fbpx

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - МНОГО ВИШЕ ОД ИГРЕ

tesicМало је познато да су се и за време Другог светског рата у окупираној Лозници одржавале често фудбалске утакмице, у којима су главни ривали били локални клуб “Трговачки” и фудбалски клуб “Србадија” који је 1942. године основло немачко-рударско предузеће “Монтанија”. У “Србадији” су играли углавном радници запослени у руднику “Зајача”, мада је поред њих за тај клуб наступало и неколико веома познатих фудбалских имена из Београда као што су Марко Валок, Стеван Каранфиловић и Секула Шпаравало, који су долазили у Лозницу на утакмице само из материјалних разлога, јер су за сваки наступ добијали рударске бонове за животне намирнице. Ипак, иако далеко мање познат од београдских “професионалаца”, најпопуларнији међу фудбалским легионарима “Србадије” био је играч из Босне Милош Поповић Брбљо, такозвани лознички бомбардер, који је толико изгарао на једној утакмици између “Србадије” и БАСК-а из Ваљева, да је у жару борбе избио чак један зуб противничком играчу, чему је публика одушевљено аплаудирала. Уз сву муку коју је проузроковало ратно стање, временом су се код Лозничана развијале све јаче и јаче навијачке страсти, па су се поједине утакмице доживљавале као симболични сукоби између наших грађана и “странаца”. Кулминација такве еуфорије десила се на утакмици између “Србадије” и немачког лозничког гарнизона, на којој су домаћи играчи носили исте црвене дресове као и тадашњи репрезентативци Србије. Чим је утакмица почела публика је здушо кренула непрекидно да скандира: - Црвени! Црвени! То се нимало није свидело Гестаповцима, па су захтевали да навијачи одмах престану да узвикују тај слоган. Међутим, пошто се нико на њихово упозорење није обазирао, уследила је жестока реакција наоружаних Гестаповаца, који су међу публику пустили своје дресиране псе, због чега је убрзо настао прекид утакмице. Колико је фудбал Лозничанима у току рата значио много више од обичне игре, показало се и уочи саме капитулације Немачке, чија је пробрана војска из Јадарског краја заузела Зворник, и са тог положаја 8. новембра 1944. године испалила неколико граната на Лозницу, што није спречило Лозничане да истог дана, нешто касније, масовно дођу на игралиште иза Соколане, како би навијали за своје љубимце на раније заказаној утакмици. Међутим, само што су играчи истрчали на терен из Босне су поново почеле да фијучу гранате, од којих је једна експлодирала поред самог игралишта, после чега је настала општа јурњава ка најближем склоништу. На тај начин се окончала једна ера фудбалских утакмица, на којима су Лозничани доживљавали често и много лепих тренутака, тако да су на час заборављали на све ратне страхоте, које су срећом већ следећег пролећа отишле у историју. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - СИМУЛТАНКА

Zorica Visnjic Ни краће ни сморније кампање. Ако изузмемо раздраганог Ивицу Дачића и Коштуницу који је направио крупан искорак у покушају да се осмехне и чак запева са Бором Чорбом,   сви други су били забринути, изнурени, неки и резигнирани, мада је повремено било и еуфоричних испада. Плашили су нас тајкунима, екстремистима, дужничким ропством, тоталитаризмом и још којечим, а онда у завршници и нешто лепих обећања ако се одлучимо за реформе и визије да се може живети и без стезања каиша. Возићемо се мерцедесом из домаће радиности, носити “Сваровски” кристале, и ако све буде како је речено, могли бисмо већ сада да размишљамо о некој некретнини у Београду на води. Ко не воли ништа од тога, нека се лати пољопривреде, ту је перспектива. Могло је то све боље, разиграније, оптимистичније, духовитије. Али, коме је до тога? СНС мора до краја да одигра своју улогу победника са засуканим рукавима, усредсређеног на решавање проблема, а сви остали (изузев ДС, ДСС и СРС јер би то био неприродни блуд) добре момке на које се може рачунати. Зато су ово били први избори на којима се рат водио у позадини међу другопозивцима док је најјачи са безбедног растојања мудро потпиривао ватру и дозирано све њих чинио несигурним, повремено и очајним у немоћи. Но, истрпети се мора када је улог велики. Кандидат за највећег губитника са почетка кампање СПС одиграла је своју ролу “Не боли ме ништа”. Колико год да су ударали Дачића по таблоидима и бананом и кланом, он не само да није падао у депресију, него је постајао разигранији до бурлеске, усредсређен на седло и циљану бирачку групу. Да ли су овом разметљивом самопоуздању допринели Кетрин и остали другари, који, како се нагађа, инсистирају да он остане у игри, или он већ зна да хоће. Па, ако Дачић остане у игри, чему избори? Или смо сви ми погрешно проценили да је ово такмичење за прву пратиљу, а заправо је за другу. Ону која ће бити најслабија карика, кочничарка реформи и у сваком случају резервни разлог за реконструкцију Владе и ко зна, далеко било, опет ванредне изборе. Верујем да Вучић, као добар шахиста, већ сада зна како ће водити нову партију од почетка до краја. Зато су му потребне мале странке и у својој и у коалицији за власт, које може жртвовати у сваком тренутку, а да не угрози игру. Питање је зашто све оне пристају на то? Да ли је у Србији власт постала егзистенцијално питање и где су се изгубила уверења, принципи и достојанство? Ако може свако са сваким, без обзира на разлике, онда све ово личи на куплерај у којем пристојном човеку није место. И, што је веома важно, какве шансе у оваквом поретку има нека нова странка или група грађана? Никакве, све док је огроман новац у игри, а сиромаштво у народу. И за демократију је потребно социјално благостање које уноси мир из којег се боље види где је коме место. А, дотле, и наши животи све више личе на партију шаха. Ми смо они луди пацери, давно матирани, а навучени на игру. Наше место се бар зна. Можда се зато нико и не труди око кампање. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ТО СУ БИЛИ ДАНИ

tesicПоследње суботе у мају, ове године, генерација матураната лозничке гимназије из 1969. године, којој припадам и ја, одржаће још један школски час, на којем ће се као и сваке пете године раније, наћи поново сви у својим средњошколским клупама и евоцирати успомене из незаборавног периода свог живота. На сваком претходном, традиционалном, окупљању, поред личних, ђачких згода и незгода, обавезно су се спомињали и поједини професори, међу којима су најчешће на тапету били математичари Воја Јеринић, Стојадин Филиповић и Љуба Катић. Човек непомичног лица, професор Јеринић, који је ступио на службу у Гимназији исте 1965. године када смо и ми кренули у први разред, уливао нам је такав страх у кости, да се многи тадашњи ученици, по споственом казивању, због њега понекад и данас буде из сна. Сушта супротност од Јеринића био је његов колега Стојадин Филиповић Витица, код којег смо у другом разреду сви одмах уочили да се слабо сналази, не само кад предаје нове лекције, већ и приликом давања оцена, које су се на наше запрепашћење кретале од нуле до десетке. Наравно, десетка је била резервисана за ђака наше генерације, а по мишљењу многих професора и једног од најбољих лозничких гимназијалаца свих времена Бошка Милисављевића, због којег је Витица током предавања, која је редовно преписивао из једне свешчице, једним оком гледао у таблу, где је писао, а дугим оком у Бошка, стрепећи све време да нешто не прогреши, јер је то Бошко у истој секунди регистровао. Ипак, посебна прича био је легендарни професор математике Љуба Катић, који не само да је био изванредан предавач, већ и прави шмекер, којем, иако нам је некада деловао одсутно, нисмо могли да продамо ниједну нашу фору, пошто би нам увек доскочио и показао, “ко коси, а ко воду носи”. Иако се у једном одељењу четвртог разреда узалудно мучио са тројицом ученика који су били тотално незаинтересовани за математику, ипак му је било жао да их остави да понављају годину, па их је једног дана уочи закључивања оцена заједно  извео пред таблу, издиктирао задатак и рекао: - Ако решите тај задатак, добићете оцену добар три! Док су они писали оно што су им другови из клупа шапутали, професор Катић је гледао кроз прозор претварајући се да ништа не примећује. Кад су завршили,  сва тројица му радосно довикнуше: - Професоре, решили смо задатак! Чим је уочио да је задатак тачан, професор Катић их упита: - Шта сам вам за то обећао? - Професоре, обећали сте нам оцену три! Тада их професор Катић преброја и рече: - Ја своје обећање испуњавам - теби један, теби један и теби један - то је укупно три, зар не? Схвативши да им подвала није успела, сва тројица оборише главе и одоше на своја места. Наравно, професор Катић им је ипак закључио позитивне оцене, после чега су се уписали на студије и постали врсни правници, и што је још веома важно, добри и честити људи, као и већина од те изузетне генерације. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ТИШИНА

bobanТаман човек помисли мало је времена за бурну предизборну кампању, за скупе рекламе на ТВ и огромне главе на билбордима, кад не лези враже. Мало помало, захуктава се како време измиче. Чујем како комшију дете пита зашто је на билборду поред месаре исписано презиме Дачић, са тачком на крају речи. Објашњава дете да то не би тако требало, осим ако није у питању реченица. Чуди се дете како то може без глагола или каквог придева, а невољни отац подиже и спушта рамена, невешт да правилно одговори. Мисли човек, само ће ти се касти кад стасаш да и сам бираш своје председнике, потпредседнике и све друге. На истом билборду, са друге стране, плакат супарничке странке која обећава будућност са борбом “за радна места”. Испод билборда нека жена мотком преврће по контејнерима, који, узгред речено, постављени на углу раскрснице прилично ометају нормалан саобраћај. Додатну сметњу прави и младић са колицима привезаним за бицикл, који скупља бачене картонске кутије. Као секундарна сировина оне су му једина могућност да нешто поштено заради и обезбеди векну хлеба (као сав нормалан свет) и нешто саламе. Ако промашите билборд или редовне телевизијске “предизборне програме” у “плаћеним терминима”, без панике. На улици се надајте пресретачима који вам нуде летке, траже потписе или вас директно питају - Да ли сте за Вучића? Гора варијанта је када вам слични, са роковником у руци, покуцају на врата тражећи исто. Чисто легитимисање. Следећи кажу “време је”, а поштен човек се пита - за шта? Иста лица, слични сценарији, а народ ћути и гледа. Тачно је, што неко рече, кад тишина проговори, далеко се чује, али да ли је то та тишина? Неко записа и да кад тишина проговори, урлају заборави. Да ли је то - то? Постоји и једна сјајна композиција из 1966. године, такође се зове “Тишина”, а изводи је трубач Маријан Домић. Али та мелодија је често означавала повечерје у логорима извиђача. Било како било, тек ујдурма се захуктава, све су чешћа препуцавања међу страначким функционерима, а, рекао бих, није ретко и непоштовање одређених прописа током политичких надметања. У изборној кампањи, како су указала три независна контролна органа, Заштитник грађана Србије, Повереник за информације од јавног значаја и Агенција за борбу против корупције, не смеју се “употребљавати јавне службе и ресурси, нити задовољавати здравствене и социјалне потребе грађана”. У њиховом апелу се наводи и то да су недопустиве предизборне активности “од врата до врата”, по школама или обдаништима. А шта се дешава? Уколико вас мрзи да скокнете до болнице и измерите притисак или ниво шећера у крви (умало не рекох олова), то ће вам већ омогућити нека од странака на штандовима поред пијаце, на шеталишту или у сеоским задругама и домовима културе. Ако убодете термин, ето ту и упаљача, хемијске оловке, неког летка са политичким порукама, беџева са сликама “вођа”, капица и шалова са логоима партија. Пуне руке. Шта ћеш више. После свега препоручујем да ову недељу искористите како год желите, опуштено, у друштву фамилије, са пријатељима, а за ону наредну, 16. марта одлучите сами. Сами премерите шта вам је чинити. Неки ће отићи, неки ће доћи, а неки ће само измењати столице. Ми смо поново на истом. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

септембар 26, 2020 422

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као…
сеп 19, 2020 805

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Каже народ - “свакоме је његова мука највећа”, а народ не греши. Загледани у своје новчанике и тањире себично мислимо да је нама најгоре, али није. Знате оно “И богати плачу, зар не?”, потврдило се ових дана и “дубоко” ме гануло. Скоро да сам поцрвенео због свог и нашег себичлука, само мислимо на…
сеп 12, 2020 257

НАШИ СМО - Лекција

Седмицу за нама обележила су два догађаја током викенда. Један у Вашингтону, други у Њујорку. Нисмо успели да докучимо шта се заправо догодило у Вашингтону у петак, шта је председник Србије потписао на шта смо се обавезали и колико ће све то да нас кошта, а већ у недељу догодио се пех Новаку…
сеп 05, 2020 302

НАШИ СМО - Свитање

Турбулентне године и деценије у Црној Гори од недеље би требало да буду део прошлости у тој држави - бар тако су се понадали многи у слављеничкој ноћи. У недељу је на изборима изгласано поверење опозицији и, неки би рекли, стекао услов да се први стих незваничне црногорске химне “Још не свиће рујна…
авг 29, 2020 829

НАШИ СМО - Обична прича

Препричаћу вам један догађај чији сам била сведок, готово неми посматрач. Прича почиње у чекаоници у којој сам само пратња. Ништа посебно, ни гужва није велика, људи улазе и излазе, зачудо - сви носе маске. Лево од мене седи човек и чита “Курир”, то сам касније, посредно, открила. Поред њега младић…

Репортажа

сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…

Грми Ло

сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"