fbpx

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције  о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би докрајчио његове идејне творце, све је јасније да је најава бојкота изазвала веће последице по политички живот у Србији од свега што ће се догодити око самог бојкота.

Звучи конфузно, али, ако разгрнете мало по површини све ће постати јасније јер корен свега овога лежи у пословичној тромости опозиције и опсесивној позорности Александра Вучића. Сада се чини да је опозиција највећу наду полагала заправо у сами  домет претње бојкотом, верујући, ваљда, да ће све остало урадити међународна заједница која са нама има незавршене политичке рачуне. То се није догодило и сада на површину испливавају сви проблеми једне недовршене идеје и мањка искрене вере у њу. Да је било другачије, два месеца пред изборе опозициони лидери би већ увелико били на терену, међу грађанима, објашњавајући све оно што од њих протеклих година нису могли да чују у јавним дебатама, медијима са националним дометом, РТС-у који плаћају због  ”права да знају све”, уз њих би без задршке остали сви они који  верују да ће Србија постати боље место за живот када јавни интерес победи партијски, али то се није догодило. Да су опозициони лидери до краја веровали у идеју о бојкоту као једином начину да се и режим и међународне тате приволе да изборе организују у равноправнијим условима за све, сасвим сигурно озбиљније би размотрили и низ етичких и прагматичних питања о последицама те одлуке на локалу, нарочито у малобројним општинама које су одолеле силним покушајима прекомпоновања власти и грађанима који су стајали иза њих. Сада то питање долази на дневни ред и могло би бити разорно по опстанак и идеје и коалиције СЗП. Много политичке памети, вештине и мудрости, него што смо до сада видели, биће им потребно да ову кризу преокрену у, какву-такву, корист пре него што сами себе не поразе док још избори нису ни расписани. У томе им не помаже ни подељени део јавности, једни који се залажу за бојкот на свим нивоима без обзира на цену и други, истина ређи, који кажу да треба изаћи на изборе у Шапцу, Параћину и београдској општини Стари град. Не знам да ли треба, али чини се мало шизоидно да челници локалне самоуправе бојкотују изборе које су по слову закона дужни да организују. Просто, не видим како то могу да спроведу - да пре подне обављају све администартивне и техничке предизборне послове, а по подне да минирају то што раде позивајући грађане на бојкот. Или да покушају да спрече одржавање избора што је кривично дело или да изазову кризу па да им уведу ванредно стање или да поднесу оставке већ данас  и све препусте напредњацима. Постоји и могућност да те локалне самоуправе организују изборе као показну вежбу како треба да изгледају демократски, фер избори и демократска власт која неће злоупотребљавати градске ресурсе у своју корист. Наравно, и како треба да изгледа медијска кампања у таквим условима. Али, то је мало вероватно да се догоди уз сагласност свих у СЗП.

Међутим, није СЗП једини који уноси додатну конфузију. О конфузији коју су одлуком о изласку на изборе изазвали дојучерашњи  предводници протеста “1 од 5 милиона” не вреди ни причати поготову ако ништа нисте разумели. Ја нисам успела да одгонетнем њихова немушта објашњења па да не губимо време. 

Али оно што сви јесмо јасно видели протеклих месеци  јесте да је Вучић озбиљније схватио питање бојкота од његових идејних твораца. И ево, Скупштина је усвојила измене изборних закона, смањен је изборни ценсус на три одсто, сада је сигуран да у њој неће седети сам са својим другарима из деведесетих. ОК, можда уђу и Вацић и Фирер и Левијатан, а можда се то и да спречити, чудни су путеви политички, али да се ту направити места и за рестлове демократских партија да стари ликови дочарају шта ко жели да види.  Углавном, Чомићкин предлог о повећању квота за мање заступљени пол прође као од шале па ценим да бисмо је могли опет гледати као потпредседницу Скупштине Србије, а и РЕМ је на дневном реду.

 Значи, све је под контролом. И, да ли је председник задовољан? Кладим се да није. Није то та победа коју он прижељкује. Када би могао некако да изведе СЗП на изборе па да их докрајчи, то би био осећај тријумфа.  Да их нокаутира, па да их после мрцвари ликујући, па опет да их нокаутира и све тако док ови имају трунку снаге у носу. Али, водећи рачуна да ипак остану у игри јер су му потребни као природни непријатељи. Као клинци којима може да удари рампу, свеједно осећајући се добро јер их побеђује, изнова и изнова. 

И, ето шта направи једна недовршена прича о бојкоту. Конфузију са озбиљним последицама, као контузија мозга. Ту накнадна памет ништа не помаже. Осим, ако се не догоди неко чудо.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Печалбари

НАШИ СМО - Апокалипса

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо, међутим, у ова луда времена оне, ипак, одражавају реалност у којој се налазимо а која нам никако не иде у корист. Стрес или иностранство - избор је слободан! Ето, ако окренемо точак уназад и вратимо се у средину прошлог века, биће нам јасно да су Срби и тада били склони печалбарству, раду у туђини илити гастарбајтерству. Други светски рат је оставио своје трагове, али је народ врло брзо по његовом окончању кренуо “трбухом за крухом”, баш у оне земље које су покушавале да нас чизмом и пушком окупирају. Брзо су потиснути догађаји и жртве ратовања, ко је могао тај је отишао на “привремени рад”, а већ седамдесетих година почели су се осећати ефекти тог рада у иностранству код “вредних и дисциплинованих Шваба”. Гастарбајтери су се периодично враћали у отаџбину да сазидају куће у које ће навраћати током летњих ферија, да покажу какве аутомобиле возе, скокну на летовање до Јадранског мора, поправе зубе и обезбеде довољне количине домаће шљивовице, димњене пршуте и боксове цигарета који су код нас били јефтинији него у белом свету, где се већ тада, макар и ценом, борило против пушења и нездравог живота. Из те Немачке (Аустрије или Швајцарске, свеједно) са нашим земљацима често су долазили и њихови новостечени пријатељи, колеге или послодавци, који су Србију оцењивали као рај на планети и место где народ зна зашто је рођен и који зна да ужива. Уживали су и они у нашем гостопримству, игранкама и домаћој кухињи док је њихов капиталистички свет био је добар само онима спремнима да живот утроше на рад и зарађивање. Време се мењало, живело се и код нас боље, али је увек било оних који су одлазили по рецепту својих предака на онај исти “привремени рад” у Француску, Немачку, Аустрију или Швајцарску. Дошли су нови ратови, смењивали се агресори, а наш човек је и даље радо хрлио за девизама и бољим животом на запад. Неко сања стицање лове на брзака, а неко жели да промени живот из корена. Данас смо сведоци “сеоба” медицинских радника који напуштају радна места у отаџбини и одлазе, углавном, опет у помињану Немачку. Ко год проведе неко време у болници, у чекаоници или у кревету због лечења може чути приче оних који се спремају да оду или оних који су ишли па су се вратили из ове земље у коју одлазе пре свега због боље зараде. Те приче се могу чути од медицинских сестара док вас спроводе од снимања до снимања, у собама, трпезаријама и свака има своју причу. Од оне да после три месеца рада у Немачкој човек лако закључи да ништа није онако као што се у почетку надао, до оне да више ни минут не треба чекати и да кофере ваља паковати с картом у једном смеру. Док нас наши државници убеђују да здравство у Србији иде крупним корацима напред, да се граде болнице и обезбеђују најбољи уређаји за дијагностику, да плате лагано расту, да је “заустављен одлив на запад”, наши медицинари и даље одлазе и нико не зна да ли ће се и када вратити. Ако се не врате, коме ће у тим српским болницама држава нудити посао, ко ће лечити пацијенте у Србији и, ако се не врате, да ли ће то значити да је тамо негде ипак боље? Ова питања су отворена и одговоре на њих можда неки од нас неће ни дочекати, али било би лепо да барем нова поколења не морају да напуштају земљу због лоших услова рада, ниских плата и политике. Са друге стране, сигурно има оних који би били пресрећни да добију посао у нашој болници јер су завршили школу за то, а не неки брзопотезни курс, али да их при том нико не условљава припадношћу владајућој странци или потписивањем “уговора за сигуран глас на изборима”. Да се цени знање и поштење, а не лојалност политичким шефовима. Тада би се попунила радна места онима који  желе да раде, а не онима који би да се шећкају у белим униформама умишљени да су сила која је само степеник испод божије. Ко оде у печалбу, нека тамо пензију стекне и порез плаћа, а овде нека дође на одмор, у посету фамилији или да потроши зарађене евре, макар и на куће и гипсане фигуре. То је поштено.                                                        

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Апокалипса

НАШИ СМО - Магла

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или прочитати. Велика вероватноћа је да ће вас супротно одвести у дубоко размишљање, секирацију, а онда и спознају да на велику већину ствари просто не можете да утичете па се можете осетити још и тотално беспомоћни.

Ови што “не знају” гледају на ТВ-у или читају по порталима о епидемији посебне врсте корона вируса који се најпре појавио у кинеском граду Вухану и сада  прави чуда и ван граница те земље. Ствар је озбиљна чим је почетком седмице најављено проширење санитарног кордона који треба да спречи ширење вируса због чега ће 56 милиона људи бити одсечено од света. То значи да ће комплетно становништво данашњих осам Србија бити у карантину. Још “луђа” је вест да је кинеска најмногољуднија провинција Гуангдонг, наредила обавезно ношење маски за својих 110 милиона становника. Како ће се ова прича завршити, ко зна, углавном има случајева и ван Кине, а у Хрватску је стигао баш пре неки дан пун аутобус туриста из Вухана који дођоше и до нас. Ко је организовао тај долазак, баш је погодио моменат, оно баш.

Да планета не иде у добром правцу, потврда је и вест  да је сат апокалипсе који симболизује неминовност глобалне катаклизме, напредовао за 20 секунди према поноћи и означава 100 секунди до поноћи, саопштила је група научника, међу којима 13 добитника Нобелове награде, која сваке године прилагођава казаљке у складу са дешавањима у свету. Иначе, поноћ представља смак света. Научници сада упозоравају на климатске промене и ширење нуклеарног оружја. “Од сада у секундама означавамо време које свет дели од катастрофе, не више у сатима или минутима”, изјавила је Рејчел Бронсон, председница и генерална директорка Билтена нуклеарних научника. Прошле године тај сат био је на два минута до поноћи, а казаљка је сада померена за 20 секунди ближе поноћи. Кад умне светске главе кажу да нас од судњег дана дели само неких минут и по, шта помислити? Гледајући са те тачке, зар све ове свакодневне будалаштине, поделе, размирице, свађе, препуцавања, политичка и свакаква друга не делују баш будаласто. Док се неки тамо гложе око фотеља, власти, пара, ТВ канала, територија, човечанство клизи ка апокалипси и понаша се у фазону неко други ће да нас спасава, дај да ми завршимо оно што је на нивоу планете ситно, али је нама лично, веома битно. То вам је онај став - па шта ако сам бацио папир у траву, опушак на улицу, ђубре у реку, шуму, као да то нешто утиче. А утиче. Обузетост својим микрокосмосима све нас уништава, људима је важније шта је рекла или обукла нека певаљка, него што изумиру животињске врсте, што се клима мења и сличне глобалне недаће. Мислимо да смо неважни и да наше поступање не утиче на све то, а опет смо најважнији на свету када неку корист, да не кажем бенефит, треба да ућаримо сад и одмах за себе. Окупирани свакодневним преживљавањем, пуком борбом за опстанак у ово лудо и неизвесно време, постали смо себични, саможиви створови који се понашају као онај Луј XV - познат и као “После мене потоп”. Баш нас брига за децу наше деце, и њихове деце децу, ко ће мислити о томе. Нама је наша мука највећа, за туђе смо равнодушни. Буквално. Недавно су пролазници у једном српском граду, у по бела дана,  мирно на тротоару заобилазили тело мртвог човека, као да обилазе мртву муву. Апсолутно равнодушно, као отупели зомбији. Полако, нажалост, онај што “не зна” постаје све сличнији ономе што “незна”.

Много смо се покварили, имамо милион оправдања за све лоше што радимо себи и другима, а није тако тешко бити добар, чувати оне поред себе, природу око себе, само треба бити нормалан. Одрећи се бахатости и не мислити само на себе и о себи у стилу “На се, у се и пода се” јер то води само ка томе да научници онај сат још коју секунду помере ближе ка поноћи. А у поноћ...

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Магла

НАШИ СМО - Распродаја

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко лица у томе помоћи. Отежан је саобраћај због слабе видљивости, а клизави коловози додатно су створили главобољу возачима. Као и у много других случајева, скоро хорски и под строгом диригентском палицом, многи медији су уз маглу закачили огромну загађеност ваздуха и онда су кренуле телевизијске емисије, дебате, трибине, извештаји са терена, коментари на друштвеним мрежама, објашњења стручњака, метеоролога, медицинара, али и прозивке одговорних министара што “дремају” и не оглашавају се поводом оваквог стања.

Иако по дефиницији магла представља кондензовану водену пару у атмосфери при површини тропосфере и по свом саставу се разликује од облака једино по месту где се јавља, о њој су ових дана испредане приче такве да су код већине људи могле једино побудити сећања на истоимени амерички хорор филм из 1980. режисера Џона Карпентера, са Адријаном Барбеу, Џејми Ли Кертис, Томом Аткинсом, Џенет Ли и Халом Холбруком у главним улогама. Многи памте сцене када невероватно густа магла, која иде спрам правца кретања ветра, са собом доноси духове настрадалих морепловаца који желе да униште сваког ко им се нађе на путу. Водитељка једне радио станице са светионика покушава да помогне грађанима саветујући их где да беже од магле, све док и сама не буде угрожена... Ко не памти филм “Магла”, можда се сећа скечева из “Топ листе надреалиста” и оног када др Неле Карајлић, Ђура, Зенит, Минка и остали покушавајући да дочарају густину магле у Сарајеву изговарају чувену реплику - Магла је таква да и птице ходају пешке. Ову реченицу је користио и Лане Гутовић у свом кабареу током деведесетих, а данас су је искористили бројни ТВ водитељи јављајући се уживо у програм са београдских, новосадских или ваљевских улица. Неки су додали и реченицу да због магле, ко не мора, не излази из куће! Да ли је смог или магла, водила се полемика и на фејсбуку, да ли је опасно по здравље такође су вођене бројне дискусије, али се, ипак, могло утврдити да хируршке маске, које су многи ставили, не обезбеђују скоро никакву заштиту од честица које нас обасипају ако изађемо из својих станова. Е, онда је почела потрага за квалитетнијим и уместо да их тражимо у апотекама, препоручено је да их потражимо у фарбарским радњама. Ваљда се тамо продају маскице “способне” да сачувају организам од најјачих гасова и честица.

Лозничани су се присетили времена када су у граду радиле фабрике, а домаћице јануара, али и других месеци током године, када су ујутро отварале прозоре да проветре собу, а на симсу затицале црни талог. Снег је добијао црну покорицу, као торта фил на кори, а бели веш је, најчешће, морао на ново откувавање. Међутим, нико није причао о здрављу а још мање да је магла уз дим из оџака “саучесник” у његовом нарушавању. Можда те рачуне данас плаћамо све чешћим посетама лекарима, али не сумњам да има много оних који би радо сат померили уназад и с радошћу ранили на посао у “Вискозу”, “ФАК”, “Зајачу” или неку другу фирму. Срљали би у фабрике као осамнаесте Хрвати у уједињење са Србима - “као гуске у маглу”. Загађеног ваздуха је било увек, али данас, када скоро свако има по два половна аутомобила увезена из ЕУ и када се у све то умеша и политика, онда прича добија обрисе као зафрканција “Надреалиста” с краја осамдесетих. Знате ону сцену када усред густе магле и дима, под гас маскама, новинар анкетира пролазника питањем шта је кључни проблем у овом тренутку у Сарајеву, мислећи на угроженост животне средине а овај, онако нашироко, објашњава да треба изменити изборни систем, да треба ово и оно, баш у маниру политичара демагога. Зато се ваљда и каже да нам често политичари продају маглу уместо переца и јогурта.

Како год, остаје нам да се провлачимо кроз живот као кроз маглу као тесто густу и понекад уживамо уз песму “Магла свуда, магла око нас” Јосипе Лисац, која ће баш овом темом обојити 14. фебруара концерт у Београду на којем прославља свој седамдесети рођендан. Живи били!

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Распродаја

НАШИ СМО - Обећања

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 24, 2020 284

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 365

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 579

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 391

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 887

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"