Легализација објеката
ЈОШ ШЕСТ ДАНА ЗА ПРИЈАВЕ
Рок за предају захтева за легализацију бесправно подигнутих објеката истиче у четвртак 11. марта. Надлежни у Министарству за животну средину и просторно планирање упозоравају да продужења рока неће бити
- УЛозници је до сада поднето око 400 нових захтева за легализацију, дневно се прими у просеку око 50 захтева. Очекујемо да ће још веће интересовање сигурно бити у току следеће седмице. Захтеви су углавном непотпуни пошто је речено да и њих примамо, јер геометри не могу да стигну да геодетски сниме објекте а и пројектантске куће не стижу да заврше техничке извештаје, а због све дужих редова, службеница која прима захтеве на шалтеру број осам у градској управи не стиже чак ни да одмах оформи предмете, већ то чини касније - рекао нам је Владан Трипковић, руководилац одељења за планирање и изградњу у Лозници.
Трипковић подсећа да је ово до сада најједноставнији поступак легализације и да би то грађани требало да искористе, јер се једним решењем практично добија и грађевинска и употребна дозвола. Најновијим изменама и допунама правилника о легализацији отклоњене су неке нејасноће. Управни одбор ЈП “Град“ недавно је донео одлуку да се легализација плаћа на 48 месечних рата а у припреми је и одлука о накнадама за уређење грађевинског земљишта.
- Грађани који су поднели захтев за легализацију претходних година и нису окончали поступак, поново треба да поднесу захтев, али да у њему наведу да су и раније подносили захтев за легализацију и да се њихов предмет пронађе у архиви. Комисија ће размотрити зашто је предмет архивиран, а наша обавеза је да питамо странку да ли је сагласна да настави поступак легализације. Приликом подношења захтева потребно је уплатити 520 динара републичке таксе и 910 динара градске таксе за стамбени објекат - каже Трипковић.
За стамбени објекат до 100 квадрата потребно је уз плаћање такси доставити доказ о праву својине, фотографије објекта, технички извештај о стању објекта са геодетским снимком. За стамбене објекте са више станова, пословне и производне објекте, уз плаћање такси и доказ о праву својине и фотографија објекта, доставити и записник о вештачењу за употребу објекта са геодетским снимком, док је за помоћне објекте потребан само доказ о праву својине и фотографије објекта. За легализацију објеката који су грађени пре 11. септембра а који су одступили од одобрења за градњу треба доставити само доказ о праву својине и платити административну таксу.
Иначе, ко не поднесе потпуну документацију за легализацију објекта има рок од 60 дана да то учини.
В. Мићић
ФАБРИКА ТАПАЦИРАНОГ НАМЕШТАЈА “ЋИМО КОМПАНИ” НОВО СЕЛО
КВАЛИТЕТНО А ЈЕФТИНО
Производња тапацираног намештаја у предузећу “Ћимо компани” која је покренута пре три године, показала се као добар потез дотадашњег продавца намештаја. Повећање производње планирано и у овој години, као и пријем још 50 радника. Због квалитета, али и ниских цена, намештај овог произвођача све траженији на европском тржишту
Предузеће “Ћимо компани” из Новог Села основано је пре једанаест година и до пре три године бавило се искључиво продајом намештаја у својим салонима. У компанији су 2007. године одлучли да покрену сопствену производњу тапацираног намештаја и за кратко заузели су значајно место на српском тржишту ових производа. Производња је константно расла, а само у прошлој години повећана је за 50 одсто у односу на 2008. годину. Раст производње пратило је и повећање броја запослених тако да их у компанији тренутно има више од стотину. Највише је мајстора, столара и кројача, који у просеку имају око 25 година. Доста пажње поклања се ангажовању високообразованих, младих стручњака, тренутно их је у десет у фирми, који су доста допринели постизању овако значајних резултата. Намештај овог произвођача може се купити у више од стотину салона широм Србије.
- Прошла година је била изузетно тешка за пословање, али смо и у таквим условима успели да повећамо производњу и продају наших производа. Имамо врхунски тим менаџера који одлично ради свој посао тако да ни резултати не изостају. Очекујемо значајно повећање производње и у овој години као и запошљавање педесет нових радника за шта очекујемо да ћемо добити субвенције од НСЗ. Тренутно у Новом Селу имамо око осам хиљада квадрата производног и продајног простора, а планирамо да 2011. године, када заокружимо производни процес, наши капацитети буду 18.000 квадратних метара. Од пре годину дана смо и увозници репроматеријала из Кине, Пољске, Турске, Белгије јер домаће увозничке куће нису могле више да нас прате. На основу производње и пласмана у овом тренутку се налазимо међу неколико најуспешнијих произвођача намештаја у Србији. Настојимо да производња буде јефтина, да роба буде комерцијална и доступна сваком грађанину, али то, наравно, не значи да заостаје у квалитету, напротив, намештај је изузетног квалитета и због тога веома тражен, не само у Србији, већ и изван граница наше земље. Тренутно наш намештај извозимо у Хрватску и Црну Гору, у преговорима смо са Словенцима, а циљ нам је да остваримо значајнији извоз у ЕУ за шта постоје реални изгледи. Квалитет наших производа и ниске цене препорука су за инострано тржиште и већ постоји интересовање у Пољској, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Швајцарској али и у неким другим земљама. Повећање извоза биће нам приоритет у наредном периоду, каже Драган Томашевић, власник компаније.
Поред продајног салона у Новом Селу (око 3.500 квадрата у власништву) има и салоне у Шапцу (закуп) у центру града и на заобилазном путу. У току је изградња салона од 3000 квадрата код “ОМВ” пумпе у Шапцу. Иначе, поред намештаја из сопствене производње у салонима “Ћимо компани” може се купити и намештај других реномираних произвођача “Форма идеале”, “Симпо”, “Арт инвест” и других.
В. Ст.
Просечна јануарска примања
ВИШЕ ОД КРУПЊА
Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у Лозници у јануару била је 22.218 динара, што је 74,2 одсто од републичког просека који је за тај месец износио 29.929 динара. Просечна јануарска зарада без пореза и доприноса у Републици Србији је у односу на децембарску номинално била мања за 18,6, а реално за 19,1 одсто, кажу званични подаци Завода за статистику.
Лозница се у Мачванском округу, где је просечна зарада без пореза и доприноса 24.653 динара, међу осам градова и општина налази на шестом месту. Мања примања била су једино у Крупњу (20.929) и Владимирцима (20.498). У суседним општинама “најтеже” плате имају у Малом Зворнику 25.510, друге у округу, док је у Љубовији просек 22.646 динара. Житељи Вуковог краја могу да буду задовољни са зарадама у односу на Владичин Хан где је просек 12.893 или Белу Паланку са страшно малих 11.187 динара, дупло мање од Лозничана. Са друге стране, просек Новог Београда од 48.388 динара је недостижан за већину житеља Вуковог краја.
Са овим примањима грађани ће од овог месеца моћи да подмире још мање потреба јер је поскупела струја, бензин и телефон.
Т.М.С