fbpx

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква каква се осећа после ненадокнадивог губитка. Кажу да се жив човек на све навикне па и на тако тешке одласке оних који су ти до тог тренутка испуњавали живот. Можда је то тачно, али само на махове, трајно никако не.

Можда у тренутку када те окупирају неке друге недаће, али, рекао бих, оне на које смо после тог 25. септембра наилазили, пословно и приватно, сигурно бисмо лакше пребродили да је у посади током те претешке пловидбе са нама био и наш Дуле. Лакше бисмо пливали тим таласима који су нас шибали, одузимали и дах и наду да се може даље грабити. Онако тих, какав је најчешће био, својом смиреношћу, какву је, углавном, одавао, понео би на својим плећима барем део онога што нам је ових дванаест месеци савијало кичму. Том својом тишином би нас усправљао, а повременим коментарима и досеткама охрабривао за нове кораке. Тек сада нам та тишина одзвања јаче од било које грмљавине. А наш Дуле био је много јачи и од грома, и од таласа. Имао је он и своје личне буре, борио се против препрека и крчио пут својој породици за сигурнију будућност, за извесније дане који тек долазе.

Ретко се жалио, али планове није скривао. Делио их је кроз разговоре у којима није бежао од прихватања добронамерних савета или предлога, али је такође знао и да одговори добрим идејама, подршком или тако недостајућим решењем. Имао је кључ за многе браве. Програмске заврзламе на рачунару решавао је смирено и упорно, док их не размрси, за квар на аутомобилу могао је барем да предложи доброг мајстора, ако сам није био у стању то да среди, за неку битну информацију увек је имао “свог човека”, а за одлуку шта ће бити на столу као новогодишња гозба или закуска поводом дана фирме лако је “преламао”, на задовољство већине. Његови вицеви су нас доводили до суза, а у тешким ситуацијама сузу сваког од нас доживљавао је и као своју. И сузу и здравствену тегобу и проблем у кући и кризу на послу. Био је добар човек, пре и изнад свега. Тихо је покушавао да дође до неког циља, да отклони било какву грешку, без галаме и без узбурканих емоција. Као какав мудрац и добри дух који хода кроз нашу свакодневицу.

И тог јутра је отишао тихо, али је његов одлазак гласно одјекнуо у срцу свакога који га је познавао. У први мах неверица и неприхватање тако тешке реалности опирали су се истини и одбацивали тужну вест као грешку, као погрешну чињеницу. Низали су се дани, месеци, ето, и година прође, али тишина без Дула није она тишина на коју смо навикли с њим, радни сто за којим је седео постао је место којем прилазимо тешким кораком. Слика на њему нас подсећа да је на неком другом месту, али се сваког дана осврнемо ка вратима, када се отворе, и очекујемо да се на њима појави наш Дуле са својим препознатљиво спорим уласком и благим погледом из којег се и без речи чује питање - Шта се ради?

- Ради се, драги наш, али то није више оно што је било с тобом. Ни после годину дана ништа се није променило, очекивање је исто и тако ће бити заувек. Сврати понекад, макар у сну. Ни тамо те нема већ годину, не буди шкрт, не иде то уз твој карактер. Тако бих радо да се испричамо. Да ти кажем да рачунар за којим си радио једанаест година и сада је “Дулов рачунар”, фотографије и текстови које архивирамо су у “Дуловом рачунару”, прелом новина радимо такође у “Дуловом рачунару”. Када тражимо неку стару насловну страну, сачувану у фолдеру који си ти отворио, тражимо је “код Дула”, читач меморијских картица је на “Дуловом столу”, нека алатка је “код Дула у фиоци”, ето, и ваза са цвећем стоји поред “Дулове слике”. То је тако и тако ће бити, верујем, док је и наше редакције. Оставио си трајан печат у њој и твој дух је око нас, увек си ту негде, ненаметљив, какав си и био. Године теку, као твоја Дрина, а јава нас шамара. Наврати понекад, барем у сну, наши смо.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - 'Леба и масти

НАШИ СМО - Лекција

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - 'Леба и масти

Каже народ - “свакоме је његова мука највећа”, а народ не греши. Загледани у своје новчанике и тањире себично мислимо да је нама најгоре, али није. Знате оно “И богати плачу, зар не?”, потврдило  се ових дана и “дубоко” ме гануло. Скоро да сам поцрвенео због свог и нашег себичлука, само мислимо на себе, а не на оне који су нас толико пута обрадовали песмом. Како је онима који у доба короне и силних забрана и дистанци, не могу да раде и зараде преко микрофона своје парче хлеба? Баш нас брига, срам нас и стид било.

Естрада је стварно у проблему. Не причамо сада о мени, Лукасу, Брени… А што и да не причамо о нама? Нама су трошкови језиви, приходи су нула, а замислите тек ове људе који раде за много мање пара. Мислим да то није фер. То нешто што медији мало провуку, естрада кука. Наравно, кука зато што и ми имамо породице и ми смо жива бића која треба да опстану, пренели су медији ових дана изјаву “српске мајке” којој сигурно треба “лавље срце да преживи дане будуће”. Не, немојте одмах да помињете мајку и осталу родбину. Прво размислите. Лако је вама што живите од просечне српске зараде без пореза и доприноса од 59.740 динара, или лозничке од 47.730. Навикли сте да за доручак нешто намажете, једете пасуљ два, или три дана, немате зимовање ни летовање, да ако сте женско, не идете свакога дана код фризера, на педикир, маникир, ово, оно. Замислите да вам неко одузме задовољство да купите бар кутију цигарета дневно, или да попијете оно једно 'ладно пивце са другарима. Требала би вам два лавља срца да то прегурате.

Пре него што осудите “српску мајку” и остале “звезде” размислите. Замислите да вам за једну ноћ певања, дају 10, 30, 50, или ако је најлуђа ноћ 100 'иљадарки евра. Ако за те износе лажу медији, лажем и ја. Није важно што сви они баш, руку на срце, и не знају то да раде, али недостатак гласа и талента надокнади дубок деколте, силиконска петица, изрез до кука, или неки мачо фазон. Засмислите да сте само просечан певач, са неким хитићем. Сваки викенд по две-три хиљадарке пута четири, ето десетак хиљада евра у џепу. Милионче и нешто у нашим парама, илити двадесетак просечних српских плата нето. Са таквим примањима не вози се југо, већ озбиљна машина, а то кошта, носи се скупа гардероба, а то кошта, купују куће и станови, а то кошта и када дође корона није лако. Нема тезги, а ако се нешто и деси, шта је то хиљаду, две евра за ноћ. Мука, брате. Велика. Не може то да схвати обичан свет који од плате мање од 50.000 динара, тек нешто више од 400 еврића, треба да једе сваки дан, плати комуналије, ако има бар једно дете, у септембру купи књиге, свеске,  патике и остало. Такав се школовао, ради, обично ради још један посао да би опстао и нико му није крив што није умео певати. Тај може са пасуља, слатког купуса или бораније очас да пређе на 'леба и масти, али не може тако да поступи после кавијара, скупоцених вина и клопе по најексклузивнијим ресторанима. Да после вила са неколико купатила живиш нормално у стану од 60 квадрата, није то безболно. Капирате, лако је сићи са Кличевца, али није када се попнеш на Хималаје, велика је то висинска разлика. ММФ каже да би у наредном периоду у Србији могло бити затворено између 140 и 160 хиљада радних места, да ће се у услужним делатностима 40.000 до 50.000 радних места угасити. Па шта? Такви су већ сигурно бар једном остајали без посла и они ће се снаћи, а шта да ради певач, или певачица који једино уме да пева, слика се за новине са својим кућама, Лујевима и по Малдивима. Где ће он, или она? Могао би народ да покаже саосећања па да организује неку акцију солидарности. Оно “Сто динара за естраду”, “Паре им дај - немају кавијар”, “Помоћ стада да естрада не страда”, “Дај много да би им помог'о” и слично.

Зашто неки рудар, пољопривредник, продавачица и слични нису ових шест месеци короне кукали преко медија? Да им нешто фали. тражили би веће плате, изашли на улице. Где је оних око 350.000 људи колико се процењује да прима минималну зараду у Србији, а која ће, ако буде договора, за 2021. вероватно бити повећана са 30.000 на 32.000 динара? Нема их нигде. Да им нешто фали, огласили би се, да су им као њој “трошкови језиви, а приходи нула”. Снашло се то све јер они којима је добро ћуте. Зар не?

Т.М.С

П.С  Ово се не односи на локалне певаче и музичаре који нису део естрадног “звезданог неба”.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Лекција

НАШИ СМО - Свитање

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Лекција

Седмицу за нама обележила су два догађаја током викенда. Један у Вашингтону, други у Њујорку. Нисмо успели да докучимо шта се заправо догодило у Вашингтону у петак, шта је председник Србије потписао на шта смо се обавезали и колико ће све то да нас кошта, а већ у недељу догодио се пех Новаку Ђоковићу на Отвореном првенству САД који је подигао нацију на ноге. Сви теоретичари завера, сви инфериорци, клаустрофобичари и аутодеструктивци који се хране  тврдњом како нас мрзи цео свет зато што смо Срби и сви трговци спиновима устали су у одбрану најуспешнијег међу нама зато што је понижен у најомраженијој земљи нам на свету. Не Вучић, Ђоковић.

Дакле, Ђоковић је несмотрено, после изгубљеног гема,  фикнуо лоптицу иза леђа и погодио у врат линијског судију због чега је дисквалификован са турнира, одузета му је награда од 250.000 долара за пласман у осмину финала, додатно је кажњен са 10.000 долара због неспортског понашања и са 7.500 долара јер се није појавио на конференцији за новинаре. Сви који се професионално баве тенисом истакли су у првим реакцијама ригидна правила тог спорта неки су изразили жаљење, други су објашњавали да је нервозна реакција наступила услед великог притиска, било је и оних који су тврдили да се тако нешто морало једном догодити због његових неконтролисаних излива беса, ломљења рекета и слично, било је и оних који су говорили да ништа није крив, добрих пријатеља са добрим намерама. Али, некако најгласнији су тврдили да због такве ствари никада не би били кажњени Надал и Федерер, јер њих воле, а нашег момка мрзе. Могле су се чути и прочитати тврдње да су и један и други погодили у главе децу која скупљају лоптице и ништа. Онда сам потражила те снимке и видела да није било баш тако и да су се ти инциденти завршавали смехом, али и новчаним казнама. Али то је ништа наспрам огавног ругања жени која је била на позицији линијског судије од тога да је одглумила за медаљу, да је “љубитељка Хрватске и алкохола”, да је сама раније признала да није вешта у избегавању лоптица, па до безочног копања по родитељској трагедији.

Мени је у целом овом случају најупечатљивија Ђоковићева реакција, због чега све ово и пишем. Он ни у једном тренутку није покушавао да се одбрани или да доведе у питање оправданост казне. Можда није имао снаге и храбрости да у стању шока одмах изађе пред новинаре, али је непосредно након тога објавио поруку: “Цела ова ситуација ме чини заиста тужним и празним. Проверио сам како се осећа линијски судија, и према информацијама које сам добио, осећа се добро, хвала Богу… Јако ми је жао што сам јој нанео такав стрес. Није било намерно. Било је погрешно. Желим да ово непријатно искуство претворим у важну животну лекцију, како бих наставио да растем и развијам се као човек, али и тенисер. Извињавам се …” Нешто касније замолио је своје “фанове” да буду обзирнији према жртви случаја. Мора и да га је био блам.

То је оно што га чини прваком света. Не само посвећен рад на терену него и стално суочавање са самим собом и преиспитивање, спремност да прихвати одговорност као нужност, уздржавање од полемика са онима који изгубе веру у њега онда када покаже слабост или непромишљеност као у случају Адрија турнира за који је испао само он крив. И изнад свега, посебним га чини ретка врлина скромности - никада нисмо видели како велича себе и своје успехе, никада не говори о новцу који поклања на све стране и никада нисмо чули како омаловажава своје противнике. Нити да се љути на публику.

Када би се они који га воле само зато што је првак света, а Србин је, научили исту лекцију коју је он научио на веома болан начин пре неколико дана у Њујорку, заиста бисмо могли да се надамо да ћемо се сви једног дана попети из овог блата на некакав трон. Какав год он био и како га год звали само да не останемо без ципела.

Верујем и да ће Ноле дати све од себе да тријумфује у Паризу. Да нас обрадује не зато да бисмо му клицали како је најбољи и, свакако не, да би се бусао у прса како је најбољи, него зато што јесте најбољи спортиста којег смо икада имали. А бити најбољи је велики терет. То знају они који то јесу. Они који то нису, могу само да се хвале.

Ако смо завршили са Нолетом, да се вратимо у Вашингтон да видимо шта смо трампили. Да не буде после, нисмо знали, а нисмо ни питали.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Свитање

НАШИ СМО - Обична прича

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Свитање

Турбулентне године и деценије у Црној Гори од недеље би требало да буду део прошлости у тој држави - бар тако су се понадали многи у слављеничкој ноћи. У недељу је на изборима изгласано поверење опозицији и, неки би рекли, стекао услов да се први стих незваничне црногорске химне “Још не свиће рујна зора” измени у - СВАНУЛА ЈЕ! Шта ће ново свитање донети Црногорцима, још увек је неизвесно, али по реакцијама бирача и првим изјавама политичара који су из опозиције коракнули у власт, у ову државу стигла је “дуго жељена слобода”. Тридесетогодишњу власт сменио је народ и, како рекоше у првим обраћањима представници здружених партија из сада већ бивше опозиције, то је учинио на најлепши могући начин - оловком.

Не могу се похвалити да сам у групи оних који су помно пратили дешавања у Црној Гори, ни пре предизборних активности а нити током њих, можда више ситуацију изазвану ковидом-19, због пријатеља који живе тамо, али ме у изборној ноћи привукло понашање баш тог народа који је “победио” и који је славио слободу и неке долазеће дане, месеце и године. Привукла ме жеља да видим како изгледа то када више од 70 одсто бирача изађе на гласачко место и већина њих издејствује тако жељену промену у својој држави. Признајем да ме и реторика “победника” пријатно изненадила и да сам у тим реченицама препознао доста онога што иначе чујем од обичног народа - да треба живети нормално, уз толеранцију, да треба ићи у ново сутра поштено, паметно, одговорно и без реваншизма. Како рече један од њих - раширених руку и отвореног срца и за оне који су до данас били на супротној, владајућој страни.

Поруке да се слави победа код куће, да се не излази на улице прихваћена је те ноћи, али већ следећег дана није се могла обуздати радост и не показати победничка срећа. Певало се испред локала у Игалу, Херцег Новом, Будви и другим местима, возило у колонама и махало црногорским заставама и удисао, како рекоше неки - “нови ваздух”, а било је весеља и у Србији. Првог радног дана  лидери три опозициине странке које су освојиле већину на парламентарним изборима договорили су се да ће радити на “формирању експертске владе”, састављене од кадрова који су “стручњаци из конкретних области без обзира на њихову политичку, верску, националну или било коју другу особеност”. Како су саопштили јавности, наставиће да спроводе реформе како би Црна Гора ушла у ЕУ, као и да ће радити на ревизији свих дискриминаторских закона међу којима и спорног Закона о слободи вероисповести. Договорено је неколико принципа на којима ће функционисати наредна демократска власт а међу првима је баш тај да ће “одговорно спроводити све међународно преузете обавезе”. Међу првим обећањима је и то да ће нова власт у потпуности бити посвећена “поштовању Устава и примени закона”, као и да ће “пружити руку представницима мањинских народа са жељом да заједнички граде лепшу и просперитетнију будућност Црне Горе”. Аналитичари сматрају да је веома важно задржати добре односе са осталим земљама у региону, али и са Бриселом и Вашингтоном. Данијел Сервер, професор на вашингтонском универзитету “Xон Хопкинс”, познавалац дешавања на Балкану, сматра да је изборни процес спроведен у Црној Гори указао на то да је демократија у тој земљи - “озбиљна ствар”, али и да “НАТО не може да има чланицу која није лојална и није посвећена алијанси”, те да би било “заиста за жаљење ако би Црна Гора постала агент Москве”.

Како ће се Црна Гора кретати после “свитања”, зависиће од власти, али, надам се, и од воље народа. “Игранка” још увек није завршена.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Обична прича

НАШИ СМО - Онако

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 24, 2020 254

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 348

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 562

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 379

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 871

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"