fbpx

НАШИ СМО - ФАКЕТИЋ

NebojssaТако смо кренули на пут. Мама је рекла може баба и аутобусом, тата је рекао нека, ипак ћемо је ми одвести па смо сели у кола. Возили смо се неко време, а онда смо стали. Испред нас је био ауто који се није померао ни напред ни назад, иза нас се затим нашао други ауто који се такође није померао, а онда се више нисмо померили ни ми. Ветар је дувао и носио снег, тако да смо убрзо били скоро затрпани. Прошло је неколико сати и ја сам се уплашио, а бака је рекла не бој се, сине, бака је ту, а мама је рекла баш и онда је рекла тати ето, јесам ли ја лепо рекла нека иде аутобусом, а тата је рекао а да је твоја мајка, а онда је мама опет почела да прича оним тоном и није престајала и тако је прошло још неколико сати. Мама није престајала, ветар није престајао и снега је било све више. Тада се нешто померило на мом прозору, снег је спао са стакла, појавили су се прсти и неко лице иза њих. Ја сам рекао ијао и бака је рекла ијао и мама је рекла ијао, а тата је рекао ијао, али дубоким гласом. Онда су се врата отворила и тај чико је пружио руке према мени, узео ме у наручје и рекао ја ћу спасти ово дете! Окренуо се и однео ме, а врата су остала отворена. Око нас је све било бело и онда су се појавили неки људи и камере и неко је викао још мало десно, још десно и чико се померио и онда је пропао и мене допола умочио у снег. Тада је неки човек у зеленом пружио руке ка мени, а чико је рекао НЕ! Можете ме нападати, знам да ћете на мене ударити свим силама, али ја не дам ово дете. Ја ћу га спасти! Онда се усправио и изнео ме на неку њиву по којој је ветар носио снег као стиропор, али ми је у његовом наручју било топло. Тада је потрчао високо подижући колена, а поред нас су ношена ветром пролетела два тенка и, чини ми се, један булдозер, а чико је подигао колена још више и потрчао брже, а мени је снег из капуљаче запао за врат. Ветар је остао иза нас и питао сам га да ли ће ме однети до Лознице, а он је рекао да неће. Питао сам је л' зато што је далеко, а он је рекао да за њега ништа није далеко него тамо постоји неки јадарит, криптонит, нешто, нисам баш запамтио. Онда ме је донео до неке велике куће у којој је било још много људи и деце и ту су ми дали врућ чај и сендвиче. После сам чуо да је бака покушала да затвори врата, али није могла, а пробали су и мама и тата, али од снега нису могли и онда су дошли Ноле и његов тата и спасли их, а мени је било криво што мене није Ноле спасао. Тако се све добро завршило, осим што је бака добила малу упалу плућа и промрзли су јој прсти, али су они ионако мало криви, а мама и тата су добили тежак бронхитис. Мама и сада кад је љута на тату спомиње како смо се заглавили у снегу, а ја сам доживљај написао као школски рад, али ми је учитељица рекла да сам све измислио и залепачила ми у дневник кечину ко врата оном њеном плаво-жутом оловком. И још ми је рекла да се не каже Факетић. А ја сам сигуран да је био Факетић. Н. Т. Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЕКСТРАВАГАНТНИ ПРОФЕСОР

tesicИзградњом новог дела школе поред већ постојећег старог здања, и добијањем дозволе за још четири нова одељења, у лозничкој гимназији средином 60-их година прошлог века, отпочиње често спомињана златна деценија њеног постојања. Тај период остаће дуго упамћен не само по изванредним ученичким резултатима, већ и по изузетном професорском кадру, чији ће педагошки рад у то време бити препознатљив на свим факултетима бивше Југославије. Један из те незаборавне плејаде је и професор ликовног васпитања Димитар Маркозанов, Македонац из Скопља, који је после завршене Ликовне академије у Београду, у потрази за духовним миром, одлучио да на неко време оде у што забаченији крај у Србији, али га је животни пут после годину дана проведених у Крупњу довео и у Лозницу. Због свог маркантног изгледа и достојанственог држања, Димитар је дуго за многе Лозничане био права непознаница. Међутим, у суштини он је био веома комуникативна особа, али изузетно принципијелна и правдољубива. Једном приликом када сам му као његов најбољи пријатељ, лакомислено пренео неку ургенцију да поправи оцену једном свом ученику, Димитар се истог часа ухвати за косу и рече: - Ух, Зоран, шта ми уради? Па он не само да преко целе године ништа није учио, већ ми је непрестано намерно ометао наставу, мислећи да је мангуп, па ћу му и ове године као и прошле морати поклонити оцену. Када сам му објаснио да ја уопште не знам које тај ученик, ни чији је, Димитар одахну, а мени паде терет са срца. Како се Димитар држао свог принципа, а разне друге ургенције нису престајале, наставничко под тим притисцима доноси одлуку да поменутом ученику без Димитрове сагласности поправи оцену. Осећајући се омаловаженим, Димитар свим ученицима у школи којима је предавао, из свог предмета закључује петице. О том случају се причало не само у Лозници, за шта је Димитар добио апсолутну подршку. Иначе, колико год  да је био добар педагог, а поготово сликар, Димитар је био један од најлошијих возача које сам икада у животу познавао. Тако једног лета чим је купио нови “голф”, о коме је дуго маштао, рекао ми је да је решио да њиме крене у Скопље да види фамилију. Како га нисам никако могао одвратити од те ризичне намере, преостало ми је једино да му пожелим срећан пут. Када се вратио у Лозницу, одмах ми је приповедао: - Дођем ти ја, Зоран, једва некако до Београда, па кренем ауто-путем ка Нишу. Кад замисли, возачи сви полудели. Иду својим аутима право на мене, па ми нон-стоп аблендују и машу нешто рукама. Ни сам не знам како сам стигао до наплатне рампе, кад тамо радници почеше да се крсте и са чуђењем згледају. Тек када ми неко од њих саопшти да сам ја јединствен случај који је преко сто километара возио у контра смеру, схватих какву сам глупост направио. Док смо се слатко смејали, спазио сам му на трен у очима неку искру сете, која га је идуће године заувек одвела у родно Скопље, где и данас са уживањем рестаурира фреске у манастирима, и слика, користећи инспирацију и мотиве и из јадарског краја, за који га вежу најлепше успомене. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ПАЛАМУЂЕЊЕ

SassaСтвар је јасна, ППВ је одлучио да 16. марта осим Београда гласа и Србија. Ето нама ванредних парламентарних избора да поново “одлучујемо”. Наравно, ми смо једна организована, уређена и тотално кул држава способна да истовремено трчи више трка. Тако ћемо, а да то не омете евроинтеграције и разговоре са Косовом, изаћи и на изборе да се покаже, оно што и врапци знају, да је СНС најјачи, али ваљда треба то додатно потврдити и учинити да буде још јачи, како би се реформе брже спроводиле. Хм. 'Ајде што ће се поново гомила пара бацити на изборе, што ће и онако јадан телевизијски програм бити још гори од страначких џинглова, што ће билборде заузети фаце лидера и њихове испразне пароле, него ко ће опет, по зна који пут, слушати она, да извинете и част појединцима, баљезгања илити паламуђења. Опет ће нам растрчани лидери причати о запошљавању, оно, кад ми победимо биће фабрика ко плеве, бољем животу, бољој будућности за нашу децу, о реформама које само “они могу спровести” и слична трабуњања. Док народ са оно мало плате, ако је уопште има, и пензијице, лупа главу како да од динара направи најмање пет да поплаћа дугове, врати кредите и зајмове и буде бар на нули, наши мили лидери јурцаће по држави  и убеђивати нас да ће нам бити боље. Са бине ће нас ликови у оделима, вредним као нечија годишња плата, уверавати како они не троше време и грло због себе, већ због нас. Није њима до фотеље и плате са шест бројки већ до нас и мајчице Србије. Ето, већ неких 20 година исти ликови на свим изборима облећу по Србији, нападају једни друге, вређају, пљују, а после праве коалиције, наравно, све због нас. Неки су променили тоналитет, речник, фризуру, имиџ, други остали исти, само мало старији, али иста екипа плеше по политичкој сцени и сипа празна обећања. Тако ћемо поново на изборе, али, кажу упућени, ако ће то донети брже реформе онда није проблем, али ће бити уколико се, а ми смо ту мајстори, формирање нове Владе Србије одужи до дубоко у лето. Е, сад сетите се да је још увек актуелна Влада, која је кажу добро радила, реконструисана више од пола године и таман када је, као, скоцкана, ето ти избора. Као, морамо да убрзамо реформе, значи неко је у досадашњој екипи био кочничар, или није могао да потрчи довољно брзо. Опет ваљда једино у Србији може да се деси да у истој седмици када су почели преговори са ЕУ, “За Србију је почетак преговора о чланству у Европској унији најважнији догађај после Другог светског рата”, рече Ивица, падне и одлука о ванредним парламентарним изборима, али има ко је плаћен да мисли о томе. Мени се као лаику чини да се све ово ради да би два човека променила места на седницама владе. Оно, могли су само променити фотеље и наставити даље, али је овако интересантније, ваљда. Слутим да ће све на крају свести на рокаду, па ће после избора ППВ бити премијер, а премијер ће постати ППВ. Јесте да онај први сад тврди како није сигурно да ће напредњаци добити изборе (ако их не добију сада, када ће ?!), али то је суштина, бар  ми се чини.  Е сада, ваљда, колико сам чуо,  садашњи ППВ одавно је  могао бити премијер, нудио му садашњи више пута, али неће без избора, односно подршке народа, а “излазак на биралишта је неопходан зато што Србија мора да убрза реформе и побољша стандард”. Значи, чим, далеко било, реформе поново успоре, ето нама гласања које му дође као неко погонско гориво, шта ли?! Једино ме радује што ће ово бити кратка кампања, неких 40 и кусур дана, тако да путујући циркус неће трајати дуго, а самим тим ни испирање мозга. Ваља се наоружати стрпљењем, па по стоти пут слушати исте приче и гледати стара лица. Али издржали смо и горе. Углавном стижу дани обећања, обећања и лагања, али без тих ствари овде нема ни гласања. До тада нам можда буде лепше бар док слушамо како ће нам бити боље после ових избора. Хајде да будемо оптимисти, мада скоро чух да је оптимиста, у ствари, само недовољно обавештена особа. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ЗАГОНЕТНИ ПЕЦАРОШ

tesicНе памти се да је у Лозници још од завршетка Првог светског рата па до данас било који пасионирани риболовац побуђивао већу пажњу код мештана, не само када би га у чаршији видели са прибором за пецање, већ и због његовог спољашњег изгледа, као што је то био случај са Лозничанком Миленом Недић Мушом, током 40-их и 50-их година прошлог века. Њена за то време, неуобичајена мушка фризура, мушки стил опхођења а исто тако и одевања, поготово лети, када је поред Штире, са удицом у руци, из практичних риболовачких разлога, шетала у кратким панталонама, што код пролазника не само да је изазивало чуђење, већ и честе подсмехе, на шта се она никада није обазирала. Поред огромне страсти према пецању, Муша је волела да у вечерњим сатима често заседне са мушким друштвом и у кафани, а понекад после фајронта заједно са њима да одигра и коју партију карата, што јој никада није засметало да сутрадан веома одговорно и марљиво обави све задате обавезе, као судски писар. Иначе Муша је по природи била веома весела и духовита особа, региструјући на свој начин све што се у Лозници занимљиво дешавало. Њено живописно препричавање једног догађаја у Лозници, из периода од пре Другог светског рата, у коме је главни актер био ондашњи председник лозничке општине Владимир Филиповић звани Владо Швабо, било је годинама на тапету, кад год би се нашла у неком одабраном и веселом друштву. - Владо је био омањи човек, са сатом о ланцу преко прслука, негованих бркова и са лепим шеширом на глави! - отпочињала је своју причу обично тим речима Муша па настављала: - Једног дана обилазећи неке јавне радове у Лозници, где сам и ја била службено присутна, Владо је као “народски” човек кренуо да се рукује са свим радницима не знајући свима имена, али је знао да су тадашњи надимци Мића и Баја били доста чести, па се досетио да само њих употребљава. Рукује се он тако редом са свима, па се само чује: - Здраво Мића! Здраво Баја! Здраво Мића! Здраво Баја! Нашавши се у једном тренутку преда мном, Владо пружи руку и рече: Здраво Мића! Ја не издржах, па шта буде, узвратих: - Извините, ја сам Баја! Наравно, после те приче Мушини пријатељи би се од срца смејали, али штета за многе друге Лозничане, који тада Мушу нису познавали и разумели, можда би им и та прича донекле одсликала њен слободан и необуздан дух, који је у конзервативној варошици Лозници, није напуштао до краја живота. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

август 08, 2020 435

НАШИ СМО - Миш и мачка

Свих 250 посланичких мандата верификовани су у понедељак, 190 присутних положили су заклетву и отишли кућама да сачекају исход политичког договора ко ће се придружити власти, а ко ће спасавати част демократије глумећи опозицију. // Сад, неко ће рећи да је ово…
авг 01, 2020 381

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Нормално да нема на почетку, оно класично “драги” јер све јеси, али драг ниси, нити ћеш бити. Појавио си се непозван, дошао на своју руку, онако подмукло, кукавички, да нико нити види, нити чује и онда почео да правиш хаос. Долазили су твоји рођаци и пре, нажалост, имаш велику породицу, али нису…
јул 25, 2020 1223

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо…
јул 18, 2020 1627

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није…
јул 11, 2020 1149

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан…

Репортажа

авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…
јул 17, 2020

ВИДОЈЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ ПОМАЖЕ НА СВОЈ НАЧИН – Прави и поклања визире

Мада није из Лознице, добар део времена проводи овде, радећи као скретничар на железници,…
јул 14, 2020

ПОЛА ВЕКА ЛЕШНИЧКИХ “КОНДОРА” - Били су прозор у нови свет

Ретки су градови, а још ређе варошице у Србији, па и свету, које се могу похвалити…
јул 11, 2020

У ТРИЈАЖНОМ ЦЕНТРУ – Није лако онима испред, а ни онима унутра

Онима који дођу испред Тријажног центра Дома здравља ‘’Др Миленко Марин’’ са високом…

Грми Ло

авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"