fbpx

НАШИ СМО - Голи оток

Ових дана прочитала сам нову књигу Душана Микље “Животи на изнајмљивање”. То је истинита прича о одрастању у одсуству оца, заточеника на Голом отоку, судбини изопштене породице и потрази за одговорима на питања која су само наизглед лична. Прва књига на ту тему коју сам прочитала била је “Када су цветале тикве” Драгослава Михајловића, али до ње сам дошла прилично рано и без претходних сазнања о Голом отоку. Тек са романом “Трен 2” Антонија Исаковића који сам добила у марту 1983. године, када сам положила последњи испит, суочила сам се са страхотама југословенског гулага. Исаковић је за тај роман добио НИН-ову награду годину дана раније, а ја сам била убеђена да је то дело настало из личног искуства, и, такође, нисам знала да је заправо Михајловић, био Голооточанин.

У тим годинама то нисам ни могла да знам јер Голи оток је био табу тема која је тек почела да се отвара првенствено кроз литературу, а нешто касније и кроз документарне емисије. Верујем да многи и данас памте серијал који је снимио Данило Киш крајем осамдесетих, а који није дочекао да види. Ја нисам имала среће да нађем саговорника међу Лозничанима који су преживели страхоте из тог логора, а нису ни други новинари. У целој Србији мало је било људи спремних  да сведоче о томе чак и када је комунистички поредак званично пао јер са њим није пао и систем који је од њих направио и жртве и џелате - оне који су трпели суровост и који су били приморавани да ту исту суровост испољавају ка другим затвореницима. Тако су од заточеника правили своје саучеснике, а по изласку са отока сараднике. Непристајање је имало високу цену коју није плаћао само заточеник већ и њихове породице. Зато се неизмерно дивим храбрости  Д. Михајловића који је “Тикве” објавио 1969. године.

Могу да објасним себи како неко може да се зверски односи према другима, углавном немоћнима, могу да замислим поједине ликове савременике као иследнике или капое на Голом отоку, могу да схватим и пут који води до тоталног слома сваког отпора, али не могу да схватим незаинтересованост или равнодушност људи данашњице према том времену зла. Па још када томе додамо нашу склоност да историјске догађаје и личности обликујемо према сопственим доживљајима и склоностима, игноришући чињенице, онда дођемо до тога да се данас о Титовом времену говори потпуно некритички као о златном добу, без отклона према политичким прогонима, о Ранковићу као великом Србину, којем је на сахрану дошло пола Србије и ко зна колико потомака Голооточана чије је страдање било под његовом командном одговорношћу. Добрица Ћосић, “отац нације”, како су га неки видели, провео је две недеље као један од малобројних посетилаца логора, неки од логораша су тврдили како их је наговарао да “ревидирају”, он је тврдио да је захваљујући његовој интервенцији Ранковић 1952. године наложио да се ублажи тортура. И Милован Ђилас као један од најпознатијих и најцењенијих дисидената, знао је шта се тамо ради.

Према званичним подацима и списковима који се налазе у Државном архиву Хрватске, од 1949. до 1956. године кроз четири оточка логора прошло је више од 16.100 затвореника, од чега 800 жена. На разне начине живот је изгубило 413 особа. Стварни број жртава голооточких гулага је много већи јер су страдале и породице заточеника - неки су избацивани из станова, одузимана им је комплетна имовина, неки су остајали без посла, неки су доспевали до логора јер нису хтели да се одрекну мужева, блиских рођака, пријатеља. Било је то време када се запатио нови сој доушника провокатора, за чије постојање су сви знали па су у опуштеним разговорима и годинама касније људи једни друге мували испод стола да промене тему јер је жбир међу њима. Због тих жбирова тајни досијеи УДБЕ и њене деце остају затворени. На тим досијеима и почива највећа моћ Службе, правог владара Србије из сенке.

 Није довољно што је држава формално рехабилитовала Голооточане,  потребно је да се о томе говори са аспекта одговорности - државе која је ухапшенике осуђивала на затвор без судског поступка, као и о личној сваког ко је спроводио такве поступке и ко је спроводио зверску тортуру над немоћним људима. Без осуде и, свакако, без лустрације, свако злодело и непочинство у свакој власти увек може наћи добровољце, а у нашој заборавности безбедно уточиште до наредног извлачења. И тако смо ми увек на истом отоку, мање или више голом. И жртве и саучесници.

Читајте, у књигама све пише и шта је било и шта би могло бити.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Привид

НАШИ СМО - Буђење

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Привид

Ништа није као што изгледа и није паметно све што човек види узимати здраво за готово, говорим често. Да ли су и како то Норвежани чули, немам појма, али однедавно у овој нордијској земљи ко на друштвеним мрежама објави фотографију коју је улепшао, а то не напише, односно не стави знак да је коришћен фотошоп, може доспети у затвор. То је одлучено пошто су у овој земљи урадили истраживање и дошли до података да се број младих, посебно девојака које болују од депресије утростручио.

Данашње девојчице и девојке на друштвеним мрежама гледају омиљене певачице, глумице и остале “славне” ликове и желе изгледати као оне. На мрежама су те девојке и жене готово па савршене. Груди као исклесане у мермеру, доњи део леђа, онај на коме се седи, извајан, заобљен, без мане, усне пуне, препуне, а стомак као да је радио керамичар, плочица до плочице. Нема мане. Они који их уживо виде када се ујутру пробуде, сведоци су да то у реалности није баш тако, има ту понешто да је опуштено, лабаво, наборано и слично, далеко од савршенства које сервирају на инстанграму, фејсу и сличним местима.

Проблем је, објашњавају неки психолози, што се деца која су у периоду краја основне школе или средње, угледају на такве људе на интернету, верујући да оно што виде заиста и јесте тако, иако знају за фотошоп, разне филтере и слично. “Интернет-генерација не памти време када није постојао мобилни телефон, када смо телефонирали само преко фиксног. Оно што развојна психологија каже јесте да су то апстрактне когнитивне способности, такво мишљење креће да се развија од 12. или 13. године живота, тако да нису баш комплетно у могућности да разумеју ту апстракцију као што је фотошоп. Они временом постану свесни, али упоређују се са младим људима који су значајни у друштву, а то може да наруши менталну равнотежу”, тврди психотерапеуткиња Александра Ђурић.

Тако се нека девојчица/девојка гледа у огледалу и види гомилу недостатака, вишак килограма, мале груди, танке усне, ово, оно, ништа не ваља јер не изгледа као оне савршене “лепотице”, мада је реално, вероватно тако природна лепша од многих или бар иста као оне кад нису “обукле” фотошоп. Која има довољно незреле родитеље са дубоким џепом, врло брзо убаци који кубик силикона у седећи део, груди, усне, “поправи” све што јој фали, али онда мора да се чува грејних тела јер пластика не подноси најбоље топлоту. Има и оних као Џеј Ло која у шестој деценији изгледа као “бомба”. Јесте да спава у теретани, али да јој није гомиле професионалних шминкера, фризера, фотографа, доброг светла и разних филтера, не би то њено издање било ни приближно сјајно. Готово да нема жене која уз такву логистику не би изгледала као милион долара. Млади то гледају и они недовољно зрели упоређују себе са тим “супер фацама”, пате, гладују, желећи да буду као те “јунакиње” не схватајући да је то све обичан привид.

Дошла су времена када не треба слепо веровати својим очима. Готово ништа није као што изгледа и да би се сагледала стварност, ваља читати између редова и бити свој. Тешко је то. Да ли сте приметили да се данас ретко која девојка, па и жена, слика нормално, готово свака мора мало да истури груди на једну, позадину на другу страну, а обавезно је савијено колено, односно једна нога на врховима прстију. Тако, ваљда, добију утисак да је све на свом месту, а што већина изгледа као да се укочила или има грч у нози, везе нема. Слично као и оно пућење, усне модел - ујело ме пет пчела. Није наметање таквих споредних ствари као битних случајно. Многима је данас важније шта је било у Задрузи, коју “нико не гледа”, него судбина рудника јадарита. Слаће се СМС за неке маргиналне ликове од којих је ружичаства ТВ направила “звезде”, али се неће реаговати због потенцијалних еколошких проблема. Неће се маћи због било које афере, мозак ће држати на леру, али ће моћи да цитирају шта је рекла нека певаљка, старлета  (какво је то занимање?!) или “ријалити играч”. Обасути привидом, гомилом безначајних информација и ликова, суштина пролази мимо већине, време истиче, живот нема репризу. Замислите празнину лобање која у фотошопу искриви море или небо у позадини, само да би јој струк био што тањи, а позадина што облија. Много је, некима, боље када се гомила хипнотисано бави споредним стварима слепа за оно битно што се ваља испод жита.

Норвежани су зато и реаговали, а код нас не чух да неко рече да бисмо могли тако. Хоћеш да будеш Џеј Ло на интернету, а ниси ни Ј од тога, буди, али назначи да је радио фотошоп, уместо што обмањујеш младе и набијаш им комплексе. Треба их научити читању између редова јер ту “пишу” најважније ствари за онога ко о себи мари. Остали нека истуре колено и напуће се. Некима је то једини врх, што би рекли млади.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Буђење

НАШИ СМО - Посматрачи

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Буђење

Последњих месец дана, стиче се утисак, као да смо се пробудили из зимског сна па похрлили у загрљај животу. Као медведи ошамућени у својој пећини од силног лежања, у почетку смо тек лагано истезали кичму, пуцкетајући сваки зглоб на прстима и млатећи вратом лево-десно, тек да крв проциркулише отеченим жилама, а онда, ослобођени букагија, кренули корак по корак да трошимо дуго очекивану слободу ускраћену током годину и по дана пандемије коронавируса, која, узгред буди речено, званично још увек траје и константно поприма неке мутанте у виду нових сојева. Није нам требало много па да се отарасимо зелених, белих, плавих, црних или шарених маскица с лица, да за тили час заборавимо на гумене рукавице, на одстојање од саговорника, на прање руку алкохолом пре и после уласка у јавни објекат и тако редом.

У први мах бојажљиво, а онда све куражније, охрабрени не тако честим појављивањима чланова Кризног штаба, на које смо навикли, малтене као на члана породице који нас некад забави а често и изнервира, почели смо да се рукујемо, чак и љубимо с пријатељима и родбином којих смо се ужелели. Е, онда је ово буђење код неких полако прерасло у разулареност, у јурњаву од локала до локала, у журке и без конкретног повода, у прославе с музиком и великим количинама алкохола. Брзо се све окренуло и, што негде неко рече, постало “луђе него пре короне”. Све то је донекле логично ако се узме у обзир својевремени карантин, па ограничено кретање и радно време до девет, ходање крај затворених кафића или улично испијање кафе, али, не чини ми се логичним да смо се од свега највише ужелели баш “лудовања”. Барем се тако чини када видите да у неки угоститељски објекат не може да се “привири” од масе која се забавља уз музику за коју поједини тврде да је “одраз новог времена”. Можда и јесте, али, некима који су намирили пола века живота и више то тешко може бити прихваљиво. Мада, руку на срце, и међу њима има доста оних који као да су сада доживели “буђење”, као да су сада постали тинејxери, па им ни та музика не смета, шта више.

Музика је област на коју сам слаб и тешко ћу се било с ким расправљати о музичким укусима, не волим да убеђујем некога у то шта је добро а шта не и мишљења сам да свако треба да слуша оно што му прија. То чиним и сам, некада је то Тозовац и Тома, некада “Азра” и “Битлси”, а некада “Хаустор”, “ЕКВ” и “Ваљак”. Ипак, признајем, никако ми није јасно како некоме може да прија “то” што се данас “врти” по тим журкама. Покушао сам два-три пута да одгонетнем ту енигму, али ми није ишло. У тек понеком разумљивом стиху, како се то данас каже - “ауто-тјунованом” - провалим да су у свакој од тих творевина главне теме алкохол, дрога, прескупи аутомобили, ланци од сребра и злата, виле са огромним капијама и базенима, речју - разврат. Или, можда је боље рећи неморал, малограђанштина и некултура. Ваљда из свега тога и произилази недостатак емоција међу младима, све је код њих на брзака и чист зез, нема ту ни дружбе ни искреног пријатељства на које се може рачунати и у тешком тренутку ослонити. Зато, ваљда, и делује помало офуцано причати им о “добрим старим временима”. И не треба јер њима су ово њихова добра времена, али...

Тешко се ту може уклопити прича о албуму “Буђење” Парног ваљка који преслушавам док ово пишем. Кога занима да је то њихов тринаести студијски а укупно осамнаести албум, сниман у јесен 1993. године? Да, баш оне коју памтимо као једну од најгорих током лудих деведесетих. Зар неко треба да зна да је тај албум почетком 1995. покупио седам музичких награда Порин? Не треба. Ипак, сигуран сам да је мало оних, без обзира ако су рођени и деценију после ове плоче, који не знају за песме “Љубавна”, “Све још мирише на њу”, “Немирно море” или “Дођи”, само неке од десет са “Буђења”. Ако их и има, жао ми је, можда ће једног дана и то чути. Некима неће ни тада ништа значити, али ће се неко, можда, ипак “упецати” и пожелети да оде на њихов концерт. Прошлогодишњу прилику да “Ваљак” чујемо уживо у Тршићу покварио је ковид-19, ове ћемо гледати Др Нелета Карајлића и “Негатив”, а заједно треба да стиснемо палчеве да се тај сусрет с Акијем, Хусом, Брком и осталима догоди макар следећег лета.

Није наслов изабран тек онако, напротив, БУЂЕЊЕ је вишезначна реч и треба се надати њеној колективној примени. Будити се може из сна, али и из других уљуљканих ситуација.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Посматрачи

НАШИ СМО - Јокара

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Посматрачи

Како сте протеклих дана коментарисали случај Петнице, силеџије са Аде Циганлије, силеџије са Вождовца? Сигурно сте рекли бар - Ово је страшно или језиво је или ужас.

Предавач у престижној научно-истраживачкој установи оптужен од пет полазница за сексуално злостављање, младић на градској плажи крвнички удара у главу девојку, још млађи момак на паркингу удара девојку ногом у груди и оставља је да лежи не знајући у каквом је стању. Испоставило се да су у Петници знали и годинама заташкавали злодело наставника, на Ади насиље се догодило наочиглед целе плаже, на паркингу на Вождовцу мора да је био бар неки сведок са прозора или у пролазу. Шта бисте ви урадили да сте се нашли на неком од тих места? Да ли бисте били тихи посматрач или бисте устали у одбрану жртве, инстиктивно и без предумишљаја?

А, да замислимо да су сва три случаја имала другачије епилоге. На пример, да су у Петници реаговали после првих сазнања о недоличном понашању свог колеге спречили би га да учини још горе, полазници би добили веома важну лекцију за цео живот да ауторитети произилазе из поштовања, а не из страха, да је сваки облик насиља неприхватљив и на крају да је установа достојна угледа који ужива. Да су посматрачи са Аде или вождовачког паркинга стали испред разјарених младића, а затим позвали полицију не само да би заштитили несрећне девојке него и себе јер живот није ријалити.

У стварном животу пристојни људи не би смели да се повлаче пред беспризорнима, али бојим се да смо ми већ прешли линију разграничења, да је однеговани примитивизам већ стекао право грађанства, а да насилничко понашање постаје начин комуникације. И сад је на нама да бирамо да ли ћемо децу да учимо да шут са рогатим не може па ће остати неснађени пред ауторитарним предаторима, бахатим вршњацима, сутра партнерима или шефовима или ћемо се правити да не видимо како постају слични онима од којих смо се ми склањали. Какав изговор можемо да нађемо што смо дозволили да толико забраздимо и да врхунац свог родитељства видимо у подстицању наше деце да оду од нас. У бели свет где верујемо да ће им бити боље. Можда ће им бити боље, а можда ће само нама бити лакше јер ћемо веровати да им је тамо боље и да смо учинили све што је до нас. Поднели смо жртву. Баш утешно, могли смо проћи и горе. Могли смо се намучити да им овде изградимо бољи свет. Да их научимо да нико не сме да им ради оно што не желе, да нико не сме да их понижава, кињи и злоставља, да изграде самопоштовање, да не траже оправдања за своје и туђе лоше поступке. И да све то поткрепимо сопственим примером.

Сад, неко ће приметити како превелику одговорност сваљујем искључиво на терет родитеља и да, далеко било, амнестирам од одговорности друштво. Варате се. Док друштво не одрасте, родитељи морају да мењају пелене и деци и друштву. Иначе ће се до краја живота будити упишани. Ево, останимо код ова три случаја, ако са највишег места у друштву случај Петница карактеришу као покушај урушавања те научне институције, ако у коментарима читалаца налећемо на питања, шта ли су те девојке урадиле кад су толико избезумиле момке да су им ноге саме полетеле, шта да радимо? Да оставимо тако или да покушамо да ствари поставимо под једини могући угао посматрања - углед се увек руши изнутра, а не споља, а за насиље не постоји разлог него избор.

И не стигох да вас питам, а стигох до краја, како коментаришете ове петлиће из хола у Председништву Србије? Мене асоцира на виц - Њих двојица, ја и бабо сами. Или на бравурозну сцену кад Зоран Радмиловић у Радовану Трећем каже: Где је  тај Прле, што се не појави, ја бих њему… И онда се појави Гага Николић, а Радмиловић се, у недостатку реплике, као, онесвести. Публика у врисак од смеха. Да су наши петлићи имали мало шмека, уместо вишка инфантилности, могли су попити кафу уместо што су били на ивици да попију батине сви заједно. Срећом, остало је све на бусању у јуначке груди. Штета, упропастили су прилику да направе добар перформанс са још бољом поентом.

Овако, ми, њихова тужна публика, могли смо само да се смејемо од муке. 

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Јокара

НАШИ СМО - ЈУ-носталгија

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

јул 24, 2021 206

НАШИ СМО - Голи оток

Ових дана прочитала сам нову књигу Душана Микље “Животи на изнајмљивање”. То је истинита прича о одрастању у одсуству оца, заточеника на Голом отоку, судбини изопштене породице и потрази за одговорима на питања која су само наизглед лична. Прва књига на ту…
јул 17, 2021 461

НАШИ СМО - Привид

Ништа није као што изгледа и није паметно све што човек види узимати здраво за готово, говорим често. Да ли су и како то Норвежани чули, немам појма, али однедавно у овој нордијској земљи ко на друштвеним мрежама објави фотографију коју је улепшао, а то не напише, односно не стави знак да је…
јул 10, 2021 367

НАШИ СМО - Буђење

Последњих месец дана, стиче се утисак, као да смо се пробудили из зимског сна па похрлили у загрљај животу. Као медведи ошамућени у својој пећини од силног лежања, у почетку смо тек лагано истезали кичму, пуцкетајући сваки зглоб на прстима и млатећи вратом лево-десно, тек да крв проциркулише…
јул 03, 2021 361

НАШИ СМО - Посматрачи

Како сте протеклих дана коментарисали случај Петнице, силеџије са Аде Циганлије, силеџије са Вождовца? Сигурно сте рекли бар - Ово је страшно или језиво је или ужас. Предавач у престижној научно-истраживачкој установи оптужен од пет полазница за сексуално злостављање, младић на градској плажи…
јун 26, 2021 446

НАШИ СМО - Јокара

Кад наш човек постигне некакав успех, у било чему, кренемо да га хвалимо на сва уста, често неумерено, претерано. Тај, ако је паметан, не треба да се уљуљка у хвалоспевима јер исту количину негативних коментара добиће чим учини нешто што маса протумачи као негативан потез. Доказ? Никола Јокић,…

Репортажа

јул 10, 2021

ЈУБИЛАРНА ДРИНСКА РЕГАТА – Повратак у живот

Чамац до чамца, а сваки препун учесника јубиларне 20. Дринске регате који с нестрпљењем…
јул 05, 2021

11. ДАНИ МЕЂАША – Кад се добре комшије окупе

На Мачковом камену, после једногодишње паузе због епидемије коронавируса, јуче су се…
јун 12, 2021

ОДРЖАНА 11. „СКОБАЉИЈАДА И ГУРМАНИЈАДА“ - Кулинарски мириси крај зелене Дрине

Једанаеста „Скобаљијада и гурманијада“, окупила је данас у Малом Зворнику близу стотину…
мај 30, 2021

ФУДБАЛЕР ВЛАДИМИР МОЛЕРОВИЋ ПО ПОВРАТКУ ИЗ ИНДИЈЕ - Четири месеца од собе до стадиона

Са Балкана је свега неколико фудбалера играло у Индији, а међу њима је и Владимир…
мај 23, 2021

ШАМПИОН АМЕРИКЕ, НАЈБОЉИ СТУДЕНТ ОДСЕКА, ЛОЗНИЧАНИН МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ - С титулама у будућност

Лозничанин Мирослав Марковић ових дана постао је шампион САД са фудбалским тимом свог…
мај 06, 2021

ЖИВОТ У ДОЛИНИ ЈАДРА - Рудник није бања

Укупно су у поступку исељења 62 домаћинства, а цене откупа су у јавности надуване и…
мај 02, 2021

СРЕСКЕ КУЋЕ ЛОЗНИЧКЕ - Године пролазе а сећања и даље трају

Стара двоспратница на углу Карађорђеве и Учитељске улице, једна је од преосталих зграда…
мар 25, 2021

ЗАГОРКА РАДНИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ – Прославила стоти рођендан

Када је човек види онако витку како носи нарамак дрва уз степенице, па хитро, ко зна…
мар 24, 2021

ЛН У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ – Од доброг до страшног зачас

У црвеној зони слободно дишу само они пацијенти који имају нешто лакшу клиничку слику,…
мар 10, 2021

НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ПРОТИВ КОВИДА - Кад Драга вакцинише

Појавом вакцине многе болести су искорењене и ако већ постоји вакцина, треба је примити,…

Грми Ло

мар 24, 2021

БЕЗБЕДНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ - Друштвене мреже нису стваран живот

Интернет је постао место на којем нас могу вребати опасности и злонамерни људи чија су…
мар 13, 2021

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА МЛАДИХ – Ауто-пут образовања

Неформална група “Покрени се!” из Србије и веб платформа “Eureka Zone” из БиХ покренули…
мар 08, 2021

УЗ ДАН ЖЕНА – Дуг пут до равноправности

Дан жена, Women’s day, El dia de la Mujer… Много језика, а једно значење. Дан када су…
феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"