fbpx

НАШИ СМО - БРУКА ИЛИ ЗЕМЉА ФАЛСИФИКАТА

Verica„Не желимо да живимо у лажној држави где све може да се фалсификује“- рече пре неки дан премијер Србије поводом доношења одлуке о поништењу мале матуре. Не желимо ни ми, али ето живимо у земљи у којој је спорна и диплома првог човека Србије, у којој министар просвете није на платном списку државе већ приватног универзитета, у земљи у којој је све на продају, у којој се продаје бубрег да би се преживело па нам читава прича око крађе и продаје тестова за малу матуру дође као скоро очекивано. Ископирани  тестови из матерњег језика и математике које је радница штампарије изнела у грудњаку коштао је од две до девет хиљада динара, незванично, у Лозници се продавао на пијаци по цени од три хиљаде динара. Тест из матерњег језика био је нешто јефтинији. И тако, матура је оборена, децо џаба сте се „стресирали“, џаба преписивали, само нисте џаба учили  јер су ваши родитељи то скупо платили, а неки други паре бацили на копиране тестове. Пуј пике - не важи. Спорења око тога да ли је ово једино исправна одлука ће и даље бити, јер свако има право на своје мишљење. Међутим, сви се слажу да се два та ујдурма као и беспотребни трошкови око поновљеног теста из математике могла избећи само да је министарство слушало глас јавности који је упозоравао да су се и тестови из матерњег језика могли купити на улици. Да власт чује и види народ и чита оно што се у појединим штампаним медијима могло прочитати, сазнала би да су се и прошле и претпрошле године појављивали ископирани  тестови за малу матуру што је истрагом и потврђено. Код раднице „Службеног гласника“ пронађени су и спорни прошлогодишњи тестови за малу матуру. Да се ове године није толико таласало, да глас јавности није био толико гласан, министарство би се опет правило глуво а крадљивци би задовољно трљали руке па би догодине опет, по оној народној, Јово наново, са новим еланом прионули на овај уносан сезонски посао. И сада када је крађа откривена, у министарству перу руке од одговорности, јер, како кажу, све што се десило, десило се ван Министарства просвете и све што је министарство требало да учини је учинило. Не признају командну одговорност и,  како кажу, надају се да ниједном ученику неће бити причињена штета због одлуке о поништењу мале матуре, а заборављају оно најважније, да је штета од свега што је претходило овој одлуци већ учињена и да је ненадокнадива. Младе генерације којима су  данас информације доступније много више него што су својевремено били  већини чика и тета која сада седе у Министарству просвете и кроје њихову судбину, већ су одавно схватиле у каквом друштву живе. Крађа тестова са мале матуре дође им као још једна поука у животу, додуше сувише болна за оне младе људе који се ослањају на своје знање и који желе да само својим радом и трудом остваре своје животне циљеве. Надамо се да су они у већини и да их брука око мале матуре неће поколебати. P.S. Кажу да је оставка питање личног односа према одговорности из чега произилази да је тај чин доста еластичан. Искуство нас учи да је српским министрима, садашњим а и оним бившим, оставка  непознат појам. Верица Мићић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ОЛОВО

SassaПре појаве телефона, мобилне телефоније и интернета, вести су дуго путовале па су људи касно сазнавали за догађаје. Данас се малтене кад неко кине у Кини, то одмах зна у Америци и тешко да било који иоле озбиљан догађај може да остане ван домашаја нашег сазнања, хтели ми то, или не. Свуда је тако, осим изгледа у земљи Србији где увек има стручњака за откривање топле воде, рупе на саксији и сличних “достигнућа”. Тако су неки тек ових дана “открили” случај “оловне деце” у Зајачи. Да је у питању неки пољопривредник или грађевинац који по цео дан ради и слабо прати медије, човек би могао и да разуме, али није. То су људи који брину о “заштити грађана” и здрављу нашем. Ко је последње две године иоле пратио медије, тешко да му је могла промаћи прича о деци из Зајаче која имају повишено присуство олова у крви.  О Зајачи се писало и причало по свим медијима, али ето нису за то сазнали баш сви. Тако је заштитник грађана тек после добијене притужбе мештана Зајаче реаговао и закључио да су Министарства енергетике и здравља “повредила права грађана јер су пропустила да предузму мере контроле загађености” и  препоручио да Министарство здравља “без одлагања спроведе ново испитивање нивоа олова у крви код деце у Зајачи”. Ону контролу коју је требало обавити још у јулу прошле године. Да ли је могуће да он за овај проблем није знао раније? Онда  се огласила министарка здравља изјавом да Србија нема акредитовану лабораторију која би радила анализе олова у крви деце и најавила контроле у Словенији. Не схватам да ли ми ову лабораторију нисмо имали ни у време прошлог министра, када су анализе, иначе, рађене у Бриселу, или јесмо па је сада нема, као ни да ли је могуће да министарка није знала за децу из Зајаче као ни то да је Министарство здравља са Светском здравственом организацијом покренуло пилот-пројекат “Процена изложености олову у Зајачи”. Можда јој бивши министар није рекао за то. Онда дође и државни секретар омладине и спорта који рече да је реаговао чим је примио мејл о проблему у Зајачи. Лепо од њега што је брзо дошао, али да ли ни он до тог часа не чу за децу из Зајаче? Када се огласио заштитник, онда су и медији поново забрујали о Зајачи  као да је вест потпуно нова, а није.  Зашто се сада најављује долазак стручњака из Министарства здравља када оно није одговорило ни слово на допис из МЗ Зајача послат у два наврата почетком године,  зашто се сада толико прича о деци из Зајаче, да неће можда неки избори, а тада се најбоље сликати са децом и “решавати” проблеме.  Зашто, ако не пре, а оно у последњих годину дана надлежни нису заврнули рукаве и утврдили да ли загађење потиче из ваздуха, воде, или земљишта, да ли је то “историјско” загађење, или последица садашњег рада топионице?  Да се јасно утврди стање и спрече нагађања и прозивке из ових, или оних разлога. Иначе, клинци из Зајаче са оловом у крви и њихови забринути родитељи на контролу чекају готово годину дана и не знају када ће и хоће ли је уопште бити, нити их ико обавештава шта се ради на решавању овог озбиљног проблема.  Све ово дешава се у земљи Србији чији политичари, а и остали фотељаши, воле да кажу како су “деца наше највеће благо”. Шта би било да нису?! Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ГОДИНЕ СУ ПРОЛАЗИЛЕ

vladoФудбал у Србији  животари без неких изгледа за скорије оздрављење. Репрезентација је остала без пласмана на Светско првенство у Бразилу. Наши клубови у Европским такмичењима једва да могу да прођу квалификације за прво коло, а домаће првенство из године у годину је све незанимљивије и неквалитетније. Године пролазе, а наш фудбал тапка у месту. Исти људи годинама одлучују и не померају се из својих удобних фотеља. А за све то су још и добро плаћени. За неуспехе је увек крив неко други. Шта год урадили нема одговорности. А ко зна, можда би, када би резултати били бољи неко други пожелео њихово место. Е то им сигурно не одговара. Боље је овако. Штитиће своје интересе и кривицу пребацивати на друге. А фудбал нам умире. Сличну судбину доживео је и  ФК Лозница. Некадашњи прволигаш (од 1994. до 1998. године Лозничани су били чланови Прве “Б” лиге) испао је пре четири сезоне из Српске лиге и преселио се у Зону “Дрина” и од тада никако да се врати. Пред сваку нову сезону управа клуба је постављала исти циљ - титула и селидба у виши ранг. Крену добро, стекну чак и завидну предност у односу на ривале, али на крају ништа - неки други клуб  оде даље. И тако из године у годину. Мењају се тренери, доводе играчи са стране, троше велике паре које град издваја за овај клуб, а резултата нигде. Увек је актуелно - покушаћемо поново, титула нам овог пута неће измаћи. А она измиче ли, измиче. И нико у клубу да се бар мало забрине. А и зашто би. Без обзира на резултате лова је сигурна. Лакше је довести играче и тренере са стране и њих окривити за неуспехе. За то време, млади и квалитетни домаћи фудбалери одлазили су у много мање средине за сићу јер за њих није било места у матичном клубу. Стицао се утисак као и да не желе у виши ранг. Све до сада. Прошле недеље завршено је првенство у Зони “Дрина”, а Лозница се коначно окитила титулом и од јесени ће се такмичити у Српској лиги. Велико олакшање за све. Е, баш у овој сезони нико није очекивао титулу. Пред старт клуб је због финансијских проблема био пред гашењем и било је неизвесно да ли ће се уопште такмичити. А онда је дошла нова управа, нови тренер, засукали су рукаве и ето резултата. Није то била нека сјајна игра, мучила се Лозница на већини утакмица, али видела се велика жеља и труд који су сви уложили, а највише фудбалери. Било је то довољно да се навијачи врате на стадион и коректним навијањем помогну својим љубимцима. И шта сада? Српска лига јесте много квалитетнија од Зоне, али играти у овом рангу такмичења без жеље за даљим напредовањем не би било добро за будућност фудбала у овом крају. Најављују челници клуба јуриш на Прву лигу, ако не у овој, онда у наредној сезони и то је добро. Али, мораће много тога да се промени.  Лозничани имају сјајне млађе селекције. Ти млади фудбалери су будућност клуба. Пионири и кадети годинама су чланови Прве лиге за тај узраст, а можда им се ускоро придруже и омладинци. Њима треба пружити прилику да врате Лозницу на старе стазе. Ако тако буде, поново ће Лозница бити клуб који ће окупљати најбоље домаће фудбалере, а сигурно је да ни резултати неће изостати. Не може то одмах, потребно је време да стасају, важно је да добију прилику. В. Ст. Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - БРОД

Nasi smo - zorica visnjicСлушам јутрос на радију Расима Љајића, увек одмереног политичара, како изражава опрезну наду да ћемо у јуну добити датум за почетак претприступних преговора са ЕУ. И осетим у једном тренутку да мени то више ништа не значи. Нити ћу одлепити од среће, ако се деси тај срећни тренутак, нити ћу бити несрећна због још једног одлагања. Просто, резигнирана сам по том питању. Једино што бих волела, када бих могла, да се изместим из Србије тог дана, да некако избегнем хистерију домаћих политичара, а ње ће, свакако бити, овим или оним поводом. Више ме је изнервирало што је истог дана Влада Србије још једном одложила расправу о катастрофалној економској ситуацији у земљи. Фискални дефицит уместо планираних 3,6 одсто бруто домаћег производа премашиће у овој години 5,5 одсто, док је јавни дуг већ изнад законом предвиђених 60 одсто, а наставиће да расте током ове и у наредној години. Више од пола републичког буџета иде на плате и пензије, сваког дана без посла остане 640 људи, свака десета особа добија неку врсту социјалне помоћи, а око сто хиљада људи живи испод линије сиромаштва са приходима од 13.000 месечно. Да бисмо се спсли од банкротства неопходне су хитне мере штедње и нове инвестиције, кажу стручњаци. Али, ко треба да поднесе највећи терет рецесије? Запослени у јавном сектору и пензионери? И сад се ломе копља да ли треба замрзавати њихова примања. Наравно да треба, ако на њих иде више од пола свега зарађеног и наплаћеног у земљи, али да ли то треба чинити линерано? И, свакако, пре него што јавност Србије буде обавештена о структури око пола милиона запослених у јавном сектору, висини њихових примања и разним другим погодностима које доноси живот о трошку државе или прецизније речено оних 1,3 милиона који раде у реалном сектору и пуне буџет.  При том, наравно, посебно нас интересују примања запослених у монополистичким јавним предузећима која безбрижно производе губике, тачан број државних агенција, опис њихове делатности, висина зарада, број запослених у државним органима, по кабинетима, министарствима, број саветника, државних секретара и свих других белих медведа које су ухлебиле њихове странке, а плаћају грађани који зарађују неколико десетина пута мање од њих. Па, стварно, кад купујем, волим да знам шта плаћам. Уосталом, они су будући пензионери, свакако не они који ће морати да доплаћују за радни стаж зато што им послодавац није уплатио доприносе.  Међутим, за социјалну правду, потребна је политичка сагласност и мало људске пристојности. Тврдим, нећемо је скоро гледати. Ако се странке на власти одрекну својих ушушканих, демонтираће се цео поредак. Зато је јефтиније да они који већ трпе, трпе и даље. Стрпите се и ја се стрпавам, што каже један лознички бизнисмен. Ево, већ је јун, датум је на видику. А, Европа никако да стигне овде. Зорица Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

новембар 09, 2019 375

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени…
нов 02, 2019 1086

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…
окт 26, 2019 626

НАШИ СМО - Воденица

Председник београдске општине Стари град и градског одбора Странке слободе и правде Марко Бастаћ откривен је у царинском прекршају када је у земљу покушао да унесе више од дозвољених десет хиљада евра. Он је потом дао изјаву у којој је признао да је направио прекршај рекавши да је спреман да плати…
окт 21, 2019 579

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних времена и непримерених владавина. Када би то…
окт 12, 2019 964

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би били, али пошто је правда још спорија него…

Репортажа

нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"