици да хвата следећи воз за повратак. Схвативши тек тада где је погрешио, Каро се лупи по челу и рече на глас: - Шта ми би, па ја је ништа конкретно не упитах! Наравно, после завршених избора, чији је скор био и очевиан, велика већина странака и председничких кандидата убрзо падају у заборав, док је Каро, за разлику од Шећероског који понавља своју улогу и на наредним изборима, и даље забављао госте причама о својим донжуанским подухватима, обично после фајронта у “Градској кафани”, где сам га често слушао и ја, и са осталим друштвом зацењивао се од смеха. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

август 01, 2020 332

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре,…
јул 25, 2020 1171

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1598

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1121

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…
јул 04, 2020 653

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново…

Репортажа

авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…
јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"