fbpx

НАШИ СМО - Студент

Ако изузмемо страхотне информације о коронавирусу које нас засипају протеклих дана (и месеци) и стварају осећај да сви живимо у једној глобалној болници, једна вест је изазвала велику пажњу нашег грађанства а односи се на председника Србије Александра Вучића којег, узгред буди речено, не гледамо баш толико често да говори о ковиду-19, зараженим и умрлим људима, респираторима и маскама, као у првом таласу пандемије.

Вест се односи на његов нови животни корак, такорећи приватни, којим корача ка остварењу свог сна из детињства, а то је да од јесени поново постаје студент. Правни факултет је већ одавно завршио, а сада, на самом почетку шесте деценије живота, постао је бруцош 24. генерације Високе спортске и здравствене школе струковних студија, на смеру за спортског тренера.

На овакву информацију човек у први мах помисли - има ли краја Вучићевим амбицијама, колико он уопште снаге има, спава ли икада, шета ли некада с фамилијом београдским парковима или земунским кејом, од чега је саздан? Али онда прочитамо да је председник пресрећан што је по други пут у животу студент “у жељи да постане кошаркашки тренер за клинце”. Овом објавом на друштвеним мрежама поткрепљена је фотографија на којој с озареним осмехом на лицу Александар Вучић држи индекс и поред себе малу кошаркашку лопту. Истина, најављивао је он да намерава, када изађе из политике, да почне да тренира неки млађи и мањи клуб, ништа преамбициозно, али многи су на ту причу и заборавили док нису својим очима видели председника Србије “у бруцошком издању”. Реално, за већину људи његових година, без обзира на степен образовања и положај у друштву, ово је жеља која би се, претпостављам,  нашла на дну некаквих животних приоритета и потреба. У тим годинама, они који су имали срећу да буду запослени, већ пребројавају радни стаж иза себе и колико им је остало до пензије, размишљају о викендици на селу или поред реке, баштицу, чамац за пецање, о томе како да у што већем луку заобиђу лекаре, апотеке или, евентуално, како да купе неки млађи аутомобил јер им се садашњи распада после две деценије коришћења. Када би и помислили на дошколовавање или преквалификацију, многима би проблем био и тај како да обезбеде новац за студирање јер, како се могло прочитати у медијима, за председниково остварење дечачког сна један од услова је и уплата од 3.300 евра школарине, колико коштају трогодишње студије на смеру за спортског тренера. О вољи за седењем над књигом, писању подсетника, семинарских радова, стрпљењу, концентрацији, стресовима пред испитни рок нећемо ни причати. Међутим, хиперактивном Александру Вучићу то све није проблем и, мора се признати, по томе, али и по много чему другом разликује се од обичног света. Тешко је и помислити да ће председник подбацити, али је теже схватити када ће он те испите спремати и када ће излазити да их полаже. Да ли ће то чинити у амфитеатру, учионици или авиону? Да ли ће га млађе колеге студенти провоцирати или ће му помагати? Хоће ли му позајмљивати скрипте и писати пушкице или ће га игнорисати, можда и завидети јер имају такав “студентски капацитет” у свом окружењу? Хоће ли ићи са њима на студентске протесте или ће остати сам у амфитеатру?

Бабе би рекле - то је његова брига и, чини ми се, треба се с њима сложити.  Ми ћемо, ако све буде ишло као по лоју већ 2023. године честитати председнику, а он ће славити диплому и остварење дечачког сна. А шта је са вашим сновима?

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Памет у главу

НАШИ СМО - Магла

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Памет у главу

После шест месеци трајања ретко ко се неће сложити да је ову годину дефинитивно требало прескочити, преспавати, било како заобићи јер је, изгледа, збиља решила да нам тотално загорча живот. Ова корончина, невидљива, а немилосрдна, успела је да нас избаци из шина и готово да нема онога што није пореметила, покварила, укочила, одложила и загорчала.

Гледајући са стране просто се поиграва са нама. Навалила, мислило се то је то, два и по месеца смо се вртели по становима, маскирали се где год пошли, прали руке до “коске”, дочекали полицијски час као Прле и Тихи, да би онда била проглашена победа и нагло попуштање мера, у преводу - опуштање у стилу “не може нам нико ништа”. Идемо на концерте, утакмице, свадбе, пунолетства, матурске вечери и гласање. Онда се вирус наљутио и показао да је оно у рано пролеће било загревање и да ће тек да нам скочи за врат. Наравно, какви бисмо ми били када свој тој пошасти не бисмо малчице и сами помогли. Стајањем у редовима, неношењем маски, грљењем и љубљењем приликом поздрављања, одласком на славља, дрчни јер “ко ће мене натерати да носим маску” и слично.

Сад смо где смо, али још увек има оних који шире причу како је ово светска завера, лаж, превара, манипулација фармацеутске мафије, наравно неизоставног Била Гејтса и 5Г мреже. Последњи хит је да су жице у хируршким маскама антене 5Г мреже, а била је и једна госпођа која је “открила” да је вирус ванземаљског порекла и стиже из неке галаксије чије име заборавих. Општој збрци допринео је, руку на срце, и онај Кризни штаб чији су чланови често личили на раштимован оркестар где свако свира шта му се ћефне. Глава ме заболела од чувене “кључне две недеље”, што неко рече, а колико трају више те две недеље? Уместо да су лепо рекли “ово је нов вирус, нисмо сигурни са чиме се суочавамо ни како ће се понашати”,  имали смо прогнозе да нестаје са високим УВ зрачењем, летњим врелинама и слично. Чак су неки помињали и тачне датуме када ће вирус бити “капут”. Кад оно, мало морген. Заболе корону за докторе, она хара и узима данак. Нажалост, и у нашем окружењу готово сваки дан чујемо да је однела некога кога смо знали, гледају нас позната лица са умрлица, прича добија све трагичнији ток и једноставно је последњи час да се и они који то до сада нису, коначно, уразуме. Ово је горе него рат. У рату се заклониш иза зида, дрвета, у рову, знаш где је непријатељ, где си ти, а овде само знаш где си ти јер непријатељ, вирус, може бити било где. Нападне те, а да појма немаш, ни кад ни где, кад осетиш температуру и оне свима знане симптоме, већ си у проблему. Није лако обичном човеку, већ натовареном гомилом свакојаких проблема, да сад још стрепи не само за себе, већ за оне око себе, оне због којих живи. Мора се живети, радити, изаћи из куће, а сваки пут је као да идеш кроз минско поље. Необележено. Извесна је само неизвесност. Све друго може и не мора. Није више важно што нећемо на концерте, утакмице, славља, ресторане, фестивале, што нема летовања, лето је пропало, али нико не зна шта нам доноси јесен и хоће ли бити суморна само због магле и кише или због губитка посла, беспарице, још јачег удара короне удружене са грипом. То нико не зна. Јасно је да су за све што нас је снашло били, јесу и биће потребни челични живци. Дебљи од коњских. Свако мора да се држи буквално оне старе “У се и у своје кљусе”.

Чекати на државу да обави шта треба, није нека вајда. Она мора да мисли какве ће то што учини имати ефекте на политичком, страначком, економском и сваком другом плану. Не мора она да стоји у реду испред ковид-амбуланте, да стрепи што јој отац, брат, мајка, жена, муж, дете има корону. Зато ваља сам себи бити држава па предузети оно што можеш да заштитиш своју малену тврђаву звану породица, штитећи прво себе, нарочито ако много тога зависи од тебе. Што би рекли “памет у главу”, маску на лице и дистанца. Он неких два, од неких и двадесет метара. Не увек због вируса, али ето изговора да се човек уз одлично оправдање отараси смарача.

Ствар је озбиљна. Буквално живимо у времену - “Ко преживи - причаће”.  Потрудите се да будете они који ће причати и да буде што више оних који ће чути причу. Ипак, много тога зависи од нас самих.

Т. М. С.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Магла

НАШИ СМО - Бумеранг

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Магла

Док будете читали овај текст, требало би да знате да је писан иза поноћи у уторак и да је у време његовог настајања све било магловито као под сузавцем који је у то време испаљиван испред Скупштине Србије и РТС-а. И као што бива са густом маглом која се полако диже, тако ће и за који сат или дан бити потпуно јасно шта се те ноћи заправо догодило. Мени која сам догађај пратила преко малобројних медија који су извештавали са лица места, брзо је постало јасно да ће се после првог стопала које се спустило на скупштински степеник спустити и полицијска чизма и да ту више неће бити места за оне грађане који су се окупили после конференције за штампу председника Вучића на којој је најавио повратак полицијског часа. Није само та најава извела људе на улицу него и све друго што је претходило томе, а највише неповерење према свему што долази из званичних извора, а има везе са силовитим узлетом коронавируса чији смо пораз славодобитно прославили пре два месеца и кренули да лагано сечемо танку грану на коју смо сели.

И ево где смо сад, неповерљиви, уплашени и уверени да више нико нема контролу над ситуацијом у којој смо се нашли. Ово није само субјективни доживљај појединаца, то је преовлађујуће уверење већине грађана који су имали искуство са изненадним симптомима сличним коронавирусу, а нису могли да добију адекватну потврду нити снаге да вишедневно  чекајући у редовима дођу до ње. При томе јавно уверавање да тестова има довољно и чињеница да их нема баш када су вама потребни као и све гласнија упозорења здравствених радника да је ситуација драматичнија него што се приказује довели су до усијања напетости и само је било питање дана када ће пући. Да ли у редовима пред ковид-болницама, да ли међу белим мантилима. Са друге стране, живот се одвијао како је хтео, јавни догађаји у пуном јеку, неки ни данас нису отказани, редови и гужве на све стране - људи набијени једни уз друге као сардине испред банака, неко носи маску, неко не, у чекаоницама испред амбуланти такође гужве, испред каса у супермаркетима, излетишта пуна људи, кафићи, такође. Није фер одговорност пребацивати само на грађане, људи могу да се забораве и да се опусте, али зато су ту они којима је одговорност за јавно здравље посао да то не дозволе. Не, наравно, стављајући целу нацију у карантин него доследним понашањем пред опасности која и даље траје. Одох предалеко, није ми то била намера јер је све већ испричано на ту тему, хтела сам само да кажем да је био дуг пут до протестног окупљања грађана пред Скупштином Србије и да је могао бити избегнут. Уверена сам да о томе нећемо разговарати него  ћемо и данас слушати са разних разгласа како то нису никакви грађани него опозиција која је намеравала да изведе пуч. Скоро да сам сигурна да су они који су провалили у Скупштину управо то и хтели да упропасте грађански протест и окрену ствар ка супротном смеру. Ако нисам у праву, потребно ми је да знам ко су онда ти људи и какве су им намере биле те ноћи. Просто не верујем да су то биле будалетине без јасних намера, нити голоруки намерници у превратничком покушају. Поготову не верујем да су припадници бојкот опозиције јер су њихове лидере отерали испред степеништа. Ко год да су, и какве год им биле намере, бојим се да ће у наредним данима имати добар удео у ковид-статистици.  И нарочито се бојим да ће у времену испред нас они надјачати сваки глас разума јер се у Србији озбиљно запатио насилнички обрачун са неистомишљеницима. До те мере да је постао друштвено прихватљива форма. О томе сам намеравала да пишем у дану који је почео изјавом владике Григорија да су нам данас потребније школе и болнице него нове цркве у које ускоро неће имати ко да уђе, а наставио се бруталним одговором из кабинета патријарха који није био усмерен само на владику него и на све који мисле исто што и он. Хтела сам да кажем да и ја тако мислим, а нисам ни другосрбијанка, ма шта то у њиховом речнику значило, а нарочито нисам антисрпкиња, ни аутошовиниста, ни ништа од спочитаног у саопштењу. Само мислим да дође време када се мора знати шта је прече и да верујем да би и Богу било милије да је тако, а нарочито Светом Сави у чије име је просуто толико жучи. И Доситеј је пре два века поручивао - Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци! Да ли се и на њега односи саопштење СПЦ?

Када се охладе усијане главе, када се дигне магла од баченог сузавца у Београду, сигурна сам да ћемо се боље видети. И, шта ће онда бити? Ништа. Правићемо се да нисмо ништа видели, а онда једног дана почећемо све испочетка и опет доћи на исто.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Бумеранг

НАШИ СМО - Ноле

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново уништиле на десетине кућа, хиљаде хектара засејаних површина, однеле и два људска живота, а паралелно са овим видљивим, кренула је и нова офанзива “невидљивог” непријатеља, коронавируса.

Да ли нашом кривицом, непоштовањем мера предложених од стане “струке” или пребрзим укидањем ванредног стања од стране државе која је убрзано корачала ка парламентарним и локалним изборима, тек све нам се вратило као бумеранг. Стиче се утисак, по броју новозаражених на дневном нивоу, барем по саопштењу званичних извора, да је стање “луђе” него почетком марта, када смо сазнали за прве здравствено угрожене пацијенте. Тада је све ишло постепено, налета је било, како су тврдили епидемиолози, после повратка већег броја наших људи из иностранства, а када смо се скоро привикли на нове околности, лекари су нас храбрили да се добро држимо, да нисмо међу најугроженијим и да смо на “време реаговали”. Председник државе је (мада још увек није испричао на који начин), набавио велики број респиратора, маске су стизале из Кине, Русије, а кројачице су се латила посла да помогну народу па су шиле маске, чак и са различитим дезенима. Преживели смо и онај “пик”, врхунац удара, а охрабрења су из дана у дан била све интензивнија. Брзо смо у заборав потиснули народне полемике ко је био у праву, др Кон или Несторовић, да ли је тај “шопинг у Италији” била олако изговорена процена и потцењивање “короне, која је слабија од сезонског грипа”, заборавили смо и на хорор изјаве председника Вучића да нећемо имати довољно гробаља за “покошене коронавирусом”, на његов застрашујући и готово плачни апел да се пензионери заштите а старији додатно чувају, престали смо са аплаудирањем лекарима и “шерпарењем” онима који нас држе у оковима забране ноћног кретања итд, итд...  Све ово је потиснуто првим даном слободе, укидањем “полицијског сата” и ограничења броја присутних у затвореном или на отвореном простору. Кафићи су били првоборци у враћању укинуте слободе, а онда су се и остали придружили заборављању короне.

Међутим, по болницама је нешто још увек указивало да нису све коцке на броју и да за мозаик потпуно нормалног живота, ипак, недостаје неколико важних парчића. Маске су и даље остале обавезне на неким местима, мада су их људи, углавном, носили на бради или испод носа, као да је то остало од старе моде која још није потпуно потиснута, али било је и оних који су дисциплиновано до краја поштовали сваку препоруку горе помињане “струке”. А онда је бумеранг дошао до тачке од које се враћа на позицију с које је кренуо и при том је добијао веће убрзање од оног које је имао у старту. Извештаји о зарази поново доминирају дневним информацијама, болнице са тек враћеним “редовним статусом”, опет су стављене у службу ковид-превентиве, а људи из здравствене струке све чешће у јавности размењују поприлично непријатне конверзације пуне контрадикторности. Лекари осуђују једни друге, упућују чак и сумње колико је ко радио по хипократовој заклетви а колико по партијској потлачености. У једном су сагласни, рекло би се, а то је да нас чека грдна јесен. Ми слушамо разне приче, од локалних да у нашој болници немају тестове за коронавирус, да после сваког већег окупљања у кафанама или на прославама бројка оних са симптомима драстично скаче, до регионалних у којим се најчешће спортски скупови или концертне активности узимају као најподложније летње извориште заразе. На листи магазина “Форбс” - сто најбезбеднијих земаља у овом тренутку Србија се налази на 54. месту, а на Видовдан бројка преминулих од короне попела се на 267, што је још увек нешто испод два одсто смртности. Нама остаје да носимо маске, избегавамо гужве и перемо руке, али и да сачекамо одговор надлежних на питање где се тачно налазила тачка када се пандемија претворила у “позориште” и да ли је, можда, нечија “режија” била изнад реалности која нам је ових дана донета на крилима бумеранга, тог чудног оружја за који људска врста зна већ десетинама хиљада година.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Ноле

НАШИ СМО - Посланик

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

април 10, 2021 192

НАШИ СМО - Студенти

Вест да се обележавање Дана студената у новобеоградском Студентском граду претворило у вечерњу “корона журку”, која се измакла контроли јер се “више хиљада окупљених људи веселило уз алкохол и народну музику”, пласирана је у недељу вече као “ударна” и истог…
апр 03, 2021 414

НАШИ СМО - Породица

У понедељак је на РТС-у и Суперстар ТВ приказана прва од пет епизода серије “Породица” Бориса Вулетића коју је пратило близу два милиона гледалаца. Верујем да је гледаност расла из вечери у вече, али ја то не могу поуздано да знам пошто ово пишем дан после прве да ми не побегне главни утисак - да…
мар 27, 2021 525

НАШИ СМО - Финска

Шта има на том северу када је Финска четврту годину узастопно заузела прво место као најсрећнија земља на планети Земљи? Иза ње су Данска, Швајцарска (квари страну приче) и Исланд, а ми смо од 150 држава на 48. месту, показује ових дана објављен индекс среће према класификацији коју подржавају…
мар 20, 2021 375

НАШИ СМО - Катанац

Намеру да “тешке” и “песимистичке” теме избегавам у писању ове колумне не успевам да остварим иако се током две недеље упирем да избунарим нешто што би евентуалном читаоцу барем на тренутак измамило смешак на лицу. Реално, све се теже сетити и тренутка који је обележио смех и добро расположење јер…
мар 13, 2021 370

НАШИ СМО - Јагње

Да није било медија, ко би се још сетио да се у уторак, 9. марта навршило 30 година од првих великих демонстрација у Србији. Вршњаци овог догађаја вероватно мало знају о томе, можда о томе суде кроз огорченост својих родитеља који данас махом мисле да су и тог и неких других важних датума џаба…

Репортажа

мар 25, 2021

ЗАГОРКА РАДНИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ – Прославила стоти рођендан

Када је човек види онако витку како носи нарамак дрва уз степенице, па хитро, ко зна…
мар 24, 2021

ЛН У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ – Од доброг до страшног зачас

У црвеној зони слободно дишу само они пацијенти који имају нешто лакшу клиничку слику,…
мар 10, 2021

НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ПРОТИВ КОВИДА - Кад Драга вакцинише

Појавом вакцине многе болести су искорењене и ако већ постоји вакцина, треба је примити,…
феб 16, 2021

ВУК КАРАКЛИЋ - ИГРАЧ, КОРЕОГРАФ И КРОЈАЧ - Пола века у свом “Караџићу”

Караклић је активно играо дуже од две деценије, двадесет и нешто година је кореограф, а и…
феб 07, 2021

ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ ТАПЕТАРА - Полован кревет као стара шкриња

Преправке старог намештаја за већину представљају само начин да од половног добију нови…
феб 07, 2021

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Овца ојагњила шесторке

У домаћинству Милутина Бабаља из Бање Ковиљаче једна овца ојагњила је шесторо јагњади што…
феб 04, 2021

ЛОЗНИЧАНИН У ЛОНДОНУ - Марко Тешић докторирао психологију

Лозничанин Марко Тешић однедавно је доктор психологије чиме се успешно завршио његов…
јан 27, 2021

ОД ЗНАТИЖЕЉЕ ДО ДОБРОГ ДЕЛА - Спасао на хиљаде фото-снимака из “Вискозе”

Док су други черупали и најмањи метал из бивше “Вискозе”, Александар Костић (23), спасао…
јан 08, 2021

ИЗ ПРОШЛОСТИ ЛОЗНИЦЕ - Човек који је одевао “људе из излога”

Сећања на стару Лозницу, осим у музеју и неким књигама, у времену које све већим…
јан 07, 2021

ДРАГОСЛАВ ВУЈИЋ И ЊЕГОВИ ПРОНАЛАСЦИ - Идеје долазе саме

Драгославу Вујићу није проблем да добије идеју како да осмисли нешто ново или да унапреди…

Грми Ло

мар 24, 2021

БЕЗБЕДНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ - Друштвене мреже нису стваран живот

Интернет је постао место на којем нас могу вребати опасности и злонамерни људи чија су…
мар 13, 2021

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА МЛАДИХ – Ауто-пут образовања

Неформална група “Покрени се!” из Србије и веб платформа “Eureka Zone” из БиХ покренули…
мар 08, 2021

УЗ ДАН ЖЕНА – Дуг пут до равноправности

Дан жена, Women’s day, El dia de la Mujer… Много језика, а једно значење. Дан када су…
феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"