Крупањац Бранко Петровић креће у нови подухват – ОСАМ ДАНА ИСТАРСКИМ ПЛАНИНАМА

Крупањац Бранко Петровић креће у нови подухват – ОСАМ ДАНА ИСТАРСКИМ ПЛАНИНАМА

Бранко Петровић (1970) из Беле Цркве, који је лане са својим пријатељем Милом Алимановићем на бициклу, преко Босне, Хрватске, Словеније, Аустрије, Италије и Лихтенштајна, стигао до швајцарског Луцерна, савладавши притом и најзахтевнији алпски превој Стелвио на 2.757 метара надморске висине, овог пролећа креће у нову авантуру. Овог пута Петровић ће остати у границама некадашње домовине, пешачиће истарским планинарским путем дугим 150 километара. На пут ће са њим, највероватније, кренути и, још један његов пријатељ, Душан Жугић.

– Пешачићемо свакодневно, спавати у шатору, а све своје собом носимо па и храну и пиће. Спаваћемо у врећама тако да је на овом путовању сваки луксуз искључен. План је да кренемо 8. маја и да за седам, осам дана пешачећи спојимо западну и источну обалу Истре. Подршку нам је обећао Независни полицијски синдикат Србије, али највећу очекујемо од Општине Крупањ, то јест од Туристичке организације која је увидела могућност да искористи искуство које ћемо тамо стећи. У Истри је сеоски туризам на највишем могућем нивоу па ћемо, свакако, уочити шта би се могло применити код нас, нарочито у вези са планинарењем и бициклизмом. Моралну подршку имамо и од Планинарског удружења “Соко” и Бициклистичко-еколошког друштва “Екобајк”, чији смо чланови – каже Бранко додајући да су се за искушења која их очекују спремали пешачећи планинама Херцеговине и Рађевине.

Исходиште сто педесет километарског пута је у Умагу као и прва контролна тачка – Романија, а потом их се ниже још 26 све док се пут не заврши на КТ Црна пунта код светионика. Пут ће Крупањце водити кроз дубоке шуме и мања насеља, преко брда и планина, а најзахтевнија ће бити друга деоница која обухвата осам контролних тачака од којих је само једна испод хиљаду метара надморске висине, а највиша је Војак на 1.396 мнв.

Иако, можда, пут дуг 150 километара на први поглед не делује као посебно велики подухват, на овом пешачењу планинари ће бити препуштени сами себи, имаће само оно што понесу у ранцу, а и дане и ноћи проводиће у планини у пустоловини којој није свако дорастао.

 

Н. Т.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )