fbpx

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко лица у томе помоћи. Отежан је саобраћај због слабе видљивости, а клизави коловози додатно су створили главобољу возачима. Као и у много других случајева, скоро хорски и под строгом диригентском палицом, многи медији су уз маглу закачили огромну загађеност ваздуха и онда су кренуле телевизијске емисије, дебате, трибине, извештаји са терена, коментари на друштвеним мрежама, објашњења стручњака, метеоролога, медицинара, али и прозивке одговорних министара што “дремају” и не оглашавају се поводом оваквог стања.

Иако по дефиницији магла представља кондензовану водену пару у атмосфери при површини тропосфере и по свом саставу се разликује од облака једино по месту где се јавља, о њој су ових дана испредане приче такве да су код већине људи могле једино побудити сећања на истоимени амерички хорор филм из 1980. режисера Џона Карпентера, са Адријаном Барбеу, Џејми Ли Кертис, Томом Аткинсом, Џенет Ли и Халом Холбруком у главним улогама. Многи памте сцене када невероватно густа магла, која иде спрам правца кретања ветра, са собом доноси духове настрадалих морепловаца који желе да униште сваког ко им се нађе на путу. Водитељка једне радио станице са светионика покушава да помогне грађанима саветујући их где да беже од магле, све док и сама не буде угрожена... Ко не памти филм “Магла”, можда се сећа скечева из “Топ листе надреалиста” и оног када др Неле Карајлић, Ђура, Зенит, Минка и остали покушавајући да дочарају густину магле у Сарајеву изговарају чувену реплику - Магла је таква да и птице ходају пешке. Ову реченицу је користио и Лане Гутовић у свом кабареу током деведесетих, а данас су је искористили бројни ТВ водитељи јављајући се уживо у програм са београдских, новосадских или ваљевских улица. Неки су додали и реченицу да због магле, ко не мора, не излази из куће! Да ли је смог или магла, водила се полемика и на фејсбуку, да ли је опасно по здравље такође су вођене бројне дискусије, али се, ипак, могло утврдити да хируршке маске, које су многи ставили, не обезбеђују скоро никакву заштиту од честица које нас обасипају ако изађемо из својих станова. Е, онда је почела потрага за квалитетнијим и уместо да их тражимо у апотекама, препоручено је да их потражимо у фарбарским радњама. Ваљда се тамо продају маскице “способне” да сачувају организам од најјачих гасова и честица.

Лозничани су се присетили времена када су у граду радиле фабрике, а домаћице јануара, али и других месеци током године, када су ујутро отварале прозоре да проветре собу, а на симсу затицале црни талог. Снег је добијао црну покорицу, као торта фил на кори, а бели веш је, најчешће, морао на ново откувавање. Међутим, нико није причао о здрављу а још мање да је магла уз дим из оџака “саучесник” у његовом нарушавању. Можда те рачуне данас плаћамо све чешћим посетама лекарима, али не сумњам да има много оних који би радо сат померили уназад и с радошћу ранили на посао у “Вискозу”, “ФАК”, “Зајачу” или неку другу фирму. Срљали би у фабрике као осамнаесте Хрвати у уједињење са Србима - “као гуске у маглу”. Загађеног ваздуха је било увек, али данас, када скоро свако има по два половна аутомобила увезена из ЕУ и када се у све то умеша и политика, онда прича добија обрисе као зафрканција “Надреалиста” с краја осамдесетих. Знате ону сцену када усред густе магле и дима, под гас маскама, новинар анкетира пролазника питањем шта је кључни проблем у овом тренутку у Сарајеву, мислећи на угроженост животне средине а овај, онако нашироко, објашњава да треба изменити изборни систем, да треба ово и оно, баш у маниру политичара демагога. Зато се ваљда и каже да нам често политичари продају маглу уместо переца и јогурта.

Како год, остаје нам да се провлачимо кроз живот као кроз маглу као тесто густу и понекад уживамо уз песму “Магла свуда, магла око нас” Јосипе Лисац, која ће баш овом темом обојити 14. фебруара концерт у Београду на којем прославља свој седамдесети рођендан. Живи били!

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Распродаја

НАШИ СМО - Обећања

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у интересу грађана”. Можете мислити. Он зна или му се јавило шта је грађанима недостајало па да буду срећни. Ево, и ја сам грађанка и одлучно сам против тога. Имам аргументе, али немам начин  да заштитим свој интерес и свој новац, колики год да је, да не оде у руке оних који ни по чему не заслужују ни кинту, ни као милостињу, а камоли као награду за своју ништавност уздигнуту на положај да управљају јавним пословима.

Зато се ја сада нећу освртати на принципијелне ставове да се изборни услови не мењају у изборној години, а нити на ставове дела власти и опозиције, иако се слажем и са једнима и са другима. Са овима првима из редова СНС зато што се противе таквој одлуци јер мисле да је Србији, а ваљда и њима, доста више комби-странака, а са овима другима јер исто мислим да је циљ нижег цензуса да се амортизује најављени бојкот водећих опозиционих странака. Е, сад, када смо то разјаснили, да пређемо на главно. Дакле, моја идеја је да се из овакве политичке каљуге можемо извући само ако пооштримо изборне критеријуме. Пет одсто за цензус је сасвим пристојан услов и недостижан је само онима у које су грађани изгубили поверење или их сматрају потпуно неважним за тако велики задатак као што је доношење закона, одлука или управљања државним пословима или пословима локалне заједнице. У просеку, до цензуса од пет одсто води око 200.000 гласова и ако неко не може да убеди толико бирача, онда му стварно и није место у политици. Са 90.000 гласова колико је потребно са цензусом од три одсто, (према излазности на последњим парламентарним изборима) отприлике 500 гласова по општини, стварно је испод сваког нивоа демократског достојанства. Или на локалу, на примеру Лознице у којој је на прошлим изборима за прелазак цензуса требало око две хиљаде гласова, сада би требало око 1.200. Није идеја демократије да државну или локалну политику води свако, него да се свима обезбеде равноправни услови за изборно надметање, а да у парламент или у власт уђу најбољи.

Моја друга идеја, у коју сам из избора у изборе све убеђенија, јесте да би за проветравање политичке сцене која нас угуши, требало да се подигне цензус за коалиције и то тако да расте са бројем странака на листи. Онда би сваки домаћин листе размислио колико га коштају статисти који би ван листе правили мање штете него на њој. Чак мислим да не би било претеривање да се улазак на коалициону листу одобри само странкама које су бар једном самостално изашле на парламентарне изборе, како нам се више не би дешавало да важне министарске ресоре, као министарство војно, на пример, воде политичари за које нико није гласао и за које се не зна колику подршку имају у народу. Или да плаћамо посланике са листе невидљивих странака. А, најважније је да се не стидимо више њихових глупости и као народ и као држава. Да имамо министре који, када проговоре, знају шта су рекли и посланике који имају свест о томе да су послати од народа, због народних послова, а не њихових личних интереса и да и једни и други делују у име тог народа, а не да га унижавају.

Смањење цензуса на три одсто, када погледамо ко су потенцијалне муштерије, не води враћању “живота у парламент”, како је то рекао председник Вучић, него још већем политичком примитивизму који се као зараза шири Србијом, нити би то требало, како је рекао,  да “омогући људима да искажу своје мишљење”. За слободу мишљења потребни су пре свега слободни медији који ће радити у јавном интересу, а не у корист интересних група и атмосфера у друштву лишена страха да ће стићи казна, оваква или онаква, ако се каже нешто што није “на линији”. Нарочито, ако је та казна повезана са основом егзистенције - добијањем или губитком посла.

Када то постигнемо, решили смо проблем. Ето, од мене толико. А ви ако мислите да је у праву онај надахнути водитељ да је ова изборна распродаја у вашем интересу, онда ОК. Ја распродаје волим само у  трговини, мислим, бутицима и супермаркетима, и опет водим рачуна да ли је то исплативо, да не бацим паре на лажњаке па да опет морам да се латим танког новчаника. Некада јефтиније уме да преседне.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Обећања

НАШИ СМО - Гнездо

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (3 Коментари)

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у години пред нама. Обећања се, углавном, дају олако, без промишљености, па се ретко која и испуне, али то је друга прича.

Чини се да целог живота слушамо обећања. Биће боље сутра, мало сутра, прекосутра. Кад се догоди ово, оно, углавном, стално је то нешто тако близу, а тако далеко. Они који воде ову земљу углавном су последњих година обећавали да нас чека тежак период, велике борбе, неизвесност и сличне “охрабрујуће” ствари, а сада се то променило па чујемо да нас чека бољи живот,  али у наредних пет година. Добро је бити оптимиста, мада има она да је “оптимиста необавештени песимиста”, али боље да нас греје нада. Уколико будемо вредно радили, будемо стрпљиви још само коју годину, по који пут “само”, ето нам добрих времена. Онда ћемо моћи мирно да певамо “Мој је живот Швицарска”,  планирамо не само летовање, него и зимовање, а о промени намештаја, гардеробе и обуће да не причам. Неки већ рачунају шта ће радити са просечном платом од 900 евра, а можда и више. Више не цвикам ни од пензије, има да се распиштољим са тих 400 и кусур евра. У ствари, биће то и више. Пензије ће расти, а пошто  се граница за примање првог пензионерског чека стално помера, има да радим и у 80, а то је за неке три деценије, па ћу лагано да крцкам бар једно 'иљаду еврића. Дошло ми да остарим моментално, али ваљда ћу издржати. Не жалим се.

Ако ће у 70 неко возити бус, или камион, седети за шалтером, шта је мени тешко да куцкам по тастатури. Једино треба дотад издржати све небулозе које се множе као луде. Овде човек мора да развије вештину “на једно уво уђе, на друго изађе” јер уколико бисмо све што нам сервирају примали здраво за готово, мозак би нам вриснуо као стари тв лампаш. Гледаш вести, чујеш Трамп нанишанио Иран. Трећи светски рат. Уколико се у то човек удуби, схвати да му спаса нема и онда га је угасио. Рецепт за преживљавање је онај, на једно уђе, на друго изађе, јер таква и сличне прљавштине могу, трајно, контаминирати наше мождане ћелије.

Ако погледамо ствари, глобално човечанство иде у рикверц или бар стоји у месту и не решава најкрупније проблеме. У јулу ће бити 35 година од рок концерта Лајв ејда који је одржан  на Вемблију у Лондону и стадиону ЏФК у Филаделфији. Организатори су били Боб Гелдоф и Миџ Јур, а циљ је био прикупљање новца за помоћ гладнима у Етиопији. Данас иста мета, исто одстојање, према неким подацима, широм света  822 милиона људи пати од глади. Тако не мора бити, али јесте због ратова, климатских промена и неправедне расподеле богатства. Кад мислимо о томе? Никад, или ретко, по систему “сит гладном не верује”. Поготово не у јануару када на трпезу нанесемо хране као да неће никада доћи фебруар. Слави се сваких седам дана, хране има у изобиљу и ко ће тад мислити о гладнима. Исто тако богате европске државе не мисле о нама, заболе их за наше поделе, сукобе, светиње на Косову и Метохији, сад у Црној Гори, упознати су са нашом ситуацијом исто као и просечан Србин са политичким и другим приликама  у Ирану, Сирији или некој афричкој држави. Коме је добро, не мисли о ономе коме није или мисли куртоазно, не удубљујући се у срж.

Дочекали  смо 2020, прославили Божић, Стефандан, сад треба још да прегурамо Српску нову годину, Јовањдан и Савиндан и када нам новчаници и џепови буду почишћени као после најезде Хуна, знаћемо да је јануар завршен. Без обзира на то што је година нова у њу је свако пренео старе проблеме, али и наду да ће ова бити боља од претходне. Уколико не буде, патићемо се 24 сата дуже јер има 366 дана. Будимо ипак оптимисти да ћемо за годину дана бити ближи до тих 900 евра. Ваљда се бољи дани неће опет измаћи, а обећања, коначно, бити и испуњена.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Гнездо

НАШИ СМО - Икебана

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду чекајући милост господара Вучића, да их угњезди на својој листи или да их бар не мрцвари у изборној кампањи.

Дачић је дао понуду у истом дану када је потпредседница СНС Марија Обрадовић изјавила да не осећају подршку коалиционих партнера када је тешко и додала да ће коначну реч о таквима дати народ на изборима. Дан касније, Зорана Михајловић, такође потпредседница СНС и министарка у Влади Србије, наругала се председнику социјалиста и министру иностраних послова речима: “Много је лакше и јефтиније Дачићу да на тај начин очува своје позиције и позиције другова из СПС-а него да сами изађу пред грађане”. А шта је заправо рекао Дачић, да предлаже заједничку листу како би се видело да га безразложно сумњиче за шуровање са опозицијом. “Нисам ја толики коцкар да се удружим са онима који немају никакве шансе да дођу на власт, са онима који су богатији од мене милион пута, у које не верује ни сам народ. Па ја бих био глуп, немојте да ме потцењујете”.

Стварно, Дачића никако не треба потцењивати као ни његов  коалициони потенцијал. Он може са свима, али не крије ни да се увек руководи интересом своје странке. Када је одлучио да напусти Тадићев брод пре него што је и званично потонуо, рекао је да не може да одбије место премијера. “Да будем искрен, можда се у Србији не зна ко ће бити председник, али мислим да се добро зна ко ће бити премијер”.

И тог момента кладила бих се да му је морало бити потпуно јасно како ће морати да глуми малог од палубе, да погне главу, да оћути, да окрене и други образ и све што треба само да  остане ту где јесте. Тако, изгледа, размишљају и остали челници странке, пошто се у протеклих седам година само спорадично из њихових редова могло чути као трпе велику политичку штету због односа напредњака према њима. Али све је боље него испасти из гнезда,  јер оно што је данас питање достојанства, сутра већ може бити питање опстанка. Зато није лако закључити да ли је Дачић збиља мислио то што је рекао или је само покушао да одигра симултанку са много вештијим од себе. Ако би ушао на листу СНС, СПС би била мало видљивија од Драшковићевог СПО, Љајићеве СДПС и ПУПС-а, свакако, али не и од Вулина из разумљивих разлога. Да ли је то исплативо за странку која је сабрала на власти 25 од својих 29 година? Можда није за странку баш, али јесте за Дачића и његове другове и другарице, како рече Михајловићева. Јер, увек може да дође дан када ће се указати прилика да опет некоме буде  преко потребан језичак на ваги. Зна то одлично и Вучић и зато воли да их кињи, да их стално држи у стању приправности за доказивање правоверности, па ћемо и наредних месеци, све до расписивања избора слушати и гледати ову мелодраму јер колико је Дачићу потребан Вучић, толико је и Вучићу потребан Дачић. И због Косова, уставних промена, али и какве-такве политичке стабилности и привида вишестраначја, ако опозиција остане доследна одлуци о бојкоту.

А када дође дан за неки нови савез, СПС ће бити спреман и све ово ће бити заборављено. Социјалисти ће се радовати новом животу, а напредњаци ће схватити оно што су и њихови коалициони партнери пре двадесет година - да апсолутна власт носи и апсолутни пораз, само што они у својим редовима немају свог Дачића.

И то вам је то. 

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Икебана

НАШИ СМО - Стварно никадa

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

фебруар 22, 2020 361

НАШИ СМО - Празник

У Улици кнеза Милоша у Београду погинуо је радник (61) на градилишту, пао је из спољног лифта који превози раднике и материјал. У питању је градилиште на месту некадашње Америчке амбасаде. Хитна помоћ је могла само констатовати смрт човека. Вест је објавио…
феб 15, 2020 456

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би докрајчио његове идејне творце, све је…
феб 08, 2020 636

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 779

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 752

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"