fbpx

НАШИ СМО - НОКДАУН

bobanКо год је аутомобилом пролазио Учитељском улицом у протеклих десетак дана, сигуран сам, није могао да обузда псовку коју је морао да упути и држави, и граду, и премијеру, и градоначелнику, и “извођачу радова”, и хлебу, и лету без лета, и реконструкцији Владе, и свему са небеса... Пресечена на сред раскрснице са Улицом Жикице Јовановића, у више наврата и затрпавана после радова на водоводној мрежи,  последњи пут натабана и припремљена за асфалтирање, остаде разјапљена, на пркос несрећним возачима. Вештији у слалому покушавају да заобиђу рупу, дубине десетак центиметара, док је камионџије, тракторџије и они са запрегом, прелазе као преко минског поља. Гледам призор и мислим, ваљда је то могуће само у овој нашој Србији која се претворила у ријалити шоу. Која се безгранично расула по пољу блама и која је клонула пред најездом неодговорности, неозбиљности и нељудскости. Да је само крпљење рупа горући проблем, ни по’ јада, али ту је арсенал горућих, наизглед нерешивих, а врло често и смешних. Не зна човек да ли да се смеје или да вришти и плаче. Да ли да верује премијеровим речима од пре неки дан да је Србија спремна за почетак преговора са ЕУ и да је спремна да спроведе “суштинску трансформацију у складу са европским нормама”. Како да поверујем у било шта и било коме? Па, више нисам сигуран ни у Џонија Штулића кад видим да се и око њега дигла сумњива прашина. Човек тражи хонорар од ауторских права, а издавач објашњава да је све то фарса и халапљивост Бранимирова. Још кад неко пронесе реч да ће легенда рокенрола у септембру бити један од нових фармера у оном чуду од телевизијског програма, дошло ми да побацам све његове плоче. Али ко да баци “Сунчану страну улице”, “Филигранске плочнике” или “Кад фазани лете”. Хеј, Џони, Џони! Не попуштај! Да постоји нека алка која би сачувала ово мало од расушене бачве од државе, ваљало би је од злата исковати. Прашина се дигла и око смене министара, а они, к’о по команди, ето их на све стране. Сви задовољни сопственим радом и учинком, нико нема замерки, али, неко мора летети. Питање је само где ће атерирати. Неки међу саветнике, а неки... ко зна где. Чуће се, само да нас не казне новим скупим изборима. А шта рећи истрошеном народу који ће од 1. августа плаћати скупљу струју за скоро 11 процената. Шта то носи, знамо већ сви из искуства. Плате замрзнуте, или се тако барем чини свима којима је иста већ годинама, а цене играју пипиревку. Још да нам животе некако замрзну, па да их отопе кад све процвета. О томе се само сањати може. Сав чемер и јад народ гледа сваки дан на екранима, чита у новинама свакојаке редове, а по депонији сећања покушава да пронађе још понешто мало среће која ће га одржати на ногама. Нажалост, много нас је у нокдауну!!! Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

ДАНИ ДРИНЕ У МАЛОМ ЗВОРНИКУ - У СУСРЕТ РЕГАТИ И “СОМОВИЈАДИ”

malozvornicka regata i somovijada regata na drini foto s.pajicТуристичка организација и Општина Мали Зворник, у сарадњи са ООСР “Дринско језеро”, од 25. до 28. јула организоваће дане спортско-рекреативног и културног туризма под слоганом “Дрина је смисао живота”. Вишедневна манифестација почиње 25. јула у 19.30 на стадиону малих спортова отварањем 16. “Сомовијаде”, уз културно-уметнички програм, а како најављују организатори, у случају кише програм ће бити изведен у Дому културе. Тог дана почиње и пријављивање учесника “Сомовијаде”, док је за петак 26. јул у подне планиран скуп такмичара на риболовној стази у Сакару. Такмичарски део почиње у 13 часова, а првог дана планиран је и летњи изложбени сајам рукотворина, хране, пића и сувенира, као и изложба слика са ликовне колоније “Мали Зворник 2013”. Други дан такмичења у риболову, у суботу 27. јула, почиње од шест часова, а два сата касније почеће и надметање у припремању рибље чорбе “Златни котлић”. Од 10 до 14 часова биће организована и акција добровољног давања крви у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије и Црвеним крстом из Малог Зворника, а такмичење у пецању сома завршава се у подне. Мерење улова до 13.30 пратиће и ревијални програм “Акробатско скијање на води” у извођењу Јахт клуба “Градиштанац” из Великог Градишта и чланова Савеза скијања на води Србије. На Зворничком језеру показну вежбу извешће и припадници Ронилачког центра Жандармерије Републике Србије, док је за вечерњи програм планиран рок концерт на стадиону ФК “Јединство”  где ће наступити Ђорће Давид са својом групом, као и чувено “Атомско склониште” из Пуле. Недеља, 28. јул је дан одвојен за трећу малозворничку регату, а пријављивање за учеснике је од осам до 10 часова на старту у Великој Реци. Учешће је бесплатно а организатори препоручују коришћење чамаца са мотором. Одмор регате, уз културно-уметнички програм је на цулинским адама, где ће поред дружења бити приређена и забава са трубачима и познатим естрадним уметницима. Пристизање регате на циљ у Сакару планиран је за 15.30 часова, када следи дружење уз ручак и забавни програм.

С.Пајић

Напишите коментар (0 Коментари)

Наши смо - ХРАСТ

zorica nasi smoВреме је да се декларишем - ја сам ватрени присталица Храст коалиције и острашћени симпатизер храста који се нашао на будућој траси ауто-пута Београд-јужни Јадран. Заправо, ја сам много више од острашћеног симпатизера, ја сам поштовалац тог горостаса из Савинца код Горњег Милановца и огорчени противник свих који игноришу његових шест векова живота - овако сам почела текст оног дана када се чинило да ће у недостатку нашег самопоштовања бити посечен горостас који је најмање шест векова одолевао Турцима, Аустро-Угарима, Немцима, НАТО бомбардерима, свим болестима, сушама и мразевима, а замало да страда од Веље и Аце који су оценили да је тобожња брига за храст заправо одраз паланачког менталитета који се испречио на ауто-путу. Кад, после само два-три дана кликну Веља са РТС-а: Нека кошта, колико кошта, храст остаје. О, хвала ти ЕУ што постојиш! Цепам текст и пишем нови, нек се мучим, кол'ко се мучим, али текст написан бити мора! И таман, мислим, шта ћу и како ћу, жао ми баченог текста, рондам што Веља не сачека бар петак, да изађу новине, кад угледах нови храст. Има само 45 година, а у коренима све што је вредело у двадесет векова. Зове се Рајна Драгићевић, професорка је на Филолошком факултету у Београду, а мене је придобила говором својим студентима на апсолвентској вечери. Ево скраћене верзије, да се уверите о чему говорим: На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација уружености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима... Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ, а они су само власници квадратних метара! Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!  Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу!  Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ! Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена и победите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да садржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени.  Уценици то могу да препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу. Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса! Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ! Чини ли се и вама, као и мени, да одбрана храста има везе са овим манифестом професорке Драгићевић. Живим у нади да ће неко из ЕУ прочитати њен говор и да ће предложити Влади Србије да професорку именује за министарку просвете. Нас не би послушали. “Власт је власт, а храст је храст”, што рекоше, бранитељи храста. П.С. Нисам сигурна да би професорка прихватила понуду, али утешно је знати да постоје такви. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - УЗБУНА!

bobanВидовданска вашаријада донела нам је тако дуго очекивани корак напред (ваљда се тако назива похвала за вишемесечно климање главом), месец јануар претворио се у “датум”, а мала матура прецртана је путачом и сав труд марљивих ђака обрисан музгавом гумицом. Е, још само пет-шест година и ето нама на граници табле ЕУ уместо оне на којој пише Србија. Не лези враже. Кад је почетком деведесетик кренуло крвопролиће, међусуседно ратовање и понирање братства и јединства у најдубљи муљ историје, бејах тек две године у трећој деценији живота, а кад нас, можда, поново пусте у окриље звано Европска унија, бићу на прагу шесте. Толико је пролетело у надању, у стрепњи, у скривању, у понижавању, у раду за дневницу или шегртску плату. Док су падале бомбе с краја деведесетих, склањах своју децу у подрум, а у првој деценији након двехиљадите заједно се надасмо бољим данима. Шерпе и пиштаљке - слаба вајда. Шта сте тражили, то сте и добили - и сада ми одзвања цинична реченица оних који су “старог кова”. И данас објашњавам деци да знање увек има цену, али немам ваљан начин да објасним како политичари не знају за одговорност. Гледају деца да се научници окупљају у центру престонице и протестују због, како кажу, катастрофалног стања науке у Србији. Немају подршку државе за нове пројекте али ни за основне потребе. Траже оставку министра просвете и осталих одговорних што нису показали ни спремност  ни способност да се проблеми у науци реше.  Онај “датум” с почетка приче тумачи свако како хоће, објашњавају државници да то неће онемогућити српског сељака да пече ракију или просечног Србина да прикоље и испече прасенце “без конкретне дозволе”. То је ваљда најкритичнија тачка на ћуприји ка Европи. Гледамо како комшијска Хрватска оде и остави нас да и даље цупкамо уз “моравац” у нади да ће кораке једног дана савладати и остали Европљани. У међувремену надничари умиру у воћњацима док беру вишње, болесници прокувавају у неклиматизованим собама, а нација расправља о томе колико је која естрадна уметница окупила публике на својим концертима на месту где се спајају Дунав и Сава. Пре више од једне деценије причало се да смо на дну, а сад видимо да је и дно вишеспратница за оно што код нас може да се доживи. Кадар сам предложити сваком младом човеку, који се заустави на раскршћу животних опредељења, да патриотизам стави иза реалности. Гледај, дете, где ће ти бити боље. Зашто да продајеш живот испод сваке цене ако можеш у њему и да уживаш? Главобоље овде више нису здравствена тегоба већ стање духа разапетог између данас и сутра, између наде и реалног. Узбуна! Та реч ми одзвања у глави још од војничке осамдесет и осме, када нисам могао ни да сањам да ћу некада пожелети да је чујем из све знаге. Апатија, лењост, учауреност. Буђење! Може ли се? Ни сам немам вере у то, али шта друго? Можда није све пропало. Нада последња умире. Још само пар година за нас. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 12, 2019 436

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 331

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 615

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 737

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 915

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"