СЕЛО ЈЕ МОЈ ДОМ (1) – Приоритет путеви и нова радна места

СЕЛО ЈЕ МОЈ ДОМ (1) – Приоритет путеви и нова радна места

 

“Лозничке новости” покрећу серијал текстова о одласку младих, али и комплетних породица из љубовијских села у потрази за бољим животом. Остварењем пројекта указаћемо на то шта мештанима, а посебно младима, недостаје да би остали да живе, раде и оснивају породице у својим местима. Истражићемо и шта локална самоуправа чини на стварању бољих услова за живот грађана на селу

Општина Љубовија простире се на  356 квадратних километара од чега је пољопривредно земљиште 20.890 хектара, док је под шумама 12.220 хектара. Већина становништва бави се пољопривредом, углавном воћарством, ратарством и сточарством.  Статистички подаци говоре да су приноси ниски, а један од главних разлога је чињеница да се пољопривредом баве углавном старачка домаћинства. У Љубовији је регистровано 2.345 пољопривредних газдинстава, а мали број младих одлучује да се бави пољоприредом, мада има и оних који су остали на селу и веома су успешни у овом послу.

Најлакше је отићи из села

Љубовија има 27 насељених места у којима према последњем попису живи 14.469 становника – од тог броја 3.496 живи у градском насељу, а остали на селу. Број становника између два пописа смањен је за 2.583, а негативан тренд је настављен.

Последњих година све више мештана напушта љубовијска села и одлази у градове широм Србије, али све више и у иностранство у потрази за бољим животом. Млади који студирају, готово по правилу, по завршетку факултета не враћају се у свој родни крај, али, како кажу, то не значи да не желе, већ то чине због тога што немају могућност да се баве својим послом. Сматрају да је неопходно привући инвеститоре који би у Љубовији отворили своје погоне и да би у средњој школи требало образовати ученике за занимања која би им омогућила да се запосле или да самостално отпочну посао. Истичу да би се многи вратили у своја места јер и тамо где сада раде не цветају руже. Станују као подстанари и раде само да преживе. Када би у Љубовији имали посао, са колико-толико солидном платом, сматрају да би се многи вратили. Мештани кажу да би им најлакше било да оду из села, али и да је тешко оставити све за шта су годинама радили. Не жале се на тежак рад, већ желе боље услове за живот, а то подразумева боље путеве, реконструкцију нисконапонске мреже која је у веома лошем стању, посебно у селима удаљеним од града. Мало је водова са бетонским и квалитетним дрвеним стубовима, а чак и слаба киша врло често доводи до прекида у снабдевању струјом.

Водоводна мрежа постоји у селима која су близу магистралног пута, регионалног пута Љубовија – Ваљево и на правцу Лоњин – Грачаница према Крупњу. У осталим селима су индивидуални сеоски водоводи.

Селу треба што и граду

Општина Љубовија има једну основну школу са 18 издвојених одељења и једну средњу школу, а смањивање броја ђака константни је проблем, нарочито на сеоском подручју.

Друштвени живот у љубовијским селима готово да не постоји – домови културе у већини села постоје, али су у лошем стању и нису у функцији, недостају и спортски терени.

Село Горње Кошље је најудаљеније од градског центра (32 километра) и највеће је по површини. Асфалт је из правца Љубовије стигао на три километра од центра села, нисконапонска мрежа је у лошем стању, не постоји сеоски водовод, већ се мештани (по два-три домаћинства) удружују и граде мрежу за своја домаћинства. Иако инфраструктура није најбоља, и то је велики проблем, у овом селу се успешно баве пољопривредом. Мештани имају више од хиљаду крава музара (у целој општини има око две хиљаде крава музара) и желе да тај број повећају, али истичу да је неопходно побољшати инфраструктуру у селу, као и да је веома важно да откуп и цене њихових производа буду сигурни. Спремни су да раде и повећавају своје стадо, желе да остану на селу и живе од свог рада. Милан Костић (33) има 20 крава музара, највећи је произвођач млека у Љубовији и верује да би уз боље услове откупа и сигуран пласман могао да повећа број крава.

У селу има домаћинстава која имају по 60-70 оваца и многи мештани  успешно се баве сточарством, као и узгојем малина, купина и шљива. Као и у другим љубовијским селима желе поузданог партнера, а не накупце који им за испоручену робу плаћају по годину, две.

Мештани истичу да локална самоуправа последњих година значајно улаже у изградњу локалних путева у сеоским месним заједницама, као и  нисконапонску  и водоводну мрежу, али то још увек није довољно за пристојан живот на селу. Општина је сиромашна, нема довољно новца, и како кажу мештани, добродошла би јој помоћ републичке владе.

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Љубовија

 

 

 

ПРОЧИТАЈТЕ И…

СПОРТСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД 23/24.11. 2019.

НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (6) – Родитељи треба да се пробуде

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )