fbpx

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ФИЛМСКИ ЖУРНАЛ

tesicКада је крајем 50-их година прошлог века, у Лозници тек свака пета кућа имала радио апарат, а експериментални телевизијски програм био доступан само неколицини срећника, велики догађај за већину Лозничана представљао је одлазак у биоскоп. Уколико се у Вуковом дому приказивао неки познати спектакл, најчешће са на представу ишло породично, чак и са малом децом, уколико тога дана у комшилуку нико није могао да их причува. Због опште несташице одеће и обуће, уочи поласка у биоскоп следио би обавезно заједнички договор укућана, у чему би могли да се појаве пред народом, а да се не осрамоте. Наравно испред самог улаза у Вуков дом, тешко је било заобићи продавца семенки Кљевку, а да се од њега не купи бар један фишек “спортске занимације”, мада се од куће увек носило мало домаће кобасице и хлеба, углавном за децу, пошто обично у току представе огладне. Пре пројекције сваког филма приказивао се тада десетоминутни “Филмски журнал”, где су се могле видети најактуелније домаће и светске вести и занимљиве репортаже. Тако пред једну пројекцију, у то време веома популарног филма “Тарзан”, којој сам и ја са својим родитељима као основац присуствовао, чим је после шпице “Филмског журнала” кренула репортажа о тадашњој Титовој посети неким Афричким земљама, у којој су Тито и његов домаћин били окружени становницима неког племена, на изненађење свих у сали слика је ишла сасвим нормално, коју није пратио никакав тон. Међутим, уместо заглушујућих звиждука публике, што је у то време било очекивано, када год се током пројекције деси било каква техничка грешка, из тада мени неразумљивог разлога да би се можда погрешно протумачило коме су звиждуци били упућени, у препуној сали Вуковог дома, владала је неуобичајен тишина, коју је, када се у гро-плану појавио Тито, прекратио, пискав али врло продоран дечји глас, питањем: - Мама! Мама! Јел’ оно Тарзан? У публици настаде комешање, а у том се чу и дрхтави глас мајке: - Ћути сине! То је наш драги друг Тито, са црнцима! Док су се многи, из обзира према преплашеној жени, “на једвите јаде” уздржавали да не прасну у смех, на њихову и њену срећу, легендарни лознички кино-оператер чика Брана Катић, успео је најзад да отклони тонску сметњу, што сви гледаоци поздравише бурним аплаузима и узвицима одушевљења, чиме у сали Вуковог дома за “тили час” поново завлада, типична тадашња биоскопска атмосфера. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ТРИСТА

zorica nasi smoДанас редакција ЛН има 300 разлога за славље, али да куцнемо у дрво јер није време за звона и прапорце. И као што је све у Србији подељено, тако и осећања која би природно требало да буду слављеничка, помућена су и бригом, и извесном горчином. Да ли вас треба да буде брига за то? Да одмеримо тасове. На једној страни, како то рече бард лозничког новинарства Мирослав Југовић у поруци коју нам је оставио на фејсу (види Југа, ко би рекао) ЛН су подвиг, а тристоти број је истрчани маратон. Јесте подвиг покренути новине капиталом довољним само за куповину елементарне опреме, уз ризично штампање прва три броја на вересију, без икакве рекламе и залеђине. Верујте ми на реч, такву лудост могу да направе само новинари у самоодбрани. Даље, ЛН су први лист у историји града који је изашао на тржиште као недељник. Лозничани никада раније нису ишли на киоск по своје новине, добијали су их бесплатно и никада нису имали прилику да развију традицију штампаних медија. И док свака већа варош у Србији има забележених између 55 и 120 година сопствене историје на страницама локалних новина, само у Лозници никако да се прими тај пелцер. А сваки покушај је био добар - и “Јадар” (1955-1957) и “Лозничке новине” (1981-1992) као и “Вискоза” и “Наше време” које су превазишле оквир фабричке штампе. За оне који су одлучивали о томе у Лозници важност новина мерила се само као трошак, зато и нису много марили за тежину њихове оставштине. “Лозничке новости” су данас обориле рекорд “Лозничких новина” по броју издатих бројева, не и њихове дуговечности. Од тог рекорда нас дели скоро још оволико.  Ко још у Лозници и остатку Србије сме да планира за четири и по године унапред, а да није ушушкан у јавном сектору? Свакако не чувари ватре у локалним медијима који су преживели катастрофу приватизације и сада пливају између оних који новинарство схватају као прилику да се сликају пред камерама и оних који новинарство схватају као добру прилику да заврше послове на брзака. Као и потрошни политичари, њихове главне муштерије. Тврдим да су мање зла српском новинарству нанеле новопечене незналице у локалним медијима (брзо видите са ким имате посла) од жуте штампе која образује нови тип читалаца. Да ли је будућност којој стремимо испод наслова “Скандал”, “Срамота”, “Украо...”, “Преварио...”, “Убио...”, “Силовао...”, “На реду за хапшење...”, “Обнажила се...” Једна продавачица са киоска још пре коју годину добронамерно је саветовала да и ми отворимо трач рубрику о локалним јавним личностима, пошто се најбоље продају такве новине, а један политичар је отворено нашој редакцији нудио скандалозни материјал о свим лозичким политичарима и тајкунима. Објавиш, па наплатиш да не пишеш даље. А, ако си вешт можеш да наплатиш и од оних којима је у интересу да то изађе. А шта ако не пристајеш да будеш ишта од тога? Онда се спремаш на маратон у поцепаним ципелама у којем мораш да победиш незналице, улизице, сујетне и безобзирне, моћне и бесне, да преживиш оглашиваче који никада  и нису намеравали да плате рачун, да прежалиш ПДВ који си унапред платио за тај и све друге рачуне које не можеш да наплатиш, да платиш на време све своје рачуне и да се 20. у месецу радујеш плати која је мањаааа од просечне. И шта вам се чини, на коју страну је тас превагнуо? Не, не и опет, не. Није ово малодушност, ово је само покушај да наметнемо тему, уместо да се хвалимо (имали бисмо чиме) или да се жалимо (имали бисмо на шта). Ништа од тога. Ту смо - 300, мало ли је, а колико још, било би лепо да зависи од вас који још увек у новинама тражите новине. До следећег петка, срдачан поздрав из редакције ЛН. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ - ТВРДИЦА СА ДВА ЛИЦА

tesicНекадашњи угледни београдски адвокат Сибин Стојановић, иначе познат и као дугогодишњи правни заступник ФК “Црвена звезда” и један од оснивача Демократске странке, важио је дуго за веома утицајну и занимљиву особу, о којој су се испредале многе приче, не само у Београду, већ и у родној Бањи Ковиљачи и Лозници где је почетком 50-их година завршио гимназију. Иако је врло рано стекао солидан материјални статус, Сибин је у најужем кругу својих пријатеља био етикетиран као изузетно шкрта особа, нарочито за давање позајмица, и при плаћању кафанских цехова, мада је највећи део слободног времена проводио у чувеној “Мадери”, преко пута које се налазио његов стан и адвокатска канцеларија. Знајући све то, један од његових најбољих другова из младости професионални коцкар Милан Тошин, долазећи из Париза на одмор у Бању Ковиљачу, крајем 70-их година, пожелео је да види Сибина, па је успут свратио право у “Мадеру”. Пошто се у сали није налазио Сибин, Тошин је за свој сто позвао младог Роскета, студента из Бање Ковиљаче, који се ту случајно задесио, па му дао следеће инструкције: - Отиђи код Сибина у канцеларију и реци му да га у “Мадери” чека његов друг Милан Тошин! - затим је извадио из џепа новчаник препун француских франака, и једну фотографију, на којој се види он испред свог аута, па је наставио: - Још му кажи, да му по теби шаљем своју фотографију и новчаник, да зна да сам дошао са аутом, који може да види испред “Мадере”, ако погледа кроз прозор, и да имам много новаца, тако да се не плаши да ћу му тражити позајмицу. После Роскетовог излагања Сибин се наводно “опасно увредио”, али је ипак одмах дошао у “Мадеру”, тако да је Тошин на лукав начин испунио себи жељу да види и почасти свог доброг старог друга. Мађутим, колико год да је Сибин био шкрт у односу на мушки род, неупоредио више је био галантан према лепим девојкама. Тако једног лета док се сунчао на дринској плажи са својим другом и вршњаком, педесетогодишњим Момом Станићем, поред њих прође изузетно згодна и висока девојка која се јави Моми, пошто су се познавали као комшије у Београду. Региструјући то Сибин истог часа поче да моли Мому да га упозна са њом, обећавајући му куле и градове. Не могавши да га одврати од тога, Мому издаде стрпљење, па је позва и представи јој Сибина као најбољег адвоката у Београду. Сибин одмах поче да се удвара, говорећи јој да има озбиљне намере, и да ће је водити на Хаваје, Флориду, Аустралију и ко зна где још. Девојка у почетку би збуњена, а затим му упути бујицу погрда: “да је мали као кепец”, “да му је лице изборано као у њене бабе”, “да је једини на свету ни по коју цену не би пристала да буде са њим” и све у том тону. На то Сибин уопште није обраћао пажњу, већ је наставио и даље да јој скида “звезде са неба”, после чега Моми “пуче филм” па упали ауто и оде са плаже. После неколико месеци, Момо пожели да се види са Сибином, па заборавивши на ту непријатну епизоду, дође пред његов стан и позвони на врата. Када је испред врата која су се отворила, Момо угледао ону исту девојку са дринске плаже, не проговоривши ни речи, као опијен изашао је из зграде, и кренуо булеваром према Лиону, уместо према Теразијама и Новом Београду, где је становао. Зоран Тешић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - БРУКА

bobanМогу да схватим да неко из преке нужде понекад ћапи понешто како би преживео, да на пијаци узме јабуку или јаје, док продавац услужује другог купца. Симпатично ми је и кад  с јесени кроз прозор гледам како клинци, али и старији, беру јабуке или гроздове преко ограде мог дворишта. Знам људе који су прегрмели крађу аутомобила, проваљене подруме и покраден алат, па чак и напад провалника у рођеној кући. Истина, сви они имали су последице, најчешће здравствене, које су неке коштале и живота. Преживели су неки и када им украду марву из штала, када их џепароши оплеве у аутобусу или им неко украде панталоне на плажи па после до куће иду у купаћим гаћама. Сав тај јад некако профилтрирам и помислим, свакога ће стићи казна за недело које чини. Међутим, када неко зарад ситне препродаје развали вентиле на резервоарима са опасним материјама у “Вискози”, не хајући за последице, то не могу да прихватим ни под анестезијом. Да неко без трунке гриже савести зађе по гробљима и одваљује слова или попрсја са споменика, да краде вазе за свеће, ни то разум не признаје. Поклопце са шахти и сливника односе без помисли да ће ту неко одвалити точак или, не дај боже, упасти и поломити кичму. То нису крадљивци, већ бездушници. Како другачије назвати лопове, јер реч људи не иде уз ову категорију ходајућих бића, који уђу у двориште несрећног Андрије Милошевића у Шуловачи, притом знајући каква се туга надвила над фамилијом прослављеног фудбалера Саве, и поскидају бакарне олуке. Ни то им не буде доста већ провале и у кућу, претресу је и ко зна шта из ње однесу. Ма, чак и да ништа украли нису, зар се ниједног тренутка не запиташе где ће им душа. Брука! Можда су они неверници, пробисвети, антихристи, али, бојим се, да и они имају крсну славу, да се лажно богу моле, или је то нека потпуно друга димензија коју нормална људска бића још докучила нису. Срамота ме кад видим име свог града у новинама, а, нажалост, често је тамо, углавном у негативном контексту. Уз све напоре не могу да дођем ни близу тог осећаја кад ти је нечија трагедија прилика да нешто ушићариш. Да ли је најављени смак света, за који помислисмо да је шарена лажа, заправо већ почео само што га ми не видимо правим очима? Не уливају ми наду ни приче да ће “починиоци бити адекватно кажњени” јер још нико званично не рече зна ли се неки од њих. Не разумем зашто су некада “сумњиви ликови” често заштићенији од обичног поштеног човека. Зашто се такви не ставе на тапет и да народ види како изгледају они који су спремни да потрују пола града да би продали кило гвожђа. Да се назову именом и презименом, а не иницијалима, па да пред народом кажу што то чине, имају ли кога свог, оца, мајку, сестру, брата, дете... Некад помислим да се све изокренуло и да ћу пре награбати зато што случајно нисам укључио светла на аутомобилу у по бела дана (без обзира што на то подржавам закон) него да сам, рецимо, пустио амонијак да цури, црни луг да загађује околину или нешто слично. Ајде да се сетимо Доситејевих речи да је само добар човек срећан или Сократових да човека могу усрећити само добра дела, а никако земаљско благо. Не иде да кажем да сам песимиста, али, признајем, све мање верујем да ће доћи онај дан који чекам већ неколико деценија. Да ћемо живети као нормалан свет, да ће бити довољно хлеба за све, да ће закон бити ту само да нас подсећа да понекад не претерамо, да децу професори неће опомињати да не долазе на часове дрогирани... Плашим се да је то превише... Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

јул 04, 2020 431

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове…
јун 27, 2020 348

НАШИ СМО - Ноле

Да је пут до пакла поплочан добрим намерама, уверио се ових дана и Новак Ђоковић. Ноле национале, највећи српски спортиста, наш најбољи амбасадор и слично, како је све називан, нашао се на танком леду. Коронавирус закачио је и њега, а томе је, руку на срце, и сам доста кумовао организацијом “Адрија…
јун 20, 2020 430

НАШИ СМО - Посланик

Одлазећи посланички сазив остаће више упамћен по атмосфери нетолеранције, недоличном понашању и говору него по законима које је донео. Ипак, на крају мандата љути противници стали су у одбрану једни других на исти начин као што су то увек чинили и њихови претходници када би се повео разговор о томе…
јун 13, 2020 514

НАШИ СМО - Помиловање

Таман да иза себе није оставила ништа сем “Опомене” и стихова “Чуј, рећи ћу ти своју тајну, не остављај ме никад саму кад неко свира”, велика Десанка Максимовић би, као што и јесте, имала разлога да с правом носи титулу једне од највећих српских песникиња, уметнице која је у једној реченици изнела…
јун 06, 2020 587

НАШИ СМО - Срамота

Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Када бисмо живели у складу са овим, наизглед, једноставним правилом, свет би био много боље место за живот. Ево два примера. Навикли смо да се у нашим медијима може видети, прочитати и чути свашта. Свакојаки ТВ садржаји нас бомбардују…

Репортажа

јун 30, 2020

У ДВОРИШТУ ПУРИЋА - Родила лешничка банана

Више од три године прошло је откако је породица Пурић из Лешнице у свом дворишту засадила…
јун 29, 2020

НА ВИДОВДАНСКОМ ВАШАРУ - Корона „оборила“ посету

Одавно Лозничани не памте да је на Видовдан било тако топло и да је дан протеко без кише.…
јун 24, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ДЕЈАН ЈОВИЧИЋ ПОБЕДИО КОРОНУ - Танка нит ме одржала у животу

Седам дана у коми и још четири у буђењу, провео је Лозничанин Дејан Јовичић након што су…
јун 23, 2020

И ЈАДАР ПОДИВЉАО – Набујала река уништила усеве

Киша, која је почела у понедељак, подигла је и ниво Јадра у горњем току, а наставио је да…
јун 15, 2020

ПРВА РЕКРЕАТИВНА ШЕТЊА  – Од извора Свете Петке до Скакавца

Прва рекреативна шетња "Упознајте природне атракције Лознице" одржана је јуче (14. јун) у…
јун 10, 2020

У ВЕЛИКОМ СЕЛУ - Нојеви у Микином дворишту

Пространства црног континента ној, највећа птица на свету, заменила је брдовитим…
јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…

Грми Ло

јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"