fbpx

НАШИ СМО - ПЕДАГОГИЈА

bobanДруга недеља школске године протекла је и код ученика и код родитеља у хватању залета за све оно што следи до следећег летњег распуста, али и у прилагођавању на нове наставнике или професоре, у зависности од школе коју похађају. Као и до сада, ђацима првацима чини се да је најтеже, како основцима тако и средњошколцима. Гледао сам како у једној градској основној школи првачићи са зебњом ишчекују да учитељица прозове њихово име, али, рачунам, већ им је неко рекао у којем су одељењу јер је то већ одавно постала уобичајена пракса. Многи знају код које ће учитељице (или учитеља) бити још док су у предшколском узрасту, али има и оних чији родитељи нису облетали по школским канцеларијама тражећи да им се испуни жеља и да њихово дете буде баш код одређеног просветног радника. Њима је неизвесност много већа, али и доживљај нове средине. Ваљда је све то део педагогије, у којој су, и по правилу, у васпитању детета подједнако укључени и родитељи и просветни радници. Слично је и у средњим школама, само што су ту  деца већ довољно одрасла да могу сама да схвате да су нека одељења састављена на основу сугестија и интервенција, опет појединих родитеља, а да се у избор разредног старешине или предметних професора опет умешало много више од педагогије. Нажалост, неки ученици се тиме и хвале, показују, ваљда, моћ својих родитеља, можда и статус у друштвеним круговима или нешто треће. Све је то мањи шок од оног који доживљавају ђаци приликом првих сусрета са неким професорима. Од олакшања која доживе са оним професорима који им у том сусрету најаве да ће им помоћи да што лакше савладају препреке које буду пред њима, до оних који им при првом уласку у учионицу наговесте да “са њима нема шале”, да о петицама или чак четворкама могу само да сањају. То је она врста педагога која код ученика тражи шта не зна, а не шта зна. Нек им је на част, али мишљења сам да би периодична контрола њиховог понашања требало да постане пракса. Ко год има школарца, септембар му је најмање драг месец у години. Поред свега што треба обезбедити пре поласка у школу, посебни јади су она финансијска потраживања која родитељ мора да обезбеди касније. Родитељске састанке организују у школама већ првих дана, што поздрављам и похваљујем, али на њима се упознавање односи више на трошкове него на карактере ђака. Најава екскурзија по високим ценама сегмент је за који многи немају решење. Срећа па има и разумних који признају да се толико новца не може одвојити за пар дана, па ће се, како чујем, екскурзије све ређе организовати. Посебну главобољу имају матуранти који поред редовних обавеза морају да мисле унапред и да озбиљно припремају терен за даље школовање или, евентуално, проналажење запослења. Доскора сам мислио - и то ће тећи својим током, као и све досад, али, бато, није шала имати два ђака - једног на почетку а другог на крају средњошколског образовања. Знам. Има нас још. Шта је, ту је. Нека нам је онај одозго на помоћи. Само нека су нам деца жива и здрава. И нека не посустају пред налетима непедагогије, немаштине и непоштовања људских и професионалних кодекса. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЋИРИЛИЦА

SassaОве седмице у Вуковару је полиција има(ла) пуне руке посла да сачува двојезичне натписе постављене на неколико  установа и институција. Прве табле постављене са натписима на латиници и ћирилици чекићем су поразбијали тамошњи десничари који се противе постављању српског писма у “њиховом Вуковару”. Власт тврди да ће натписи на ћирилици остати, неки са ове стране су се одмах понадали да ће ЕУ због тога казнити своју најмлађу чланицу, али то су њихове бриге.  Мене брине нешто друго. Апсурдност случаја у којем   држава Хрватска брани ћирилицу коју је наша држава одавно пустила низ воду. Јесте, има је у Уставу. члан 10. “у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава”, али погледајмо “стање на терену”. Ево, на пример у Вуковом завичају,који се поноси реформатором српског језика и творцем модерне азбуке. Замислите да Вук може данас да прошета градом, на пример, шеталиштем и  прочита називе бутика, локала и ресторана не би ни слутио да је на само пар километара од свог Тршића. Једино би га натписи на кафани “Централ” и дому културе уверили да је у Србији. Погледајте сами, на све стране само латиница, а називи углавном на енглеском, мада се провуче и неки други језик. И то не само у овој улици, у целом граду треба се добро находати па избројати десетак назива на ћирилици и српском, наравно. Стручни људи који се баве нашим писмом и језиком кажу да је када су у питању натписи на продавницама, установама, путоказима, називима места тешко негде наћи пример као наш. Многи мисле да је боље за “бизнис” уколико је назив на латиници, као да је ћирилица нешто лоше или да овде станци долазе у милионима па да се лакше снађу. Документи Европског савета, Европске Уније и Уједињених нација траже од нас да водимо бригу о свом језику али оста мртво слово на папиру уколико ми то нећемо. Изгледа да је проблем користити ћирилицу, али уколико се то писмо не чува у најезди рачунара, мобилних телефона и комуникације у којој се и латиница све више пише у скраћеницама, а енглески изрази користе у великој већини, није потребно много да наша ћирилица падне у други план. Било је људи, нажалост усамљених примера, који су увиђали шта се ћирилици спрема и покушавали да промене нешто. Пре шест година група од 32 Лозничана је тадашњој Скупштини општине поднела захтев за доношење одлуке да називи свих трговинских, угоститељских, занатских и услужних радњи, друштвених, јавних и приватних предузећа и организација у лозничкој општини морају бити исписани ћирилицом, а ко хоће може их написати и латиницом. Како је тада рекао иницијатор акције пензионер Божидар Панић, ћирилица је у Лозници угрожена, натписи скоро свих фирми су написани латиницом, а неке имају и стране називе што ”не служи на част лозничком крају у коме се Вук родио”. Предлагачи се нису слагали са доношењем препоруке јер она “никога не обавезује” и тражили одлуку која би појачала важност закона и Устава. Нису тада тражили да ћирилица буде једина али да је има, а не да 90 одсто фирми буде исписано латиницом. Скупштина је подржала предлог и препоручила привредним субјектима на територији општине да називи фирми буду исписани ћирилицом, а колико су то уважили види се на све стране. Ако већ ми то не поштујемо с којим правом се љутимо на јединог странца у нашем граду који је окачио табле на свом матерњем језику? Узгред, пре неки дан један запањени Лозничанин рече да је усред Драгинца човек окачио таблу упозорења на немачком! Иако смо сигурно богатији јер можемо равноправно да користимо два писма, не чувамо оно што је наше, препознатљиво, већ га полако предајемо забораву. На нашу срамоту ћирилица се занемарује у Вуковом завичају, а да је сасвим уклонимо не треба нам чекић. Доста је небрига, време ће учинити своје, а  ми ћемо ићи у разне “сторе”(продавница) и повремено куповати на сале (распродаји). То што се Вук преврће у гробу, ма кога брига, јер ми смо тако цоол. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ДОСАДА

SassaПосле оног октобра 2000. Коштуница нам је пожелео да живимо у досадној држави, међутим ова земља је 13 година касније све само не досадна. Човек отвори новине или погледа вести и одмах добије мигрену због онога што прочита и види. “Држава купила хотел за 2,1 па га дала шеику за 1,5 милиона евра”, “Уместо да купе камере, попуњавали буџет”, “Камион улетео у кућу”, “Жена скочила са зграде”, “Син запалио оца”, “Тајкуни су убили српску културу”, “Возио са 3,15 промила”... Само из новинских наслова јасно је да не да нема досаде, него се чини да је неко оставио отворена врата на лудници. Општем циркусу, нажалост, добрано доприносе наши политичари. Дубоко замишљени и забринути Вучић саопшти ових дана на крају фаме о реконструкцији, која умало да надмаши по трајању ону  “Малу невесту” са зилион епизода, како нас чека “тешка јесен и пролеће и још две године да покренемо Србију у правом смеру, јер ми смо држава у ремонту”. Још изјави да Србији предстоји период у којем ће морати да се поврати кондиција, радна дисциплина и радна етика, јер у супротном  неће имати шта да тражи у међународној конкуренцији. Ето ти га сад, мораћемо на сву муку још и да тренирамо. Код нас је иначе, вазда тешко и увек се треба још помучити да нам сване. Таман кад помислимо: ено светла на крају тунела, стигну нове препреке. Све Јово наново, некада су биле рестрикције, стабилизације, онда санкције, изолације, евроинтеграције и остале ције, а када ћемо мало да живимо овај живот? Нико, бре, да изађе и нешто лепо саопшти овом народу већ само неке трице и кучине, стезања каиша, и сличне шалалајке. Пре 13 лета су нас они из тадашње власти замајавали са причом за годину дана ово, за две оно, за три беше нов ауто или стан. Ма прави Дизниленд. Сада Дачић и Вучић воде земљу у којој, како рече овај други, није потребна само промена свести, него и понашања. Можда су баш они најбољи пример тога, јер ко би у октобру 2000. могао сањати да ће тадашњи Ивица и Алек данас бити ту где јесу. Србија је једноставно земља где реч немогуће нема смисла. Као и много других ствари. Где може држава да даје новац за полагање тестова из  српског и математике за око 1.200 ученика, мада је матура  у јуну поништена због крађе тестова и потпуно нема смисла. Са мном се не би сложили у Министарству просвете где кажу да су по закону сви осмаци дужни да полажу испит, јер је то услов да добију диплому о завршеној осмољетки. Пошто се код нас, као што је опште познато, сви држе закона к'о пијан плота, оправдана смејурија.  За све наше глупости и бруке, последња је катастрофално и поражавајуће стање Јованке Броз, било би потребно исписати хиљаде редова и опет остати недоречен. Нажалост. А све може другачије. Код нас влада траје годину дана, а реконструише се шест месеци док у оној “трулој држави” Данској то обаве за дан. Ових дана премијерка је ујутру сазвала конференцију за медије, објавила да је промењено седам министара и представила нове. Сви су позирали новинарима и вратили се на радна места. Додуше наши дужину реконструкције правдају озбиљношћу посла и жељом да Србија добије једну стручну владу, ваљда Данска има нестручну. А где је њихов стандард у односу на наш?!. Ма каква досада, Дизниленд, само што овај наш изазива киселе осмехе, многима и сузе. Од “среће”, наравно. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - КРСТИЋ

zorica nasi smoКао мајка сина јединца нешто размишљам ових дана како би ме сломила брига да је он којим случајем на месту јединца Лазара Крстића. Ја свог јединца васпитавам да се клони политике и замки младалачког заноса да може да промени свет, а поготову не Србију. Ако будеш постављао реалне циљеве пред собом, не будеш повлађивао својим слабостима и трудио се да свој посао радиш најбоље што можеш, а да при том не заборавиш да и други људи постоје, довољно од тебе и добро за тебе. Сад, неко ће рећи да је то ускогрудо, али нисам ја патријарх, ја сам само мајка која је доста видела. Дакле, по збиља импресивној биографији двадесетдеветогодишњег Нишлије, дипломца Јејла, као грађанка ове земље требало би да будем срећна што ће неко такав водити министарство финансија. Дипломирао математику, економију, политику и етику, значи уме да направи реалан план, да предвиди последице и да ниједног тренутка не заборави да паре којима буде баратао нису његове. Читам да ни његови нису срећни што извесну професионалну каријеру у граду светског бизниса мења за место у Дачићевој Влади која никако да се реформише. Узгред, лепо рече он пре неки дан на Церу, шта ја имам да га подржавам, ја сам премијер, а он будући министар у Влади. Али, пустимо премијера, он је политичар, а овај младић је стручњак очигледно са великом жељом да помогне јер је пре седам година нудио своје услуге тадашњој Влади и то сасвим бесплатно, али је одбијен. Сад је позван са превеликим одушевљењем са једне и резигнацијом са друге стране. Они који су га звали кажу да је геније и све тако у суперлативу, а они који се разумеју кажу да ће домети  његове памети бити омеђени памећу других, а нарочито њиховом политичком вољом да се упусте у неизвесност последица озбиљних реформи по њихов рејтинг. Крстић, судећи по малобројним изјавама, намерава исто оно на  што су се спотакли и његови претходници са такође имресивним биографијама, да уведе финансијску дисциплину, смањи јавну потрошњу, прекомерно задуживање, елиминише сиву економију, подстакне индустријску производњу, реформише пореску политику, здравствени и пензиони систем и, наравно, обнови аранжман са ММФ-ом. Ако би Крстић којим случајем успео, Србија би преживела, али не би странке које свој програм граде на свему што би он да руши. Зато у Крстићу видим неког ко би пре могао да обори Владу Србије него било ко други, не рачунајући, наравно, међународну заједницу и њене тренутне интересе да се овде превише не таласа. То ми се јавља на основу Вучићеве решености да уради оно што други српски реформатори из оправданих разлога нису стигли и друштва окупљеног око Дачића решеног да се не дира ни у шта што би могло да изазове социјално незадовољство социјално незадовољних. Дакле, или ће пући између   Вучића и Дачића, или ће пући по Крстићевим леђима. Волела бих да Лазар Крстић израсте у Лазара Пачуа, али око капије нам не облећу принчеви. Бојим се да не оде унижен или да он не унизи нас својим пристајањем на игре без граница. Сад знате зашто свог јединца не бих дала у то друштво, али ко мене пита, уосталом, свако носи свој крстић на леђима. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 12, 2019 456

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 349

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 623

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 743

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 933

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"