fbpx

Наши смо - ШТЕТА

zorica nasi smoУправо тако. Штета. Штета што политичари овог града нису разумели грађане и њихов покушај да отварањем теме у Скупштини града о проблемима са којима већ дуго живе заобиђу све оне који су се нудили као добронамерни посредници и тако спрече било какву политизацију њихове муке. За неупућене, ево о чему се ради. До пре неку годину свако ко би паркирао свој аутомобил на приступним стазама у парку иза улице Светог Саве, Соколане и са обе стране Драгољуба Поповића био би кажњен као да се паркирао на зелену површину. Тај ред се потпуно изгубио увођењем паркинг-зона у тим и околним улицама јер сви који долазе у град избегавају да плате паркинг и остављају аутомобиле у парку. Видевши шта се ради, онда су и станари почели да се паркирају испред својих дворишних улаза сматрајући да на то имају више права од других јер плаћају порез на те стазе. У међувремену и Град је најавио и започео уређивање блоковских паркинга, али их није довршио јер нити су они асфалтирани, нити приступне стазе, па се до првих киша цео кварт гуши у прашини, а када падну, ломи по кратерима од рупа пуних воде и блата. Аутомобили су отерали децу из парка, а привукли лопове који заједно са наркоманима сваке ноћи вршљају не само по парку, него и по улазима. Ем што черупају аутомобиле, ем што лупају стакла на улазним вратима у зграде у које проваљују и остављају измет и шприцеве, ем што никоме не можете да објасните да је страшно живети у градској екстра зони, а осећати се несигурно као у гету.  Онда је до грађана допрла вест о реконструкцији Улице Светог Саве у којој са десне стране гледано од Вука ка аутобуској станици треба да никну нова паркинг-места због којих се морају посећи нека стабла и додатно сузити пешачка стаза испред улаза у зграде. Наравно да све радује намера да се, по многима, најлепша, или једна од најлепших, улица у центру града обнови као и комплетна комунална инфраструктура, али грађани су само желели да кажу да треба ту улицу поштедети, ако је то могуће, нових паркинг-места јер ни паркинзи у околним улицама никада нису до краја попуњени. Гарантовано, сва новодобијена места могла би се уштедети ако би се уредили блоковски паркинзи који би служили само за станаре. Зар то није добра тема за пристојан разговор између грађана и власти? Али, власт је у свему видела само лоше намере. Можда су неки и желели да замуте воду. Можда је неко и покушао да исполитизује цео случај, али, господо драга у Скупштини града, зар нисте и ви исто то учинили? Одбијањем да уврстите у дневни ред информацију грађана у протесту јер није у складу са пословником, ви сте, такође, прекршили пословник сврставајући је у одборничка питања где јој није место. Притом, нисте чак нашли за сходно ни да прочитате шта пише у захтеву грађана, нити да обавестите одборнике да су грађани тражили да им се обрати њихов представник. Морали сте то да урадите бар због претпоставке да међу њима има стварно и оних који још увек верују да су грађанске иницијативе мелем на рану друштва тешко оболелог од политике. Не знам како су се други грађани осећали у уторак слушајући буку појединих одборника са почетка седнице и  застрашујућу тишину са краја када нико није показао ни трунку интересовања за проблеме грађана из дела центра града, али ја сам се осећала веома лоше. Чак имам утисак да ћу се због овог осећати још лошије. Као да гледам, политизација овог случаја тек почиње, али за то неће бити одговорни грађани. Имам предлог за поправни. Нека се сва три представника власти  прошетају већ данас иза зграда из Улице Светог Саве, најбоље иза улаза 2, 4 и 6  и нека после тога кажу да ли су грађани у праву. Штета, ако љутња победи мудрост. З. Вишњић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ПЕДАГОГИЈА

bobanДруга недеља школске године протекла је и код ученика и код родитеља у хватању залета за све оно што следи до следећег летњег распуста, али и у прилагођавању на нове наставнике или професоре, у зависности од школе коју похађају. Као и до сада, ђацима првацима чини се да је најтеже, како основцима тако и средњошколцима. Гледао сам како у једној градској основној школи првачићи са зебњом ишчекују да учитељица прозове њихово име, али, рачунам, већ им је неко рекао у којем су одељењу јер је то већ одавно постала уобичајена пракса. Многи знају код које ће учитељице (или учитеља) бити још док су у предшколском узрасту, али има и оних чији родитељи нису облетали по школским канцеларијама тражећи да им се испуни жеља и да њихово дете буде баш код одређеног просветног радника. Њима је неизвесност много већа, али и доживљај нове средине. Ваљда је све то део педагогије, у којој су, и по правилу, у васпитању детета подједнако укључени и родитељи и просветни радници. Слично је и у средњим школама, само што су ту  деца већ довољно одрасла да могу сама да схвате да су нека одељења састављена на основу сугестија и интервенција, опет појединих родитеља, а да се у избор разредног старешине или предметних професора опет умешало много више од педагогије. Нажалост, неки ученици се тиме и хвале, показују, ваљда, моћ својих родитеља, можда и статус у друштвеним круговима или нешто треће. Све је то мањи шок од оног који доживљавају ђаци приликом првих сусрета са неким професорима. Од олакшања која доживе са оним професорима који им у том сусрету најаве да ће им помоћи да што лакше савладају препреке које буду пред њима, до оних који им при првом уласку у учионицу наговесте да “са њима нема шале”, да о петицама или чак четворкама могу само да сањају. То је она врста педагога која код ученика тражи шта не зна, а не шта зна. Нек им је на част, али мишљења сам да би периодична контрола њиховог понашања требало да постане пракса. Ко год има школарца, септембар му је најмање драг месец у години. Поред свега што треба обезбедити пре поласка у школу, посебни јади су она финансијска потраживања која родитељ мора да обезбеди касније. Родитељске састанке организују у школама већ првих дана, што поздрављам и похваљујем, али на њима се упознавање односи више на трошкове него на карактере ђака. Најава екскурзија по високим ценама сегмент је за који многи немају решење. Срећа па има и разумних који признају да се толико новца не може одвојити за пар дана, па ће се, како чујем, екскурзије све ређе организовати. Посебну главобољу имају матуранти који поред редовних обавеза морају да мисле унапред и да озбиљно припремају терен за даље школовање или, евентуално, проналажење запослења. Доскора сам мислио - и то ће тећи својим током, као и све досад, али, бато, није шала имати два ђака - једног на почетку а другог на крају средњошколског образовања. Знам. Има нас још. Шта је, ту је. Нека нам је онај одозго на помоћи. Само нека су нам деца жива и здрава. И нека не посустају пред налетима непедагогије, немаштине и непоштовања људских и професионалних кодекса. Слободан Пајић Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЋИРИЛИЦА

SassaОве седмице у Вуковару је полиција има(ла) пуне руке посла да сачува двојезичне натписе постављене на неколико  установа и институција. Прве табле постављене са натписима на латиници и ћирилици чекићем су поразбијали тамошњи десничари који се противе постављању српског писма у “њиховом Вуковару”. Власт тврди да ће натписи на ћирилици остати, неки са ове стране су се одмах понадали да ће ЕУ због тога казнити своју најмлађу чланицу, али то су њихове бриге.  Мене брине нешто друго. Апсурдност случаја у којем   држава Хрватска брани ћирилицу коју је наша држава одавно пустила низ воду. Јесте, има је у Уставу. члан 10. “у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава”, али погледајмо “стање на терену”. Ево, на пример у Вуковом завичају,који се поноси реформатором српског језика и творцем модерне азбуке. Замислите да Вук може данас да прошета градом, на пример, шеталиштем и  прочита називе бутика, локала и ресторана не би ни слутио да је на само пар километара од свог Тршића. Једино би га натписи на кафани “Централ” и дому културе уверили да је у Србији. Погледајте сами, на све стране само латиница, а називи углавном на енглеском, мада се провуче и неки други језик. И то не само у овој улици, у целом граду треба се добро находати па избројати десетак назива на ћирилици и српском, наравно. Стручни људи који се баве нашим писмом и језиком кажу да је када су у питању натписи на продавницама, установама, путоказима, називима места тешко негде наћи пример као наш. Многи мисле да је боље за “бизнис” уколико је назив на латиници, као да је ћирилица нешто лоше или да овде станци долазе у милионима па да се лакше снађу. Документи Европског савета, Европске Уније и Уједињених нација траже од нас да водимо бригу о свом језику али оста мртво слово на папиру уколико ми то нећемо. Изгледа да је проблем користити ћирилицу, али уколико се то писмо не чува у најезди рачунара, мобилних телефона и комуникације у којој се и латиница све више пише у скраћеницама, а енглески изрази користе у великој већини, није потребно много да наша ћирилица падне у други план. Било је људи, нажалост усамљених примера, који су увиђали шта се ћирилици спрема и покушавали да промене нешто. Пре шест година група од 32 Лозничана је тадашњој Скупштини општине поднела захтев за доношење одлуке да називи свих трговинских, угоститељских, занатских и услужних радњи, друштвених, јавних и приватних предузећа и организација у лозничкој општини морају бити исписани ћирилицом, а ко хоће може их написати и латиницом. Како је тада рекао иницијатор акције пензионер Божидар Панић, ћирилица је у Лозници угрожена, натписи скоро свих фирми су написани латиницом, а неке имају и стране називе што ”не служи на част лозничком крају у коме се Вук родио”. Предлагачи се нису слагали са доношењем препоруке јер она “никога не обавезује” и тражили одлуку која би појачала важност закона и Устава. Нису тада тражили да ћирилица буде једина али да је има, а не да 90 одсто фирми буде исписано латиницом. Скупштина је подржала предлог и препоручила привредним субјектима на територији општине да називи фирми буду исписани ћирилицом, а колико су то уважили види се на све стране. Ако већ ми то не поштујемо с којим правом се љутимо на јединог странца у нашем граду који је окачио табле на свом матерњем језику? Узгред, пре неки дан један запањени Лозничанин рече да је усред Драгинца човек окачио таблу упозорења на немачком! Иако смо сигурно богатији јер можемо равноправно да користимо два писма, не чувамо оно што је наше, препознатљиво, већ га полако предајемо забораву. На нашу срамоту ћирилица се занемарује у Вуковом завичају, а да је сасвим уклонимо не треба нам чекић. Доста је небрига, време ће учинити своје, а  ми ћемо ићи у разне “сторе”(продавница) и повремено куповати на сале (распродаји). То што се Вук преврће у гробу, ма кога брига, јер ми смо тако цоол. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ДОСАДА

SassaПосле оног октобра 2000. Коштуница нам је пожелео да живимо у досадној држави, међутим ова земља је 13 година касније све само не досадна. Човек отвори новине или погледа вести и одмах добије мигрену због онога што прочита и види. “Држава купила хотел за 2,1 па га дала шеику за 1,5 милиона евра”, “Уместо да купе камере, попуњавали буџет”, “Камион улетео у кућу”, “Жена скочила са зграде”, “Син запалио оца”, “Тајкуни су убили српску културу”, “Возио са 3,15 промила”... Само из новинских наслова јасно је да не да нема досаде, него се чини да је неко оставио отворена врата на лудници. Општем циркусу, нажалост, добрано доприносе наши политичари. Дубоко замишљени и забринути Вучић саопшти ових дана на крају фаме о реконструкцији, која умало да надмаши по трајању ону  “Малу невесту” са зилион епизода, како нас чека “тешка јесен и пролеће и још две године да покренемо Србију у правом смеру, јер ми смо држава у ремонту”. Још изјави да Србији предстоји период у којем ће морати да се поврати кондиција, радна дисциплина и радна етика, јер у супротном  неће имати шта да тражи у међународној конкуренцији. Ето ти га сад, мораћемо на сву муку још и да тренирамо. Код нас је иначе, вазда тешко и увек се треба још помучити да нам сване. Таман кад помислимо: ено светла на крају тунела, стигну нове препреке. Све Јово наново, некада су биле рестрикције, стабилизације, онда санкције, изолације, евроинтеграције и остале ције, а када ћемо мало да живимо овај живот? Нико, бре, да изађе и нешто лепо саопшти овом народу већ само неке трице и кучине, стезања каиша, и сличне шалалајке. Пре 13 лета су нас они из тадашње власти замајавали са причом за годину дана ово, за две оно, за три беше нов ауто или стан. Ма прави Дизниленд. Сада Дачић и Вучић воде земљу у којој, како рече овај други, није потребна само промена свести, него и понашања. Можда су баш они најбољи пример тога, јер ко би у октобру 2000. могао сањати да ће тадашњи Ивица и Алек данас бити ту где јесу. Србија је једноставно земља где реч немогуће нема смисла. Као и много других ствари. Где може држава да даје новац за полагање тестова из  српског и математике за око 1.200 ученика, мада је матура  у јуну поништена због крађе тестова и потпуно нема смисла. Са мном се не би сложили у Министарству просвете где кажу да су по закону сви осмаци дужни да полажу испит, јер је то услов да добију диплому о завршеној осмољетки. Пошто се код нас, као што је опште познато, сви држе закона к'о пијан плота, оправдана смејурија.  За све наше глупости и бруке, последња је катастрофално и поражавајуће стање Јованке Броз, било би потребно исписати хиљаде редова и опет остати недоречен. Нажалост. А све може другачије. Код нас влада траје годину дана, а реконструише се шест месеци док у оној “трулој држави” Данској то обаве за дан. Ових дана премијерка је ујутру сазвала конференцију за медије, објавила да је промењено седам министара и представила нове. Сви су позирали новинарима и вратили се на радна места. Додуше наши дужину реконструкције правдају озбиљношћу посла и жељом да Србија добије једну стручну владу, ваљда Данска има нестручну. А где је њихов стандард у односу на наш?!. Ма каква досада, Дизниленд, само што овај наш изазива киселе осмехе, многима и сузе. Од “среће”, наравно. Т.М.С Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

септембар 26, 2020 491

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као…
сеп 19, 2020 812

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Каже народ - “свакоме је његова мука највећа”, а народ не греши. Загледани у своје новчанике и тањире себично мислимо да је нама најгоре, али није. Знате оно “И богати плачу, зар не?”, потврдило се ових дана и “дубоко” ме гануло. Скоро да сам поцрвенео због свог и нашег себичлука, само мислимо на…
сеп 12, 2020 257

НАШИ СМО - Лекција

Седмицу за нама обележила су два догађаја током викенда. Један у Вашингтону, други у Њујорку. Нисмо успели да докучимо шта се заправо догодило у Вашингтону у петак, шта је председник Србије потписао на шта смо се обавезали и колико ће све то да нас кошта, а већ у недељу догодио се пех Новаку…
сеп 05, 2020 306

НАШИ СМО - Свитање

Турбулентне године и деценије у Црној Гори од недеље би требало да буду део прошлости у тој држави - бар тако су се понадали многи у слављеничкој ноћи. У недељу је на изборима изгласано поверење опозицији и, неки би рекли, стекао услов да се први стих незваничне црногорске химне “Још не свиће рујна…
авг 29, 2020 829

НАШИ СМО - Обична прича

Препричаћу вам један догађај чији сам била сведок, готово неми посматрач. Прича почиње у чекаоници у којој сам само пратња. Ништа посебно, ни гужва није велика, људи улазе и излазе, зачудо - сви носе маске. Лево од мене седи човек и чита “Курир”, то сам касније, посредно, открила. Поред њега младић…

Репортажа

сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…
јул 19, 2020

ТРАГОМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ - Пре 110 година Лозничани дочекали први воз

Уз помоћ бројних старих фотографија Лознице, од којих се неке могу видети у Музеју Јадра,…

Грми Ло

сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"