Таман када смо помислили да нас је зима заборавила и све чешће прогнозирали да ће снег и лед да оплету кад стигне Баба Марта, показа се да смо оманули. Удари минус  и натера нас да се “зближимо” са радијаторима, грејалицама и пећима на чврсто гориво. Нисмо завејани и бели као Црна Трава али смо смрзнути баш добро. Ко није морао, тешко се ових дана одвајао од топлог стана, али је било и оних који су морали не само да изађу, већ и да раде на отвореном.

Понедељак минус 13, уторак минус 16, среда минус 14. Ледени дани су се низали али нису сметали Владану Даниловићу, контролору наплате паркинга у ЈП “Паркинг сервис”, да од седам сати ујутру буде на радном месту.

- Јесте много хладно али мора да се ради. Имамо добру радну униформу, топло сам обучен и обувен, а природа посла је таква да стално ходам тако да се издржава и овај велики минус. Од седам радних сати на отвореном проведем и по шест и по, али су нам сугерисали из фирме да се због велике хладноће склањамо повремено са улице. Попије се топла кафа или чај и настави даље - каже Даниловић.

На пијаци ретки продавци добро ушушкани у више слојева одеће али ако се стоји у месту, то не помаже баш много.

- Какво црно име? Немој да ме сликаш! Видиш, бре, да умирем од зиме. Ово није нормално. Џаба ми све ове ствари на мени кад стојим на бетону. Све се надам неко ће нешто купити али ретко ко се превари да наиђе. Хладно, бре, па народ шта му треба узме у првој продавници. Дуго радим на пијаци али не памтим да је скоро било овако. Мајко мила, као да смо у Сибиру - каже један продавац док поцупкује у месту покушавајући да отера студен.

Минус је успео да заледи и Штиру и рашчисти бувљак дуж стазе ефикасније од било које инспекције.  Само најупорнији су стали за тезге надајући се да ће кад нема конкуренције бити боље пословање, али мрка капа. Један од оних који је ових ледених дана био на бувљаку је и Шериф Икановић. На тезги доњи веш, столњаци и чарапе, а иза ње у столици он.

- Брате, баш је стегло али морам да радим, можда буде неког пазара мада је и иначе слабо, нема народ пара. Добро сам се  натронтао - два пара чарапа, дуге гаће, мајица, кошуља, дукс, прслук, јакна и вунена капа. Седим мало па кад ми баш буде зима устанем, прошетам и све тако. Кад дуне ветар, пуца кожа, а и ово сунце је “зубато”, уједа, брате. Шта ћу, са 62 морам да будем овде - прича Шериф са рукама у џеповима.

Ова хладноћа једино не смета најмлађима који су незадовољни што, барем за сада, нема снега “као на телевизији” па да могу да се санкају и грудвају. Метеоролози најављују да ће ледени дани потрајати па се треба, осим топлој одећи и обући окренути више чајевима и другим топлим напицима, а ако баш нигде не морате да идете, останите под јорган планином. Ако при томе нисте сами, онда за вас нема зиме. Остали нека се снађу за своје ”грејно тело” или нека из ормара извуку дуге гаће, поткошуље и вунене чарапе јер ово неће тако брзо проћи. Усталом, зими и треба да буде зима, свуда па и у Србији где углавном ствари нису онакве какве би требало да буду, али то је већ нека друга прича.

Т.М.С