fbpx

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ПОЗОРНИЦА ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

tesicСтара зелена пијаца на Горњој луци, све док крајем 50-их година прошлог века није била преуређена у средњошколски парк, поред своје основне намене била је истовремено и једна велика позорница, на којој су лознички популарно звани “уличари” Лондон, Мијо Мезе, Ђондра, Маријанчило, Франто, Перутњак, Цар и остали, својим препознатљивим ораторским, пантомимичарским, музикантским и другим само њима својственим “талентима”, свакодневно приређивали спонтане представе под ведрим небом. У тренуцима свог “надахнућа”, није се знало да ли су више у томе они сами уживали, или су веће весеље приређивали својим слушаоцима и гледаоцима, који не само да су их непрестано у свему подржавали и бодрили, већ је већина у њиховим представама активно и учествовала. Дешавало се често, да у исто време док на једном крају пијаце зајапурени Цар својом неразговетном свирком на чешљу прекривеним целофаном, засмејава неколицину мештана, а на другом разљућени човечуљак Мијо Мезе “води битку” са дечурлијом гађајући их чим стигне, јер га задиркују и у кофе са изворском водом коју је свакодневно више пута носио свом газди ковачу, убацују прашину, у самој пијаци за тезгом “расположени” Ђондра, окружен слушаоцима, испија још један поклоњени чокањчић шљивовице и препричава своје ненадмашно пливачко умеће, захваљујући којем је десетини утопљеника спасао животе, избавивши их из брзих таласа и вртлога злоћудне Дрине. Ипак, “главне звезде” на пијаци увек су били чувени “оратори” Бранивоје Илић Лондон из Руњана и Маријан из Башчелука, звани Маријанчило. Иако Хитлер одавно није био међу живима, Бранивоје је свакодневно понављао исте вести које су почињале речима: - Овде радио Лондон! Хитлеру, мајку ли ти у пиздон! Такве “емисије” нису никако могле да прођу без реакције присутних, који су му кроз смех непрестано узвикивали: Лондон, Лондон! То би Бранивоје једва дочекао, узвраћајући им својим сочним псовкама и забрањеним политичким паролама, уносећи искру весеља у тмурну соцреалистичку свакодневицу, као једину реакцију режиму, који на њега уопште није обраћао пажњу. Ништа мању разбибригу међу мештане Лознице није уносио ни Маријанчило, који је са саговорницима обавезно упадао у жестоке и бескрајне препирке. Без обзира на то да ли се говорило о најновијим вестима са радија, или о локалним комшијским односима, Маријанчило је временом све више и више падао у ватру, не могавши да стане са беседом ни када би му чаршијски мангупчићи откачили каиш на панталонама и одвезали учкур на гаћама. Тек пошто би му доњи веш склизнуо до колена, Маријанчило би га махинално придржавао руком, не знајући  да му је “бруку” прекривала једино његова дугачка кошуља од ланеног платна. Међутим, младе шаљивџије се понекад нису задовољавале ни тиме, па би му уз урнебесан смех присутних, у ногавице од панталона и гаћа убацивали каменчиће из калдрме и друге мање предмете, што би Маријанчила само још више распаљивало, и вероватно продужило његову говоранцију унедоглед, да се није знало да ће се сутра на истом месту појавити исти актери, са својим незаборавним улогама. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ГОДИНЕ

Zorica VisnjicДобро дошли у 2014. годину. Ја волим нове године, заправо волим ту претпразничну еуфорију којој доприносим на најразличитије начине јер тако призивам радост. Имам и једну нову манију - испратим сваки ватромет и док се он расцветава на небу, ја пожелим једну жељу. Колико ватромета, толико жеља. За сваког кога волим понека, а за неког све што ми падне на памет. Сачекам најважнији позив после поноћи, испијем своју чашу вина и бацим се на отварање поклона. Онда опет небом пукне неки добар ватромет, ја опет на прозор и понављам са истим жаром своје жеље, дограбим телефон, разменим честитке па се смирим. И тако, ниједна нова година не може да се пожали на мене. Ја се припремим за срећу, а она ако дође, дође. Не очекујем ја ништа посебно, моје жеље су сасвим обичне, никада материјалне и ту можда грешим. Ја сам од оних који једном у сто година нађу динар у чесници и после га покупе са мрвама са стола. Није то лоше, значи да ћу зарађивати и расипати. Већ имам план како да их се решим, ако ми се нађу. После дође Јовањдан, још мало радости и цео јануар ми прође у  добром друштву и добром расположењу. Још ако има сунца, лепршам. Ни вести ме се не дотичу, само елементарно да будем обавештена, због посла. Затекну ме тако пре неко вече вести у којима је главна дилема да ли ће бити ванредних парламентарних избора. Исти људи, исте изјаве, боже драги, да ли ме оно вино још држи или се Нова година још није ни догодила. Да нам се није покварио телевизор, питам. Није. Како није, ове вести гледамо већ пола године. Не гледаш пажљиво, сад изборе тражи председник. Шта сам пропустила у својој празничној еуфорији? Је л' Влада пала, је л' распуштен парламент? Ништа драстично, само је рекао своје мишљење, питали га. Значи, у праву су били Тим Џуда и Џејмс Кер Линдзи, британски аналитичари када су тврдили да нас чека паклени јануар. Да, али тада си рекла да то и није нека памет, да то у Србији, свакако, свако зна. Јесам, рекла сам да ми не би покварили добро расположење. Значи, почиње нова журка. Ако сам добро укапирала, Дачићу се добро не пише. Тома га више не воли. Он само воли Вучића, као политичког сина. А, син ојачао, рејтинг му скаче као луд, није добро да дете полети, могао би да заборави ко је старији. Треба му наћи ново друштво. Али, ако оде Дачић, ко ће преговарати са Тачијем, коме ли се смеши Нобелова награда за мир? Заправо, баш ме брига. Ово натезање око избора ће још потрајати, после ће се натезати око предизборних коалиција, па бар пар месеци око састава нове владе, па ће опет кренути прекомпоновање власти по градовима и општинама, па ће уместо Ђиласа на насловне стране таблоида доћи Дачић, па ће доћи време за реконструкцију владе, и ето ти Нове године. Требало би размислити о 2015. Могло би се негде и отићи. Нове године долазе и пролазе, а ја их чекам у Србији. Зашто, бре? Па, ватромета има свуда, а и жеље ми постају излизане. Оне најважније су ми се већ оствариле. Значи, до мене је, не умем да пожелим. Искључи телевизор, ја ћу ти пренети, ако буде нешто ново. Немој да се нервираш. Иде и Српска нова година. Баш ме брига, не волим репризе. А, поклончић? То, може. Купи ми ватромет, најјачи. Шта ћеш пожелети? Једну срећну нову годину. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЧЕКАЈУЋИ САВАТИЈА

tesicМатуранти лозничке Гимназије из 1948. и 1949. године остаће упамћени , не само по томе што су у односу на све претходне генерације могли у тој школи да похађају и тек основану наставу за седми и осми разред, већ и због тога, што су сви одреда били изузетно добри студенти. Ипак, неки од њих, у првим годинама студирања у Београду, поред редовног похађања наставе и марљивог учења, нису понекад могли да одоле ни “благодетима” велеградског кафанског живота, поготово Михаило Аџић, Милорад Бертолино, Цветко Чворић, браћа Васа и Влада Мићановић и Лука Марковић, који су као средњошколци у Лозници били најбољи другови. Иначе, када су после јунских испита долазили у Лозницу, обавезно би посетили Лукину бабу Смиљу, која је тада имала око стотину година и која се добро сећала Вука Караџића, јер је била девојка када је он долазио у Лозницу. Само би се, говорила је, рекло: “Дош‘о пјесник!”. Невероватан сусрет генерација - они су тада гледали некога, ко је гледао живог Вука. Преко лета са њима се у Лозници радо дружио локални новинар и партијски активиста Тика Милосављевић, који их је једном приликом нашао у Београду, са жељом да га повежу са неким “литерарним круговима”. Наравно, те “кругове” су налазили углавном у познатим боемским кафанама остајући у њима до раних јутарњих часова. Са сваким новим познаником Тика се упознавао речима: “Тика из Зворника!” вероватно због риме, али и због тога што му се чинило да ће им Зворник бити познатији од Лознице. А када би се пред зору уморио, при сваком новом упознавању једва би пружио руку и промрмљао само: “Зворник!”. Поред честих одлазака у Скадарлију где су од наших чувених уметника и песника упијали сваку реч, откривајући “велике” тајне живота, лознички студенти су обилазили и друга боемска свратишта, тако да су захваљујући једном колеги, студенту геологије Миленку, иначе песнику у души, више пута одлазили у хотел “Сплендид”, где је требало да дође неки Саватије, са којим је Миленко желео да их упозна. Немајући појма шта би из тог сусрета требало да проистекне, они су се у “Сплендиду” данима редовно састајали, али тај Саватије се на крају, ипак, никада није појавио. Једино што су касније сазнали, било је то да је он заиста постојао. Чекајући Саватија, Милорад Бертолино је добио инспирацију да напише о томе једну хумореску, у тренутку покајања због испразног живота, и убрзо је бацио, не знајући да ће то бити годину пре објављивања чувеног Бекетовог дела “Чекајући Годоа”. Тиме је, нажалост, пропустио јединствену прилику да буде претеча Бекетовог револуционарног драмаског текста, којим у позоришту почиње период “драме апсурда”. Међутим, на срећу, не само Лозничана, Бертолино ће после одбране докторске дисертације из математике, објавити и преко стотину научних радова, Михаило Аџић ће докторирати оптику на чувеној “Сорбони” у Паризу, где ће остати до краја радног века, Цветко Чворић ће, такође у Паризу, постати надалеко познати архитекта, Лука Марковић ће као врхунски електроинжењер годинама бити директор београдске “Топлане”, Васа Мићановић (врхунски агроном) постао је високи функционер у Савезној привредној комори, а његов брат Влада (докторирао медицинске науке) био је дугогодишњи начелник Прве хируршке клинике у Београду. И сви остали из њихове генерације који су стекли факултетско образовање, биће уписани “златним словима” у анале лозничког школства. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШО СМО - ЖЕЉЕ

bobanОвог петка, последњег у 2013. години, ваљало би заборавити све ружне наслове у новинама, све шкакљиве теме, недоречене приче и неиспуњена обећања политичара, па се током викенда смирено припремити за финиш децембра и дочек Нове године. Опуштено и без грча у стомаку, уз осмех на лицу и песму на уснама победите свакодневицу и реалност. Хајте да се частимо са мало оптимизма. Подигнимо до пола пуне чаше! У први мах човеку се учини да излаза нема, да је много терета на леђима сваког од нас, а онда, кад погледамо око себе, уз мало труда, можемо приметити ствари које живот чине ведријим и лепшим. Мргудно лице затегните осмехом, да вам се виде шестице, а ћутање замените причањем са најближима. Љубав покреће свет. Одложите мобилне телефоне и друге уређаје који вас претварају у технолошке робове. Уместо шаблонских новогодишњих СМС-ова, који ме излуђују, прво што су километарски, друго што немају емоцију, треће што су, најблаже речено, смешни, посетите пријатеље, рукујте се, размените пољупце (по цену грипа) и ко човек човеку пожелите нешто лепо. Није лоше послати и честитку, али писану на дописници и послату поштом. Са све печатом и маркицом. Има ли шта лепше него кад вам поштар закуца на врата и уручи честитку коју је неко својом руком написао и потрудио се да мало своје душе пренесе на папир. После ту честитку ставите на врх телевизора, уколико већ нисте на зид окачили метарску плазму, и гледајте у њу до Српске нове године. Деда Мраз на саоницама, са прапорцима, лане у снегу, птичица на снежној јелки, осветљен кућерак крај шумског пута којим је тек нека животиња пропртила стазу. То су слике које се памте из детињства. Желим вам све што сами себи желите. Не куртоазно већ искрено. Желим вам што мање стресова, беспредметних критика, рибања из злурадости а не из оправдане потребе, посла таман толико да лепо зарадите и да се још лепше одморите. Не желим вам да време траћите крај рачунара и малих екрана нервирајући се због политичара, црних хроника, због избора, Европске уније. Зашто да сваки дан мислимо о државницима. Имају они своје службе, саветнике, секретаре, возаче и службена возила. Нека њих у њиховим мукама. Мислимо о себи и својим жељама. Желим вам мање рачуне за струју, воду и грејање, мање чекања на шалтерима иза којих седе нервозне службенице, мање сапуњавих телевизијских серија и риалити програма. Ко не би пожелео нов аутомобил, макар и добар бицикл, или добре патике, италијанске ципеле или швајцарски сат. Жалим нам да не прелазимо преко Дрине због јефтинијег горива, тоалет папира, плазма кекса, акумулатора или зимских гума. Не желим вам лоша искуства са некоректним професорима, мајсторима који нису од речи или трговцима који закидају на ваги. Желим вам добро здравље, срећу и радост. Жеље би се могле низати до краја ове стране, али, чини ми се, кад видим шта вам, као и себи, све желим, онда схватим шта нам све фали. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

мај 23, 2020 188

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан…
мај 16, 2020 378

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 476

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 620

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…
апр 25, 2020 875

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Теку ови корона дани, мало можемо напоље, мало не, прегурали смо и најдужи полицијски час од 84 сата, прославили Васкрс у кругу породице, некоме баш пријало, некоме “прогорело место”, то нам је што нам је. Жив се човек на све навикне. Све би било можда лакше да није дошло пролеће, као за инат дани…

Репортажа

апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"