fbpx

НАШИ СМО - Јасеновац

Да смо поштовали себе, поштовали своје претке који су само зато што су били Срби смрт упознали на најстравичнији начин, данас би се за Јасеновац знало бар колико и за нацистичке концлогоре, Аушвиц, Дахау или Матхаузен и не би било могуће да се поводом премијере филма “Дара из Јасеновца” пишу коментари какви су осванули у неким америчким медијима. Да смо, уместо што смо ћутали, на време говорили и подсећали на оно што се десило на том стравичном месту, “највећем српском граду под земљом”, одавно би се знало ко је био жртва, ко џелат, шта се, како и зашто догодило.

Знали би потомци крвинка, знали би потомци жртава, знао би свет и Јасеновац не би могао да се користи и готово осам деценије после завршетка рата за српско-хрватска препуцавања. Докле све иде, показује и то што је на IMDb (Internet Movie Database) највећој бази филмова привремено било онемогућено оцењивање “Даре из Јасеновца”, који је биосрпски кандидат за “Оскара”. То је учињено због наводно великог надметања између Хрвата и Срба у давању најнижих, односно највиших оцена, десетки и јединица иако филм, малтене, још нико није видео. У том моменту није почела биоскопска дистрибуција филма у САД, а београдска премијера планирана је за тек 22. април.

Уочи почетка приказивања у САД, амерички медији специјализовани за филм позивали су публику да погледају српски филм истичући његов едукативни карактер и значај осветљавања недовољно познатог дела историје из Другог светског рата. Ипак, пред дистрибуцију у САД појавила се нова негативна критика у ЛА Тајмсу који пише да је “најциничније да је филм кандидат за Оскара”као и да је “то је још један жалостан знак да је за неке људе пут до награде и угледности - и наизглед, ефикасне поруке против комшија - иде преко Холокауста”. Критичар наводи да је логор био за Јевреје, а “оно што епско дело варварства и сентименталности Предрага Антонијевића (режисера, прим. аут.) жели да исфорсира јесте да је уништавање Срба био стварни циљ и да су деца имала свој сопствени логор”, наводи се. Стручни саветник у филму “Дара из Јасеновца”, стручњак за Холокауст Мајкл Беренбаум одбацује оцене неких критичара да је филм антихрватски и наводи да није против Хрвата, већ говори о злу које су усташе учиниле као што ни филмови о нацистичким злочинима нису филмови против Немаца, већ против нациста. А шта кажу истраживања?

Током четворогодишњег истраживања  на студији “Јасеновац, Аушвиц Балкана”, професор др Гидео Грајф, главни истраживач Института за Холокауст “Шем олам” у Израелу, открио је страшне податке о мучењу људи у Јасеновцу. Наводи да је у Јасеновцу на најсвирепији начин убијено минимум 800.000 Срба и око 40.000 Јевреја, а и те бројке биле су минулих деценија предмет спорења и покушај неких да их значајно умање. Граф наводи да “не постоји ни један архив који није проучио и да је у Јасеновцу постојало 57 различитих начина убијања жртава. Ланац логора познат под тим именом, на 46 километара квадратних, шест пута већи од Аушвица, био је одраз чисте окрутности. Тим усташа је уживао у својој окрутности, они су уживали у мучењу људи. Рекао бих да су они смрт довели до савршенства", рекао је он. чак се, донекле, може и разумети зашто неки Хрвати на филм гледају негативно, сигурно нису поносни на оно што је чинио усташки режим, али је питање како српски народ, његови политичари, историчари, научни радници, све до сада нису учинили шта је требало да се за Јасеновац зна у сваком ћошку планете. Да се зна шта се тамо дешавало, да су људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности, да је усташки режим јула 1942. у месту Јастребарско код Загреба формирао концентрациони логор за децу, једини у Европи.

Може неки неуки или злонамерни Амер или Хрват, или било ко, себи допустити незнање или зло, али ми нисмо смели дозволити да филм о Јасеновцу буде снимљен тек сада, да се са бројем жртава лицитира, као да је и 80.000 мртвих, колико неки тврде да их је било, мало. Нисмо поштовали себе, ни настрадале, а није нам то, нажалост, једини пример. Војника и војсковођа Великог рата сетили смо тек век после, па се можемо тешити да жртве Јасеновца ипак нису баш толико чекале. Да смо поштовали себе, не би нам се много тога десило, али НИСМО и зато смо највише криви ми па тек онда неко други. Народ који не поштује себе, неће поштовати ни други. Ту лекцију нисмо још научили. Нажалост.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Споменик

НАШИ СМО - Милена

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Споменик

Као што се прича није смиривала када је најављено постављање споменика Стефану Немањи у Београду, као ни када је почело његово “подизање” испред некадашње железничке станице, тако се већ данима препричава церемонија његовог свечаног откривања на Светог Саву. Док се државни врх с поносом диви монументалном здању на Савском тргу, а грађани из дана у дан долазе да га виде изблиза и да се усликају поред и испред њега, много је оних људи од струке који се не мире с чињеницом да су подизањем споменика на том месту уздрмани многи уметнички кодекси, али и историјске чињенице. Неки историчари уметности су сагласни да споменик Стефану Немањи нема никакве везе са српском традицијом, поткрепљујући то податком да монаха са мачем нема у нашој традицији, а говорећи о естетици, сматрају да тако великом споменику није место у градском језгру.

Да се свету не може угодити, сведоци смо из дана у дан, а овај догађај, који је подигнут на највиши ниво и којем је присуствовала Влада Србије, представници Републике Српске и многе друге званице, за велики број “обичног света” само је још један од, у најмању руку, чудних потеза у време пандемије, епидемијских мера и забрана окупљања већег броја људи на различитим скуповима. Док једни стручњаци сматрају да је споменик за понос народу и држави, други су става да смо добили статуу која не одговора “нити нашој традицији, нити овом времену, нити схватању Стефана Немање, историјски гледано” и да је овај споменик некаква врста “параисторије”. Критике пљуште и на рачун комбинације различитих материјала, на коришћење мозаика у “садејству” са осветљењем, стакленим подом, огледалима, као и на грандиозност којом је постигнут само ефекат “покондирености”. Некима су нејасне поруке које шаље сама статуа и зашто је Немања на византијском шлему. Питање крста и мача је још једно у низу питања јер је Стефан Немања замонашен живео три године, умро је као Симеон и почео да се слави као светитељ, а “монах са мачем је постојао само у 11. и 12. веку и то су били у западној Европи “темплари” и нико други”, објашњавају историчари. Полемике се воде и око тога што ће Србија цену израде овог споменика сазнати тек за две године иако се зна да постоји “нека царинска декларација на милијарду динару”, мада су из власти рекли да неће то да објаве, јер уметник није сагласан.

Овде низ различитих мишљења није завршен, али, када се разгрну сва та несугласја, испливава и оно, можда и најистакнутије у времену коронавируса - како је могуће да је овај церемонијални скуп уопште дозвољен, уз сву сценографију, расвету, глумце и велики број присутних грађана? Неки су носили маске, неки не, можда чак и већина не, али ко је то и могао да контролише у таквој гужви и под ведрим небом или санкционише, као што то, иначе, чине надлежне инспекције у неким малопродајним објектима, угоститељским радњама или месарама. О томе, као и о самом споменику су протеклих дана гореле друштвене мреже а реакције су најразличитије, чак и веома забавне. Свечану церемонију откривања новог симбола Београда у јеку пандемије ковида-19 неки описују као призор са масовне журке употпуњен светлећим ефектима, можда, једино оскудан због неодржавања гламурозног концерта неке популарне поп, рок или фолк музичке звезде. Коментаришући сам споменик, неки у десној руци Стефана Немање уместо мача виде топломер, неки су уз помоћ фото-монтаже уместо мача “уденули” транспарент с натписом “Ђилас је лопов”, за неке је споменик величанствен, а за неке чист кич. Ипак, једну од запаженијих објава на твитеру, која се такође може тумачити на различите начине, поставио је имитатор Мићко Љубичић - Иза Немање - немање железничке станице. Испред Немање - немање епидемијске дистанце. Јел' то споменик Немањи, или немању?

За неке смешно, за друге тужно, али за све - истинито.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Милена

НАШИ СМО - Отац

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Милена

Сведочење глумице Милене Радуловић, која је пријавила Мирослава Мику Алексића за силовање и сексуално злостављање када је имала 17 година, отворило је Пандорину кутију и покренуло лавину исповести девојака и жена са сличним или истим искуством у целом региону. Мало ко не зна о чему се ради јер је прича данима у медијима, а сада предстоји да надлежне институције обаве свој део посла, као што је и ред у једној правној држави, и да ова сложена прича једнога дана добије епилог.

Наравно и о овоме свако има своје мишљење, али је интересантно да се са таласом огорчења, згражавања и осуда онога што је учинио учитељ глуме брзо појавио и онај други да ту нису чиста посла и доминатно питање - Зашто су жртве досад ћутале? На друштвеним мрежама било је таквих коментара да онај ко себе сматра човеком на месту не може да се не запита - Где ја то живим и са каквим људима?. Малтене, кренуло је тражење оправдања за напасника иако то што је учинио никако не може бити оправдано. Напротив. чули су се коментари типа да је глумица, као и друге девојке њених година, морала бити свесна свог изгледа, сексуалности, па како су се облачиле, да ли су изазивале и слично. Све то је гомила глупости. Како неко рече, ако жена каже НЕ, то значи НЕ. Ако неко мисли да је згодан па носи дубоки деколте, мини-сукње, то није позив силеџијама да насрну. Жена може шетати и гола и нико не сме да је такне, ако она то не жели. Тачка. Да ли неко заиста мисли да је Милени, и осталим девојкама које су пријавиле учитеља, било досадно па су решиле да се удруже, све измисле и намерно сруше његов лик и дело?! Да им се име провлачи кроз медије, да их бране, осуђују, поново пред полицијом и у тужилаштву причају и пролазе кроз све што су доживеле? Зашто су ћутале питају они који годинама ћуте пред разним неправдама у друштву, на послу, у свом окружењу, они који немају петљу да пријаве разне лоповлуке и нечасне радње које виде, већ чекају да то учини неко други, што кажу - Немој да ја проговорим, а речити су као рибе, они који зарад ситних интереса немају кичму, јунаци на фејсбуку са лажних профила. Они који се правдају тиме да сви ћуте, па неће ни они први да кукурикну. Чудно је да питање зашто су ћутале постављају и жене, оне од којих би најпре требало очекивати разумевање, емпатију за Милену и остале девојке.

Постоји изрека - Нико не зна како је у туђим ципелама ходати. Само она или онај, који су били на Миленином месту, могу претпоставити који је пакао проживела њена душа ухваћена канџама предатора. Весна Брзев Ћурчић, психоаналитичар, специјалиста медицинске психологије, вишедеценијски спољни сарадник Инцест траума центра у Београду, са готово тридесет година искуства у раду са жртвама силовања и злостављања, говорила је о овом случају. Жртва не може ни у ком случају да буде крива. Нити жртве дају повода, нити добровољно пристају на овакву врсту односа. Знам да они који су на страни злостављача, а таквих увек има, кажу да је ово добровољни чин. Није, јер је злостављана особа увек у мрежи злостављача, брижљиво испланираној, годинама смишљаној. Тачно је да жртва трпи, праг толеранције се помера у мери да је таквим особама лакше да “отцепе” реалност и готово поверују у то да је ово нормално. Па злостављач је неко коме сви верују, сви га поштују, особа од угледа којој се предају деца на чување и васпитање. То је фини господин из суседства, сјајан пријатељ родитеља, очев колега, инструктор ко зна чега што на овом свету постоји, каже она. Злостављачи покушавају да злостављање представе као привилегију и заједничку тајну и неретко прибегавају окрутним претњама у које жртва дуго верује. Претње се најчешће односе на губитак особе за коју је жртва највише везана у ситуацији да открије “тајну”. Суштински, прибегавају уценама уколико жртва одлучи да обелодани злостављање, каже она и додаје да  је међу злостављачима најмањи број душевно оболелих особа и код њих се ретко региструју знаци душевног обољења које се среће у психијатријским дијагностичким критеријумима. Злостављачи имају “грешку у ткању” личности која се не види голим оком. Управо у томе и јесте проблем јер их је тешко унапред детектовати и самим тим превенирати злостављање.

Свако може мислити шта жели, али брине одсуство искрене солидарности коју замењују коментари - Докле више приче о овоме. Дотле док се такве ствари дешавају женама у нашем окружењу. Дотле док се не створи систем да је жртва сигурна да ће је друштво заштитити, а напасника, уз доказану кривицу, прописно казнити. Овако, докле год има шансе да жртва буде крива, биће сличних или истих учитеља и неких других Милена. Нажалост.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Отац

НАШИ СМО - Сиво-жуто

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Отац

zorica visnjic

Да ли сте прошле суботе гледали филм “Отац” Срдана Голубовића? Ја јесам и дуго нисам могла да престанем да мислим о њему - час како је једна страшна људска драма испричана сјајним филмским језиком, час како је ово, можда, и најбоља досадашња улога Горана Богдана, час како није никакво чудо да је филм побрао бројне награде на међународним фестивалима јер његова прича може постати стварна прича било ког оца на планети као што и јесте једног нашег. А, онда бих помислила како овај филм можда може да све нас инспирише да будемо одговорнији и саосећајнији према туђој патњи и да тражимо то исто и од наше заједнице често неправедне и бирократски ригидне.

Само дан касније доживела сам шок када сам прочитала да човек који је инспирисао Голубовића и данас трпи исту неправду као пре пет година када је са југа Србије кренуо пешке у Београд да затражи помоћ од министра како би вратио своје троје деце одузете од њега због немаштине у којој су живели. Његово име је Ђорђе Јоксимовић, а пажњу социјалних служби привукао је после покушаја супруге да себе и децу спали у кругу фабрике из које су отпуштени без исплаћених заосталих зарада и отпремнине. Жена је смештена у болницу, где се још увек налази, а три девојчице су по хитном поступку одузете од оца и предате хранитељској породици. Служба је утврдила да деца немају никакву перспективу поред мајке у душевној болници и оца надничара па је било лакше унесрећити све њих раздвајањем него им помоћи да се одрже заједно и преброде проблеме чији су корени у пљачкашкој приватизацији која је и многе друге породице у овој земљи довела до руба пропасти. Колико ви таквих људи познајете? За колико сте страшних судбина чули? А да ли сте чули да је ико у овој земљи одговарао за толику несрећу? Ја нисам. Ваљда то не постоји као кривично дело. Уништени животи и згажена достојанства људи нису тема овог друштва. Они су, ваљда, колатерална штета и нису политички исплативи да би се њима ико бавио осим као циљном групом за манипулацију у страначким окршајима. И тако, једни оду, други дођу, па падне вео заборава да се то икада и догодило и да је дато некакво обећање за 22 пљачкашке приватизације, а онда на тренутак сетимо се свега тек када неки невољник одсече себи прст да би скренуо пажњу јавности на своју муку или поднесе неку другу жртву као Ђорђе Јоксимовић. Залудну, бојим се. Не заувек, надам се. 

Ево, сад читам да је Заштитник грађана, ваљда подстакнут филмом, у понедељак затражио неке одговоре од Центра за социјални рад у Крагујевцу. Било би добро и да добијемо одговор о целисходности трошења јавног новца у целом овом случају пошто за издржавање једног детета у хранитељској породици држава месечно издваја 27.000 динара, плус више од 4.500 за џепарац и још покрива трошкове превоза до школе између пет и шест и по хиљада динара. Томе треба додати бруто надокнаду за рад хранитеља која за бригу о једном детету месечно износи преко 30.000 динара, а ако је на смештају, као у овом случају, двоје и више деце, онда је 18.700 динара. Пута пет година. Ако оцу, осим тешких материјалних прилика и одсуства из куће због надничарења, није ништа друго замерено, онда је ово велики и неопростиви грех и према њему и према деци. Замислите да је само део тог новца дат породици или да уопште није издвајан новац, а да је оцу обезбеђен посао и стручна помоћ око родитељства, ако је била потребна, и деци обданиште, пошто су кућу завршили и опремили добри људи, колико би сви били срећнији. Можда то не би била добра филмска прича, нарочито не код нас ненавиклих на хаппy енд, али био би то добар почетак другачијег и, у сваком случају, хуманијег односа државе према грађанима. Нарочито ако су они жртве њеног непоступања, као у случају хиљада и хиљада других људи којима су отета радна места и који су остали на ветрометини никоме ни на савести ни на срамоту.

Ја се нећу изненадити ако ускоро будем прочитала службено образложење како је Јоксимовић сам крив за све што га је снашло. Па и зато што је натерао надлежне за његов случај да поступају окрутно бирократски. Изненадило би ме само да неко реши да то клупко размота до краја. Бојим се да такав филм нећемо скоро гледати, бар не инспирисан истинитим догађајем.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Сиво-жуто

НАШИ СМО - Била, не поновила се

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

мај 15, 2021 444

НАШИ СМО - Три чрвене

Прошле године стотка, сад 30 па на јесен још 30 еврића, пошто сам рукав заврнуо, има да легну још три црвене тако да ће ми корона, ничим изазвано, донети у џеп 160 евра и три хиљадарке. За сад. Да сам незапослен (далеко било), легло би још 50, или пензос 60…
мај 01, 2021 786

НАШИ СМО - Хорор-ленд

Колико је прошли викенд донео позитивног расположења, сунчане дане и прву праву прилику да се изађе у природу, коначно прошета “мало на ваздуху” и опусти после вишемесечног зимског “заточеништва” у условима пандемије ковида-19, толико су из медијских кућа пристизале вести од којих се човеку подиже…
апр 24, 2021 386

НАШИ СМО - Бунга-бунга

Силвио Берлускони, један од најбогатијих људи на свету, најдуговечнији премијер, медијски магнат, рекло би се “италијански домаћин”, још увек се није ослободио судских поступака због проституције са малолетницама на оргијама које је организовао у својој вили пре 11 година.Тренутно се против њега…
апр 17, 2021 486

НАШИ СМО - Ђубре

У недељу су деца и одрасли у једном делу Лознице очистили део потока и шуме напунивши ђубретом око две стотине џакова. Нема шта нису нашли, а дуж потока, упућени тврде, има смећа за још пар стотина џакова. То ђубре које је завршило у потоку, трави, шуми, нису бацали зли непријатељи, него ми сами…
апр 10, 2021 370

НАШИ СМО - Студенти

Вест да се обележавање Дана студената у новобеоградском Студентском граду претворило у вечерњу “корона журку”, која се измакла контроли јер се “више хиљада окупљених људи веселило уз алкохол и народну музику”, пласирана је у недељу вече као “ударна” и истог тренутка покренула талас различитих…

Репортажа

мај 06, 2021

ЖИВОТ У ДОЛИНИ ЈАДРА - Рудник није бања

Укупно су у поступку исељења 62 домаћинства, а цене откупа су у јавности надуване и…
мај 02, 2021

СРЕСКЕ КУЋЕ ЛОЗНИЧКЕ - Године пролазе а сећања и даље трају

Стара двоспратница на углу Карађорђеве и Учитељске улице, једна је од преосталих зграда…
мар 25, 2021

ЗАГОРКА РАДНИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ – Прославила стоти рођендан

Када је човек види онако витку како носи нарамак дрва уз степенице, па хитро, ко зна…
мар 24, 2021

ЛН У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ – Од доброг до страшног зачас

У црвеној зони слободно дишу само они пацијенти који имају нешто лакшу клиничку слику,…
мар 10, 2021

НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ПРОТИВ КОВИДА - Кад Драга вакцинише

Појавом вакцине многе болести су искорењене и ако већ постоји вакцина, треба је примити,…
феб 16, 2021

ВУК КАРАКЛИЋ - ИГРАЧ, КОРЕОГРАФ И КРОЈАЧ - Пола века у свом “Караџићу”

Караклић је активно играо дуже од две деценије, двадесет и нешто година је кореограф, а и…
феб 07, 2021

ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ ТАПЕТАРА - Полован кревет као стара шкриња

Преправке старог намештаја за већину представљају само начин да од половног добију нови…
феб 07, 2021

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Овца ојагњила шесторке

У домаћинству Милутина Бабаља из Бање Ковиљаче једна овца ојагњила је шесторо јагњади што…
феб 04, 2021

ЛОЗНИЧАНИН У ЛОНДОНУ - Марко Тешић докторирао психологију

Лозничанин Марко Тешић однедавно је доктор психологије чиме се успешно завршио његов…
јан 27, 2021

ОД ЗНАТИЖЕЉЕ ДО ДОБРОГ ДЕЛА - Спасао на хиљаде фото-снимака из “Вискозе”

Док су други черупали и најмањи метал из бивше “Вискозе”, Александар Костић (23), спасао…

Грми Ло

мар 24, 2021

БЕЗБЕДНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ - Друштвене мреже нису стваран живот

Интернет је постао место на којем нас могу вребати опасности и злонамерни људи чија су…
мар 13, 2021

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА МЛАДИХ – Ауто-пут образовања

Неформална група “Покрени се!” из Србије и веб платформа “Eureka Zone” из БиХ покренули…
мар 08, 2021

УЗ ДАН ЖЕНА – Дуг пут до равноправности

Дан жена, Women’s day, El dia de la Mujer… Много језика, а једно значење. Дан када су…
феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"