fbpx

НАШИ СМО - МАЛИ ЉУДИ

SassaУ Уставу Србије (члан 60.) пише да се “јемчи право на рад, у складу са законом”. Да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места као и “правична накнада за рад”. Пише и да свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља, као и да “родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу и у томе су равноправни”. Могу ли радници “Зајаче”, али многи други широм Србије, да се пронађу у Уставу. Ево, рудари и топионичари само су ове године у штрајку два месеца, послодавац им дугује девет и по плата, а они траже само три  као и оверу здравствених књижица и повезивање радног стажа. За њихову муку знају сви који о томе треба да брину. Разговарали су са градском власти, министарком енергетике и министром рударства, истина у време предизборне кампање, али су разговарали. Додуше министарки је било важно да ли је фирма приватизована у време “ове власти или пре”. Пошто је ПРЕ онда је проблем, ваљда, мањи, јер су за то криви ОНИ. Протествовали су и испред Владе Србије, били са саветником Александра Вучића и ништа. Једино им је остало још да причају са ЊИМ јер даље у овој земљи нема.  А представници државе радницима кажу да не могу много да ураде “јер је то приватна фирма”. Међутим, када треба платити струју, порез и остало из чега се пуни каса исте те државе онда није важно у којој су фирми, већ да плате што дугују. Питам се, да ли би држава да сутра пукне пушка позвала ове људе у строј или би неко рекао , “они не могу, раде код приватника”. Људи су од понедељка блокирали магистрални пут Лозница-Шабац, а реакција локалних и државних власти је као да су “заузели” неки шумски пут. Држава, којој као и радницима исти послодавац дугује, само много више, уместо да решава проблем има изгледа преча посла, или њима само оправдава своју немоћ и немање петље да покаже ко “коси, ако воду носи”. Можда изгледа како проблем рудара из Зајаче није наш, али грешимо. Размислите да радите поштено и само један месец не добијете плату. Пусти струју, воду, рачуне, ако ти је то једини приход, нећеш моћи да купиш хлеб и нахраниш децу! Како ће ти бити?! Замислите осећај безнађа када штрајкујете два месеца и само тражите оно што сте зарадили, а нико вас не зарезује. Добијате гомилу обећања, а чим господа у парним оделима два корака оде од вас, заборави на ваше невоље. Зар никоме у овој земљи не сметају речи рудара да ће покушати да ишколују децу и пошаљу их у иностранство да се више никада не врате у Србију!? Уколико буде среће, до данас ће ова прича бити померена са мртве тачке, (пишем у среду) и можда ће се неко обратити људима који на улици морају да траже плате. Ваљда нико нормалан не мисли да ти људи више воле да стоје на магистрали, по киши, ветру и сунцу, уместо да су на радним местима и да свакога месеца добију своју плату од које ће, ако не да живе, оно  бар да преживе и осећају се много достојанственије него у последња два месеца. Знам, неко ће сада приметити да они штрајкују “само”  два месеца и да им се дугује “само” девет и по плата, и како то није ништа јер има радника којима годинама нису исплаћене зараде. Паметнима то  није утеха, већ срамота. Ово што се дешава њима, може свакоме од нас, без обзира на то колико вам то можда изгледа немогуће. Не заборавите, живимо у Србији земљи где је све ненормално и немогуће могуће. Нажалост. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ШПРЕХЕН ЗИ ДОЈЧ, ЖИЈО

tesicОдавно је познато да су се наши гастарбајтери налазили често у веома непријатним ситуацијама, због слабог познавања страних језика. Са тим проблемом суочио се почетком 70-их година прошлог века и столар Жијо из Бање Ковиљаче, већ по самом доласку на рад у Западну Немачку. Наиме, чим му је било јављено да за њега има посла у једном малом месту удаљеном стотинак километара од Минхена, Жији се посрећило и да га већ следећег дана до Немачке може повести својим аутом његов комшија Милан Тошин, који се после летњег одмора у Бањи враћао у Париз, где га је чекала породица. Пошто су превише времена изгубили на граничним прелазима, а Милану, коме се јако журило, није било успутно комшијино одредиште, они се пред самим уласком у Минхен договорише да Жијо изађе из аута у близини железничке станице и настави пут возом. Међутим, чим је крочио на минхенски асфалт, Жијо упаде у гужву, па уместо да пође према станици, како му је Тошин објаснио, он крену у супротном правцу, тако да се после вишечасовног лутања градом нађе чак и у улици са “црвеним фењерима”, где га одмах за рукав повуче једна девојка, која му нешто саопшти на њему неразумљивом језику. Жијо се обрадова мислећи да му она жели помоћи, па је упита:

- Молим те, кажи ми где се налази железничка станица?

Како га је девојка гледала зачуђено, Жијо покуша да јој боље појасни, па је измењеним нагласком поново упита:

- Где је же-ле-зни-чка ста-ни-ца?

Уместо да му покаже пут ка станици, она га опет ухвати једном руком за рукав а другом руком упре прст ка улазу у оближњу зграду и понови му своје претходне речи. Видевши да Жијо ни на то не реагује, девојка из своје ташне извади оловку и блокчић на којем нацрта за трен ока кревет, па га показа Жији. Њихово споразумевање “глувим телефонима” трајало је све док није наишао други пролазник, са којим девојка после пар размењених речи уђе у поменути улаз а Жијо оста као пањ укопан у месту. Како је Жијо на крају пронашао железничку станицу, то само бог зна, пошто је касно увече стигао код својих земљака, који су га забринуто чекали. Када су га упитали шта га је толико задржало у путу, Жијо им је до танчина испричао шта му се све догодило у Минхену, а затим се лупио по челу, па наглас поставио себи питање:

- Могу да разумем зашто сам се загубио у Минхену, али ми док сам жив неће бити јасно како је она девојка из цуга погодила да сам ја столар?

Тај Жијин случај се дуго препричавао у Бањи Ковиљачи и Лозници, често и у његовом присуству, на шта се он са пријатељима слатко и од срца смејао, али и поред тога Жијо никада није научио немачки језик, мада је у Немачкој и пензију стекао.

Зоран Тешић

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - КАЗНА

Zorica VisnjicНи досадније изборне кампање, ни узбудљивије постизборне ноћи. Иако се знало ко ће отварати шампањац, скоро на нивоу инстикта повремено се могло чути питање шта би могло да се догоди као изборно изненађење? Ако је и призивано, призвано је и то на страни опозиције. Испод цензуса остале су ДСС, ЛДП и УРС. Све три од оснивања биле су у парламенту, а њихови лидери у различитим периодима и на власти. ДСС који после 2000. године није умео да искористи популарност свог лидера, мало мању него што је сада има Вучић, константно је смањивао бирачко тело, али ни у једној прогнози није био виђен међу сигурним губитницима, свакако је био највеће изненађење 16. марта. Млађан Динкић који је и као експерт и као лидер Г-17 плус - УРС био у свим владама после “демократских промена”, коначно је обрадовао аналитичаре који су из избора у изборе прогнозирали његов крах. Имао је добру тему, али за бираче слабе аргументе. Чедомир Јовановић је очигледно кажњен од свог бирачког тела због отвореног кокетирања са СНС, али биће и да, као и многи други, није схватио да Србија више није иста. Нити је брине Косово, нити се радује ЕУ, нити се узда у Русију. После њих, највећи губитник је Борис Тадић. Чак и ако уђе у власт, мораће да живи са неколико болних сазнања - да више није популаран у Србији колико је мислио да јесте надајући се двоцифреном резултату, да је странка која га је створила, а коју је поцепао у најтежем тренутку, за зеру била успешнија са све сатанизованим Ђиласом и, коначно, да није извесно колико ће дуго играти и улогу која му буде додељена. Ако буде, наравно. У сваком случају и Ђилас и Тадић једини су преживели наследници изворне Демократске странке на политичкој сцени Србије, ако изузмемо ДХСС који је ушушкан на листи СНС. Бруталније од ДС кажњена је само СРС којој је пре две године фалило мање од пола процента да пређе цензус, а сада је једва добацила до два одсто.  Већ на наредним биће сведена на ниво статистичке грешке. У изборној ноћи кисео осмех имао је и Ивица Дачић који не само да није успео да значајно повећа број бирача, него је неке и изгубио иако је у изборе ушао као премијер. Његова и судбина СПС сада је у рукама СНС, апсолутног господара Србије. Уколико не уђе у власт, на наредним изборима бориће се за цензус. Што нису изгубили на изборима, изгубиће у таблоидима и аферама које чекају разјашњење. Међутим, судећи по уздржаним изјавама из врха СНС, Вучић намерава да направи широку коалицију, што би могло да значи и да ће ДС била једина на опозиционој страни парламента, а врло брзо и у јавности Србије. Ванпарламентарне странке, ако се не удоме, никада не успевају да се врате пошто остају и без пара и без медијске пажње. За Србију би било боље да СНС преузме одговорност са својим коалиционим партнерима, а да опозиција буде бројнија. У супротном, ето нама једноумља, најпритворнијег у новијој политичкој историји. Поред тога, време је да се суочимо са истином - ови изборни резултати су освета свих изневерених нада, свих жртава транзиције, покрадених, понижених  и свих очајника који верују да нас још само чудо може спасити. Сада је то Вучић. Нимало не сумњам да он тачно зна шта то значи. Остаје само да видимо да ли овај изборни круг затворити нарко-бос који се предао, ваљда зна зашто. И, наравно, да не заборавимо још једну важну новину коју су донели мартовски избори. Оставке због лоших изборних резултата. Отишао је Динкић да би се вратио, кад све ово прође, отишао је Коштуница у удобност своје необавештености. Нека се припреми Ђилас. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - МНОГО ВИШЕ ОД ИГРЕ

tesicМало је познато да су се и за време Другог светског рата у окупираној Лозници одржавале често фудбалске утакмице, у којима су главни ривали били локални клуб “Трговачки” и фудбалски клуб “Србадија” који је 1942. године основло немачко-рударско предузеће “Монтанија”. У “Србадији” су играли углавном радници запослени у руднику “Зајача”, мада је поред њих за тај клуб наступало и неколико веома познатих фудбалских имена из Београда као што су Марко Валок, Стеван Каранфиловић и Секула Шпаравало, који су долазили у Лозницу на утакмице само из материјалних разлога, јер су за сваки наступ добијали рударске бонове за животне намирнице. Ипак, иако далеко мање познат од београдских “професионалаца”, најпопуларнији међу фудбалским легионарима “Србадије” био је играч из Босне Милош Поповић Брбљо, такозвани лознички бомбардер, који је толико изгарао на једној утакмици између “Србадије” и БАСК-а из Ваљева, да је у жару борбе избио чак један зуб противничком играчу, чему је публика одушевљено аплаудирала. Уз сву муку коју је проузроковало ратно стање, временом су се код Лозничана развијале све јаче и јаче навијачке страсти, па су се поједине утакмице доживљавале као симболични сукоби између наших грађана и “странаца”. Кулминација такве еуфорије десила се на утакмици између “Србадије” и немачког лозничког гарнизона, на којој су домаћи играчи носили исте црвене дресове као и тадашњи репрезентативци Србије. Чим је утакмица почела публика је здушо кренула непрекидно да скандира: - Црвени! Црвени! То се нимало није свидело Гестаповцима, па су захтевали да навијачи одмах престану да узвикују тај слоган. Међутим, пошто се нико на њихово упозорење није обазирао, уследила је жестока реакција наоружаних Гестаповаца, који су међу публику пустили своје дресиране псе, због чега је убрзо настао прекид утакмице. Колико је фудбал Лозничанима у току рата значио много више од обичне игре, показало се и уочи саме капитулације Немачке, чија је пробрана војска из Јадарског краја заузела Зворник, и са тог положаја 8. новембра 1944. године испалила неколико граната на Лозницу, што није спречило Лозничане да истог дана, нешто касније, масовно дођу на игралиште иза Соколане, како би навијали за своје љубимце на раније заказаној утакмици. Међутим, само што су играчи истрчали на терен из Босне су поново почеле да фијучу гранате, од којих је једна експлодирала поред самог игралишта, после чега је настала општа јурњава ка најближем склоништу. На тај начин се окончала једна ера фудбалских утакмица, на којима су Лозничани доживљавали често и много лепих тренутака, тако да су на час заборављали на све ратне страхоте, које су срећом већ следећег пролећа отишле у историју. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 17, 2020 331

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се…
окт 10, 2020 535

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 359

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 843

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…
сеп 19, 2020 996

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Каже народ - “свакоме је његова мука највећа”, а народ не греши. Загледани у своје новчанике и тањире себично мислимо да је нама најгоре, али није. Знате оно “И богати плачу, зар не?”, потврдило се ових дана и “дубоко” ме гануло. Скоро да сам поцрвенео због свог и нашег себичлука, само мислимо на…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"