ИМАШ ПРАВО (1) – У страху без књижице

ИМАШ ПРАВО (1) – У страху без књижице

Лозничке новости почеле су пројекат  “Имаш право” који је подржан на медијском конкурсу Министарства културе и информисања. Кроз седам текстова настојаћемо да допринесемо побољшању информисаности грађана о основним људским правима, да укажемо на права из законодавства која су мање позната, а која могу битно да утичу на смањење сиромаштва, побољшање социјалне сигурности и достојанства човека као и да подстакнемо грађане да се заинтересују за своја права тако што ћемо, поред планираних тема, отворити и рубрику “Да ли имам право?”. Јавите се и питајте, одговоре на ваша питања потражићемо у надлежним институцијама или у адвокатским канцеларијама


Право на живот је основно људско право које може бити нарушено када из било ког разлога останемо без здравствене књижице. Можда важности здравственог осигурања нисмо сасвим свесни када смо здрави, али када га немамо, и најмање тегобе изазивају страх и стрепњу шта ће сутра бити. То је нарочито дошло до изражаја у време ванредног стања када смо се суочили са драматичним сазнањима о брзини ширења коронавируса и опасностима које он носи. Подсећамо, због заштите здравља нације, у том периоду за лечење оболелих није била потребна здравствена књижица. Колико људи у Србији нема здравствене књижице, тешко је проценити јер се њихов број стално мења због губитка посла, рада на црно или због тога што послодавац не измирује редовно своје обавезе.  Међутим, познато је  да више од 1,2 милиона људи у Србији не би имало здравствене књижице да за њих доприносе за здравствено осигурање не плаћа држава.

О државном трошку

На тај начин заштићена су деца до навршених 18 година живота, школска деца и студенти до 26 година, жене током трудноће и  до 12 месеци након порођаја, затим старији од 65 година живота, особе са инвалидитетом, ментално недовољно развијена лица, особе оболеле од тешких болести, монаси и монахиње, Роми без сталног пребивалишта односно боравишта у РС, жртве насиља у породици, жртве трговине људима.


У најтежем положају су радници који раде на црно или  запослени у фирмама које нередовно уплаћују доприносе. ЛН су писале о случају радника “Декотре” који нису примали зараде  86 месеци и за то време нису могли ни да овере здравствене књижице нити да остваре било које друго право из области социјалне заштите јер су формално били запослени. Тек када је предузеће отишло у стечај, а они на биро за незапослене, могли су да остваре право на здравствену заштиту.  Национална служба за запошљавање има обавезу да уплаћује доприносе за здравствено осигурање за сва лица која су корисници права на новчану накнаду, а то се односи и на чланове њихових породица. 

У случају настанка привремене спречености за рад незапосленог лица које прима новчану накнаду, том лицу се исплаћује накнада у складу са прописима из здравственог осигурања. Незапослена лица, која спадају у категорију социјално угроженог становништва, која се налазе у евиденцији Националне службе за запошљавање, иако нису корисници новчане накнаде, имају право на здравствено осигурање, али само под условом да њихов месечни приход по члану породице не прелази износ минималне зараде у нето износу, утврђене у складу са прописима о раду, у месецу подношења пријаве.

Ако нисте знали

Мање је познато да и ванбрачни партнер може да оствари право из обавезног здравственог осигурања. До тог права се долази преко оверене изјаве ванбрачних партнера да постоји трајна заједница живота између њих (најмање две године пре дана подношења пријаве на осигурање) и да не постоје законом прописане брачне сметње. Потребне су и оверене изјаве два сведока да ванбрачна заједница траје дуже од две године и личне карте ванбрачних партнера на увид, односно потврда о привременом боравку за странце као доказ о њиховом заједничком пребивалишту, односно боравишту. Иначе, изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању ванбрачни партнери су стекли и право на породичну пензију уколико је та заједница трајала најмање три године пре смрти партнера, али се, ако постоји заједничко дете, овај услов не поставља. У обзир се узимају и године – 53 за жене, 58 за мушкарце, односно 45 ако имају заједничко потомство.


Престанак брака не значи обавезно и губитак права на здравствену књижицу преко партнера. Наиме, и разведени супружник  (жене старије од 45 година,  мушкарци старији од 55 година  или без обзира на године ако је утврђена неспособност за рад  по прописима ПИО) којем је по престанку брака судском одлуком утврђено право на издржавање, има права из обавезног здравственог осигурања. То право је везано за период док траје обавеза издржавања, а остварује се захтевом уз који се прилаже и судска одлука.

Битно је знати и да родитељи, браћа и сестре, очух и маћеха, бабе и деде које осигураник издржава у смислу прописа о породици, због тога што немају довољно средстава за издржавање, такође имају права да буду осигурани као чланови шире породице ако су навршили 65 година живота или ако су млађи али су неспособни за привређивање. То подразумева потпуни губитак радне способности  што се доказује налазом  вештака по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Многи се питају и како да премосте период од подношења захтева за пензионисање до добијања решења, пошто престаје основ за здравствену заштиту из радног односа. Процедура подношења захтева је једноставна – потребна је фотокопија личне карте, потврда о пребивалишту од МУП-а ако нема личну карту, односно пријава боравка за странце, потврда да је захтев за пензију у поступку и писана изјава да ће у случају неостваривања права на пензију сносити трошкове добијене здравствене заштите.

Постоји и добровољно здравствено осигурање које могу да плаћају сви који нису укључени у редовно осигурање, а који то себи могу да приуште. Људима који су у тешком материјалном положају преостаје да искористе неку од могућности из законодавства или да се додатно распитају у надлежним службама – РФЗО, НСЗ или у Центрима за социјални рад.

Лечење без књижице

Законом о здравственом осигурању регулисано је право на лечење без књижица особама које су оболеле од заразних болести, малигних болести, шећерне болести, психозе, епилепсије, мултиплекс склерозе, системске аутоимуне болести, реуматске грознице, болести зависности, ретких болести, као и лицима у терминалној фази хроничне бубрежне инсуфицијенције. Обухваћени здравственом заштитом су и даваоци и примаоци  органа, ћелија и ткива.

Када касне доприноси

У случају да послодавац није  уплатио доспеле доприносе, право на здравствену заштиту   на терет средстава обавезног здравственог осигурања може се користити само у случају: хитне медицинске помоћи, циљаних превентивних прегледа – скрининга према одговарајућим националним програмима, обавезне имунизације према прописима којима се уређује здравствена заштита становништва од заразних болести и  палијативног збрињавања.

У свим другим ситуацијама, плаћање лечења је обавезно, али  треба знати и да осигурано лице има право на накнаду плаћених трошкова од обвезника уплате доприноса за обавезно здравствено осигурање.


Шта је хитна помоћ?

Закон о здравственом осигурању хитну медицинску помоћ, на коју сви имају право, дефинише као “непосредну – тренутну медицинску помоћ која се пружа да би се избегло довођење лица у животну опасност, односно непоправљиво оштећење његовог здравља или смрт”. Под хитном медицинском помоћи подразумева се и медицинска помоћ која се пружи у року од 12 сати од момента пријема пацијента у здравствену установу, односно приватну праксу да би се избегле фаталне последице.

ЕЛН

Пројекат подржава

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Седам дана, стотину новозаражених

ОПШТА БОЛНИЦА И ДОМ ЗДРАВЉА – За три дана 12 нових упала плућа

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )