fbpx

НАШИ СМО - УЗБУНА!

bobanВидовданска вашаријада донела нам је тако дуго очекивани корак напред (ваљда се тако назива похвала за вишемесечно климање главом), месец јануар претворио се у “датум”, а мала матура прецртана је путачом и сав труд марљивих ђака обрисан музгавом гумицом. Е, још само пет-шест година и ето нама на граници табле ЕУ уместо оне на којој пише Србија. Не лези враже. Кад је почетком деведесетик кренуло крвопролиће, међусуседно ратовање и понирање братства и јединства у најдубљи муљ историје, бејах тек две године у трећој деценији живота, а кад нас, можда, поново пусте у окриље звано Европска унија, бићу на прагу шесте. Толико је пролетело у надању, у стрепњи, у скривању, у понижавању, у раду за дневницу или шегртску плату. Док су падале бомбе с краја деведесетих, склањах своју децу у подрум, а у првој деценији након двехиљадите заједно се надасмо бољим данима. Шерпе и пиштаљке - слаба вајда. Шта сте тражили, то сте и добили - и сада ми одзвања цинична реченица оних који су “старог кова”. И данас објашњавам деци да знање увек има цену, али немам ваљан начин да објасним како политичари не знају за одговорност. Гледају деца да се научници окупљају у центру престонице и протестују због, како кажу, катастрофалног стања науке у Србији. Немају подршку државе за нове пројекте али ни за основне потребе. Траже оставку министра просвете и осталих одговорних што нису показали ни спремност  ни способност да се проблеми у науци реше.  Онај “датум” с почетка приче тумачи свако како хоће, објашњавају државници да то неће онемогућити српског сељака да пече ракију или просечног Србина да прикоље и испече прасенце “без конкретне дозволе”. То је ваљда најкритичнија тачка на ћуприји ка Европи. Гледамо како комшијска Хрватска оде и остави нас да и даље цупкамо уз “моравац” у нади да ће кораке једног дана савладати и остали Европљани. У међувремену надничари умиру у воћњацима док беру вишње, болесници прокувавају у неклиматизованим собама, а нација расправља о томе колико је која естрадна уметница окупила публике на својим концертима на месту где се спајају Дунав и Сава. Пре више од једне деценије причало се да смо на дну, а сад видимо да је и дно вишеспратница за оно што код нас може да се доживи. Кадар сам предложити сваком младом човеку, који се заустави на раскршћу животних опредељења, да патриотизам стави иза реалности. Гледај, дете, где ће ти бити боље. Зашто да продајеш живот испод сваке цене ако можеш у њему и да уживаш? Главобоље овде више нису здравствена тегоба већ стање духа разапетог између данас и сутра, између наде и реалног. Узбуна! Та реч ми одзвања у глави још од војничке осамдесет и осме, када нисам могао ни да сањам да ћу некада пожелети да је чујем из све знаге. Апатија, лењост, учауреност. Буђење! Може ли се? Ни сам немам вере у то, али шта друго? Можда није све пропало. Нада последња умире. Још само пар година за нас. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - БРУКА ИЛИ ЗЕМЉА ФАЛСИФИКАТА

Verica„Не желимо да живимо у лажној држави где све може да се фалсификује“- рече пре неки дан премијер Србије поводом доношења одлуке о поништењу мале матуре. Не желимо ни ми, али ето живимо у земљи у којој је спорна и диплома првог човека Србије, у којој министар просвете није на платном списку државе већ приватног универзитета, у земљи у којој је све на продају, у којој се продаје бубрег да би се преживело па нам читава прича око крађе и продаје тестова за малу матуру дође као скоро очекивано. Ископирани  тестови из матерњег језика и математике које је радница штампарије изнела у грудњаку коштао је од две до девет хиљада динара, незванично, у Лозници се продавао на пијаци по цени од три хиљаде динара. Тест из матерњег језика био је нешто јефтинији. И тако, матура је оборена, децо џаба сте се „стресирали“, џаба преписивали, само нисте џаба учили  јер су ваши родитељи то скупо платили, а неки други паре бацили на копиране тестове. Пуј пике - не важи. Спорења око тога да ли је ово једино исправна одлука ће и даље бити, јер свако има право на своје мишљење. Међутим, сви се слажу да се два та ујдурма као и беспотребни трошкови око поновљеног теста из математике могла избећи само да је министарство слушало глас јавности који је упозоравао да су се и тестови из матерњег језика могли купити на улици. Да власт чује и види народ и чита оно што се у појединим штампаним медијима могло прочитати, сазнала би да су се и прошле и претпрошле године појављивали ископирани  тестови за малу матуру што је истрагом и потврђено. Код раднице „Службеног гласника“ пронађени су и спорни прошлогодишњи тестови за малу матуру. Да се ове године није толико таласало, да глас јавности није био толико гласан, министарство би се опет правило глуво а крадљивци би задовољно трљали руке па би догодине опет, по оној народној, Јово наново, са новим еланом прионули на овај уносан сезонски посао. И сада када је крађа откривена, у министарству перу руке од одговорности, јер, како кажу, све што се десило, десило се ван Министарства просвете и све што је министарство требало да учини је учинило. Не признају командну одговорност и,  како кажу, надају се да ниједном ученику неће бити причињена штета због одлуке о поништењу мале матуре, а заборављају оно најважније, да је штета од свега што је претходило овој одлуци већ учињена и да је ненадокнадива. Младе генерације којима су  данас информације доступније много више него што су својевремено били  већини чика и тета која сада седе у Министарству просвете и кроје њихову судбину, већ су одавно схватиле у каквом друштву живе. Крађа тестова са мале матуре дође им као још једна поука у животу, додуше сувише болна за оне младе људе који се ослањају на своје знање и који желе да само својим радом и трудом остваре своје животне циљеве. Надамо се да су они у већини и да их брука око мале матуре неће поколебати. P.S. Кажу да је оставка питање личног односа према одговорности из чега произилази да је тај чин доста еластичан. Искуство нас учи да је српским министрима, садашњим а и оним бившим, оставка  непознат појам. Верица Мићић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ОЛОВО

SassaПре појаве телефона, мобилне телефоније и интернета, вести су дуго путовале па су људи касно сазнавали за догађаје. Данас се малтене кад неко кине у Кини, то одмах зна у Америци и тешко да било који иоле озбиљан догађај може да остане ван домашаја нашег сазнања, хтели ми то, или не. Свуда је тако, осим изгледа у земљи Србији где увек има стручњака за откривање топле воде, рупе на саксији и сличних “достигнућа”. Тако су неки тек ових дана “открили” случај “оловне деце” у Зајачи. Да је у питању неки пољопривредник или грађевинац који по цео дан ради и слабо прати медије, човек би могао и да разуме, али није. То су људи који брину о “заштити грађана” и здрављу нашем. Ко је последње две године иоле пратио медије, тешко да му је могла промаћи прича о деци из Зајаче која имају повишено присуство олова у крви.  О Зајачи се писало и причало по свим медијима, али ето нису за то сазнали баш сви. Тако је заштитник грађана тек после добијене притужбе мештана Зајаче реаговао и закључио да су Министарства енергетике и здравља “повредила права грађана јер су пропустила да предузму мере контроле загађености” и  препоручио да Министарство здравља “без одлагања спроведе ново испитивање нивоа олова у крви код деце у Зајачи”. Ону контролу коју је требало обавити још у јулу прошле године. Да ли је могуће да он за овај проблем није знао раније? Онда  се огласила министарка здравља изјавом да Србија нема акредитовану лабораторију која би радила анализе олова у крви деце и најавила контроле у Словенији. Не схватам да ли ми ову лабораторију нисмо имали ни у време прошлог министра, када су анализе, иначе, рађене у Бриселу, или јесмо па је сада нема, као ни да ли је могуће да министарка није знала за децу из Зајаче као ни то да је Министарство здравља са Светском здравственом организацијом покренуло пилот-пројекат “Процена изложености олову у Зајачи”. Можда јој бивши министар није рекао за то. Онда дође и државни секретар омладине и спорта који рече да је реаговао чим је примио мејл о проблему у Зајачи. Лепо од њега што је брзо дошао, али да ли ни он до тог часа не чу за децу из Зајаче? Када се огласио заштитник, онда су и медији поново забрујали о Зајачи  као да је вест потпуно нова, а није.  Зашто се сада најављује долазак стручњака из Министарства здравља када оно није одговорило ни слово на допис из МЗ Зајача послат у два наврата почетком године,  зашто се сада толико прича о деци из Зајаче, да неће можда неки избори, а тада се најбоље сликати са децом и “решавати” проблеме.  Зашто, ако не пре, а оно у последњих годину дана надлежни нису заврнули рукаве и утврдили да ли загађење потиче из ваздуха, воде, или земљишта, да ли је то “историјско” загађење, или последица садашњег рада топионице?  Да се јасно утврди стање и спрече нагађања и прозивке из ових, или оних разлога. Иначе, клинци из Зајаче са оловом у крви и њихови забринути родитељи на контролу чекају готово годину дана и не знају када ће и хоће ли је уопште бити, нити их ико обавештава шта се ради на решавању овог озбиљног проблема.  Све ово дешава се у земљи Србији чији политичари, а и остали фотељаши, воле да кажу како су “деца наше највеће благо”. Шта би било да нису?! Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ГОДИНЕ СУ ПРОЛАЗИЛЕ

vladoФудбал у Србији  животари без неких изгледа за скорије оздрављење. Репрезентација је остала без пласмана на Светско првенство у Бразилу. Наши клубови у Европским такмичењима једва да могу да прођу квалификације за прво коло, а домаће првенство из године у годину је све незанимљивије и неквалитетније. Године пролазе, а наш фудбал тапка у месту. Исти људи годинама одлучују и не померају се из својих удобних фотеља. А за све то су још и добро плаћени. За неуспехе је увек крив неко други. Шта год урадили нема одговорности. А ко зна, можда би, када би резултати били бољи неко други пожелео њихово место. Е то им сигурно не одговара. Боље је овако. Штитиће своје интересе и кривицу пребацивати на друге. А фудбал нам умире. Сличну судбину доживео је и  ФК Лозница. Некадашњи прволигаш (од 1994. до 1998. године Лозничани су били чланови Прве “Б” лиге) испао је пре четири сезоне из Српске лиге и преселио се у Зону “Дрина” и од тада никако да се врати. Пред сваку нову сезону управа клуба је постављала исти циљ - титула и селидба у виши ранг. Крену добро, стекну чак и завидну предност у односу на ривале, али на крају ништа - неки други клуб  оде даље. И тако из године у годину. Мењају се тренери, доводе играчи са стране, троше велике паре које град издваја за овај клуб, а резултата нигде. Увек је актуелно - покушаћемо поново, титула нам овог пута неће измаћи. А она измиче ли, измиче. И нико у клубу да се бар мало забрине. А и зашто би. Без обзира на резултате лова је сигурна. Лакше је довести играче и тренере са стране и њих окривити за неуспехе. За то време, млади и квалитетни домаћи фудбалери одлазили су у много мање средине за сићу јер за њих није било места у матичном клубу. Стицао се утисак као и да не желе у виши ранг. Све до сада. Прошле недеље завршено је првенство у Зони “Дрина”, а Лозница се коначно окитила титулом и од јесени ће се такмичити у Српској лиги. Велико олакшање за све. Е, баш у овој сезони нико није очекивао титулу. Пред старт клуб је због финансијских проблема био пред гашењем и било је неизвесно да ли ће се уопште такмичити. А онда је дошла нова управа, нови тренер, засукали су рукаве и ето резултата. Није то била нека сјајна игра, мучила се Лозница на већини утакмица, али видела се велика жеља и труд који су сви уложили, а највише фудбалери. Било је то довољно да се навијачи врате на стадион и коректним навијањем помогну својим љубимцима. И шта сада? Српска лига јесте много квалитетнија од Зоне, али играти у овом рангу такмичења без жеље за даљим напредовањем не би било добро за будућност фудбала у овом крају. Најављују челници клуба јуриш на Прву лигу, ако не у овој, онда у наредној сезони и то је добро. Али, мораће много тога да се промени.  Лозничани имају сјајне млађе селекције. Ти млади фудбалери су будућност клуба. Пионири и кадети годинама су чланови Прве лиге за тај узраст, а можда им се ускоро придруже и омладинци. Њима треба пружити прилику да врате Лозницу на старе стазе. Ако тако буде, поново ће Лозница бити клуб који ће окупљати најбоље домаће фудбалере, а сигурно је да ни резултати неће изостати. Не може то одмах, потребно је време да стасају, важно је да добију прилику. В. Ст. Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 21, 2019 118

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних…
окт 12, 2019 535

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би били, али пошто је правда још спорија него…
окт 07, 2019 461

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 737

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 872

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"