fbpx

НАШИ СМО - АПРИЛИЛИ

bobanСрбија ушла у Европску унију. Косово је Србија. Преполовљен број незапослених. Плате и пензије повећане за 50 одсто. Попуњена индустријска зона у Лозници. Радници задовољни прославили Први мај. Зајача добила градски водовод...  Да не ређам даље наслове које сви прижељкујемо годинама, а који су данас (1. април) само могући као првоаприлска шала. Не зна човек да ли да се насмеје или да заплаче. Срећа да је наш ментални склоп заражен геном збијања шала на сопствени рачун, али, признаћете, већ је и тога превише. Докле да се спрдамо са својим јадом и бедом. Живот нам је постао један кадар, и никако да дође прави режисер да то мало размрда. Чиста апатија. Дођу избори и прођу, функционери окрену шаховску таблу, па они са црним добију беле фигуре, а ми се, као, надамо - и то је минимална предност у односу на противника. Онда схватимо да су играчи исти. Слаба је вајда у позицији над шаховском таблом ако су капацитети шахиста стандардни. Нема ту 'леба. Још само половина од половине верује у гласање. Све је теже нашег човека изненадити, заплашити или, барем, упозорити. Све је већ виђено, па онда и не чуди млака реакција на петодневну блокаду шабачког пута, на протесте рудара, али и на опомену мештана Липничког Шора који нису више желели да трпе да им неко уништава локалне путеве због “тамо неке шабачке фирме”. Више се причало о новинама и емисији у којима се појавила прва фотографија Александра Вучића са новом супругом у неком ресторану, него о људима који дан и ноћ проводе између асфалта и неба. Ваљда нам је то прече, што каза неко, сада смо својта. Срећа па се рудари и топионичари договорише са газдом око плате и осталих следовања, иначе, чини се, што се државе тиче, могли су ту и летовање да проведу, кад већ не могу до Грчке или Јадрана. Ни метална вода у Зајачи није много узнемирила мештане који од прошлог петка у цистернама добијају воду за пиће са градског водовода. Кажу људи - ништа ново. Није олово у води од јуче, а и фекалије, где би могле друго да заврше него у води, кад нема канализације. Шта ће људи. Навикли. А знају и да ће до изградње градске водоводне мреже протећи још много муљаве воде потоцима и Штиром. Нисам ни ја за дизање панике, али, ред је ред, треба неко да каже народу шта још сем цистерне са чистом водом држава планира да уради. Па ваљда смо још увек нека држава. Зар нам не обећавају сваки дан да ће бити боље јер смо изабрали исправан пут. Зар није боља перспектива пред нашом земљом. Чини ми се да сасвим другачије данас схватам стихове Милана Младеновића, исписане с краја осамдесетих - Ово је земља за нас! Кажу људи с ким си, такав си. Не може земља бити боља него што су људи у њој. Зато све мање и верујем у наставак песме - Ово је земља за сву нашу децу! Лепо рече обесправљени рудар из “Зајаче”:  “Само да заврше школу, одмах их шаљем одавде. Нека не долазе ни на годишњи одмор!” Треба ли нам веће клетве? Кад провртим неке старе плоче (грамофонске), помислим да су сви ти наши рокери имали доушнике који су им дошаптавали шта ће се десити у држави братства и јединства, а они то све лепо паковали у своје незаборавне хитове. Не, само су на време упозоравали на глупост и примитивизам, на бесмисао ратовања, указујући на поштовање живота и слободе. Написао је Бранимир Штулић - Слобода није божје семе па да ти га неко да... - а ми се расипали. Данас бисмо сви најсрећнији били када би нас неко продрмао за раме и рекао АПРИЛИЛИ, ове деценије су биле само априлска шала. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЛАЖНИ МИЋА

tesicМића Поповић, звани Бамбус, из Бање Ковиљаче, за време студија агрономије у Земуну, током 50-их година прошлог века, представљао се многим девојкама као познати београдски сликар. Пошто му у ту причу девојке обично не би поверовале, он би им показао своју личну карту, после чега је већина од њих била убеђена да је он заиста млади уметник Мића Поповић, о коме се у то време у Београду доста причало. Чим би његово лажно представљање упалило, поједине девојке, поготово студенткиње, изражавале би жељу да им он наслика  портрет, а неретко је било захтева да му позирају и као акт. Да би им “изашао у сусрет” Бамбус је изнајмио стан на Звездари и у једној соби импровизовао свој атеље, где је доводио моделе да их слика. Наравно, пошто са сликањем није имао благе везе, Бамбус би девојку која се скинула да му позира прво једно време загледао, па би је мало као намештао, онда би пришао штафелају и ноншалантно повукао две-три линије, а затим би јој се извинио и рекао да дође неки следећи пут, јер наводно тад није имао инспирацију. Међутим, на следећу представу обавезно би позвао и неке своје другове, који су скривени у кухињи кроз кључаоницу, кибицовали његов “уметнички перформанс”. Тај Бамбусов “биоскоп” радио је све док није наљутио једног свог пријатеља, чија је симпатија била његова жртва. Да би му се осветио, повређени младић је замолио свог рођака, великог шаљивџију, иначе и глумца аматера, који је изванредно имитирао женски глас, да се једно вече преруши у девојку, па да заједно оду код Бамбуса да му позира као женски акт. Када су се по договору пред Бамбусовим вратима појавили његов пријатељ и “млада дама” са шеширом и у свиленим рукавицама, Бамбус ауторитативним тоном замоли модел да се свуче у атељеу, док он и “њен” заједнички пријатељ у кухињи испију по једно пиће. Након испијеног пића Бамбус отвори врата од атељеа, где га дочека мркли мрак и вапај модела да не пали одмах светло, већ да мало попричају у мраку, не би ли је тако прошла нелагодност, пошто први пут нага позира. Када је после обострано заводљивог разговора, Бамбус упалио светло и пред собом угледао као од мајке рођеног мушкарца, он се моментално окренуо ка вратима од кухиње испред којих је стајао његов пријатељ, који је држао једну руку на устима, јер је хтео да експлодира од смеха. После те своје бруке која се убрзо прочула, Бамбус је испразнио “атеље” и посветио се озбиљно студијама, чиме је престао да срамоти име свог чувеног земљака и великог сликара Миће Поповића, који срећом никада није сазнао за тај Бамбусов неславно завршен “уметнички излет”. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - МАЛИ ЉУДИ

SassaУ Уставу Србије (члан 60.) пише да се “јемчи право на рад, у складу са законом”. Да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места као и “правична накнада за рад”. Пише и да свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља, као и да “родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу и у томе су равноправни”. Могу ли радници “Зајаче”, али многи други широм Србије, да се пронађу у Уставу. Ево, рудари и топионичари само су ове године у штрајку два месеца, послодавац им дугује девет и по плата, а они траже само три  као и оверу здравствених књижица и повезивање радног стажа. За њихову муку знају сви који о томе треба да брину. Разговарали су са градском власти, министарком енергетике и министром рударства, истина у време предизборне кампање, али су разговарали. Додуше министарки је било важно да ли је фирма приватизована у време “ове власти или пре”. Пошто је ПРЕ онда је проблем, ваљда, мањи, јер су за то криви ОНИ. Протествовали су и испред Владе Србије, били са саветником Александра Вучића и ништа. Једино им је остало још да причају са ЊИМ јер даље у овој земљи нема.  А представници државе радницима кажу да не могу много да ураде “јер је то приватна фирма”. Међутим, када треба платити струју, порез и остало из чега се пуни каса исте те државе онда није важно у којој су фирми, већ да плате што дугују. Питам се, да ли би држава да сутра пукне пушка позвала ове људе у строј или би неко рекао , “они не могу, раде код приватника”. Људи су од понедељка блокирали магистрални пут Лозница-Шабац, а реакција локалних и државних власти је као да су “заузели” неки шумски пут. Држава, којој као и радницима исти послодавац дугује, само много више, уместо да решава проблем има изгледа преча посла, или њима само оправдава своју немоћ и немање петље да покаже ко “коси, ако воду носи”. Можда изгледа како проблем рудара из Зајаче није наш, али грешимо. Размислите да радите поштено и само један месец не добијете плату. Пусти струју, воду, рачуне, ако ти је то једини приход, нећеш моћи да купиш хлеб и нахраниш децу! Како ће ти бити?! Замислите осећај безнађа када штрајкујете два месеца и само тражите оно што сте зарадили, а нико вас не зарезује. Добијате гомилу обећања, а чим господа у парним оделима два корака оде од вас, заборави на ваше невоље. Зар никоме у овој земљи не сметају речи рудара да ће покушати да ишколују децу и пошаљу их у иностранство да се више никада не врате у Србију!? Уколико буде среће, до данас ће ова прича бити померена са мртве тачке, (пишем у среду) и можда ће се неко обратити људима који на улици морају да траже плате. Ваљда нико нормалан не мисли да ти људи више воле да стоје на магистрали, по киши, ветру и сунцу, уместо да су на радним местима и да свакога месеца добију своју плату од које ће, ако не да живе, оно  бар да преживе и осећају се много достојанственије него у последња два месеца. Знам, неко ће сада приметити да они штрајкују “само”  два месеца и да им се дугује “само” девет и по плата, и како то није ништа јер има радника којима годинама нису исплаћене зараде. Паметнима то  није утеха, већ срамота. Ово што се дешава њима, може свакоме од нас, без обзира на то колико вам то можда изгледа немогуће. Не заборавите, живимо у Србији земљи где је све ненормално и немогуће могуће. Нажалост. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ШПРЕХЕН ЗИ ДОЈЧ, ЖИЈО

tesicОдавно је познато да су се наши гастарбајтери налазили често у веома непријатним ситуацијама, због слабог познавања страних језика. Са тим проблемом суочио се почетком 70-их година прошлог века и столар Жијо из Бање Ковиљаче, већ по самом доласку на рад у Западну Немачку. Наиме, чим му је било јављено да за њега има посла у једном малом месту удаљеном стотинак километара од Минхена, Жији се посрећило и да га већ следећег дана до Немачке може повести својим аутом његов комшија Милан Тошин, који се после летњег одмора у Бањи враћао у Париз, где га је чекала породица. Пошто су превише времена изгубили на граничним прелазима, а Милану, коме се јако журило, није било успутно комшијино одредиште, они се пред самим уласком у Минхен договорише да Жијо изађе из аута у близини железничке станице и настави пут возом. Међутим, чим је крочио на минхенски асфалт, Жијо упаде у гужву, па уместо да пође према станици, како му је Тошин објаснио, он крену у супротном правцу, тако да се после вишечасовног лутања градом нађе чак и у улици са “црвеним фењерима”, где га одмах за рукав повуче једна девојка, која му нешто саопшти на њему неразумљивом језику. Жијо се обрадова мислећи да му она жели помоћи, па је упита:

- Молим те, кажи ми где се налази железничка станица?

Како га је девојка гледала зачуђено, Жијо покуша да јој боље појасни, па је измењеним нагласком поново упита:

- Где је же-ле-зни-чка ста-ни-ца?

Уместо да му покаже пут ка станици, она га опет ухвати једном руком за рукав а другом руком упре прст ка улазу у оближњу зграду и понови му своје претходне речи. Видевши да Жијо ни на то не реагује, девојка из своје ташне извади оловку и блокчић на којем нацрта за трен ока кревет, па га показа Жији. Њихово споразумевање “глувим телефонима” трајало је све док није наишао други пролазник, са којим девојка после пар размењених речи уђе у поменути улаз а Жијо оста као пањ укопан у месту. Како је Жијо на крају пронашао железничку станицу, то само бог зна, пошто је касно увече стигао код својих земљака, који су га забринуто чекали. Када су га упитали шта га је толико задржало у путу, Жијо им је до танчина испричао шта му се све догодило у Минхену, а затим се лупио по челу, па наглас поставио себи питање:

- Могу да разумем зашто сам се загубио у Минхену, али ми док сам жив неће бити јасно како је она девојка из цуга погодила да сам ја столар?

Тај Жијин случај се дуго препричавао у Бањи Ковиљачи и Лозници, често и у његовом присуству, на шта се он са пријатељима слатко и од срца смејао, али и поред тога Жијо никада није научио немачки језик, мада је у Немачкој и пензију стекао.

Зоран Тешић

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

новембар 28, 2020 253

НАШИ СМО - Нерешено

Утакмица која траје још од марта по свему судећи имаће више од два полувремена, а крајњи резултат тешко да могу прогнозирати и најискуснији посетиоци спортских кладионица. Ковид-19 се показао као непопустљив супарник медицинској струци, удара испод појаса,…
нов 21, 2020 576

НАШИ СМО - Штекер

Месецима Кризни штаб и држава апелују на грађане да се придржавају мера, мало моле, мало припрете, толико пута да се све то разводнило, изгубило на озбиљности. Неко их слуша, неко не, мада нормалним људима нису потребни никакви апели, забране, ништа слично. Може неко да верује да вируса нема, тај…
нов 14, 2020 485

НАШИ СМО - Погнуте главе

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је у понедељак у јутарњем програму Хепи телевизије да је “Србија све осим подељеног друштва, што се јасно види на сваким изборима” истичући да је огромна већина грађана “тиха, ради и труди се да нешто створи” али и да постоји “огромна, изузетно гласна, моћна и…
нов 07, 2020 452

НАШИ СМО - Катаклизма

По ко зна који пут се и прошлог понедељка обистинила стара латинска изрека “Човек је човеку вук - Homo homini lupus est”, али и речи наших старих да на планети нема чуднијег створа од човека. Као да у лудилу епидемије изазване вирусом ковид-19 није довољно смрти па додатно морају да је проузрокују…
окт 31, 2020 381

НАШИ СМО - Систем

Од тога какав резултат жели да постигне, тренер постави систем игре. Чули сте за онај фудбалски 4-3-3, или 4-4-2, некада то да жељени исход, некада не, али ако се систем распадне, пораз је неминован. Тако би требало да буде у свим другим областима у нормалном свету, да постоји систем. Такав да ради…

Репортажа

нов 15, 2020

УСПЕХ ОД ПРЕ 35 ГОДИНА - Саставили укрштеницу од скоро седам метара

Када су се пре три и по деценије чланови тадашње енигматске секције…
нов 08, 2020

НОВЕМБАР НА ЈАГОДЊИ - Терапија с видиковца Перуника

Милорад Мићић из Селенца код Љубовије, познатији по надимку Маракана, на планини Јагодњи,…
сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…

Грми Ло

нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"