fbpx

НАШИ СМО - Страх и стрепња

Пре два дана кренем на посао, падао је снег, на улици једва покоји пролазник, а моја глава пуна брига које се сударају. Изненада се закашљах, то код мене тако бива због проблема са синусима, бронхитисом, алергијом и никотином. И ту лека нема. Одједном, млађи човек који је ишао испред мене, најмање три метра, нагло се окрену, као опарен, и прострели ме погледом, а затим убрза корак. Ја нисам имала маску, јер их нема на тржишту, а он јесте. Окренем се да видим да ли сам уплашила и неког иза себе, али, срећом, никог није било. У сусрет ми је наишао старији човек са спуштеном маском и цигаретом у устима. Осмехнух се тој људској слабости, коју може да разуме само страствени пушач. Не кажем да је то у реду, али мени је то деловало као победа живота над страхом за живот. Знам да непушачи ово неће разумети, ја разумем њихово неразумевање. Затим сам скренула у оближњи бутик да купим рођендански поклон некоме ко се поново родио. Излазим што брже могу да ми не крене поново кашаљ и одједном постајем свесна да се сваки дан негде извињавам речима: “Ово је од бронхитиса”.

Дан раније разговарала сам са једном особом која је остарила у иностранству. Овде је на одмору, дугом, пензионерском. Не морам да наглашавам да је реч о особи са стеченом здравственом и грађанском  културом која нама, нажалост, није својствена.  Та, дакле, здравствено културна особа коју спомињем рече ми да је звала банку и неке државне институције да регулише битна питања свог непланирано дугог боравка овде и онако успут ми каже како сваки пут напомиње да је дошла пре короне.

Једна пријатељица на самом почетку епидемије пожалила ми се на своју тетку коју неизмерно воли. Свако ко има тетку-мајку, зна о чему говорим. Елем, позове она тетку која је већ стара и живи сама са мужем да се најави и да пита, уобичајено, да ли јој је нешто потребно. Тетка јој је рекла прилично невољно: “Дођи, ако баш желиш, али нама ништа није потребно. Напунили смо замрзивач, имамо и лекове, а ако и искочи нешто, комшиница нам остави на капији. Али, нама н и к о не долази”. Сирота сестричина није одмах укапирала да тетку покреће страх, а не прекор због занемаривања, те почне да се извињава: “Теткице моја, сад у доћи да те изљубим, ти знаш колико те волим”. “Нема потребе за тим, све је у реду”, наставља тетка, сестричина и даље мисли да је тетка увређена и најављује долазак “из ових стопа”. И онда тетка укапира да мора бити одређенија како би се тај разговор једном и завршио. Сестричина, моја пријатељица, остане у шоку и због себе и због тетке.

Усред највеће панике која је грувала са свих страна да је корона стигла и да јој се крај не види, поверио ми се један мали привредник, а велики човек. Каже: “Не спавам. Посао је стао, већ имам неких дугова, нису велики, али висе ми над главом. Ако ово потраје пар месеци, ја ћу потпуно банкротирати. Нити имам пара за плате, нити могу да кажем људима да их неће бити, нити они могу преживети без плате, нити ја знам шта ћу.” 

И ево још једне, која ме је признајем, и насмејала, а није смешна. У недељу око  пет, изашла сам на балкон просто да видим како се понашају људи у цајтноту пред полицијски час. Нигде никог. Таман када сам кренула натраг у собу, угледах млађу жену како убрзава корак, а негде код “појила” почиње да трчи  као да је јуре здружене снаге короне и полиције. Пратила сам је погледом све док је било могуће и не знам шта је са њом било. Надам се да није пала и да је полиција није пресрела. Није одавала утисак да има пара за казну нити да је ишла из провода.

Има тога још, малих сличица и причица о страху, обичном, људском, реалном, о суочавању са опасношћу, о осећају кривице ни кривих ни дужних, о одговорности и немоћи. И, шта је епилог, свака прича треба да га има? У нашем случају, епилог би могао бити да свако има право на страх, да свако треба да уважава право других на страх, да не сме да нас повређује туђи страх, да треба да страхујемо за друге и да је добар сваки страх који нас тера на опрез и одговорност. Али, страх не сме да прелази у панику, нарочито се не сме манипулисати туђим страхом и никако се не сме упирати прстом у људе. Није сваки човек који је допутовао у Србију пета колона, није сваки предузетник којем пропада посао због више силе израбљивач у којег треба пљунути и није полицијски час окупаторски час. Дакле, у времену борбе за људске животе све се сме, осим заборавити на људскост.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Изолација

НАШИ СМО - Корона

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Изолација

Колико год да су се многи опирали праћењу ријалити програма, да нису гледали ни један од понуђених на националним фрекфенцијама или читали са насловних страна таблоида, чак и дневних новина, дочекали су да од недеље, који минут после осам сати увече сви постану део нечега што личи на ту врсту изолације од остатка света. Нажалост, личи само у смислу изолације, док је све друго неупоредиво драматичније и опасније. Планета је постала глобални ријалити у којем Земљани губе главе. Разлика је и у томе што се у овој изолацији нико не бори за новац, већ за здравље и голи живот. Вирус корона је грдан непријатељ против којег наука још није смислила адекватну одбрану или оружје којим би га сабила у мртав угао. Од децембра траје борба, од Кине преко Италије, Шпаније, а онда је стигла у Србију. У складу с проблемом, “Велики брат” је саопштио правила понашања током ове неравноправне борбе, прогласио ванредно стање које подразумева низ озбиљних мера, пре свега усмерених на слободно кретање, а сваког наредног дана саопштаване су нове мере, теже, ригорозније и многим “играчима” у почетку несхватљиве. Пре свега, старијима од 65 година предложена је кућна изолиција коју нису прихватили као озбиљно упозорење, многи су наставили да се понашају као и пре “уласка” у овај опасни ријалити, па је већ у уторак “препорука” подигнута на виши ниво. Уследило је увођење забране кретања свима од осам увече до пет ујутро, што су сад они млађи прихватили с неверицом. Како да све стане - питање је које је већина поставила, свако из своје перспективе и вођен својим проблемом. Пензионери су забринути како да подигну пензије, како да време проводе затворени у четири зида, без виђања најмилијих, док су школарци у први мах били срећни због затварања школе, али су већ следећег дана преко телевизије могли да прате наставни програм. Оно што им је сада онемогућено, а што им недостаје као и свим младима су изласци и забава, седење у кафићима и дружење... Радници и послодавци имају свој проблем - како да преживе, ако не раде, јер ко ће у овој ситуацији куповати панталоне, аутомобиле, микроталасне пећи или неке друге, у овом тренутку мање битне артикле... Чини се да су једино они у јавном сектору безбрижни јер им плата “иде”, неће се ни смањивати, чак и када не раде, нити ће ико добити отказ. Проблема је на све стране, ванредно стање се тако и зове јер ништа не иде како ред налаже, а питања без одговора је милион. Многи нису могли да купе килограм брашна или литар уља више него обично, као ни тоалет папир, сапун, алкохол и средства за дезинфекцију. Какве црне залихе. Ако им је рачун у банци празан, такав им је и фрижидер, самим тим и стомак. Слаба им је корист од волонтера који разносе намирнице, ако немају новаца. И тако, брига бригу сустиже, шири се листа навика на које морамо заборавити и ситуација на које се морамо привићи, али, оно због чега се све ово дешава је скоро сасвим потиснуто из приоритетног размишљања. А приоритет је сачувати здравље и живот. Зато после првих сати шока од свега што нас је снашло, ваљало би стати са обе ноге на чврсто тле и ствари прилагодити новонасталим околностима. Тачно, од пет сати морамо седети у својим кућама, са својом породицом и то треба схватити као привилегију, као могућност да се испричамо, да одиграмо коју партију јамба, на шта смо потпуно заборавили још од студентских дана, али и да одвојимо мало времена за себе. Сигурно свако на полици има књигу на коју је заборавио или није стигао због обавеза да је прочита, па ето му прилике. Кад само помислите колико грамофонских плоча или компакт дискова вам је прекрила прашина и паучина обрадоваћете се што можете коначно на миру преслушати омиљене песме. Само да не буде рестрикције струје, што смо такође преживљавали као и многе недаће у претеклим деценијама. Свако ко је старији од двадесет, већ је имао гомилу ситуација, од ратовања, преко бомбардовања и временских неприлика, поплава и клизишта, које смо заједно пребродили. Само треба задржати ведар дух, смисао за шалу, за шта смо стручњаци у најтежим ситуацијама, и придржавати се мера које су наложене. За месец или два о овоме ћемо причати као о још једном ружном сећању, о невољи из које смо и под изолацијом изашли као победници.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Корона

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Корона

Тренутно скоро цела планета има исти проблем. Неко у већој, неко у мањој мери, али овај коронавирус (COVID-19) се не шали. Шири се као луд, поквари живот народу по силним државама, поплаши људе. Почео и код нас да пушта корење.

До пре неки дан могли смо се подичити да у земљи Србији нема оболелих, кад се, ипак, појави један, други, па до данас још тридесетак. Умало да и Лозница доспе у центар пажње, али се, срећом, испоставило да је сумња на вирус остала сумња. Кад човек погледа портале, озбиљно се препадне. Срећа па се више не граничимо са Италијом где је враг однео шалу. Тамо је проглашен карантин у целој држави чиме је обухваћено  око 60 милиона људи, готово десет Србија. Италијани су отказали сваки вид окупљања, Амери отказаше тениски турнир у Индијан Велсу, љуља се и Ролан Гарос, стаде НБА и многа друга спортска такмичења, на мукама су организатори Евровизије као и Јапанци због Олимпијаде, трпи светска економија, много тога је, осим здравља, угрозила вирушчина.

Док се свет испрепадао, ми смо, брате, првих дана били некако опуштени, чак су и неки којима испред имена стоји др о томе причали са подсмехом и покушавали да буду духовити. Због вируса, ипак, неће бити масовних скупова у затвореном за више од сто особа, треба само бити опрезан, кажу надлежни. Као минулог викенда када се “опрезно” веселило на забавама поводом 8. марта. Избегавати контакте? Па како дамама честитати празник без “контакта”?! Ако се са сваком колегиницом, познаницом, пријатељицом  и слично, не изљубиш по три пута као да јој ниси ни честитао. Не само то, како да се с неким сретнеш, а не рукујеш се, изгрлиш и не пљеснеш га пар пута по рамену и слично. Нама је речено да “можемо да очекујемо нове случајеве, али не мора да значи” и да су сви сценарији “разрађени”. “Нема места паници због коронавируса”, изјавио је министар здравља крајем фебруара, додавши да је реално да се овај вирус појави и у Србији, али да је здравствени систем спреман и да су спроведене све препоруке Светске здравствене организације (СЗО). Да ли се случај појавио? Јесте. Значи, зна човек шта прича. Надам се да нећемо морати да проверавамо у пракси да ли и остатак изјаве има реалне основе. Не препоручује се пут у иностранство, у “критична подручја”, и речено је да треба примењивати стандардне препоруке које могу да спрече инфекцију. Оне подразумевају, што ће некима тешко пасти, редовно прање руку (замисли) као и приликом кашљања  и кијања стављање руку на уста (ајде). Они који су прескочили час на тему “пре и после јела, треба руке прати” па нису стекли навику редовног прања руку и лица сад су у проблему, а тек да ставе руку на уста, еј. Додуше ту надлежни мало збуњују рају, пре неку годину тадашњи министар здравља објасни да не треба кашљати и кијати у шаку него у сопствено раме. Ваљда други вирус, други савети.

Иначе, корону прати тзв. инфодемија, односно опасни митови који круже, што је, кажу стручњаци,  горе од саме болести. Појавило се толико дезинформација о вирусу да је СЗО упозорила да би њихово ширење могло да доведе до његове веће распрострањености. Неки су тврдили да ако пијете гутљаје воде на сваких 15 минута, прогутаћете вирус, а у желуцу ће га убити киселина. Препоручено је мушкарцима да обрију браду јер длачице пробијају заштитну маску и могу покупити вирус. Испоставило се, брадати или не, иста је шанса да вас нађе корона. СЗО је оповргла и гласине да употреба врућег ваздуха из сушача за руке од 30 секунди може убити вирус, а нема доказа ни да помаже редовно испирање носа физиолошким раствором. Нетачно је и да једење белог лука може заштитити од короне. У том случају би већина Срба доживотно била апсолутно имуна. На то још један наш доктор рече да Срби немају разлога за страх, будући да имају “лавовску генетику”?! Дан после рече да нису добро пренели његову изјаву.

Корона тресе свет, а њен долазак у Србији и масовну појаву, вероватно су најмање желели политичари јер би им тотално упропастила предизборну кампању. Сада када је дошла реаговали су одговорно и отказали предизборне скупове. Било би ружно да се окупљени грађани појаве са заштитним маскама, а тек говорници. Као да се, далеко било, од некога, или нечега крију.

Могла је та корона да нас заобиђе. Када смо у толико ствари мимо света, могли смо и у томе.

Саша Трифуновић

P. S.

Док су старији све забринутији, ђаци се надају да ће надлежни отказати и “скупове” у учионицама. За сада настава траје...

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Врата

НАШИ СМО - Култура

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Врата

Избори су расписани, очекујте госте. Ако вам већ нису били, сигурно ће доћи, нису стигли раније или ви, можда, нисте били код куће. Мени не долазе, ја сам сигурно на оном списку за избегавање. Међутим, чујем да је увелико кренуло, а и на друштвеним мрежама има све више клипова на тему: “Како сам их отерао”.  Има ту разних догодовштина, неки по свему судећи држе мобилни на готовс, а око на шпијунки, па ако је непозната тројка или двојка пред вратима или су Јеховини сведоци  или су партијски активисти. Сезона је за ове друге, а што рече један комшија - има их разних. Каже он,  неки се устручавају, види се да нису вични, док има и оних који се понашају као да су дошли да попишу струју. А како се Ви понашате, питам? Ја свима обећам, каже он. Па јесу ли Вам тражили да сликате листић? Нису, вели он, јер ја им дођем онако успут. Не треба ми ништа, а ни деца ми не живе овде. Нудили су ми превоз до бирачког места, а ја велим, немојте, децо, да се трошите, мени  је ту близу, волим да се прошетам, сретнем неког па се испричамо. Хоћете ли и тим Вашим пријатељима да препоручите да гласају за нас, питала ме једна мала, ја велим да хоћу. Њој мило, па нешто уписа на папир. После ми каже жена: “Срам те било, што лажеш децу, кад ти никад не гласаш?”. Шта фали, кажем ја њој, јел’ би било боље да сам рекао - ја не гласам, па после да ме убеђују како треба да гласам. У праву сте, кажем му ја, још би могли помислити да подржавате бојкот. Ето видите, каже он, то ми није пало на памет. А, ако дођу они који се залажу за бојкот, шта ћете њима рећи? Њима ћу рећи истину - ја не излазим на изборе и тачка. И њима ће бити мило, мислиће да сте њихов човек. Па јесте, каже он. Што да се расправљамо, њихов посао је да ме питају, моје право је да их лажем. Није ме брига ко су и чији су. Што да се офирам. Ови ће једном отићи, они ће доћи, можда ме запамте или сачувају свеске па после да имам проблема. Каквих Ви проблема можете да имате, па мало пре сте рекли да Вам ништа не треба. Ви сте пензионер, неће Вам нико укинути пензију. Неће мени, али имам  братаницу без посла. И Ви се плашите да би неко то могао да повеже, питам изненађена неочекиваним обртом у разговору. Мали је ово град, вели он.

Било ми је жао што нисмо раније прекинули разговор, остала бих у уверењу да се мој остарели саговорник забавља  надмудрујући партијске активисте. Можда бих и неку згоду из тог разговора препричала у друштву, а овако, отишла сам са грчем у стомаку. Човек који је обавио све своје послове и који не мора да полаже рачуне никоме, заправо се боји свих. Једни ће отићи, други ће  доћи, а братаница без посла. Шта је тек са онима који брину за свој посао и какво смо то друштво изградили ако је страх постао његова монета и мера достојанства.

Пар дана после тог сусрета, прочитам како је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности саопштио како му се обратио велики број грађана са тврдњама да активисти политичких странака располажу њиховим подацима. Није прецизирао о којим странкама је реч, али је упутио грађане да од тих странака званично затраже брисање подататака, а после тога и да поднесу тужбу суду. И још је понудио спремне обрасце на свом порталу. Галантно. И сад треба очекивати да ће грађани да отимају папире од страначких активиста испред својих врата да се увере какве податке имају о њима, а после ће  трчати у седиште странке да траже да све то што су незаконито прикупили, одмах обришу, а ако ови неће или се праве луди, да трче у суд и да их туже. Вау. Како се тога нико раније није сетио?  Још да је дато и неко упутство како се заштитити од капиларних  гласова и сликања гласачких листића, ето нама демократије. Не кажем да странке немају право да иду од врата до врата борећи се за сваки глас, све док је то на нивоу пристојности која не сме да пређе у застрашивање, чак ни у наговештају. Али, ако су грађани већ затражили заштиту од Повереника, да ли би било ишта нормалније од тога да Повереник обави оно што је саветовао грађанима. И, наравно, да му се у томе придружи и Заштитник грађана и свако други коме је у опису посла да штити слободну изборну вољу грађана.

Све нам пише у законима, ако нам је до закона. А, ако вам неко позвони на вратима ових дана, будите љубазни или будите маштовити као онај тип са поруком на вратима “Имамо корону”, или немојте отварати, ако имате слабе живце. А, ако имате грађанске куражи, питајте одкле вам подаци о мени и мојој породици. Баш ме интересује шта ће вам рећи. Узгред, имајте на уму и да је примање мита за гласање исто кривично дело као и нуђење.

 Немојте сутра да се жалите како сте морали. Ништа не морате. Кључ је у вашим рукама.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Култура

НАШИ СМО - Празник

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

Колумна

мај 23, 2020 134

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан…
мај 16, 2020 356

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 443

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…
апр 30, 2020 597

НАШИ СМО - Уранак

Уместо да се данас припремамо за сутрашњи првомајски уранак, без обзира на хидрометеоролошке услове, да спремамо ћумур, роштиљске кобасице, ћевапе, млади лук и сланину, да рахлађујемо пиво и сокове, ми јурцамо по продавницама да до полицијског сата уграбимо намирнице с којима ћемо се “забављати”…
апр 25, 2020 859

НАШИ СМО - Украдено пролеће

Теку ови корона дани, мало можемо напоље, мало не, прегурали смо и најдужи полицијски час од 84 сата, прославили Васкрс у кругу породице, некоме баш пријало, некоме “прогорело место”, то нам је што нам је. Жив се човек на све навикне. Све би било можда лакше да није дошло пролеће, као за инат дани…

Репортажа

апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…
мар 08, 2020

ИЗ АЛБУМА “СА ЛОЗНИЧКЕ КАЛДРМЕ” - Лавина сећања и носталгије

Када је пре мање од годину дана отворио страницу на фејсбуку, Лозничанин Мирослав Цака…
феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"