fbpx

НАШИ СМО - Рмбачење

Још само двадесет година да одрадим па могу у пензију. Шљакам до 70. и онда одем у заслужену пензију, потрошим неколико пензијица и ајд здраво. Истекло време. Осим уколико се од толико дугог рада не ужилавим па зезнем државу и крцкам пензијицу још једно десетак година. Онако, из ината.

Запослени би могао да остане у радном односу до 70. године, односно још пет година пошто се испуне услови за старосну пензију и то у оним случајевима када он то сам жели и ако постоји потреба послодавца за тиме, објавише медији ових дана. Идеја је изнета на саветовању Савеза удружења правника Србије и Републике Српске, а овај предлог биће упућен и надлежним министарствима која могу предложити Влади Србије ове измене и допуне Закона о раду. Запослени који се нађе у таквој ситуацији могао би, објашњавају упућени, да уговори са послодавцем више могућности: да ради пуно, или половично радно време, од куће, или на неки други начин. Само, зашто би неко ко има 65 и може у пензију остао да рмбачи? Ако ће имати добру пензију да може лепо да живи, који ће му ђаво шеф, обавезе, рад, стрес, али углавном је пензија пензијица, а живот скуп па ће можда многи хтети и  до седамдесете, уместо на домине и шах, да одлазе на посао.

Е, сад, тешко да ће у свим професијама моћи да се дела у тим данима живота. Возач градског аутобуса у 69, полицајац позорник, конобар, поштар, хирург, и још много других, тешко ће радити у тим годинама. Осим уколико не измисле неку пилулу коју узмеш па радиш у 60 и кусур као да ти је 30 и нека. Као да је иза брда идеја - радиш до 70, истрошиш се, и онда после пензионисања примиш неколико пензија и пут у вечна ловишта. Држава приштеди, а троши те до последњег дана, буквално. Негде видех да је просечан животни век у нас 74 године па је рачуница јасна. Е, сад, где би се млад свет запослио, немам појма. Додуше, написаше да ово не би утицало на одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању којим је прописано да се старосна пензија може остварити са навршених 65 година и 15 година радног стажа. Тај минимални услов остао би непромењен. Значи, не мораш ако нећеш, али ко неће плату уместо пензије? Још идеш на посао па се дружиш, прозбориш понеку, осећаш се битан, иако си на излазним вратима.

По многим питањима, оно, како ко, али уопштено, путања је силазна. Тако нам је перспектива да млади који ионако не желе да чекају “сто година” на шансу за послом  имају додатни мотив да запуцају “преко” и да нам на радним местима остану они који су пре за геријатрију него за посао, па да и у граду и у селу имамо исту слику. Остали стари, отишли млади. Можда ови што сада газе шесту или седму деценију промене размишљање и понашање, почну да се “штеде”  знајући да могу да рмбаче до 70. рођендана. Неће да се потроше рано него повуку ручну па не изгарају на послу јер неће ускоро у пензију. Пошто смо све старији народ, можда, ако се ово добро прими, за коју годину неко да могућност да се шљака и до 80. Што да не. И укине пензиони фонд. Биће то све мудре, искусне главе које своје послове обављају рутински, сад, јесте да ће све то ићи нешто спорије, уз жигање у леђима, коленима, куковима, подсетник у колико сати треба попити плаву, а у колико црвену пилулу, али такви радници неће сигурно бежати са посла, тешко да  ће потрчати и да хоће. Такви неће каснити у прву смену јер ионако се буде у пет, а неће им тешко пасти ни трећа смена јер им сан тешко слеће на очи. Са друге стране, ионако нас већ деценијама мучи бела куга тако да ће овим бити решен проблем недостатка радне снаге. До последњег Србијанца.

И овде стајем. Више нећу, да куцам. Морам да се чувам, тек ми је пола века, ваља ми још шљакати док не одувам 70 свећица.                                                                                                  Саша Трифуновић

 ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Одраз

НАШИ СМО - Аутодеструкција

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је НЕ, заправо сигнал да треба још да се потруде, 43 одсто сматра да су девојке саме криве када их неко узнемирава због њиховог провокативног облачења, а сваки пети сматра да принудни секс у браку није силовање.

Има још - чак 33 одсто испитаника сматра да Србији није потребно више жена на позицијама моћи у друштву, 25 одсто не би гласало за жену на изборима, док се сваки трећи испитаник не слаже са тим да мушкарци и жене треба равноправно да деле кућне послове. Готово 37 одсто испитаника наводи да не верује особама друге националности, док око 55 одсто истиче да не верује ни својим комшијама.

Ово истраживање објављено је пре неколико дана и није произвело веће реаговање као ни сва друга претходна која би у свакој озбиљној заједници звонила за узбуну. Ако мислите да претерујем, ево неких: 2016. године  истраживање  Хелсиншког одбора за људска права у Србији, показало је  да  60 одсто анкетираних средњошколаца сматра да је оправдано насиље према ЛГБТ популацији; 72 одсто сагласно је да мушкарац одређује када треба имати сексуалне односе у вези; 46  одсто  да  су  мушкарцу  потребне  друге  жене  (иако  се  добро  слаже са својом); исти проценат њих верује да постоје ситуације када девојка заслужује да је ударе; 25 одсто сматра да би жене требало да толеришу насиље како би породица “остала на окупу”; 10 одсто испитаних тврди да је у реду да ударе жену уколико она не жели да има сексуални однос; а 76 одсто мушкараца сматра да су мењање пелена, купање и храњење деце искључиво обавеза мајке док најважнијом улогом жене сматрају бригу о кући.

И сва друга, каснија, истраживања показују ретроградне ставове младих, чак и већи степен конзервативизма у односу на њихове родитеље. Тако је истраживање Кровне организације младих Србије из 2017. показало да млади не верују институцијама, да се информишу преко интернета и друштвених мрежа и, што је најважније, да око 40 одсто младих до 30 година сматра да је Србији потребан јак вођа којег ће пратити, а 32 одсто њих оценило је да демократија није најбољи облик владавине.

И шта сада да радимо, ако овако размишљају студенти, академски грађани, будућа елита овог друштва, будући родитељи. Ко ли је њих васпитавао, где су покупили такве ставове, колико тога носе из куће, колико из школе, друштва. Не морате бити ни социолог ни психолог ни педагог ни нарочито паметни да бисте дошли до одговора. Ова деца, доспела до факултета, рођена су и одгајана деведесетих када је живот њихових родитеља изврнут као рукавица, када су се сиромаштво и страх за голи живот уселили у сваки дом заједно са агресивном телевизијском продукцијом скандалозних естрадних садржаја, популаризацијом најозаглашенијих криминалаца и када су прве скарадне речи које су могли чути долазиле из скупштинских преноса. Двехиљадите су само наставиле да разграђују остатке система вредности на којима је почивало и почива свако пристојно кућно васпитање, а онда су таблоиди и ријалити одиграли своје. Насилничко понашање и насилничка комуникација у јавном животу постали су друштвено прихватљиви. Ако не одбрусиш, ако не понизиш саговорника који другачије мисли, ниси ништа урадио. Тако у политици, тако на телевизији, на друштвеним мрежама, тек. Нема граница поганим језицима и поганим мислима. То нису научили од родитеља, то нису научили од професора и учитеља, то им је дошло са малих екрана, телевизијских или компјутерских, сасвим свеједно. Све док је некажњена популаризација проституције, док се у ударним терминима деградирају жене као сексуални објекти, вређају политичарке у Скупштини Србије на најбестиднији начин и све док таблоиди буду дизали тираже ругајући се жртвама насиља, имаћемо младиће који ће бити збуњени какви заправо треба да буду. Мачо типови, да би се допали девојкама, насилници, да би се допали хејтерима са друштвених мрежа, криминалци, да би дошли до пара, следбеници да би остварили егзистенцијални циљ, бескичмењаци да би како-тако преживели. На крају, несрећни и неостварени, мислећи да су сви гори од њих, али ето, наместило им се да им шефују. И када дођу кући, зна се, ту могу све, да дају одушка свакој фрустрацији и да покоре оне који им једини не могу  ништа.

И не будимо неправедни према дечацима, ни девојчице нису у бољој позицији. Какви узори се њима нуде - мајке убијене од посла и брига, старлете са три грама мозга, богатим спонзорима и мужевима контроверзним бизнисменима.

Нису деца крива, она личе на нас. Па, иако се сада можда згражавате тврдећи да ви нисте такви, нема изговора. Учествовали смо сви, драги моји, у урушавању пристојног друштва, као актери или пасивни посматрачи. То радимо и сада посвећено, избегавајући да се погледамо у огледало.

Баците поглед, можда је само цар го, а можда баш ви знате где је његово одело.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Аутодеструкција

НАШИ СМО - Сирене

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је, на 60 дана, увоз меса и прерађевина из четири српске компаније „Матијевић”, „Карнекс”, „Биг бул фудс” и „Златиборац”. Мере су уведене након што су руски ветеринарски инспектори у присуству колега из Србије  у редовној и најављеној контроли обишли српске компаније из овог сектора, које имају дозволу за извоз меса и прерађевина на то тржиште. Како су пренели поједини медији, списак замерки  је дуг од  исхране и начина клања животиња, обраде и чувања меса, до услова производње и складиштења. “Реч је о неправилностима које је могуће отклонити”, ублажио је случај Бранислав Недимовић, ресорни министар. А у заједничком саопштењу  четири компаније су истакле да “већ раде на испуњавању свих захтева, који су пред њих постављени, сарађујући међусобно, али и са свим релевантним институцијама у Србији”.

Е, сад,  долазимо до питања: У чему се састоји разлика у стандардима између Србије и Русије поготово што руски нису нови, потичу из 2011? Да ли уочени пропусти нарушавају и домаће стандарде и да ли су поред 19 руских, реаговали и наши ветеринарски инспектори који су били у њиховој пратњи? Да ли је отклањање пропуста само на производним линијама за извоз у Русију или ће важити за цео систем? И кад смо код система, баш ме интересује које су то “релевантне институције система” које ће, према саопштењу, помоћи компанијама да примене руске стандарде уместо да су подигли ниво наших стандарда у општем добру. И питање које ме највише мучи - шта ће бити са “нестандардизованим” производима намењеним Русима, на чијем ће тањиру завршити? Наравно да знам одговор, на истом оном на којем су и до сада. На нашем, на који стижу и остале намирнице сумњивог квалитета, о којима повремено сазнајемо из медија, а у чију контролу пре увоза не иду наши ветеринарски инспектори.

Друга вест која ме је растужила заправо је констатација из истраживања Института за развој и иновације “Цена младог емигранта” да је “добит развијене земље у коју је радник дошао, значајнија од губитка који је друга земља претрпела његовим одласком”. Какав космополитски приступ, благо нама. Ми, ако сам добро разумела, на тај начин доприносимо развоју глобалне економије и доприносимо значајним уштедама земљама у које одлазимо јер је код нас годишње издвајање за школовање студента око 2.800 евра, а скоро осам пута више у Великој Британији, шест пута више у Шведској, пет пута више у Немачкој. А најважнија корист од тока миграција, како се истиче, “јесте новац који емигранти шаљу породици у домовину. Њихов приход побољшава квалитет живота прималаца, али и значајно утиче на српску привреду. Србија је на врху међу европским земљама у новцу који пристиже на овај начин, делећ´и прво место са Албанијом”.

Изем ти такав новац и прво место у 21. веку. Каква мизерија. Каква регресија народа који је у два прошла века слао своју децу у иностранство да се образују и донесу нова знања у земљу, а данас се теши тиме да је добро да оду да би они који остану имали да преживе. А, одлази све више, у просеку 15.700 људи годишње, сваки трећи студент рачуна на иностранство у потрази за послом и бољим животом, а неретки одговори су да иду далеко од непоштовања закона, корупције и партократије.

Истраживање је показало и да преко 90 одсто ученика, који планирају да се иселе у развијенију земљу, тврди да има пуну подршку својих родитеља за одлазак у иностранство. Овим је све речено.

Па ако не спадате у оне које више боле све ране овог света него своје и ако сте у прилици да о нечему одлучујете, хајте да се мало пажљивије погледамо. Извозимо најбољу храну и најбољу децу. Свет не пристаје ни на ништа мање од тога.

Шта ће нама остати?

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Сирене

НАШИ СМО - У фалшу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да се тог преподнева нисам састао са екипом да снимамо нову песму. Данима уназад покушавали смо да тонски забележимо тај одвратни звук сирене и није нам ишло за руком јер нам је увек замало измицала. Онда смо тог јутра поранили, засели иза студијске миксете, поставили микрофон кроз прозор и као из рова чекали “непријатеља” да га коначно савладамо. Заурлала је са врха робне куће у центру града, а ми смо је слушали с врха Старе вароши. Није нам била прва, али је и тог тренутка ледила крв у жилама. Не, није то више био страх од бомби, већ реакција на тон који је ударао директно у мозак, а, рекао бих и у срце. Можда зато данас скоро сви из моје екипе имамо кардиолошких тегоба? Нелагодност је потиснута тренутним одушевљењем што смо коначно снимили тај звук којим се најављује опасност и који ћемо искористити у завршници песме настале током ратних дана. Тек касније закључили смо да је то била последња јер се од тог тренутка па до прекида ратних дејстава у јуну више није чула. Тако је “шизела” остала заувек у песми којом смо желели да покажемо сав бесмисао рата, да укажемо на људску патњу али и глупост неотпорну на жељу за доказивањем јачег. Надали смо се да ће све остати у песми и да се сличне ствари више неће понављати, а да ми нећемо поново причати о ратовима и деведесетим, које су нас добрано дотукле.

Прошле су две деценије, а где смо ми? Тапкамо у месту и, чини ми се, тонемо све дубље. Када сам у понедељак преко телевизије поново чуо сличан звук који се орио севером Косова, прорадила су сећања и тегобе из прошлости. Људима никада доста пушака, бомби и убијања. Никада доста ратова, суза и гробова. Никада довољно бесмисла. Шта се десило? Медији су пренели да је у рано јутро, око пола седам у Косовској Митровици сирена огласила ваздушну опасност! Барикаде су постављене и у Зубином Потоку! Народ згранут, иако већ навикнут на разне недаће у протеклим годинама, али непријатност се ширила муњевито у време када се деца припремају за школу, а радници за посао. Из искуства, неки су схватили да су почела нова хапшења, слична оним из новембра када су привођени осумњичени за умешаност у атентат на Оливера Ивановића. Остатак Србије и Београд већ су кључали од неизвесности и дешавања на југу државе, а руководство се окупило да размотри ситуацију. Иначе, до акције снага РОСУ дошло је дан након што је председник Србије Александар Вучић у Скупштини Србије рекао да ће уколико не буде постигнут компромис са Приштином, Албанци напасти Србе на Косову. У понедељак је рекао - “Иако је тешко и знамо да је на Косову НАТО, ми погром Срба нећемо дозволити. Неће бити поново “Олује” и “Бљеска”!.

Грађани су у директном ТВ преносу могли да прате дешавања из парламента, да чују питања посланика и одговоре и објашњења председника Вучића, а мени би све то мање сметало да сваки час његов говор није прекидан бурним аплаузима већине. То је стварало слику театра, представе у којој се зна расподела улога и наводило на размишљање да уживо пратимо још једну драму у којој је тема наш живот и наш опстанак, а да су на сцени добро увежбани ликови који унапред знају сваку реплику. А шта су рекли опозициони посланици? Једни да су догађаји на северу Косова “последица директног договора Вучића и Тачија како би дошло до услова за спровођење идеје о разграничењу и признању Косова”, други су поменули идеју о одржавању некаквог “другог Рамбујеа”, док се са треће стране чуло да је упад специјалних снага косовске полиције омогућен Бриселским споразумом, који је потписала актуелна власт. Косовски медији су касније пренели да се полиција нешто после 12 часова повукла са севера Косова и да су међу ухапшенима један командир, три поручника и 15 полицијских службеника, као и то да су сви ухапшени полицајци суспендовани са дужности, а да су током претреса заплењени оружје, техничка опрема и новац...

Сирене су утихнуле, међународни фактор оценио овакав потез “непримереним”, а ми уз блажен осмех огласили још једну “нову победу”. О каквим победама је реч можда сазнамо у наредним месецима, годинама или, не дај боже деценијама. Само без сирена, молим.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - У фалшу

НАШИ СМО - Бакшиш

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

август 17, 2019 533

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 488

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 459

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1076

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 780

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"