fbpx

НАШИ СМО - Обична прича

Препричаћу вам један догађај чији сам била сведок, готово неми посматрач. Прича почиње у чекаоници у којој сам само пратња. Ништа посебно, ни гужва није велика, људи улазе и излазе, зачудо - сви носе маске. Лево од мене седи човек и чита “Курир”, то сам касније, посредно, открила. Поред њега младић са телефоном у руци. Улази средовечна жена, стаје преко пута нас, наслања се на стуб и почиње да зури у човека поред мене. Погледам, чисто да видим шта јој је привукло пажњу, а оно човек чита новине. Он полако, занет,  спушта новине, па их опет полако подиже, она прати његове покрете, готово као голман у ишчекивању шута. Изненада човек устаје и креће према вратима ординације, ваљда је био на реду. Жена брзо седа на његово место и сада почиње да вирка у телефон младића. Он је упитно погледа, нисам видела, претпостављам да је тако било, она се промешкољи и смири. Само на тренутак. Убрзо зачусмо њен глас: Има ли нешто ново? Где, упита младић. Јесу ли се договорили - појашњава питање она.  Ко, бре? Дачић и Вучић - каже она. То ме не занима - каже он. Како те не занима, сад сам видела у "Куриру", код човека који је овде седео, да је све већ договорено за Владу. Ајде, молим те, погледај у вестима, ја немам интернет на телефону. А, шта Вас, тачно занима, пита он помирљиво. Осетих додир руке са моје десне стране. Благ, опомињући. ОК - кажем, разумем.

Види да ли ће Антић бити министар, каже она. Како се он зове, пита незаинтересовано младић. Замало ми не излете - Александар, кад жена проговори. Па, Александар, како ниси чуо за њега, функционер СПС-а.  А, зашто Вас он интересује, да Вам није обећао посао у министарству. Није мени, мојој ћерки. Ухватих шеретски поглед младића иза жениних повијених леђа док покушава да прочита текст на телефону. Са моје десне стране одлучно упозорење - Престани да зуриш у њих и да се ниси ни случајно умешала. Ма, какви, рекох, нећу ни случајно.

- Не знам га ја, ћерки је у странци обећано да ће видети преко Антића да је запосле код Бајатовића после избора. Вау, оте ми се. Осетих прекоран поглед с десна, а онда и упозорење - У болници смо, прескочи овај пут. Добро, добро, рекох, пусти ме да чујем. 

-  Знаш шта би јој то значило. Она је економиста, завршила државни факултет пре три године. Ја јој кажем, не вреди ти више чекати, иди учлани се. Где да се учланим, све је пуно, каже она. Ја јој кажем, иди код Дачића, тамо није толико велика гужва као код Вучића, а моћни су исто.

- И она Вас послуша - пита младић. Јесте, она је у Новом Саду, добро се снашла у странци, зато су јој и обећали. Знаш и сам да данас ништа не можеш без везе. Ја сам рачунала, брат јој је у СНС у Београду, она у СПС, па могу да се испомажу. Не дај боже да сад СПС испадне из Владе. Неће ваљда, кога ће другог? Шта има везе, нека буду и они и Шапић - наставља она да везе.

А Ваш муж и Ви, јесте ли и ви у некој странци? Па нисмо, кад смо глупи. Ја сам од почетка уз СПС имам и књижицу, али нити ме је ко звао, нити сам ја ишла, па верујем да су ме и избрисали. А муж, он ти је уз Шешеља. Ја му кажем, шта ће ти он кад никада неће бити на власти. Молила сам га да иде у СНС због деце, али он ни случајно.

Сад деца морају сама - каже младић. Па, ето - каже она резигнирано. Шта им фали, нек се боре за себе.

А, шта ће бити када ови оду са власти, пита он и намигне у нашем правцу. Ја му дискретно да не виде с моје десне стране покажем уздигнути палац, као подршку.

- Неће то скоро бити, дотле ће ваљда и они добити посао за стално и шта их после брига. Нека дође ко хоће - па јел тако. Мало је њих прешло у друге странке. А ти, сине, јел ти негде радиш?

- Не могу да дођем на ред од таквих, као што сте Ви И Ваша деца, сад младић реагује изнервирано. Покушавам да му ухватим поглед и дам некакав знак да се смири, у болници смо, али не вреди. Он пада у ватру, а ја добијам озбиљније упозорење да се не мешам.

-  Марш, море, повика срдито жена. Лепо те питам, уместо да си извукао неку поуку, ти мени држиш лекцију. Јел те то Ђилас научио? Срам те било. И што си свукао ту маску, оћеш да нас све заразиш. Сестро, сестро, овај нема маску!

Прозваше нас кад је било најинтересантније.

-Ви сте, госпођо, врло озбиљна поука, рече устајући онај што ме је упозоравао да се не мешам јер смо у болници где није место таквим разговорима. Не знам шта је даље било. Када смо изашли из ординације седео је само младић спуштеног погледа на телефон.

- Је ли све у реду, упитах у пролазу. ОК је, рече он.

Рекох вам, сасвим обична прича.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Онако

НАШИ СМО - Притисак

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Онако

На питање “Како си?” углавном се одговарало “Добро”, али све чешће се чује и “Онако”. То “Онако” је нешто између, отприлике - како је некима, мени је још и добро, али како ми је некада било, сада баш и није најбоље. “Онако” крије, али и открива много тога јер ако се уместо лаконског “Добро је”, које је, у ствари, у секцији “слага, а не трепну”, јер тешко да је данас некоме баш, оно стварно, добро. Кад се човек одлучи за овај други одговор, значи да је у таквом стању да неће ни себе ни друге да лаже.

Свакако, све је релативно. Кад неко каже да “нема ни динара” он је стварно шворц или има у џепу мање од стоје, док неко други исти термин користи када располаже са мање од неколико десетина хиљадарки. То вам је исто као и са оним да је нешто јефтино јер није свима ни буџет исти, ни поглед на свет па је некоме блуза од 500 динара стварно повољна, а другоме је то она од 5.000 која је сад на снижењу 50 одсто.  Живимо на истом месту, у исто време, али не и исто. Зато је све више оних који живе и осећају се “онако”. Време нам пролази “онако”, у борби да се опстане, преживи, прегура, још ова година, месец, дан, у чекању да дође то “боље време”, бољег живота је било и превише, из куће нам није излазио, али са малих екрана.

Кад се човек мало замисли, стално нешто чека, чекај да прође стабилизација, па санкције, па ратови, па бомбардовање, па светска економска криза, па једни избори, па други, стоти, па кредит, сад чекај да прође корона. Већини се живот претворио у велику, непрекидну чекаоницу у којој стално нешто чекамо, а то што чекамо и ако дође, одмах се појави нешто друго што треба чекати. Проблем је што док ми чекамо, губимо оно једино што имамо, а то је време. Пролази детињство, младост, средње доба, оседиш, оматориш и још нешто чекаш, више немаш појма ни шта. Док чекамо истовремено и журимо па немамо времена за родбину, пријатеље, старе другове, немамо времена да легнемо у траву и гледамо облаке како пролазе, немамо времена да слушамо старе песме, одгледамо филм, прочитамо књигу, ако се деси да стварно немамо ништа да радимо, онда се досађујемо и тако се вртимо у зачараном кругу. А време неумитно пролази, бежи као песак између прстију док једном сасвим не истекне. Кад уђемо у последњих неколико минута животне утакмице, онда бисмо много тога променили, да можемо нашли бисмо више времена за све оно за шта га нисмо имали, али, што рече неко паметан, “живот нема репризу”. Ако нам је сада “онако”, сами смо криви. Уместо што се замлаћујемо неважним ликовима, политичарима, разним функционерима, “познатим” личностима, неким залуталим особама у нашим животима, треба да се окренемо себи. Осврните се мало, кад погледате многе око себе за које мислите да су се “снашли”, нашли посао где млате лову, купили диплому факултета, а глупи су за медаљу, добро се удали или оженили, односно продали срце за паре, вероватно често помислите “Како је то овоме (овој) успело, а гори су од мене сто пута”. За такав положај сами сте (смо) криви. То су они који су искористили, дај боже да је нису и смислили, изреку “паметнији попушта”. Док су паметнији попуштали, глупи нису губили време, а сад их је тешко, ма готово немогуће, вратити где им је место. Зато они одговоре “Добро је”, а све чешће “Супер”, а ови попустљиви “Онако”.  Зато имамо међу онима који су министри и остала слична братија ликове који као да су испали из неке сатире, који нигде не би могли да примиришу ни Ф од неке функције, којима је и на чување дати две нацртане овце велики ризик, а не да имају службене аутомобиле и возаче, да одлучују о људским судбинама, а то, нажалост, раде.

Зато кад Вас питају оно класично “Како си?”, слушајте себе шта ћете одговорити, па или слажите да сте “Добро”, или реците “Онако”, а онда се запитајте зашто је тако. Колико сте томе кумовали сами - попуштањем, пристајањем, мирењем, повлачењем, верујући да постоји космичка сила која ће све довести у ред, да има правде, да је неко други крив. Или сад нема времена за то, треба сачекати да прође овај вирус. Дотле ћемо, и даље,  живети.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Притисак

НАШИ СМО - Миш и мачка

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Притисак

Историјски притисак је крилатица која се ових дана може чути од стране епидемиолога када описују стање у којем смо још од почетка марта, када је регистрован први пацијент заражен коронавирусом. Та крилатица се користи најчешће када се говори о условима у којима су већ месецима медицински радници, када се жели описати њихов “надљудски напор” да што више људи спасу од последица светске пандемије, када се истиче њихова непрекидна ангажованост под маскама, у скафандерима и неклиматизованим просторијама, али и када се описује заинтересованост обичног народа да од стручних лица сазна до када ће све ово трајати. Уз све притиске, тај им је, можда, и најтежи, посебно за епидемиологе и остале чланове кризног штаба, од којег се свакодневно очекују охрабрујуће вести и нада да се живот у до сада неискушеним околностима приближава завршници.

Медицинарима капа доле јер оно што их је задесило, мало ко од њих је могао и замислити када је полагао Хипократову заклетву. Њихов рад је евидентан и свима је, ваљда, јасно под каквим су притиском. Међутим, тај “историјски притисак” трпе, рекао бих, и сви други, привредници, уметници, спортисти, старији, млађи и они најмлађи грађани. Пензионери су били први под “ударом” пролећних ванредних мера, први на нишану ковида-19, тог чудног и до сада “невиђеног” непријатеља. Треба се сетити само њихових вишесатних забрана кретања, одлазака у трговине у цик зоре, господе боже, од четири до седам ујутро и то у само неколико радњи “са списка”. И они сами су већ заборавили поподневне шетње, пар сати и неколико стотина метара од куће, као на повоцу, сачувај боже! Под притиском су биле и апотеке због несташице заштитних рукавица и хируршких маскица, у већини радњи алкохола и других дезинфекционих средстава није било ни за лека, а о астрономски подигнутим ценама неких од наведених артикала не треба ни да се подсећамо. Банке, е то је занимљиво, од првог дана оне су, рекло би се, под притиском колона људи који стрпљиво чекају да уђу у њих. Шта сваког дана народ ради у банкама, и данас је енигма коју је тешко одгонетнути, али пошто банке од народа живе, онда се ова врста притиска, можда, више може сврстати под “трљање дланова” и бележење позитивних разултата у пословању. Они који су поприлично осетили последице притиска “короне” су уметници, музичари, писци, сликари. Одавно нема концерата, музичких програма и манифестација, нема књижевних вечери, отказани су ликовни сусрети и изложбе, култура је у запећку и ко зна до кад ће тамо остати. Лето смо скоро већ прегрмели, опет под низом мера отежавајућих за нормалан живот, без класичног летовања на обалама мора, привидно разгаћени, али под маскама у сваком затвореном простору, на аутобуском стајалишту и у кафићу.

Није то лето на какво је већина навикла, али шта је, ту је, на пола смо августа и све смо ближе јесени. А то годишње доба, поред пожутелог лишћа, спремања огрева и зимнице, карактеристично је и по новој школској години. Она почиње већ у септембру, за две седмице, а од ресорног министра сазнали смо како ће “у доба короне” изгледати настава, ко ће седети у учионицама а ко ће учити “он лајн”. Е, тек то ће бити “историјски притисак”! Како на школарце, тако и на родитеље и наставнике. Слушајући епидемиологе како они виде процес наставе у времену пред нама, чини се да никоме неће бити лако. Из ове перспективе скоро немогуће, али тако је било и с пролећа, па деца ипак завршише разред, положише пријемне и уписаше се у школе и на факултете. Меðутим, од септембра ће бити нешто другачије јер ће млађи ићи у школу, а старији неће. Они који буду седели у учионицама, како је објашњено, седеће увек на свом месту, њихова клупа биће дезинфикована, а маску ће морати да ставе преко носа и уста увек када пожеле нешто да кажу или одговоре на питање просветног радника. Мораће водити рачуна и на одморима, дистанца или маска, на то се морају привићи. Замислити првачиће у таквом окружењу у најмању руку је тужно, али и то је део неког “новог плана” за сузбијање ширења заразе. Како ће то све изгледати и какве ће резултате дати, сазнаћемо у месецима који долазе, али је извесно да ништа више неће бити или већ и није као што је било донедавно. Историјски притисак, у сваком погледу, рекло би се, постаће нешто с чиме ћемо живети, као болесник с преписаном терапијом. Остаје нада да је дијагноза добро постављена а терапија правилно одређена.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Миш и мачка

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Миш и мачка

Свих 250 посланичких мандата верификовани су у понедељак, 190 присутних положили су заклетву и отишли кућама да сачекају исход политичког договора ко ће се придружити власти, а ко ће спасавати част демократије глумећи опозицију.

Сад, неко ће рећи да је ово некоректан или чак злурад коментар, али пошто наши смо и знамо се, није ни једно ни друго, а није ни нека нарочита памет или проницљивост, него напросто тако је испало - да неко мора да испадне како би игра била занимљивија и свету допадљивија. Смело бих се кладила да у овом тренутку само Вучић зна коме ће пружити руку на целивање, а кога ће помазити по глави и рећи “Само ти буди добар, видећемо нешто”. Можда то није ни политичка тактика, можда је то само продужетак омиљене игре мачке и миша, уживање у доминацији и изнуривању слабијег до крајњих граница његове издржљивости. Како сте погодили да мислим на Дачића, а не на Шапића - да ли зато што је Вучић рекао да је Шапић ОК, али да мора још да учи или зато што би Дачић био захвалнији и јефтинији? Ево, одмах ћу рећи - Дачићу је више стало и то му значајно умањује цену, али он ће је платити без питања само да преживи до следећег круга извлачења када ће опет бити спреман као запета пушка да наново смањи улог или да га повећа, ако се појави нови купац. Већ је трговао на тој берзи и зна како треба. Али, ако то и Вучић зна, зашто му је потребан такав партнер. Прво, због поделе одговорности око Косова, мирније атмосфере за измену Устава, али и спремности СПС-а да увек, стојички, окрене и другу страну образа. И да одглуми невину дрчност када нема куд - Нећемо више да будемо дежурни кривци. Ако нас неће за партнера, упознаће нови СПС без мене у опозицији. Тако, некако, је у изборној ноћи када је било јасно да СНС не треба нико, поручивао Дачић, а онда је отишао да честита и да се препоручи. Неколико дана касније, спремно се одрекао једног од најстаријих сарадника и оснивача СПС, Петра Шкундрића, само зато што је његов син био учесник протеста. Неопходна ми је сада једна дигресија јер ћу се угушити ако не кажем да је јадна земља у којој очеви плаћају цехове за политичка уверења својих синова или у којој синови ваљда треба да сачекају да им умру очеви да би постали слободни грађани. Но, оставимо по страни унутрашње прилике СПС, оне ће постати актуелне тек ако, којим случајем, Вучић одлучи да их остави на цедилу. То и јесте главни разлог за понижавајуће подаништво Дачића и његову најаву да неће бити на челу СПС у опозицији. Он је већ једном гледао тај филм и зна да би сада било још теже одржати странку као и да нагађања: ”Дачић много зна и Вучић не сме да га пусти” немају благе везе пошто Вучић још више зна, а има и таблоиде на својој страни.

Дакле, типујем на Дачића и Шапића видим као уздржану опозицију тако да ће и вук бити сит и овце на броју. Ако грешим, ако и Шапић уђе у власт ништа спектакуларно осим што би у том случају коначно запамтили име његове странке у коју би похрлили сви који се нису овајдили од ових других у власти. Међутим, ако СПС испадне, политичка сцена Србије биће много интересантнија.  Да ли  довољно да занемаримо чињеницу како овакав парламентарни састав  не осликава праву политичку вољу грађана Србије? Не, наравно иако ни то није никаква мудрост. Горе од тога било би да Вучић остане при најављеној победничкој милости да ће у новој Влади бити места и за оне који нису успели да пређу цензус. Надам се да је то речено у заносу и да ће остати на томе јер у супротном то би тек  било ругање демократији, неупоредиво веће од чињенице да уопште немамо парламентарну опозицију.

Оставимо опозицију и оне који се надају да то неће бити. Шта је са онима који су стварна власт? Ту је, судећи по опречним изјавама Брнабићке и Михајловићке још већи притисак  у ишчекивању да ли ће бити прозвани или ће неко утрчати преко реда. Иста ситуација и на локалу.

Некако, немам утисак да грађани Србије с нестрпљењем чекају да виде нова кадровска решења, ко ће бити  председник Скупштине, Владе или ресорни министри, као да се то дешава неком другом, а не њима.

Може бити да су у праву. Нека се секира ко мора.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Мрском Ковиду,

НАШИ СМО - Студент

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

октобар 24, 2020 284

НАШИ СМО - Мандатарење

У 122. дану после избора нисмо сазнали састав нове Владе Србије, али био је то посве занимљив дан који је показао да је свако, ко је протеклих месеци нагађао о њој, био помало у праву. И сад, сви могу бити и помало задовољни јер има ли већег задовољства у…
окт 17, 2020 365

НАШИ СМО - Југословен К.

У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се…
окт 10, 2020 579

НАШИ СМО - Фитиљ

Можда сте приметили људе “темпиране бомбе”. Изгледају обично, ништа не одаје да испод уљудне љуштуре пулсира бомба која ће пући изненада, било где и кад, само уколико им се учини да је време за прасак. То су они са такозваним “кратким фитиљем”, илити “ниским прагом толеранције”, народски речено они…
окт 03, 2020 391

НАШИ СМО - ДС

Морам да признам, умало да дам наслов овом тексту “Реквијем за ДС”, без плана, без намере, немам појма како се то догодило. Из подсвести, рећи ће неко - из подсвести, сложићу се, далеко било од тога. // Овој земљи је потребна Демократска странка, не оваква каква је сад, можда онаква каква је била у…
сеп 26, 2020 887

НАШИ СМО - Година

Јуче је био први 25. септембар после прошлогодињег који је у нашем малом колективу оставио белег какав остаје само после одласка некога ко ти много значи, ко чини део духа твоје екипе, без кога више ништа није исто нити може бити икада. Датум који остаје као неизбрисива и неизрецива бол, онаква…

Репортажа

сеп 30, 2020

ОТКУП СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА - Цигарете скупље, а гвожђе јефтиније

Пре две деценије, када је почео да живи од продаје секундарних сировина, Иван Лукић из…
сеп 21, 2020

ПРИЧА О МЛИНУ ЗА КАФУ - Преживео Солунски фронт

Голготу српског народа у Првом светском рату, поред војника, официра и “обичног света”,…
сеп 06, 2020

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  - Јадранин - конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног…
сеп 01, 2020

У ОШ "ПЕТАР ТАСИЋ"У ЛЕШНИЦИ -  У школу са много оптимизма

Уторак, 1. септембар. Први дан нове школске године по много чему другачији од свих…
авг 13, 2020

МУЗИЧАР РАДОВАН МИЋАНОВИЋ РЕНДИ - Корнелије Ковач му дао надимак

Он спада у генерацију већ зрелих музичара, до почетка пандемије коронавируса активан…
авг 10, 2020

МИОДРАГ МИШКО СЈЕКЛОЋА ПОБЕДИО КОРОНУ - Знао сам - морам се борити

Само онај ко се ухватио укоштац са ковидом-19 зна како му је било, а свака прича је…
авг 09, 2020

СТЕФАНОВИЋИ У ТАНДЕМ ВОЖЊИ - На два точка и са четири педале

Када су се први пут провозали Лозницом на бициклу “за двоје”, брачни пар Слађана и Живко…
авг 07, 2020

НАСЛЕДИО “ФИЋУ” СТАРОГ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ - Дедовина која нема цену

Само онај ко је возио аутомобил “националне класе”, може разумети љубав према легендарном…
авг 06, 2020

ТУРСКА КУЋА У ЗАЈАЧИ - Грађена за векове, лагано пропада

Тачан датум изградње није познат, као ни градитељ, али оно што је извесно то је да се у…
јул 30, 2020

ЛОЗНИЧАНИ ТАМАРА И МИЛОШ ЂУРИЧИЋ - Од старих праве нова бицикла

О лозничкој “Цикло-гаражи” прича је почела да се шири пре пар година, у време када је…

Грми Ло

окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"