fbpx

НАШИ СМО - СТРАХ

zorica nasi smoНе знам докле сежу ваша сећања, али ја се мало, мало, па сетим деведесетих које кривим за све или бар за већину проблема које и данас трпимо. Ето, пре неки дан сетих се како је ондашња опозиција тражила да се донесе закон против страха. Они су типовали на страх обичних људи од политичких моћника, а данас би нам требао такав закон због политичких немоћника. Ако ме питате шта ме је асоцирало на то (сад сам у тренду сама себи постављам питања) одмах ћу вам рећи да ми се та мисао јавила гледајући страх у очима несрећног капитена Партизана и неког његовог шефа из управе клуба док су на конференцији за новинаре тврдили да је све у реду око капитенске траке и да грмаљ са дебелим досијеом, који је седео поред њих, није траку одузео него узео, пошто му је дата. Онда се сетих оног вица када плавуша у препуном аутобусу стојећи поред Црногорца удобно заваљеног у седиште каже: Нема више џентлмена. Немој тако, ђевојко. Има џентлмена, но нема мјеста. Супроставили би се они, но немају коме, а ни рашта. Све је то у породици. Али, да манемо шалу јер и ја сам се уплашила од спознаје да овом земљом сваки насилник може и даље да ради све шта хоће и што му се може, само ако се добро ушемио. Заправо, шема је постављена раних деведесетих када је ондашња власт употребила криминалце за најпрљавије послове, а заузврат дозволила да се од њих ствара мит бескомпромисних родољуба којима сви треба да буду захвални јер крваре за нашу ствар. Они су тетошени, њима се удовољавало, они су постали господари стадиона са којих се могло свашта клицати, а вешто су баратали и бејзбол палицама. Добри за разбијање демонстрација, још бољи за паљење џамија и амбасада, најбољи за употребу у захтевним приликама којих вазда има. Зато је мени било жао оних људи и њиховог пристајања на јавно понижење у нужној самоодбрани. Ко ће да заштити голмана када је помилован хулиган који је на стадиону обогаљио полицијца упаљеном бакљом, када судије до изнемоглости врте сличне случајеве враћајући их стално у поступак због процедуралних пропуста или нових доказа, у корист оптуженог, наравно. Па ако смо кивни на немоћ државе да се обрачуна са хулиганима, бојим се да смо у криву. Није то немоћ, то је ортаклук. Потребни су једни другима и данас као и деведесетих. Само што је данас бојиште на суптилнијим фронтовима. А, и много знају једни о другима. И нису они само на стадионима или улицама, има их свуда од политике, полиције, бизниса па до медија. Ако се супротставиш, не знаш на кога ћеш ударити, каже ми један који се опекао и сад се каје. Кад мало боље размислим, мислим да се сви плаше. А ту закон не помаже. Могла је лустрација, но није било мјеста. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ОЛУЈА

bobanЧетврти август, година 1987. Крцат воз од Београда клацка ка Сплиту. Винковци, Славонски Брод, Новска... Пада ноћ, а ја и даље на једној нози у препуном ходнику хватам ваздух крај отвореног прозора. Циљ ми Личка Калдрма, али тек утонуо у сан, у пре који сат испражњеном купеу, пред зору излазим пар десетина километара даље од жељеног одредишта. Книн се будио из летње ноћи. Јогурт и врућа погачица окрепила ме баш као она из наше Мијине пекаре. Први шинобус назад до Калдрме за 20 минута. Толико је било довољно па да сваки пут кад неко од 1995. године помене Книн осетим језу и нелагодност. Помислим зар је сав онај народ крај “книнског колодвора” воз заменио тракторима. Ћебе изнад главе, сузе као последњи поздрав родној груди и пут дуг читаво пунолетство. Кад неко војну операцију назове “олујом”, можеш само замислити шта иза тога остаје. Мук. Згаришта, фотографије завучене у рам иконе, успомене, живот... Расељени само знају како је готово две деценије бити подстанар у избегличком кампу, са непознатим роком трајања таквог статуса. Иза остао читав конвој лепшег живота. А Европа не трепну и недавно узе у наручје Хрватску, која у понедељак на книнској тврђави прослави годишњицу чувене операције, односно офанзиве хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. Што је Хрватима победа и повод за свечаност, то је Србима злочин који су осетили сви они из километарских колона. Они који нису знали куда су пошли, а онда ни где су дошли. Руже никоме не цветају. Хрвати, одушевљени појавом Анте Готовине у Книну умало да га прегазе, док је весели премијер Зоран Милановић гутао најпростије псовке и скандирање “мајмуне, мајмуне”. У Србији парастос жртвама. И тек кад се обичан човек понада да су се страсти мало смириле, да сви корачамо европејским друмовима и да би се овог лета могло скокнути до макарске ривијере, Башких Вода, Хвара или Корчуле, оно опет све испочетка. Пун ми екран “олује”, олуја ми у души, сузе ми од олује, људи скрхани олујом. Зар нисмо могли да уживамо у поветарцу, у хладу маслина и палми, у ширини простора без граница? Одувале су олује и оно мало људске душе која није знала да мрзи. Али ја не умем то ни сад. Засвирао бих радо и сад са Хакијом из Сарајева, Владом из Осијека, Јанезом из Равних на Корошкем или Томажом из Марибора. Радо бих видео и родбину у Загребу, али већ дуго чекам да то исто и сви они пожеле. Можда кад уђемо у ту Европу или кад се олуја смири. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - КОЛО

zorica nasi smoКаква завршница - из мелодраме у трилер. Оде Динкић, четврти пут из владе, први пут без своје воље. И, како су то многи приметили, никада се није понашао боље. Кооперативан, вредан и тих. А не може нико да каже ни  да му је било лако, први пут насамо у друштву из којег није потекао. При том и рејтинг му је први пут усред мандата био преко цензуса. Али, не треба се много бринути за њега, наћи ће он већ начина да и после следећег изборног круга буде фактор, а не фикус. Моја фасцинација је на сасвим другој страни ничим очекиваној супериорности  Ивице Дачића. И храбрости до ароганције. Уколико СНС не прихвати (избацивање УРС-а - прим. ЛН) решење је да идемо на изборе или да се прави нека нова коалиција без СПС, на пример СНС, ДС и УРС. Давидовски, нема шта. Али, одакле је извукао ту снагу, да јавно лупи шамар много јачем од себе? Договорио се са Николићем - прво је што ми је пало на памет. Дакле, овако то мени изгледа - Вучић ничим није показивао нетрпељивост према Динкићу, нити отворено незадовољство његовим радом, чак га је и похвалио после свега. Није ни Дачић, до пре неки дан. Јесте, Николић, набројао је слабе владине тачке - економија, финансије, тужилаштво и полиција. Пола иде на Динкићев рачун, ресто деле Дачић и Селаковић. Значи ли то да ће Дачић вратити мандат министра полиције, а да ће Вучић, морати да повуче Селаковића којег су многи видели и као главног преговарача са ЕУ? Не. Да игранка увелико траје видело се после Вучићевог говора на Главном одбору странке када је отворено признао да нема храбрости да повуче све потезе које сматра потребним. И  прика је преживео, а Вучић добио још једну јавну опомену да га не понесе популарност коју ужива, не само у странци него и шире. Тако је Дачић постао колатерални добитник реконструкције владе, а Динкић губитник. Сад, да ли ће сменити Обрадовића или Дејановићку или чак вратити и мандат министра полиције (а баш му се мили) постаје мање болно,  важно је да пред својима и бирачима сачувао достојанство премијера. Оно ће му требати и за наставак бриселских споразума, што је његов главни задатак у овој влади и главни извор самопоуздања када изазивачки нуди ванредне изборе, за које зна да их сада не сме бити.  То што Дачићу даје, одузима снагу Вучићу. Само је сада то постало очигледније. Али, ово је само прва рунда. Главна политичка борба водиће се у позадини и збиља је тешко проценити где би све нови политички дил могао да одведе, при чему је мање интересантно ко ће попунити упражњено место УРС-а, а више чији ће људи попунити упражњена места у СНС. Кад се међу њих умешају и странци, ето нама игранке без престанка. Ко се у ноге не узда, нека у коло не улази! До следећих избора када ће се завртети ново коло српског рулета. А, колико Вучић озбиљно рачуна на Динкића у неким будућим савезима, видећемо на случају опстанка коалиције у Лозници. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - СПОЗНАЈА

zorica nasi smoО, свемогући Ацика, опрости ми, згрешио сам. Значи, сагледао си своје грешке? Јесам. Ја ти их нећу налазити, мораш сам да их увидиш. Јесам, увидио сам.Тако треба, разрешавам те министровања. Амен! Тако сам, коначно, укапирала да је штос у реконструкцији Владе Србије у самоспознаји министара, а не коалиционих партнера. Јер погледајте, ако би Дачић као председник Владе, што би било логично, рекао којим сектором није задовољан то би могло изазвати потрес у коалицији. Ако би, што би такође било логично, Дачић, Вучић и Динкић сели и као озбиљни момци сагледали шта не штима у држави, лако би опет дошли до одговора на питање којег министра треба сменити, али то би изазвало потресе у њиховим странкама. Заправо, главни проблем и јесте у странкама, а не за преговарачким столом. Иако је Вучић председник СНС, а Николић није ни члан, још на почетку приче о могућој реконструкцији, он је гостујући на ТВ Б92 рекао да су у Влади Србије бар двојица његових пријатеља. Мој пријатељ је министар Петковић, баш ми је пријатељ (прика) министар Бачевић, а пријатељ ми је и Вучић, па рачунам да и он мисли о томе. И када је Вучић, пре неког времена рекао да је на мукама у сопственој странци и да би он сам могао бити жртва покушаја да реконструкцијом, а не изборима, побољша рад Владе, верујем да је добрим делом мислио и на поруку коју је јавно добио. Да ли је Дачић у лакшем положају, може ли да смени Мркоњића, Обрадовића, Бајатовића и Дејановићку, а да остане у седлу? Може ли Динкић да прогута највећу кнедлу до сада па да преполови своје министарство и смени две најближе сараднице како би задржао место у власти док му по Србији преотимају градове и општине. Да ли више губи ако остане, или ако оде? И стварно су се укопали. Учинило ми се, пре неки дан,  да је СНС на трагу решења за пријатеља Бачевића. Ценим то по изјави министарке Михајловић да би било рационално спојити министарство енергетике и рударства, а да би требало отворити министарство за заштиту животне средине. Могуће је да ће се по истом принципу препакивања министарстава решити и неких других министара, али то ни изблиза неће бити оно што је Вучић прижељкивао или, бар, најављивао. Ако грешим, видећемо већ данас када би СНС требало да обелодани своје предлоге. Па ако, принцип самокритике не уроди плодом и виђени министри се не повуку сами, предлажем да помогнемо и убрзамо ствар јер ово оде у бесконачност. Дакле, пошто смо савладали технику ријалити избацивања из куће “Великог брата” или са “Фарме” неће нам бити тешко да то учинимо и у корист државе. Зато, ако желите да из Владе избаците Мрку, стисните опцију један. Ако желите да избаците Жарка, стисните опцију два, Бачевића три, Кнежевића четири, Калановићку пет и тако даље, а може и азбучним редом, да све буде регуларно. Веља се нешто разлетео ових дана,  изгледа да има имунитет, па нисам сигурна да ли би и за њега требало гласати. У сваком случају гласање нам не гине. Зато плаћамо порез, а и шта би друго радили. Важно је да се нешто дешава. Зорица Вишњић P.S Ако нисте вољни да гласате, имам још једног кеца у рукаву. Предлажем да министар Дачић смени све министре због евидентних пропуста па да их после именује за своје помоћнике. Проверено, штима. Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 12, 2019 459

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 351

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 625

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 746

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 936

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"